May 7, 2026

Друштво

saobracaj-deca

MUP apeluje: Decu prevozite isključivo na propisan i bezbedan način

Tijana Despotovski March 27, 2026

Ministarstvo unutrašnjih poslova uputilo je apel vozačima i roditeljima da decu u saobraćaju prevoze isključivo na propisan i bezbedan način, uz pravilnu upotrebu dečjih sedišta. Povod za apel su zabrinjavajući podaci o velikom broju prekršaja nepropisnog prevoza dece u vozilima.

Kako je navedeno, u prethodnom periodu evidentirano je čak 237 prekršaja nepropisnog prevoza dece na prednjem sedištu, kao i 460 prekršaja na zadnjem sedištu. Iz policije ističu da ovi podaci jasno pokazuju da se bezbednost dece u saobraćaju i dalje nedovoljno poštuje.

U apelu se podseća da bezbednost dece počinje pravilnom upotrebom dečjih sedišta, koja moraju biti adekvatno izabrana i postavljena tako da nemaju pomeranja. Za mlađu decu je posebno važno da sedište bude okrenuto suprotno smeru kretanja, jer takav položaj pruža veću zaštitu glave i vrata u slučaju sudara.

Iz MUP-a naglašavaju da prevoz dece u dečjim sedištima nije samo zakonska obaveza, već pre svega odgovornost svakog vozača i roditelja. Upozoravaju i da nepravilno korišćenje sedišta direktno ugrožava život dece.

Prema podacima iz apela, tokom prethodnog dana u Republici Srbiji dogodilo se 78 saobraćajnih nezgoda, u kojima su poginule dve, a povređene 43 osobe.

mijin

Život u jednoj sobi, nada u bolje sutra: Priča o porodici Mijin

Tijana Despotovski March 26, 2026

Smeh dece čuje se i pre nego što se stigne do kuće u Iđošu. Glasovi, dozivanje, trčanje po dvorištu — prizor koji na prvi pogled deluje bezbrižno. Tek kada se zakorači unutra, postaje jasno koliko je ta bezbrižnost uslovljena.

U jednoj sobi živi sedmoro dece sa majkom.

Tri kauča na razvlačenje, mala peć na drva i jedan sto – to je sve što ispunjava prostor. Na prozorima ćebad umesto zavesa. Nema struje, nema vode. Ipak, sve je uredno, čisto i složeno. Deca su doterana, vesela, vaspitana. Igračke koje su dobili dele bez svađe, kao da im je to najprirodnija stvar na svetu.

-Gledam njih i najteže mi pada što smo svi u jednoj prostoriji, bez struje i vode – kaže Linda Mijin, samohrana majka osmoro dece iz Iđoša: Leonore (4), Matije (5), Leontine (7), Lea (8), Dragane (9), Siniše (12) i Nene (15), dok je osmo – mala Ljubica u hraniteljskoj porodici.

Njen glas je tih, ali siguran. Bez drame, bez naglašene tuge — više kao konstatacija života koji se živi.

Linda je odrasla u Iđošu, ali je poslednjih godina sa decom bila prinuđena da se seli, tražeći mesto gde će moći da ostanu duže od nekoliko meseci. Živeli su u Sajanu, Padeju, kod raznih ljudi. Svaki put iz početka.

-Nismo mogli da nađemo stalan smeštaj. Ko će da primi toliko dece – deli sa nama Linda.

Kuću u kojoj sada žive dobili su na korišćenje. Iako je trošna i bez osnovnih uslova, za njih je značila bar nešto što liči na sigurnost.

Svakodnevica ove porodice počinje rano.

-Ustanemo, spremamo se za školu. Neko ide pre podne, neko posle. Imamo i vrtić, vodimo ih, dovodimo… Svaki dan je takav – priča Linda.

Dvoje najmlađih ove godine krenulo je u vrtić. Domaći zadaci ponekad se rade uz sveću, a svetlost u večernjim satima dolazi iz akumulatora koje pune kod rodbine.

Vodu donose brat, sestra ili zet — koliko mogu. Kuva se na šporetu na drva.

-Snalazimo se – dodaje kratko Linda.

Porodica živi od socijalne pomoći i dečijeg dodatka — ukupno oko 40.000 dinara mesečno.

-Najteže je zbog hrane. Za sve ostalo se nekako snađemo, ali hrana je uvek problem – objašnjava Linda.

