децембар 6, 2025

Друштво

Mbogdan

Суграђани који због лоше материјалне ситуације нису у могућности да купе потребне лекове или медицинска помагала, и у години на измаку могли су да рачунају на помоћ Града. За ту сврху у градком буџету у 2022. години било је опредељено два милиона динара. Једнократну помоћ одобрава Комисија коју, поред запослених у надлежном секретаријату, чине лекари специјалисте, директор Дома здравља, директор Центра за социјални рад и координатор Црвеног крста.

-Комисија за једнократну помоћ у куповини лекова, медицинских помагала и помоћи у лечењу још један је начин како да се помогне суграђанима који због ниских или недостатка примања, нису у могућности да приуште потребну терапију, помагала или лечење које није покривено код РФЗО- каже за Кикиндски портал Младен Богдан, председник Комисије.

-Постојање Комисије се показало заиста потребном. Заседамо једном месечно и просечно се разматра 15 до 20 захтева који се подносе у градској управи. Право на остваривање ове једнократне помоћи имају социјално угрожени суграђани који имају преписану терапију која се не издаје на рецепт него ју је потребно купити. Ту спадају различити медикаменти, ортопедска и друга помагала, као и лечења која не покрива РФЗО. Захтеви се пре свега односе на пунолетна лица, међутим у више наврата на овај начин, знатним новчаним средствима, помогнуто је и лечење деце. Један број наших суграђана нажалост није у могућности себи да обезбеди потребну терапију. Град Кикинда им помаже путем ове Комисије како би могли да дођу до тих лекова. Важно нам је да свима који имају здравствене проблеме помогнемо колико можемо у сарадњи са здравственим установама и Центром за социјални рад. Само заједно можемо на прави начин да будемо ту за грађане- истиче Богдан.

У овогодишњој градској каси опредељено је и три милиона динара за финансијску подршку за лечење малолетне деце оболеле од тешких и ретких болести. Томе је претходила иницијатива групе суграђанки „Маме солидарно“ чију је петицију подржало  више од 3.000 грађана. Приликом усвајања буџета, надлежни у локалној самоуправи указали су да ће, уколико буде потребе, тај износ намењен лечењу деце повећати. На срећу, испоставило се да за тим није било потребе- до сада је утрошена четвртина опредељених средстава.

 

 

 

Udruženje MS

Представници кикиндског Удружења оболелих од мултипле склерозе обележавање Међународног дана особа са инвалидитетом завршили су обиласком и поделом пакета хране и хигијене непокретним и тешко покретним пацијентима.

-Имамо 12 непокретних и тешко покретних пацијената у Кикинди и околним селима, који нису могли да дођу на вечеру коју смо имали поводом обележавања Међународног дана особа са инвалидитетом. Решили смо да новац од донација од града и ресорног министарства уложимо у куповину пакета, да их све обиђемо. Иначе смо их обилазили једном годишње, али сада смо одлучили да то радимо чешће. Заиста им много значи- искрена је Бранкица Мишков из кикиндског удружења оболелих од МС које броји педесетак чланова.

Речи захвалности и сузе радоснице најбоље су сведочили колико је непокретним и тешко покретним члановима Удружења значила ова посета, као и пажња и подршка коју добијају од удружења.

 

 

 

 

 

 

Naš vojnik naš heroj

Mинистарство одбране и Министарство просвете Владе Републике Србије расписали су наградни конкурс за ученике основних школа под називом „Наш војник, наш херој”.

Основци ће имати прилику да припреме креативни рад на тему „Жене у Војсци Србије. Хероине прошлог, садашњег и будућег времена”, а најуспешније очекују вредне награде.

Ученици ће своје стваралаштво моћи да искажу у једној од три категорије.

Из српског језика конкурисаће литерарним радом – песмом или прозним текстом, док ће надарени за сликарство моћи да приложе ликовни рад у техници по избору.

Основци који су надарени за технику и технологију биће у прилици да се изразе кратким видео клипом или макетом која ће на најбољи начин представити њихово виђење наведене теме.

Пропозиције конкурса налажу да рад треба да буде оригинална, аутентична креација и да не сме нарушавати ауторска права нити интелектуалну својину других лица.

За најкреативније ауторе по старосним категоријама, али и њихове наставнике, Министарство одбране припремило је вредне награде – првопласирани ће добити наградни боравак у војном хотелу на Тари, друго место доноси наградни боравак у војном објекту за одмор и рекреацију у Врњачкој Бањи, док ће трећепласирани бити награђени књигама.

