најчитанији портал Севернобанатског округа
Минимална цена рада у Србији биће повећана на 500 евра односно 58.630 динара од 1. октобра ове године. То представља раст од 9,4 одсто.
Минимална зарада у овом тренутку износи 53.592 динара, односно 457 евра, након што је у јануару ове године повећана за 13,7 одсто. Циљ је да до краја 2027. године, минимална зарада буде 651 евро.
Фабрика „Тоза Марковић“ испунила је унапред припремљен план реорганизације тачније обавезе према повериоцима које су и усвојене у Привредном суду у Зрењанину, пошто је проглашен стечај, истакнуто је у оквиру радне посете градоначелника Младена Богдана и члана Градског већа Ђорђа Тешина кикиндској црепари. Почетком децембра 2024. године за генералног директора фабрике именован је Мирослав Гајић који је рекао да, заједно са сарадницима, чини све да компанији која је поново постала ДОО, врати некадашњу славу.
– У фабрици је 350 запослених, са минималном флуктуацијом с обзиром на то да је су у највећој мери то радници који су близу пензији. То је и оптималан број за садашњу производњу. Од децембра прошле године производња плочица привремено је обустављена. То је био мој први потез као руководиоца и то је урађено због економских разлога. Са нашом технологијом, ценом превоза, глине, количином, квалитетом производа, димензијама не можемо да будемо конкурентни увозној керамици из Турске и Индије. Погон керамике је конзервиран и уз одређена улагање могуће га је поново покренути. Са локалном самоуправом имамо добру сарадњу која није само декларативна што нам пуно значи – рекао је Гајић.
Посета најстаријој фабрици на територији града и шире искориштена за разговор о будућим плановима, истакао је градоначелник Богдан.
-Ова компанија је важна за нашу средину и желимо да помогнемо да пословање буде боље. Наредне године „Тоза Марковић“ обележава велики јубилеј 160 година постојања и рада што је понос за наш град, али и обавеза. Ова година је, како смо већ раније констатовали, тешка свим привредним друштвима у земљи. Да би фабрика добро радила потребна је радна снага тако да је у плану да се организују посете како би се млади и средњошколци упознали са њеним функционисањем и одлучили да се запосле у „Този Марковићу“. Како би олакшали пословање град је у два наврата конвертовао дуг компаније у капитал – прецизирао је Младен Богдан.
„Тоза Марковић“ производи седам модела црепа.
-На лагеру имамо 8,2 милиона црепа прве класе. Производња пристојно функционише и наша срећа је што имамо највеће наткривено складиште глине у Европи и на лагеру имамо око 50.000 тона сировине. Да би цреп био добар глина мора да одлежи минимално три недеље и сада су идеални временски услови за тај посао – навео је Гајић.
Плате су редовне и исплаћују се из два дела. Просек је осамдесетак хиљада.
А.Ђ.
У Филијали Националне службе за запошљавање додељени су уговори незапосленима којима су одобрене субвенције за самозапошљавање. За 30 предузетника, који су регистровали своје радње, уговоре је уручио в.д. директор Националне службе за запошљавање Милан Боснић.
Милица Станковић из Параћина је дошла да живи у Кикинду и решила да отвори салон за улепшавање.
-Отворила сам студио лепоте. Бавим се шминкањем, сређивањем обрва, трепавица и свим услугама везаним за лепоту. Ова средства пуно ће ми помоћи на самом почетку пословања и много ми значе – рекла је Милица Станковић.
Сличним послом бавиће се и Исидор Раду из Кикинде:
-Мушки сам фризер и отворио сам салон захваљујући бесповратни средствима која сам добио на конкурсу. За 380.000 динара, колико сам добио, купио сам опрему и уплатио неколико кирија за локал. Треба времена да се посао разради, али већ сада могу да кажем да сам задовољан.
Игор Нађ из Сенте отворио је фирму за керамичарске послове.
