Друштво Архиве | Паге 9 оф 77 | Кикиндски портал

Тисина прича међу најбољима у региону: Гимназијалка из Кикинде освојила пето место на књижевном конкурсу

Tijana Despotovski Марцх 13, 2026

Ученица трећег разреда Гимназије „Душан Васиљев“, Тиса Фелбаб, остварила је значајан књижевни успех освајањем петог места на регионалном конкурсу „Најбоља кратка прича Пирота 2026“. Њена прича „Језеро“ уврштена је у збирку најуспешнијих радова, у конкуренцији од више од 700 прича пристиглих из целог региона.

До вести о успеху Тиса је дошла на необичан начин.

-Сазнала сам случајно јер је стигао папир из поште као да је био покушај доставе пакета. Пошто ништа нисам поручила, мама и ја смо покушале да откријемо одакле пошиљка стиже. Када смо виделе да је из Пирота, биле смо још више збуњене јер немамо никакве везе са тим градом. Онда смо се сетиле конкурса – испричала је Тиса.

Званично обавештење није добила ни телефоном ни мејлом, па је информацију потражила на друштвеним мрежама.

-Погледала сам Инстаграм профил Дома културе Пирот и видела да су још 14. фебруара објавили листу награђених радова, међу којима је био и мој. Освојила сам пето место и прича је уврштена у збирку. Сам начин на који сам сазнала био је веома смешан, али ми је било изузетно драго.

Успех у снажној конкуренцији за њу представља важан подстрек.

-Много ми значи јер ми је то велика мотивација да наставим да пишем, али и да писању приступим на озбиљнији начин. Ово ми показује да у мом раду постоји нешто објективно квалитетно што стручњаци препознају – поделила је са нама млада Гимназијалка.

Иако је конкурс био отворен за све, исход није очекивала.

-Најискреније, нисам мислила да ћу освојити награду. Конкуренција је била јака тако да сам се баш пријатно изненадила – истакла је Тиса.

Награђена прича „Језеро“ ослања се на симболику воде.

-Прича користи мотив воде као метафору за различите врсте људи, али и начин гледања на постојање. Ми се од самог зачећа налазимо у води и она утиче на нас током целог живота. Велика инспирација била ми је и једна епизода серије „Боџак Хорсмен“ која такође има тематику језера – објаснила је саговорница.

Идеја се дуго развијала, али је сам текст настао брзо.

-Требало је времена да дођем до идеје, али када сам написала прву реченицу, требало ми је само два сата да завршим причу. Написала сам је за своју душу и нисам планирала да је шаљем на такмичења. Али када сам видела конкурс, одлучила сам да покушам јер ништа не губим – изјавила је Тиса.

Ова млада гимназијалка се писањем бави годинама.

-У петом разреду сам писала књижевне критике за дечје књиге у оквиру конкурса издавачке куће „Лагуна“. То сам радила до краја осмог разреда, а затим прешла на кратке приче. Прву причу коју сам озбиљно схватила послала сам на конкурс поводом Дана школе и стогодишњице смрти Душана Васиљева. Освојила сам прву награду и од тада редовно пишем и шаљем радове.

Приче са елементима из свог личног живота, како каже, ређе шаље на конкурсе.

-Некад убацим у причу лична искуства, али те приче углавном задржим за себе. Оно што је на неки начин одсечено од мене, шаљем на конкурсе — што је и случај са причом „Језеро“.

Инспирацију не везује за једног аутора, а најближа јој је форма кратке приче.

-Узимам делове стила који ми се допадају из сваке књиге коју прочитам и интегришем их у свој израз. Романи су ми за сада превелики залогај. Песме сам покушала да пишем неколико пута, али ми то делује као потпуно други свет. Роман бих волела да напишем у будућности, када будем сигурнија у себе и када будем имала праву идеју – казала је саговорница.

Тиса већ размишља о новим текстовима.

-Имам идеје за будуће приче и трудим се да пишем што више — да бих развијала дар, али и као начин да процесуирам осећања. Писање је нешто чиме ћу се сигурно бавити, иако, највероватније, уз неки редован посао – одлучна је ова талентована Кикинђанка.

Подршка породице и пријатеља, за њу, има највећу тежину.

-Значи ми много подршка породице и пријатеља. Увек могу да рачунам на конструктивну критику која ми помаже да напредујем. Похвале и сугестије моје мајке и професорке српског језика имају већу тежину од оних са конкурса – казала је ова млада списатељица.