Pomoć povremeno stiže — od rodbine, komšija, dobrih ljudi. U poslednje vreme, nakon što je njihova priča dospela u javnost, javilo se više ljudi koji su doneli odeću, obuću, igračke. Ali potrebe su svakodnevne i neprekidne.

Pored toga, tu su i školske obaveze, vrtić, matura najstarije ćerke. Svaka stavka je trošak koji se mora uklopiti u već ograničen budžet. Uprkos sudskoj presudi, alimentacija ne stiže već tri godine. Postupak je u toku.

Ipak, ono što ovu porodicu najviše obeležava nije siromaštvo. To je način na koji žive uprkos njemu. Deca su vedra, razigrana, međusobno bliska. Ne otimaju se oko igračaka. Ne žale se. Dele.

Siniša, dvanaestogodišnjak, kaže da najviše voli da igra fudbal sa drugarima.

-Nedostaje nam struja i voda, ali nadam se da će nam uskoro biti bolje – kaže on.

Kada govori o željama, ne pominje igračke ili telefone.

-Najveća želja mi je da nam se vrati naša najmlađa sestra Ljubica.

Priču o ovoj porodici ranije je objavila Humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“, ukazujući na uslove u kojima žive i na potrebu da im se pomogne.

Linda kaže da je do kontakta sa organizacijom došlo preko škole.

-Učiteljica mog deteta nas je povezala. Da nije bilo toga, ne znam kako bismo – priča.

Za nju, međutim, postoji nešto što je važnije od svega materijalnog. Najmlađa ćerka Ljubica već više od dve i po godine nije sa njima. Smeštena je u hraniteljsku porodicu.

Razdvajanje je bilo najteži trenutak.

-Nisam mogla da spavam, ni da jedem. Gledaš decu — svi su tu, samo ona fali – kaže Linda.

Danas se čuju svakodnevno, preko video poziva.

-Kad sam je videla prošlog vikenda, raširila je ruke i viknula: „Mama moja, mamice, došla si“. Ali onda pita: „Mama, da li me vodiš kući?“

To je, kaže, pitanje na koje joj je najteže da odgovori.

Uprkos svemu, Linda ne govori o beznađu. Naprotiv.

-Moja deca su mi sve. Zbog njih idem dalje. Znam da će biti bolje – zaključuje Linda.

Ta vera, tiho izgovorena, provlači se kroz celu priču. Ne kao sigurnost, već kao odluka.

Pomoć koju dobijaju za njih ima veliki značaj, ali potrebe ostaju.

-Svima koji su nam pomogli želim da se zahvalim od srca – kaže Linda. – To nam mnogo znači.

Njena želja je jednostavna: Da deca imaju uslove za normalan život. I da ponovo budu svi zajedno.

T. D.

 

helena-grujic

Grad stao iza šampionke: Helena Grujić na prijemu kod gradonačelnika pred odlazak u Indiju

Tijana Despotovski March 25, 2026

U kabinetu gradonačelnika danas je upriličen prijem za mladu kikindsku gimnazijalku Helenu Grujić, koja je nedavno osvojila prvo mesto na Državnoj smotri istraživačkih radova. Povod susreta bio je da se nagradi njen uspeh, ali i da joj se pruži podrška pred predstojeće međunarodno takmičenje u Indiji.

Gradonačelnik Mladen Bogdan istakao je da je Helena ponos Kikinde i naglasio da će lokalna samouprava stati iza nje i finansijski podržati njen odlazak na svetsko takmičenje.

– Helena Grujić je šampionka Srbije i svojim uspehom obradovala je čitav grad. Ovo je prilika da pokažemo da Kikinda stoji uz svoje mlade talente. Očekujemo od nje velike rezultate i na međunarodnoj sceni – poručio je Bogdan.

On je dodao i da grad ove godine izdvaja dodatnih milion i po dinara za podršku najtalentovanijoj deci, kako bi im se omogućili što bolji uslovi za dalji razvoj.

Mlada gimnazijalka nije krila zadovoljstvo zbog podrške koju dobija, ali i uzbuđenje pred novi izazov.

 

– Osećaj osvojiti zlato je zaista poseban, jer sam godinama ulagala trud i rad. Sada me očekuje međunarodno takmičenje i nadam se da ću opravdati poverenje koje mi je ukazano – rekla je Helena.