-Бавим се облагањем подова и зидова, а новац који сам добио био је пресудан да започнем сопствени бизнис. Планирам да купим неопходне алате, а добио сам 380.000 динара. За моју струку посла има. Све мање је мајстора и мислим да моје време тек долази – појаснио је Нађ.
Самозапошљавање даје добре резултате и интересовање је велико.
-За нашу привреду је важно да је све већа заинтересованих људи за оснивање сопствених предузећа. Међу њима је све више младих који покретаћу сопствени бизнис. Национална служба за запошљавање за све њих је ту и након што добију средства. Трудимо се да имамо континуирано партнерство са новим послодавцима јер желимо да испратимо њихов раст и развој. Пружамо им помоћ од проналажења радника, до давања нових субвенција – закључио је Милан Боснић.
Директорица Филијалне НСЗ Јелена Митровић додала је да је 113 особа без посла, а који су били на евиденцији, поднело захтев за програм самозапошљавања.
-Како је наша квота била 61 уговор, ми смо је испунили. До сада смо склопили више од 50 уговора, са онима којима су одобрена бесповратна средства. До 26. јуна склопићемо и преостале уговоре. За незапослене особе и Роме субвенција је 380.000 динара, а за теже запошљиве и особе са инвалидитетом је 420.000 динара. Они са којима је закључен уговор у обавези су да се, делатношћу коју су навели у бизнис плану, баве годину дана и да уплаћују порезе и доприносе. – закључила је Јелена Митровић и прецизирала да преовлађују услужне делатности.
Према евиденцији Филијале НСЗ 70 одсто предузетника који су пре три године потписали уговоре по програму самозапошљавања и даље постоје и раде. Претпрошле године исти проценат је 87, а прошле, 2024. године 97 процената је постојаност задржавања у делатностима за која су одобрена средства.
А.Ђ.
У Филијали Националне службе за запошљавање потписани су први уговори са 17 незапослених који су посао добили преко јавног позива за учешће у мерама активне политике запошљавања.
Маша Шокловачки из Сенте имаће плаћен приправнички рад за ветеринарског техничара.
-Завршила сам средњу Пољопривредну школу у Футогу. Приправнички, који траје пола године, одрадићу у Ветеринарској станици у Чоки. За све то време добијаћу нето минималну зараду и након тога ме очекује приправнички испит – сазнали смо од Маше Шокловачки.
Канцеларија за рачуноводство „Галић“ и у ранијем периоду користила је ове подстицаје.
-Запослићемо Теу Радојчић и на тај начин повећати број радника што нам пуно значи. Биће запослена на место књиговође контисте и већ је код нас месец дана. И сама сам запослена преко конкурса Националне службе за запошљавање и искуства су одлична – рекла је Ђурђина Гавранчић из поменуте канцеларије.
Теа Радојчић (22) додала је да јој је драго што је прву прилику да дође до посла добила путем конкурса „Моја прва плата“ и што је добила прилику да остане и ради посао за који се школовала.
Већина јавних позива биће отворена до 28. новембра, док је рок за подношење захтева за појединих мера намењених особама са инвалидитетом (ОСИ) 31. децембар. Јавни позив за доделу субвенција за самозапошљавање био је отворен до 14. aприла.
-Управо је самозапошљавање мера за коју је највише заинтересованих. До сада је поднето 113 захтева, а наша квота је 68 – навела је директорица Филијале НСЗ Јелена Митровић. – У сарадњи са локалном самоуправом наша Филијала склопила је уговор којим су одобрена средства за суфинансирање јавних радова за особе са инвалидитетом. Ове године ова мера није уврштена у јавни програм Републике, а интересовања има. Рок за пријаву је до 30. маја и овом приликом позива послодавце да конкуришу јер постоји могућност да се, на овај начин, запосли 28 особа.