Т. Д.

Борба против фалсификованог меда: Пчелари траже строже казне

Tijana Despotovski Марцх 12, 2026

Савез пчеларских организација Србије покренуо је иницијативу да се фалсификовање меда у нашој земљи прогласи кривичним делом. Циљ је строже кажњавање произвођача и трговаца који на тржиште пласирају производе који се представљају као мед, а по саставу то нису. Пчелари истичу да би таква промена закона могла значајно да заштити и потрошаче и поштене произвођаче.

Према подацима Савеза пчеларских организација Србије, проблем фалсификованог меда присутан је већ годинама и представља један од највећих изазова за домаће пчеларство. Локални пчелар Саша Чолак, који се пчеларством бави четири деценије и дугогодишњи је бивши председник Савеза пчеларских организација Војводине, сматра да је свака иницијатива у правцу строжег кажњавања фалсификата добродошла.

-Свака иницијатива у том правцу је добра јер смо ми пчелари већ оптерећени бројним проблемима – од климатских услова, тровања пчела до напада штеточина. А онда се суочавамо и са фалсификованим медом. Нешто што је фалсификат има нижу цену у односу на оригиналан производ и ми добијамо нелегалну конкуренцију – каже Чолак.

Он објашњава да је важно јасно дефинисати шта се сматра фалсификатом.

-Морамо да разграничимо шта је фалсификат. Ако се у мед дода одређена количина шећерног сирупа или друге супстанце, по мом мишљењу то је већ фалсификат, јер тај производ више не одговара стандарду квалитета. Постоје и производи који изгледају као мед и нуде се као мед, а по саставу су нешто сасвим друго – истиче он.

Посебан проблем је, како наглашава, то што потрошачи данас готово да немају начин да сами препознају фалсификат.

-Изузев лаобраторијске анализе, не постоји ништа што потрошачи могу поуздано да ураде да разликују прави мед од фалсификованог. Толико су хемијски усавршили фалсификате да све оне „цаке“ са интернета – са чачкалицом, паљењем или прављењем куглице – више не важе. Чак и ја, после 40 година бављења пчеларством, не могу са стопроцентном сигурношћу да кажем да ли је нешто фалсификат или прави мед – објашњава он.

Због тога пчелари решење виде пре свега у системским контролама.

-Ако се ова иницијатива изгура, онда би требало да крену озбиљне контроле надлежних институција и примене санкција, а не само претње онима који су ухваћени у кривотворењу меда. То је једини начин да се заштите и пчелари и потрошачи – сматра Чолак.

Он додаје да су управо потрошачи ти који најчешће страдају од фалсификата.

-Људи купују мед за своје болесно дете или родитеље, а добију нешто што по закону не би смело ни да се назове мед – закључује Чолак.

Пчелари зато очекују да ће иницијатива о проглашавању фалсификовања меда кривичним делом довести до строжих контрола и казни, што би могло да допринесе уређењу тржишта и већем поверењу потрошача у овај природни производ.

Т. Д.

Уређене просторије Месне заједнице у Новим Козарцима

Tijana Despotovski Марцх 12, 2026

У протеклом периоду уређене су просторије Месне заједнице Нови Козарци, како би овај простор био лепши, функционалнији и пријатнији за рад запослених, али и за све мештане који у МЗ долазе због различитих административних и свакодневних потреба.

Посебну захвалност из Месне заједнице упутили су свом мештанину Милану Јованићу, који је радове извео несебично и потпуно бесплатно. Како истичу, овакви примери солидарности и спремности да се помогне свом селу представљају прави пример заједништва и заслужују посебно поштовање.

Сав неопходан материјал за извођење радова обезбедила је Месна заједница Нови Козарци.

Из Месне заједнице захваљују свима који на било који начин доприносе да Нови Козарци буду уређеније и лепше место за живот.

Т. Д.

Храброст без плате, понос без граница: ДВД Сајан

Tijana Despotovski Марцх 12, 2026

Добровољно ватрогасно друштво Сајан, једно од најактивнијих и најбројнијих у општини Кикинда, добитник је градског признања за 2025. годину. За чланове друштва то није само награда, већ потврда да њихов дугогодишњи хуманитарни рад има дубок значај за заједницу.