Podsetimo, Helena Grujić, učenica trećeg razreda Gimnazije „Dušan Vasiljev“, osvojila je zlatnu medalju na državnom takmičenju radom iz oblasti optike, koji se bavi projektovanjem Frenelovih sočiva. Njeno istraživanje ukazuje na praktičnije i ekonomičnije primene ovih sočiva, između ostalog u rasveti i kameri.

Helena se takmiči iz fizike od osnovne škole, a ovo je treći put da učestvuje na smotri istraživačkih radova. Već 19. aprila putuje u Indiju, gde će predstavljati Srbiju na međunarodnom nivou.

T. D.

 

humanitarni-koncert

„Svi za jednu mamu“ – veče koje je pokazalo da dobrota nije nestala

Tijana Despotovski March 23, 2026

Narodno pozorište u Kikindi bilo je ispunjeno do poslednjeg mesta na humanitarnom koncertu „Svi za jednu mamu“, koji je okupio učenike, profesore, kulturna društva i brojne sugrađane sa jednim ciljem – da pomognu lečenje Jasne Stokić.

Publika je tokom večeri uživala u raznovrsnom programu – pesmi, recitacijama i nastupima koji su, osim umetničkog, nosili i snažan emotivni naboj. Atmosfera je bila topla i vesela, prožeta osećajem zajedništva i iskrene želje da se pomogne.

Ova akcija, koja je potekla od učenika Ekonomsko-trgovinske škole, za kratko vreme prerasla je u pokret koji je okupio čitav grad.

– Bezrezervnu podršku učenici su dobili od mene, direktora i svih učenika iz razreda, a potom i učeničkog parlamenta. Cela škola se podigla na noge da realizuje ovu ideju koja je nastala u učionici, a prerasla u nešto veliko – istakla je Ivana Kojić, razredni starešina odeljenja II1 ETŠ.

Ona je dodala da su se pozivu odazvali i učenici drugih škola, horovi i kulturna društva, a posebno učenici Osnovne škole „Vuk Karadžić“, sa kojima dele zgradu.

– Često mislimo da mladi nemaju empatije kao nekada, ali večeras smo videli da ona i te kako živi u njima – rekla je Kojić, naglasivši da su se učenici uključili na različite načine – od nastupa do organizacije i prikupljanja priloga.

Posebnu težinu večeri dale su reči Jasne Stokić, kojoj je koncert i bio posvećen. Ona se, zajedno sa ćerkom Jelenom, na kraju koncerta zahvalila svim okupljenima. Iako, kako kaže, nije bilo lako prihvatiti da joj je potrebna pomoć, podrška koju dobija menja sve.

– Osećaj večeras bio je predivan. U početku nije bilo tako, jer nije lako tražiti pomoć. Ali kada vidite kolika armija ljudi stoji iza vas, onda je to nešto što vas tera da idete dalje – rekla je ona.

Dodala je da joj mnogo znači svaki gest podrške, bilo da dolazi od prijatelja, komšija, dece ili potpuno nepoznatih ljudi.

– Jedan običan čovek odvoji od svoje porodice koliko može, i to je za mene ogromno. Ne mogu se dovoljno odužiti svima za ovu humanost – istakla je Stokić.

Da je akcija probudila empatiju širom grada, potvrđuju i mladi koji su se odazvali pozivu.

– Došla sam da podržim drugaricu i njenu mamu. Najviše me je dirnulo to što ljudi žele da pomognu i što su spremni da budu humani – rekla je učenica Kalina Skuban.

Idejni tvorac akcije, učenica ETŠ, Iva Kiš, nije krila zadovoljstvo što je inicijativa prerasla u nešto mnogo veće.

– Kada vidim da je moja ideja postala stvarnost, baš mi je drago. Okupilo se mnogo ljudi i svi su izašli u susret. Najlepši trenutak je ovo jedinstvo – vidi se da je Kikinda grad velikog srca – rekla je ona.

Na velikoj sceni Narodnog pozorišta večeras su nastupili ženska pevačka grupa „Melizmi, hor Kulturnog centra „Attendite“, horovi OŠ „Vuk Karadžić“ i ETŠ, učenici i recitatori više škola, ADZNM „Gusle“, kao i Milan i Vid Vašalić.