Републичким програмом расписано је 12 јавних позива, путем којих ће, кроз директну финансијску подршку послодавцима и незапосленима, бити укључено више од 15.000 лица. За мере активне политике запошљавања у овој години планирано је издвајање 6,25 милијарди динара, док ће додатна средства бити обезбеђена и од стране локалних самоуправа, како кроз заједничко финансирање са НСЗ, тако и кроз самостално финансирање, уз техничку подршку Националне службе.
А.Ђ.
Центар за информисање о подстицајима у пољопривреди отворен је у Управи за аграрна плаћања. Брзе одговоре и основне информације пољопривредници ће добијати путем кол-центра, док ће се сложенији проблеми решавати директно, уз помоћ службеника Министарства пољопривреде. Циљ Центра да се помогне произвођачима који се нису снашли у систему Е-аграр, као и да се убрза исплата субвенција и учини процес транспарентнијим. Кол центар налази се у улици Булевар краља Александра 84 у Београду и отворен је радним данима од 07.30 до 15.30 часова.
Министар Драган Гламочић поручује да Центар за помоћ пољопривредницима није класичан шалтер, већ место за комуникацију на вишем нивоу. Додаје да ће службеници који се баве решавањем већих проблема своја запажања о честим препрекама преносити Министарству.
У кол-центру, у коме тренутно ради десет службеница, биће доступна брза упутства и сервисне информације. Од априла ове године одговориле су на више од 22.000 питања.
Најчешћа питања су: када ће бити објављени јавни позиви, зашто нисам добио новац, а комшија који је конкурисао три дана после мене јесте. Нису сви довољно вешти да прате електронску управу, платформу Е-аграр и обавештења која стижу на мејл.
Семинар на тему „RBH ESG школа“ одржан је у Регионалног привредној комори Севернобанатског управног округа. Организатори су Привредна комора Србије у сарадњи са Центром за зелену економију Универзитета у Крагујевцу, а разговарано је о стандардима који усмеравају корпоративне политике како би биле у складу са концептима одрживог развоја у областима животне средине, друштвене одговорности и корпоративног управљања.
-Окупљеним представницима компанија пружили смо практичан увид у почетак прикупљања података како би на што бољи начин урадили извештај који је у складу са стандардима – појаснила је Тања Линдер, пројект менаџер Responsible Busniess Hub (RBH) Привредне коморе Србије. – Наша идеја је да појаснимо како да на најбољи начин креирају документ који обухвата сет стандарда о одговорном и одрживом пословању. Извештаје представља праву слику компаније, свих њених активности током године. Он треба да има три компоненте однос према заштити животне средине, запосленима, каква је управљачка структура, пословање, али и утицај на пословну и локалну заједницу. Овим документом свака фирма представља за какав начин пословања се одлучила.
Најзначајнији елементи заштите животне средине су: коришћење природних ресурса, енергетска ефикасност, емисија штетних супстанци у воду и ваздух, емисија угљен диоксида, генерисање отпада, иницијативе одрживости. У друштвену одговорности спадају безбедност и здравље на радном месту, људска права, заштита података о личности и приватности, обуке запослених, политике различитости и могућности, програми за заједницу. Елементи управљања су: пословна етика, права власника, комуникација са заинтересованим странама, посвећеност менаџмента.
А.Ђ.
Власници малих, микро и средњих предузећа са територије града, који су на градском конкурсу аплицирали и испуњавали услове, добили су средства за унапређење производње. На конкурс је пристигло 25 захтева, а подстицаји су одобрени власницима 20 фирми. Уговоре са њима потписао је градоначелник Младен Богдан.
Фирма „Бајша аграр“ уз помоћ локалне самоуправе осавремениће производњу.
-Први пут учествујемо на конкурсу и новац ћемо утрошити за анализатор неопходан у класификацији робе. На овај начин моћи ћемо робу да класификујемо по квалитету чиме ћемо постићи бољу цену на тржишту – рекао је Жива Бајшански. – Средства града су значајна и утицаће да побољшамо наш рад.