Основци који желе да учествују на конкурсу треба да предају радове наставницима разредне или предметне наставе до 20. фебруара 2023. године.

Наставници врше одабир најбољих радова, а након извршене селекције изабране радове потребно је доставити најкасније до 1. марта 2023. године Управи за традицију, стандард и ветеране Сектора за људске ресурсе Министарства одбране Републике Србије.

Министарство одбране позива све заинтересоване ученике основних школа да покажу креативност на тему „Жене у Војсци Србије. Хероине прошлог, садашњег и будућег времена” и заслуже вредне награде.

 

Lovci 10

Ловци братског удружења из Књажевца били су гости кикиндских ловаца  протеклог викенда. Сарадња и дружење трају већ 15 година, а овога пута сусрет је протекао у лову на зечеве и фазане у делу атара код Галада. За госте који су први пут ловили на нашем подручју, изненађујуће искуство било је ловити по банатском дубоком орању што је, како су закључили, далеко напорније него ловити у брдима.

Сусрету су присуствовали и градоначелник Кикинде, Никола Лукач, и секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, Мирослава Наранчић. Градоначелник Лукач и гост, председник Ловачког удружења и Скупштине општине Књажевац, Марко Стојановић, усагласили су се на теме од заједничког интереса и договорили почетак сарадње локалних самоуправа.

Мирослава Наранчић обећала је стручну помоћ ловцима ради заштите дивљих животиња ограничавањем и контролисањем употребе хемијских средстава у пољопривреди.

Ловачко удружење Књажевац основано је 1897. године и једно је од првих у Србији. Ловиште је лоцирано на источним падинама Старе планине, надморске висине од 400 до две хиљаде метара. Лове се срне, лисице, дивље свиње, вукови и јелени. Удружење газдује на око 60 хиљада  хектара површине и има око 400 чланова.

Књажевачки ловци поделили су своја искуства у борби против афричке куге коју су, на њихово подручје, донеле дивље свиње из Бугарске. Интензивним ловом и смањењем популације спречено је ширење болести на домаће свиње, истакли су гости.

Ловци из Кикинде поделили су своју забринутост због смањења популације дивљачи.

– У нашем ловишту на опадање броја дивљачи утичу интензивна пољопривредна производња на великим парцелама, неконтролисана употреба хемијских средстава, уништавање природних станишта и нагли пораста броја шакала – рекао је председник Ловачког удружења „Кикинда“, Младен Бањац.

Како би се ублажиле последице ових појава, предузимају се конкретне активности: лове се штеточине, лисице и шакали, буше се бунари и износи храна у ловиште, постављају се појила. У изради вештачких ремиза – засада за исхрану и заклон дивљачи, као и у пошумљавању, кикиндски ловци имају помоћ локалне самоуправе, речено је на скупу.

Једини начин на који Ловачко удружење може да освари приход јесте ловни туризам који ће употпунити и проширити туристичку понуду града и у чему је и локална самоуправа препознала заједнички интерес – рекао је Бањац. он је додао да су, ове године, у нашем граду ловили гости из Грчке, Кипра, Аустрије и Црне Горе, и очекује се долазак групе ловаца из Мађарске.

Организовано ловство на нашем подручју започело је 1885. године оснивањем  “Великокикиндског ловачког друштва”, једног од најстаријих у Србији.

Данас Ловачко удружење „Кикинда“ броји око 160 чланова и газдује ловиштем „Варошки рит“, укупне површине 30.529 хектара. Лове се фазани, зечеви и срне.

Дружење чланова удружења из Књажевца и Кикинде настављено је на вечери у ловачком објекту на Млаки. Договорено је да кикиндски ловци за три недеље отпутују у Књажевац, у лов на вукове и дивље свиње.

 

Pijaca nova

На састанку представника Министарства финансија и Удружења пијачних продаваца Опстанак усаглашено је да се до 31. децембра 2023. продужи рок у коме обавезу фискализације немају обвезници фискализације који се баве прометом добара и услуга на пијачним тезгама, речено је Танјугу у министарству.

Министарство финансија ће иницирати одговарајућу измену Уредбе о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета на мало преко електронског уређаја.

Пијачни продавци су били изузети од примене новог закона о фискализацији до почетка наредне године, а сада ће им бити рок продужен до краја 2023. године.