Humanitarni koncert „Svi za jednu mamu“ pokazao je da, uprkos svakodnevnim izazovima, solidarnost i dalje živi među ljudima. Veče ispunjeno pesmom i dobrotom još jednom je potvrdilo da, kada se zajednica ujedini, niko nije sam.

T. D.

dan-sarenih-carapa

Šarene čarape na trgu: Korisnici „Naše kuće“ učili sugrađane o prihvatanju različitosti i podršci osobama sa Daunovim sindromom

Tijana Despotovski March 20, 2026

U susret Danu osoba sa Daunovim sindromom, na platou ispred Kulturnog centra održana je jutros kreativna radionica koja je okupila decu, prosvetne radnike i predstavnike Centra za pružanje usluga socijalne zaštite grada Kikinde, sa jasnom porukom – različitost je bogatstvo, a ne prepreka.

Radionica je organizovana dan uoči zvaničnog obeležavanja, sa namerom da se građani podsete na značaj ovog datuma i pozovu da ga obeleže simboličnim nošenjem šarenih čarapa.

-Dan osoba sa Daunovim sindromom nam je jako važan i obeležavamo ga svake godine. Prošle godine smo prvi put organizovali radionicu na trgu i imala je lep odziv, pa smo odlučili da nastavimo sa tom praksom – istakla je Nikoleta Pavlov, vršilac dužnosti direktora Centra za pružanje usluga socijalne zaštite.

Ona je podsetila da šarene čarape nisu slučajan simbol.

-Hromozomi podsećaju na čarape, a kod osoba sa Daunovim sindromom postoji trizomija 21. hromozoma. Zato nosimo različite čarape kao povod da razgovaramo o tome i podignemo svest. Važno je da se priča, jer ove osobe imaju ista prava kao i svi drugi i treba da budu uključene u život zajednice.

Učesnici radionice, među kojima su bili učenici Osnovnih škola „6. oktobar“ i „Vuk Karadžić“, kroz kreativan rad ukrašavali su papirne čarape različitim tehnikama, učeći istovremeno o solidarnosti i prihvatanju.

Sedmogodišnji Julijan Popadić napravio je čak dve šarene čarape.

-Sutra je dan proslavljanja različitosti, a to moje čarape i predstavljaju – rekao je Julijan.

Njegov drug Luka Agostini dodaje da je najvažnije druženje.

-Lepo smo se igrali i družili. Danas svi mogu da naprave šarene čarape i da se sete da svakome treba društvo.

I mali Mitar Vaštag jasno je poslao poruku:

-Mi smo ovde da damo podršku, jer je normalno da svi budemo različiti.

Iz Centra podsećaju da trenutno imaju 25 korisnika, od kojih je šest osoba sa Daunovim sindromom, i ističu da je jedan od glavnih izazova komunikacija.

-Kada provodite vreme sa njima, shvatite da je lako razumeti šta žele da kažu i šta im je potrebno – naglašava Pavlov, dodajući da će u narednom periodu nastaviti da šire saradnju sa različitim institucijama kako bi korisnici bili što više uključeni u sve segmente društvenog života.

T. D.

zoran-ivankovic-10

Torta od skakavaca i 17.000 obroka dnevno: Zoran Ivanković o deset godina rada na kruzerima

Tijana Despotovski March 19, 2026

Kada je 2014. godine prvi put stao na palubu ogromnog kruzera u Kopenhagenu, Kikinđanin Zoran Ivanković nije ni slutio da će narednu deceniju provesti radeći u kuhinjama brodova koji plove širom sveta. Danas svoje iskustvo prenosi učenicima Ekonomsko-trgovinske škole, gde predaje kuvarsku grupu predmeta.

Ivanković je rođen 1987. godine u Kikindi, gde je završio Osnovnu školu „Sveti Sava“ i Ekonomsko-trgovinsku školu. Nakon toga je u Novom Sadu položio za kulinarskog tehničara i završio specijalizaciju za hladna predjela, a potom i fakultet turizma i hotelijerstva.

Do posla na brodu, kaže, nije došao iz avanturizma, već iz potrebe.

-Završio sam školu, ali nije bilo stalnog posla. Radio sam po Kikindi uglavnom zamene ljudi koji su na godišnjem odmoru. Nekoliko mojih prijatelja već je radilo na brodovima kao konobari, pa sam preko njih došao u kontakt sa agencijama. Posle intervjua, pregleda i papira, brzo sam dobio priliku da odem – priča on.