И Сања Крнић из пекаре „Тројка“ први пут је аплицирала за средства.
-Купићемо ламинатор за лиснато тесто. Машина ће нам убрзати производњу и самим тим подићи квалитет. Помоћ нам пуно значи – додала је Сања Крнић.
Градоначелник Богдан истакао је да је за подстицајне мере предузетницима, малим и средњим предузећима у градском буџету издвојено пет милиона динара.
-Најнижи одобрени износ је 75.000 динара, а највиши 400.000 динара. Пре свега суфинансираће се алати и машине неопходни за рад ради побољшања услова и квалитета посла. Локалне фирме нам пуно значе и у наредном периоду потрудићемо се да издвојимо још више средстава за ову меру. Иако су привредна кретања у нашем округу, према Министарству привреде, добра, суочавамо се са утицајем геополитичких кретања, али и покушајем дестабилизације земље у последњих пет месеци – прецизирао је Младен Богдан.
Весна Арамбашић, секретарка Секретаријата за пројекте напоменула је да је предузетништво замајац развоја локалне привреде.
-Желимо да пошаљемо поруку да смо увек ту за све кикиндске локалне фирме чији рад поштујемо. Позивам све да се одазову нашим конкурсима јер у нама имају сигурног партнера – казала је Весна Арамбашић.
Јавни конкурс за помоћ локалним фирмама траје од 2017. године и до сада је опредељено 12,8 милиона динара. Највише средстава по конкурсима расподељено је на области производње, хране и пића, одржавање и поправка мотора и у области грађевинских радова.
А.Ђ.
УНУТРАШЊА НЕСТАБИЛНОСТ ЛОША ЗА ПРИВРЕДУ
Потенцијални инвеститори, заинтересовани за Индустријску зону у Кикинди, у другој половини јануара одустали су од преговора.
-Разговарали смо са озбиљним људима, спремним да уложе у наш град и били смо врло близу да потпишемо уговор за ливнички погон „Алатница“ и да се већ почетком марта започне са производњом. Инвеститори су одустали због изазивања унутрашње нестабилности – навео је први човек града.
Националнa службa за запошљавање Филијала Кикинда организује Сајам запошљавања који ће се одржати петак, 11. априла од 11 часова у Спортској хали Партизан, улица Трг српских добровољаца 23.
Укупно је пријављено 25 послодаваца и 203 слободна радна места. Највише се траже особе са завршеном средњом школом, радници без квалификације, али и стручан кадар.
Међу фирмама које траже више радника су : „СП маркети“ који траже продавце, месаре, „Гордон“, која тражи шиваче, „Тоза Марковић“ која тражи 63 радника у производњи, метло глодаче, багеристе и друго, ДОО „Ћорић аграр“ који има потребу за електричарима, браварима, механичарима, књиговодственим службеницима, трактористима, „Машино плус“ којој су потребни стругари и ЦНЦ оператери, „Мекафор“ који тражи ЦНЦ оператере, раднике на завршној обради, „Јафа“ која је исказала потребу за браварима, електричарима, радницима у производњи.
Послодавци ће бити у могућности да на сајму искажу своје кадровске потребе и једноставно и брзо пронађу потребне раднике. На располагању им је и бесплатна професионална селекција приликом избора кандидата и могућност коришћења финансијских олакшица при запошљавању.
На дан 31. марта у Филијали Националне службе у Кикинди било је 1.962 незапослена од којих је 957 жена. Највише незапослених је са завршеном основном школом.
Из Националне службе за запошљавање саветују незапослене да пре доласка на сајам саставе своју радну биографију коју ће дати потенцијалним послодавцима и што боље се припреме за разговор за посао.
А.Ђ.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за аграрна плаћања расписује Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на премију за млеко за први квартал 2025. године.