 

migranti u muzeju

Занимљива музејска тура –од упознавања са историјатом града и локалним наслеђем кроз сталну музејску поставку, преко учешћа у радионици истраживања совиних гвалица па до изложбе о фудбалу „Збирка у шеснаестерцу” организована је данас за групу од 24 миграната из Марока и Авганистана. Међу посетиоцима кикиндског Народног музеја био је и  Салман Ахнуш (25) из Марока. Пре скоро два месеца напустио је родну земљу, а у Прихватном центру у Кикинди борави  тек пет дана.

-Кикинда као мали град ми се свиђа и у кампу су пријатни према нама. Ово је лепа прилика да научим нешто више о култури и историји Кикинде. Наша култура се доста разликује. Завршио сам за кувара. Желим да идем у Италију, тамо имам пријатеља који ће ме запослити да радим грађевинске послове. Мароко је отворена земља за туристе, али је тамо скуп живот, млади људи немају посла, лоша је економска ситуација. Тамо су моја жена и син, очекујем да ми се касније и они придруже у Италији- рекао је Ахнуш.

Јелена Станаревић из Хуманитарног центра за интеграцију и толеранцију подсећа да је и прошлогодишња организована посета миграната музеју имала позитиван одјек.

-Посету музеју организовали смо у склопу инклузије и интеграције. Желели смо да укључимо избеглице из Прихватног центра у Кикинди, да им улепшамо дан и да нешто науче о граду у ком се налазе.  У посети је 12 миграната из Марока и 12 из Авганистана. Тренутно је у Прихватном центру у Кикинди око 400 миграната из Бангладеша, Индије, Сирије, Пакистана, Авганистана, Марока- рекла је Станаревић.

Обилазак Музеја започет је упознавањем са незаобилазном музејском атракцијом, мамутицом Киком.

-Драго нам је да мигрантима укажемо добродошлицу. Мислим да је важно да будемо гостољубиви и покажемо им наслеђе града у ком тренутно бораве. Према новој дефиницији донетој летос на генералној конференцији ИКОМ-а, музеј је отворено и инклузивно место чији је задатак да угости како редовне посетиоце, тако и маргинализоване и мањинске групе- указао је Драган Киурски, кустос педагог Народног музеја.

 

 

Nikola Lukač

У Црвеном крсту Кикинда одржана је редовна акција добровољног давања крви. Одазвало се 52 суграђана, од којих је педесеторо дало драгоцену течност док су две особе одбијене због медицинских разлога. Међу даваоцима је било 17 жена.

Данашњој акцији добровољног давалаштва придружио се и градоначелник Никола Лукач који је својим примером уједно и апеловао на суграђане да постану део велике хумане заједнице добровољних давалаца. Подсетимо да је наредна акција у кикиндском Црвеном крсту заказана за 22. децембар.

Давалац крви може бити свака здрава, одрасла особа, старости од 18-65 година код које се лекарским прегледом и провером крвне слике, односно нивоа хемоглобина, утврди да давање крви неће угрозити ни њу, нити особу којој би се та крв применила.

Давање крви је корисно осим за оне који примају трансфузију и за саме даваоце крви јер даје осећај задовољства да је спасен или побољшан квалитет живота најмање једној особи, а најчешће бар три и више, јер се из дате јединице крви припреме (одвоје) и еритроцити, плазма и тромбоцити који се могу применити онима којима су потребни.

Кикинда и на овом плану хуманости има чиме да се подичи јер има безмало 1.900 давалаца крви.

 

Orka i MS 1

У Културном центру у току је 13. Фестивал подводног филма који се организује у сарадњи са Ронилачким клубом „Орка“ и под покровитељством Града Кикинде. Сарадња Клуба са Удружењем мултипле склерозе била је тема друге фестивалске вечери, у суботу, управо на Међународни дан особа са инвалидитетом. Отварању изложбе фотографија „Особе са инвалидитетом и роњење“ присуствовао је и члан Градског већа задужен за спорт и омладину, Драган Пецарски.

– Чланови „Орке“ много напора улажу у рад са оболелима од мултипле склерозе, помажу им да, вежбањем у води, поврате мишићну мускулатуру, што је од веома великог значаја за њих. Врло смо им захвални на томе, као и за то што је у овом клубу доступно неколико подводних спортова. По томе смо изузетни на ширем подручју наше земље – рекао је Пецарски.

„Орка“ је први спортски клуб који је остварио сарадњу са особама са инвалидитетом, истакла је председница Удружења мултипле склерозе, Бранкица Мишков.