Tokom deset godina rada ostao je u istoj kompaniji, koja ima dvadeset brodova, pa je često premeštan sa jednog na drugi. U kuhinji je napredovao postepeno – od najniže pozicije.

-Počeo sam kao kuvar u treningu, pa asistent, treći, drugi i na kraju prvi kuvar. To je bila moja najviša pozicija – kaže Ivanković.

Prvi dani bili su haotični.

-Dobijate ogromnu količinu informacija i sve se dešava vrlo brzo. Čak ni posle tri meseca nisam se navikao na sistem rada.

 

350 zaposlenih u kuhinji i 30.000 kafa

A taj sistem je, kako kaže, izuzetno složen. Na jednom brodu radi oko 350 ljudi u kuhinjama – od perača sudova i magacionera do kuvara i šefova kuhinja.

Svakog dana priprema se ogromna količina hrane.

-Dnevno se napravi oko 17.000 obroka za putnike i posadu. Samo jedna kafe-stanica na brodu izda i do 30.000 kafa dnevno.

Namirnice se na brod dopremaju u ogromnim količinama.

-Na svakih sedam dana stiže između 15 i 30 šlepera sa hranom. Skladišta su ogromna – samo frižideri su na tri sprata.

Kuhinja na kruzeru funkcioniše kao dobro organizovana piramida. Svaki segment ima svoj tim: za supe, sosove, ribu, salate, deserte ili voće, a iznad svih je glavni šef kuhinje sa svojim zamenikom.

Jelovnici se planiraju dugo unapred i zavise od regiona u kojem brod plovi.

-Jedan jelovnik je za Baltik, drugi za Mediteran, treći za Aziju, četvrti za Ameriku. Menjaju se na svake dve godine.

Jedan od najvećih izazova u radu su velike pripreme za praznike. Ivanković pamti jednu situaciju iz odseka hladne kuhinje, kada su za američki praznični meni morali da pripreme na hiljade porcija specijaliteta.

-Pravili smo crveni krompir sa pavlakom i kavijarom. Na svakom tanjiru su morale da budu tri polovine krompira u obliku zvezde. To znači da se krompir prvo ljušti, oblikuje u zvezdu, kuva, hladi i priprema – i tako za četiri hiljade porcija. Sa pripremom se krene dve nedelje ranije.

Radio sa 47 nacija

Na brodovima je radio sa ljudima iz 47 različitih nacija, što je, kaže, posebno iskustvo.

-To znači 47 različitih mentaliteta. Ono što je jednima smešno, druge lako u vredi. Radite sa istim ljudima šest meseci bez pauze, pa nije uvek lako održati lepe odnose.

S druge strane, upravo ta raznolikost donosi i najveće bogatstvo.

-Na brodu imate priliku da upoznate kuhinje iz celog sveta. Probate voće i jela koja kod nas ne postoje i naučite tehnike koje kod nas stignu tek godinama kasnije.

 

Najviše mu je, kaže, ostala u sećanju azijska kuhinja.

-Kineska kuhinja koristi mnogo povrća, a manje mesa. Indijska je vrlo ljuta, ali ako se ljutina smanji, njihova jela mnogo podsećaju na naša.

Zanimljivo je i da su strani članovi posade rado probali srpska jela.

-Filipinci i Indijci su bili oduševljeni sarmom i telećom čorbom. Jednom smo kolega i ja napravili burek za doručak i sve je nestalo za tren.

Naravno, bilo je i neobičnih zahteva gostiju. Jednom prilikom su, kaže, putnici tražili tortu od prženih skakavaca.

-To su specijalni insekti koji se uzgajaju za jelo. Ja sam ih probao i naredna tri dana nisam mogao ništa sem jogurta da podnesem.

Ipak, najvažnije što je poneo sa brodova nije samo kulinarsko znanje.

-Naučio sam strpljenje i organizaciju. I naučio sam da su ljudi različiti, ali kada je hrana u pitanju – svi smo isti.

Danas to iskustvo prenosi učenicima.

-Pokušavam da ih pripremim da mogu da rade bilo gde u svetu. Brod je dobar početak za mlade – vide svet i steknu iskustvo koje im kasnije mnogo znači.