-Први пут смо конкурисали за награду 2024. године јер смо тада били најуспешнији, али нисмо добили. Наговорили су ме да поново поднесемо пријаву 2025. године. Искрено, нисам се надао да ћемо добити нешто – каже председник друштва Алекс Нађ.

-Ова награда нам много значи јер видимо да се исплати труд и хуманитарни рад и да се цени наш дугогодишњи посао.

Традиција добровољног ватрогаства у Сајану траје дуже од једног века. Друштво је основано 1911. године, а љубав према овом позиву често се преноси генерацијама у породицама.

-Овај посао се наслеђује са оца на сина, али и са мајке на ћерку – истиче Нађ.

Кроз друштво је прошло више од 500 чланова, а данас броји око 120 активних добровољаца. Међу њима је око 45 деце и младих узраста од шест до 18 година, око 70 одраслих и неколико почасних чланова.

У рад друштва укључен је и значајан број младих спремних да помогну заједници, не тражећи ништа за узврат. Захваљујући удаљености од Кикинде, добровољци из Сајана често су прва јединица на терену.

-Ми смо прва линија. Удаљени смо 20 километара и можемо брзо да реагујемо пре доласка професионалаца јер смо добро обучени – наглашава Нађ.

Последњих година број пожара је смањен, чему су допринели едукација мештана и укључивање младих у рад друштва.

-Децу учимо од малих ногу да буду примерна, да поштују правила, буду хумана и пруже помоћ у свакој ситуацији, не само приликом пожара – каже председник.

Оперативна јединица поседује специјализовану обуку за шумске пожаре, временске непогоде и потраге, а добровољци су спремни да помогну и ван своје територије.

-Можемо да шаљемо наше добровољце у помоћ широм Србије – додаје Нађ.

Друштво је активно и у друштвеном животу села — учествује у радним акцијама, дежурствима, манифестацијама и бројним ватрогасним такмичењима.

-Због великог ангажовања, резултати се добро котирају – истиче он.

Посебно се издвајају спортско-стручни успеси. На општинском такмичењу 2023. године освојене су три златне, две сребрне и једна бронзана медаља, а на окружном нивоу три злата. На државном такмичењу у Новом Саду подмладак је освојио треће место, док су јуниори постали шампиони Србије и пласирали се на Европску олимпијаду.

У јулу 2024. године јуниори су учествовали на Ватрогасној олимпијади у Италији, где су освојили бронзану медаљу по ЦТИФ критеријумима — успех који је био понос не само за друштво већ и за цело село.

-На овај начин доказали смо да се сваки рад, труд, упорност, а пре свега хуманост вреднује и награђује – наглашава Нађ.

У друштву истичу да је њихов највећи циљ да наставе да развијају младе и негују праве вредности.

-Настојаћемо да останемо достојни ових медаља, да подржавамо наше чланове, да их едукујемо и научимо правим вредностима — да буду добри ватрогасци, али пре свега добри људи – поручује председник.

У времену када се добровољни рад све ређе истиче, добровољни ватрогасци из Сајана остају симбол солидарности и заједништва. Њихова спремност да помогну другима, често без икакве накнаде, показује да праве вредности и даље живе у малим срединама — тамо где се храброст не мери речима већ делима.

Т. Д.

Март – месец борбе против рака: Превенција и скрининг могу спасити живот

Tijana Despotovski Марцх 11, 2026

Март је месец посвећен борби против рака, када се јавност додатно информише о распрострањености малигних болести, значају превенције и улози организованих скрининга у раном откривању болести. Стручњаци подсећају да је рак, уколико се открије на време, излечив у више од 90 одсто случајева.

-Када се болест открије у раној фази, лечење је краће и ефикасније, а квалитет живота оболелих и лечених особа знатно бољи – истиче др мед. Ана Ђурин, специјалиста социјалне медицине.

Процене показују да током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболи од рака, док један од осам мушкараца и једна од једанаест жена изгуби живот од неке малигне болести.

Оптерећење раком у Севернобанатском округу

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, тумори су у 2024. години били други водећи узрок смрти у Севернобанатском округу са учешћем од 22 одсто, одмах после болести срца и крвних судова које чине око 52 одсто укупног морталитета.

Током 2024. године на нивоу округа од малигних тумора оболело је 1.065 особа — 540 мушкараца и 525 жена, док је од рака преминула 461 особа (245 мушкараца и 216 жена).