– Сарадњу смо започели пре пет година и на тренинге долази све више наших чланова. Роњење и пливање утичу и на физичко и на психичко стање, изузетно много помажу моторици. Лично могу да посведочим да ми се побољшала грађа, ојачали су ми мишићи целог тела, у води сам слободна – каже Мишкова.

Стојан Богосављев, председник Ронилачког клуба „Орка“, подсетио је да је Клуб још 2014. године уложио у усавршавање својих чланова, како би могли да примењују терапеутско роњење.

– По угледу на многе земље на Западу радимо са оболелима параплегије и квадриплегије, церебралне парализе, епилепсије. До сада смо вежбали са 15 особа које имају неки од инвалидитета. Вода им изузетно помаже у спортским активностима и тако доприносе бољем стању организма – истакао је Богосављев.

Филм о активностима „Орке“ приказан је прве вечери Фестивала, када је и уприличена изложба дечијих цртежа. У суботу су изложене и фотографије чланова „Орке“, а на програму су и пројекције подводних филмова.

Приказује се избор од десет филмова пристиглих на Фестивал. Тема су подводне активности, са фокусом на водени живи свет, чиме у „Орци“ дају допринос подизању свести о потреби очувања природе.

Последње вечери Фестивала, у недељу од 19 сати, на програму су пројекције филмова.

 

Lovac 7

Представници организација особа са инвалидитетом на подручју града данас су обележили 3. децембар, Међународни дан особа са инвалидитетом. Скуп у ресторану „Ловац“ организовао је Савет особа са инвалидитетом.

– Људи са хендикепом имају проблеме какве имају и сви остали, али су за нас они мултиплицирани. Некад је тешко набавити ортопедска помагала, инвалидска колица, лекове – рекао је Иван Зарић, председник Савета.

У 22 организације на подручју града учлањено је око четири хиљаде инвалида, али су процене да их има између шест и по и седам хиљада. То је око десет одсто укупне популације, што је у светском просеку.

– За нас у колицима важно је да свуда има рампи, што још увек није случај – каже Десанка Голић, чланица Удружења дистрофичара Средњобанатског и Севернобанатског округа. – Сама могу свуда да идем у колицима и људи заиста имају разумевања.

У име Града скупу је присуствовао градоначелник Никола Лукач. Са представницима организација разговарао је о начинима да се побољшају њихов положај и квалитет живота.

– Град подржава пројекте у корист особа са инвалидитетом и опредељен је да оне буду видљивије, поштоване, прихваћене у својој заједници и да помогнемо колико год можемо да реше све своје недаће. Уз помоћ републичке и покрајинске администрације реализоваћемо у наредном периоду за њих важне пројекте – рекао је Лукач.

Он је истакао да су Кикинђани емпатични према особама са инвалидитетом и да, у том смислу, наш град може да буде пример другима.

Čigra_deca 6

Међународни дан особа са инвалидитетом обележили су и чланови Друштва за помоћ ментално недовољно развијеним особама „Чигра“ у Кикинди. Они су угостили своје другаре из ликовне радионице Културног центра.

– Ове године Дан особа са инвалидитетом обележавамо тако што смо организовали инклузивну ликовну радионицу под називом „Заједно кроз свет у боји“ у нашем простору – рекла је директорица „Чигре“, Загорка Новаков.

Друштво „Чигра“ окупља, у различитим дневним активностима 15 младих и десеторо деце школског узраста, као и њихове родитеље који су, такође, чланови Друштва.

– Сваке године обележимо овај дан и сликамо. Ако неко не може сам, сви остали помажу. Данас смо цртали чигру – рекла нам је Мирјана Цуцић.

Позиву за дружење у „Чигри“ одазвали су се готово сви чланови Ликовне радионице за децу „Стварам оно што сањам“ Културног центра, каже заменица директора, Тања Ножица.

– Ово није први пут да се дружимо са децом из „Чигре“ и сви наши чланови увек се радо одазову. Данас је дошло тринаесторо деце. Сви сликају акрилним бојама на платну, а тема је слободна.

Јована Зељковић члан је ликовне радионице Културног центра већ пола године.

– Први пут сам овде и лепо нам. Дружимо се и заједно сликамо – каже Јована.

Пројекат је финансијски подржао Град, а догађају је присуствовала чланица Градског већа задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици, Рамона Тот.

– Особе са инвалидитетом свакодневно се суочавају са потешкоћама. Наш задатак, локалне самоуправе и удружења, јесте да подигнемо свест грађана о тим проблемима.

Слике настале на данашњој радионици биће урамљене и изложене на Новогодишњем базару.

 

 

 

 

 

Don`t copy text!