Захтеви се подносе у периоду од 1. до 30. априла преко платформе еАграр, односно портала еПодстицаји.
Право на премију за млеко остварује правно лице, предузетник и физичко лице – носилац породичног пољопривредног газдинства под условом да су пре подношења захтева за премију за млеко по овом Јавном позиву у Регистру пољопривредних газдинстава извршили обнову регистрације за 2025. годину. Премија се остварује за кравље, овчије и козје сирово млеко произведено на сопственом газдинству од грла која су обележена и регистрована у сопственом запату, а које је испоручено у првом кварталу 2025. године, односно у периоду од 1. jануара до 31. марта 2025. године.
Текст Јавног позива можете преузети ОВДЕ.
Информације у вези расписаног Јавног позива доступне су на телефоне Инфо-центра Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде: 011/260-79-60 или 011/260-79-61, као и контакт центра Управе за аграрна плаћања 011/30-20-100, 011/30-20-101 или 011/30-20-118, сваког радног дана од 7:30 до 15:30 часова, као и на званичној веб презентацијиеАграр, на адреси: eagrar.gov.rs.
Семинар „Енергетски пасош зграде – од закона до праксе“ организован је у просторијама Регионалне привредна комора Севернобанатског управног округа, у сарадњи са Центром за циркуларну економију Привредне коморе Србије и Фондацијом “Хајнрих Бел” организују
Циљ је благовремено информисање привредника и осталих заинтересованих за наступајуће обавезе у вези са енергетском ефикасношћу зграде. Енергетски пасош је сертификат о енергетским својствима зграде који даје енергетску оцену зграде. Његова намена је да корисницима пружају информације о енергетским карактеристикама зграде и потребним будућим улагањима.
Скупу је присуствовала и Ана Марија Угринов, професионални управник стамбених заједница.
-Зграде у нашем граду немају добру енергетску ефикасност, док је у самим становима ситуација нешто другачија с обзиром на то да се доста домаћинстава одлучује на замену столарије за шта конкуришу код локалне самоуправе. Оваква едукација за све нас који се бавимо послом професионалног управника је важна пошто све што чујемо можемо да пренесемо станарима у стамбеним заједницама. Постоје и банке које кредитирају стамбене заједнице за ову врсту посла, међутим још увек не знамо какав модел финансирања се нуди. Градови Ниш, Нови Сад и Београд били су део пилот пројеката везаних за енергетску ефикасност стамбених зграда што је уродило плодом јер је приметна штедња енергетских ресурса. Инвестиција је значајна, али за неколико година она ће се исплатити – сазнајемо од Ана Марије Угринов.
Координатор у Фондацији „Хајнрих Бел“ Тибор Молдваи навео је да се подржавају пројекти из такозване зелене агенде и зелене транзиције.
-У Србији велики број стамбених зграда не задовољава стандарде Европске уније у погледу енергетске ефикасности. Тренутно се највећи број објеката рангира у категоријама Е и Ф, а требало би да достигне Ц или Б. Објекти саграђени после 2012. године требало би да имају енергетске пасоше. Уређење фасада и кровова предуслов је за бољу енергетску ефикасност. Наша Фондација има два пројекта на основу којих локалне самоуправе, а међу њима и Кикинда, добијају око 50 одсто субвенција које ће упутити грађанима како би се побољшала енергетска ефикасност у кућама и становима. Искуство које имамо говори нам да су капацитети највећи изазов, односно енергетски менаџери немају довољно људства да организују све конкурсе – навео је Молдваи.
Пасош је обавезан приликом добијања употребне дозволе за нове зграде и обимних реновирања постојећих још од 2009. године. Најновијим изменама Закона о планирању и изградњи, предвиђено је да наредних година све зграде, без обзира на старост и име, имају овај документ. Осим енергетског пасоша, обухваћено је и представљање услова учења локалне самоуправе у програму и примера добре праксе.
А.Ђ.