T. D.

 

ekologija

Mladi Kikinđani šalju važnu poruku: Reciklaža počinje od svakog od nas

Tijana Despotovski March 18, 2026

Povodom obeležavanja Svetskog dana reciklaže, u organizaciji Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, danas su dodeljene nagrade učenicima koji su učestvovali na video-konkursu posvećenom temi reciklaže.

Na konkurs je pristiglo oko dvadeset radova, a najuspešniji su bili učenici Tehničke škole „Mihajlo Pupin“ – Ilija Krstekanić, Viola Čemere i Adrian Molnar, koji su za svoje video-radove nagrađeni od strane Sekretarijata i kompanije FCC.

Kako ističu iz Sekretarijata, cilj konkursa bio je da se kod mladih podstakne razmišljanje o značaju zaštite životne sredine i pravilnog upravljanja otpadom.

– Kada otpad posmatramo kao resurs, možemo da se zapitamo kakav je naš uticaj na životnu sredinu i koliko svako od nas može da učini. Radimo na buđenju ekološke svesti kod mladih, koji sve više pokazuju interesovanje za ove teme – istakla je Miroslava Narančić.

 

U prethodnom periodu realizovan je i niz edukativnih aktivnosti. Od novembra prošle godine organizovane su brojne obuke i radionice u školama, vrtićima i mesnim zajednicama, sa ciljem da se građani upoznaju sa pravilnom upotrebom novih kanti za selekciju otpada.

Prema rečima Nevene Nikolić iz kompanije FCC, odziv građana i dece uliva optimizam.

– Organizovali smo oko sedamdeset edukacija i reakcije dece svih uzrasta daju nam nadu da će se u budućnosti još više raditi na podizanju svesti o značaju reciklaže. Primarna selekcija otpada na mestu nastanka je početak, ali veoma važan korak – naglasila je Nikolić.

Ona je podsetila da je do sada podeljeno oko 13.000 kanti za reciklažu i uputila apel građanima da se pridržavaju pravila razdvajanja otpada. U reciklažne kante treba odlagati isključivo čist materijal koji može ponovo da se iskoristi, bez ostataka i kontaminacije, kako bi proces dalje obrade bio što efikasniji.

Posebnu vrednost ovog konkursa dali su sami učenici, koji su kroz svoje radove ukazali na stanje u okruženju, ali i na značaj lične odgovornosti.

– Dugo smo snimali video, šetali po gradu i razmišljali o tome odakle da počnemo, jer ima mnogo smeća. Ovo je i jedna vrsta kritike, ali i poruka da moramo više da vodimo računa o sredini – kaže učenik Adrijan Molnar.

On dodaje da je kroz ovaj projekat naučio da je briga o životnoj sredini važna ne samo za ljude, već i za životinje i ptice.

Događaju su prisustvovali i učenici Osnovne škole „Vuk Karadžić“, koji su imali priliku da se upoznaju sa značajem reciklaže i ulogom koju svaki pojedinac ima u očuvanju prirode.

Obeležavanje Svetskog dana reciklaže u Kikindi još jednom je pokazalo da promena počinje od malih koraka – od jedne kante, jedne navike i jedne odluke da se otpad ne baca, već pravilno razdvaja.

T. D.

 

humanitarni-koncert-ets

„Svi za jednu mamu”: Đaci ETŠ organizuju humanitarni koncert

Tijana Despotovski March 17, 2026

Ideja koja je nastala među učenicima Ekonomsko-trgovinske škole prerasla je u veliku akciju solidarnosti. Pod nazivom „Svi za jednu mamu“, u Narodnom pozorištu 23. marta u 18 časova biće održan humanitarni koncert, sa ciljem da se pomogne lečenje Jasne Stokić, majke učenice ove škole.

Inicijativa je potekla od samih đaka, a ubrzo je dobila podršku čitave škole, ali i brojnih drugih obrazovnih i kulturnih institucija u gradu.

– Iva Kiš iz II1 je na sastanku učeničkog parlamenta predložila akciju i svi su odmah pristali. Potom je predloženo da se pokrene i onlajn humanitarna kampanja, da se plakati dele na društvenim mrežama. Sva odeljenja su se odmah odazvala i razmišljala kako mogu da pomognu. Tako je nastala ideja i o koncertu – objašnjava profesorka Mirjana Sekulin, koordinator tima za podršku učeničkom parlamentu.