Код мушкараца су најчешћи били рак плућа, дебелог и завршног дела црева и простате. Код жена малигни процеси најчешће су били локализовани на дојци, дебелом и завршном делу црева, плућима и грлићу материце.

Малигни тумори плућа и бронха представљају водећу локализацију у оболевању и умирању код мушкараца, док су код жена трећи по учесталости узрок оболевања и други узрок смртности од рака. Током 2024. године од рака плућа и бронха оболело је 137 особа, а преминуло 114.

Рак дојке је најчешћи малигни тумор код жена у нашем округу — 120 жена је оболело, а 46 изгубило живот у току 2024. године.

Колоректални карцином је друга по учесталости локализација рака код мушкараца и жена — 151 особа је оболела, док је 60 преминуло.

Код мушкараца, рак простате је трећи по учесталости, са 84 оболела и 23 преминула пацијента. Рак грлића материце је четврти по учесталости код жена — дијагностикован је код 30 жена, док је 12 преминуло.

-Рак је болест старије популације — стопе оболевања нагло расту после 55. године, а највише су после 75. године живота. Када је реч о смртности, стопе код оба пола почињу да расту након 60. године – наводи др Ђурин.

Превенција — најефикаснија заштита

Стручњаци наглашавају да се на чак две трећине фактора ризика може утицати.

-Око 40 одсто малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама — престанком пушења, умереним конзумирањем алкохола, одржавањем здраве телесне тежине, правилном исхраном, физичком активношћу, избегавањем прекомерног излагања сунцу и заштитом од инфекција које могу довести до рака – објашњава др Ана Ђурин.

Она додаје да вакцинација има важну улогу у превенцији.

-Вакцинација деце против хепатитиса Б и ХПВ вируса значајно смањује ризик од рака јетре и рака полних органа.

Скрининг спасава животе

Скрининг подразумева рано откривање рака код особа које још немају симптоме. У Србији се спроводе национални програми скрининга за рак дојке, рак грлића материце и колоректални рак.

На скрининг рака дојке позивају се жене од 50 до 69 година на мамографију сваке друге године. Скрининг на рак грлића материце обухвата жене од 25 до 64 године које се позивају на гинеколошки преглед и Папа тест једном у три године. Тестирање на рак дебелог црева намењено је грађанима оба пола од 50 до 74 године и обавља се једном у две године.

На нивоу Севернобанатског округа, организовани скрининг рака дојке спроводи се у Сенти од 2013. године, док је у Ади, Чоки, Новом Кнежевцу, Кањижи и Кикинди започет од септембра 2025.

Током 2025. године у Сенти је обављено 575 мамографских прегледа, при чему су код четири жене откривене малигне промене. У осталим општинама округа урађено је 306 прегледа, а рак дојке је дијагностикован код три жене.

-Апелујемо на грађане да редовно иду на превентивне прегледе. Правовремена дијагностика значи и правовремено лечење. Позивамо све жене да се одазову позиву на мамографију — тај преглед може спасити живот – поручује др Ана Ђурин.

Т. Д.

Синдикат пензионера шири погодности: попусти, бањско лечење, култура и богата путовања током целе године

Tijana Despotovski Марцх 10, 2026

Синдикална организација пензионера Кикинде, Чоке и Новог Кнежевца унапређује програме подршке и друштвеног живота својих чланова, нудећи бројне погодности — од здравствених услуга и правне помоћи до културних садржаја и организованих путовања у земљи и иностранству.

-Бринемо о нашим најстаријим члановима и пратимо њихове потребе. Данас пензионери имају више слободног времена и желе да путују и да се друже, па смо у сарадњи са туристичким организацијама обезбедили промотивне и приступачне аранжмане – каже председник синдикалне организације Радован Субин.

Члановима су доступни колективно осигурање од последица несрећног случаја, бесплатна правна помоћ, помоћ у огреву, зимници и пакетима подршке, као и попусти у здравственим установама и оптикама. Посебну погодност представља сарадња са клиникама чије медицинске екипе, по потреби, долазе и на кућну адресу пензионера ради вађења крви и неопходних анализа. Омогућена је и помоћ при одласку на бесплатно бањско лечење преко ПИО фонда.

Велики значај има сарадња са Народним позориштем у Кикинди, које пензионерима обезбеђује 50 одсто попуста на улазнице, док ће део карата бити и бесплатан. У плану је сарадња и са позориштима у Зрењанину, Сомбору и Суботици.