Učenici su odlučili da naprave program koji će okupiti različite izvođače i privući publiku svih generacija. Poziv je upućen školama, horovima i kulturno-umetničkim društvima, a odziv je bio veći nego što su organizatori očekivali.

– Toliko imamo prijavljenih da smo nastupe ograničili na deset minuta, a neke čak morali da pomerimo za narednu akciju prikupljanja novca. Program će biti šarenolik, tako da može da zadovolji svačiji ukus – kaže Ognjen Gucul, predsednik učeničkog parlamenta ETŠ.

Na koncertu će nastupiti ženska pevačka grupa „Melizmi, hor Kulturnog centra „Attendite“, horovi OŠ „Vuk Karadžić“ i ETŠ, učenici i recitatori više škola, ADZNM „Gusle“, kao i Milan i Vid Vašalić, a u organizaciji učestvuju i učenici različitih obrazovnih profila. Dok jedni pevaju ili recituju, drugi će dočekivati goste, posluživati piće, pomagati oko organizacije i stajati pored kutija za dobrovoljne priloge.

Humanitarni koncert organizuje se kako bi se prikupio novac za transplantaciju bubrega, koja je neophodna majci Jelene Stokić, učenice II1 ETŠ.

– Moja mama je dijalizni bolesnik. Jedan bubreg nema, a drugi ne funkcioniše kako treba i potrebna je transplantacija koja bi trebalo da se obavi u Belorusiji. Potrebno je prikupiti veliku sumu novca, skoro 12 miliona dinara, kako bi u oktobru mogla da počne sa pripremama za operaciju – deli sa nama Jelena.

Podrška koja stiže iz škole, ali i iz čitavog grada, za nju ima nemerljivu vrednost.

– Zaista nisam očekivala da će se ovoliko ljudi uključiti. Mnogo mi znači što su se škole, udruženja i ljudi iz različitih mesta odazvali i što žele da pomognu, posebno Narodno pozorište koje nam je ustupilo veliku scenu za ovaj događaj – dodaje ona.

Publika će moći da pomogne dobrovoljnim prilogom. Na ulazima u pozorište biće postavljene kutije za donacije, a svaki prilog, kako ističu organizatori, znači korak bliže cilju.

– Želimo da pokažemo da Jelena nije sama i da niko, zapravo, nije sam. Pozivamo sve ljude koji mogu i žele da dođu 23. marta u 18 časova u Narodno pozorište i da nam pruže podršku. Nijedna pomoć nije mala – poručuje Ognjen.

Ova akcija, kako kažu učenici, nosi i snažnu poruku zajedništva.

– Ponosni smo na sve koji su velikodušno prihvatili ideju i pokazali da je svaka osoba važna. Taj osećaj da zajednica želi da pomogne je neverovatan – kaže Iva Kiš, koja je pokrenula inicijativu.

Profesorica Mirjana Sekulin izjavila je da je ovo samo jedna od nekoliko planiranih aktivnosti.

-Zbog količine novca koju Jasna mora da prikupi, organizovaćemo više humanitarnih aktivnosti u narednim mesecima, od kojih je koncert prva.

„Svi za jednu mamu“ tako će biti mnogo više od muzičkog programa – biće veče solidarnosti, u kome se, kako veruju organizatori, pokazuje da kada se ljudi ujedine oko dobrog cilja, ni najteži put ne mora da se pređe sam.

T. D.

brojanje-zeceva

Đaci sa lovcima u akciji brojanja zečeva na Mlaki

Tijana Despotovski March 15, 2026

Lovačko udruženje „Kikinda“, u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Grada Kikinde, organizovalo je jutros tradicionalno sezonsko brojanje zečeva na potesu Fazanerije „Mlaka“. Akciji su se pridružili i učenici Osnovne škole „Jovan Popović“, koji su imali priliku da deo dana provedu u prirodi i iz neposredne blizine saznaju više o divljači i očuvanju lovišta.

Okupljanje je bilo u 8 časova kod restorana „Lovac“, odakle su učesnici krenuli na teren. U akciji je, prema raspoloživim informacijama, učestvovalo oko 60 ljudi, među kojima su, pored članova Lovačkog udruženja i đaka šestog i sedmog razreda, bili i izviđači.