-Прошла су времена када су пензионери тражили само материјалну помоћ. Данас им је потребан активан друштвени живот. Наша путовања су лепа, пуна музике и дружења — пензионери се препороде и једва чекају наредно окупљање – истиче Субин.

План путовања обухвата једнодневне излете и вишедневне аранжмане — од крстарења Тисом и излета на Авалу, до одмора у бањама, планинским центрима и туристичким дестинацијама у Србији и региону. Обезбеђени су повољни услови плаћања, а за поједине програме и бесплатан превоз.

Чланство није ограничено само на пензионере нити на место становања — могу се учланити сви од 18 до 118 година који прихватају статут и редовно плаћају чланарину. Поред чланова из северног Баната, синдикат окупља и грађане из више градова Србије, а интересовање постоји и у иностранству.

Организација бележи сталан раст — незванично броји око 9.500 чланова, док је прошле године приступило око хиљаду нових.

-Жао нам је што немамо адекватне просторије. Имамо бројне планове — курсеве, здравствене семинаре и нове активности — али радимо у малом простору који скупо плаћамо – додаје Субин.

Заинтересовани грађани могу се учланити сваког уторка и четвртка у просторијама синдиката у Немањиној 1, од 10 до 12 часова.

Т. Д.

Гест пажње за Дан жена: Чланови Цар Бротхерс клуба поделили руже суграђанкама

Tijana Despotovski Марцх 9, 2026

Поводом 8. марта, чланови Цар Бротхерс клуб организовали су јуче малу акцију у знаку пажње и поштовања. Момци из клуба поделили су око педесет ружа радницама у Тржном центру, као и суграђанкама које су се у том тренутку затекле у куповини.

Како је навео секретар клуба, Александар Ивченић, циљ је био да се малим знаком пажње улепша празник.

-Ову акцију клуб је први пут реализовао 2021. године, а лепу праксу одлучили смо да поновимо и ове године. Жеља нам је да измамимо осмех на лицима суграђанки.

Т. Д.

Кикиндски ђаци међу најбољим географима: шесторо на корак до европске олимпијаде

Tijana Despotovski Марцх 6, 2026

Кикинда је и ове године имала запажене резултате на Националној географској олимпијади, а шесторо ученика изборило се за пласман на републички ниво такмичења. Успех доноси и прилику за пласман на Европску географску олимпијаду. Такмичење је одржано у недељу на Географском факултету Универзитета у Београду у Земуну.

Град су представљали ученици три основне школе — „Свети Сава“, „Жарко Зрењанин“ и „Вук Караџић“. На регионалном нивоу такмичили су се Филип Родић, ученик седмог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“, Јана Ињац, ученица осмог разреда ОШ „Вук Караџић“, као и једанаесторо ученика ОШ „Свети Сава“.

Међу такмичарима из ОШ „Свети Сава“ били су седмаци Никола Родић, Стефан Ступар, Вукашин Илић и Урош Вујадинов, као и осмаци Вања Дербакова, Уна Угрешић, Николина Пилиповић, Вукашин Ћирић, Лука Баба, Вук Матијевић и Никола Томић.

Пласман на републички ниво изборили су Јана Ињац, Филип Родић, Никола Томић, Вукашин Ћирић, Вукашин Илић и Стефан Ступар.

Такмичење обухвата проверу теоријског знања и практичну примену географије, укључујући сналажење у простору и решавање задатака ван оквира школског градива.

Ментори ученицима су Александра Остојић, Наташа Шуљан и Мирослав Грујић.

Т. Д.

Рукотворине прављене срцем: „Наше кућа“ данас на градском тргу

Tijana Despotovski Марцх 6, 2026

Корисници Центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“ данас продају своје рукотворине на тргу испред Културног центра, у периоду од 10 до 13 часова. Суграђани могу да купе производе по симболичним ценама и тако подрже њихов рад.

-Прикупљена средства биће уложена у активности корисника како би поново учествовали у јавним програмима, као и у одласцима у биоскоп, на екскурзије и дружења. Акција представља један од начина њихове интеграције у друштво, са циљем јачања самопоуздања и осећаја корисности – изјавила је Милица Ристић, радни терапеут и стручни сарадник у Центру „Наша кућа“.