-Ovo je bila prilika da se najmlađi upoznaju sa načinom na koji se prati brojno stanje divljači, ali i da razumeju zbog čega su ovakve aktivnosti važne. Brojanje zečeva deo je redovnih sezonskih aktivnosti na osnovu kojih se kasnije izrađuje dokumentacija i planiraju dalji koraci u upravljanju lovištem – saznajemo od predstavnika Sekretarijata.

Poseban značaj akcije ogleda se i u edukativnom karakteru. Boraveći u prirodi i upoznajući lovna područja Kikinde, deca su imala priliku da grad i njegovu okolinu vide iz drugačije perspektive, ali i da saznaju da divljač predstavlja prirodno bogatstvo koje treba čuvati.

Saradnja lokalnih institucija, lovačkih organizacija i škola na ovaj način doprinosi razvijanju svesti kod mladih o značaju zaštite životne sredine, odgovornog odnosa prema prirodi i očuvanja živog sveta u okruženju.

KUD-Marija-Bursac

KUD „Marija Bursać“ će na leto proslaviti tri decenije igre, pesme i identiteta

Tijana Despotovski March 15, 2026

U Banatskom Velikom Selu folklor nije samo scenski nastup – on je način da se sačuva sećanje, pripadnost i duh zajednice. Kulturno-umetničko društvo „Marija Bursać“ već tri decenije neprekidno okuplja generacije meštana oko igre, pesme i tradicije, a ovaj značajan jubilej biće obeležen svečanim koncertom 25. jula na glavnom stadionu FK „Kozara“.

Društvo je nastalo iz potrebe stanovnika sela, doseljenih nakon kolonizacije iz Bosne, da kroz folklor sačuvaju kulturno nasleđe zavičaja i duh zajedništva. Počeci su bili skromni, sa probama u seoskim prostorijama i skromnim sredstvima, ali sa snažnom željom da se tradicija prenosi sa kolena na koleno.

Danas KUD okuplja oko 120 članova, raspoređenih u više uzrasnih grupa – od najmlađih, uzrasta od tri do šest godina, preko pripremnih i izvođačkih ansambala, do rekreativaca i muške i ženske pevačke grupe. Posebnu radost predstavlja činjenica da se svake godine pridružuju novi, najmlađi članovi, što potvrđuje da interesovanje za tradiciju i dalje živi među decom.

KUD „Marija Bursać“ prepoznatljiv je po negovanju tradicionalnih igara i pesama, bogatom fondu narodnih nošnji i, pre svega, energiji i zajedništvu koje se oseća na svakom nastupu. Kako ističe predsednik društva Predrag Santrač, ansambl ne čuva samo koreografije – već identitet, običaje i duh kraja.

— Ovo nije samo proslava. To je zahvalnost svima pre nas i obećanje da ćemo tradiciju čuvati srcem i dušom za generacije koje dolaze — poručio je Santrač.

Probe KUD-a „Marija Bursać“ su od samog početka bile mesto druženja mladih, gde su se rađala velika prijateljstva ali i prve ljubavi. Mnogi bračni parovi iz Banatskog Velikog sela upoznali se upravo na folkloru. Takva je bila i priča Branka i Save (dev. Škrbić) Tizić koji su se početkom 60-tih godina prošlog veka upoznali i zavoleli na probama. U braku su ostali punih pet decenija.

-Jubilej 30 godina kontinuiranog rada predstavlja ponos celog sela i priliku da se oda priznanje svima koji su bili deo ove priče. Za mnoge meštane to će biti emotivan susret sa prošlošću, jer će na sceni ponovo videti nekadašnje igrače, danas zrele ljude, i prisetiti se njihovih prvih koraka u folkloru – dodao je naš sagovornik.

Svečano obeležavanje biće upriličeno kroz bogat kulturno-umetnički program posvećen tradiciji, uspomenama i zajedništvu. Na video-bimu biće prikazane fotografije iz arhive društva, a nakon koncerta planirano je zajedničko druženje kako bi se stvorile nove uspomene. U programu će nastupiti starije grupe KUD-a, kao i brojni bivši članovi koji će ponovo zaigrati povodom jubileja.

— Folklor nije samo igra, to je pripadnost. KUD je mesto gde se stiču prijateljstva za ceo život, uči poštovanje tradicije i razvija zajedništvo. Svi koji žele da budu deo te priče su dobrodošli — istakao je predsednik društva.

T. D.