Иначе, Центар је основао Град Кикинда ради унапређења квалитета живота особа са различитим сензорним, менталним и другим сметњама и инвалидитетима, као и њиховог што већег осамостаљивања кроз практичан живот.

Т. Д.

Из мале Кикинде у велики свет: Гимназијалка Ива ову школску годину проводи у Француској

Tijana Despotovski Марцх 5, 2026

Одлука да напусти родни град и школску годину проведе у иностранству за Иву Племић, гимназијалку из Кикинде, била је, како сама каже, „једна од најважнијих и најхрабријих одлука у животу“. Захваљујући програму интеркултуралне размене организације АФС, она од септембра 2025. године живи у Француској, у предграђу Лиона, где похађа гимназију и стиче искуства која, како истиче, мењају њен поглед на свет.

-Рођена сам и одрасла у малом граду, што ме је одувек подстицало да упознам више света и изађем из своје зоне комфора – каже Ива за наш лист. Француску је изабрала због културе, историје и језика, али и због породице која тамо живи. Припреме за размену трајале су месецима, али, како каже, „ништа не може у потпуности да припреми човека за живот у другој земљи“.

Почетак боравка био је испуњен узбуђењем и новинама, али временом су се јавили изазови.

-Како време пролази, постаје све теже због удаљености од породице, пријатеља и менталитета уз који сам одрасла – наводи она. Француски менталитет описује као дистанциранији, а културне разлике приметне су и у исхрани.

-Једе се мање меса него код нас, али су десерти заиста одлични – додаје.

Најемотивнији тренутак до сада био је током божићних празника.

-Провођење празника са породицом, али не са својом, било је веома тешко – признаје Ива. За празничном трпезом окусила је и традиционалне специјалитете, попут пужева и живих шкољки, што описује као искуство које неће заборавити.

Живот у француској породици дао јој је својеврстан осећај припадности. Посебно се зближила са „хост“ мајком Жули и њеном децом, са којима дели радозналост према другим културама. Заједничко учење клавира постало је симбол нових веза и топлине.

-Тај заједнички тренутак музике пружио ми је осећај припадности и нову вештину коју ћу понети са собом – каже она.

Ива похађа гимназију „Кондорсе“ у Сен Присту, где јој велику подршку пружа разредни старешина и професорка француског језика Едит Англеро. Уз њену помоћ брзо је напредовала у језику и прилагођавању новом школском систему, који се значајно разликује од српског.

-Школски дан траје и до десет сати, а ученици имају индивидуалне распореде и мало времена за дружење током недеље – објашњава Ива.

Упркос томе, стекла је блиске пријатељице које јој помажу у учењу и свакодневици. Неке од њих су почеле да уче српски језик, док она све сигурније говори француски.

-За пет месеци научила сам да готово у потпуности користим француски у свакодневној комуникацији – истиче са поносом.

Поред наставе, укључила се у драмску секцију школе. Иако је на почетку добила значајну улогу, због обавеза је наставила рад иза сцене, бавећи се костимографијом, сценографијом и израдом постера. То искуство помогло јој је да се осети корисно и укључено у школски живот.

Размена је донела и нову свест о сопственом идентитету.

-Схватила сам да не само да ја упознајем Француску, већ и Француској представљам Србију – наглашава она, додајући да је упознала вршњаке из бројних земаља и изградила пријатељства која премашују границе.

Иако је Француска развијена земља, поједини аспекти друштва били су јој изненађујући. У школама, на пример, није дозвољено истицање верских обележја, па не може да носи крстић на ланчићу. Та правила су јој у почетку била тешка за разумевање, али су део система на који се прилагодила.

Живот далеко од куће, каже, значајно је допринео њеном сазревању.

-Учи ме да будем зрелија, самосталнија и да се снађем у непознатом – дели са нама Ива. Подршка породице и пријатеља из Србије даје јој снагу да истраје и из искуства изађе јача.

Размена у Француској није увек лака, али је, како поручује, непроцењиво искуство.

-Препоручила бих годину на размени свакоме ко се боји – ко се боји да упозна себе или верује да је свет већи од онога што нам је до сада приказано – поручује Ива.

У Француску је стигла 5. септембра 2025. године, а повратак у Србију планира почетком летњег распуста. До тада, ова храбра Кикинђанка наставља да гради мостове између култура — и да свет гледа ширим, отворенијим очима.

Т. Д.