Друштво Архиве | Страница 51 од 63

Студентска питања у фокусу седнице Одборa за образовање и науку АП Војводине

Jelena Trifunović април 14, 2023

На факултете Универзитета у Новом Саду у овој школској години, уписано је 48.874 студената што је за 680 студената више у односу на претходни период. Информације о упису студената на факултете Универзитета у Новом Саду, као и пријему у студентске центре разматране су на јучерашњој седници Одбора за образовање и науку АП Војводине, којим председава Станислава Хрњак, покрајинска посланица из Кикинде.

-Сваке године се упознајемо са тим подацима и дискутујемо. На Универзитету у Новом Саду највећи број програма у високошколским установама организује се на српском језику, али се полагање испита и слушање наставе на акредитованим студијским програмима реализује и на језицима мањина, као и на енглеском језику. Учитељски факултет у Суботици наставу изводи искључиво на мађарском језику, а Медицински факултет у Новом Саду има акредитована три студијска програма на основним академским студијама и један на докторским, на енглеском језику. Имамо 500 студената који студирају на енглеском језику, поред Медицинског факултета и на Факултету техничких наука и на Технолошком- указује Станислава Хрњак.

Како указује наша саговорница, Одбор за образовање и науку разматрао је и Информацију о студентским домовима.

-У Војводини услуге смештаја студентима чије се школовање финансира из буџета обезбеђују се у студентским центрима у Новом Саду, Суботици, као и домовима ученика у Вршцу и Кикинди. Постоји и студентски дом „Европа“ у Новом Саду за студенте који су основно или средње образовање завршили на мађарском језику, као и студенте српске националности који су држављани Мађарске, а студирају на неком од факултета новосадског Универзитета. Постоји и приватни студентски дом у оквиру факултета „Едуконс“ у Новом Саду- наводи председница Одбора за образовање и науку AП Војводине.

Интересовање за студентске домове у Новом Саду веће од капацитета

За разлику од мањих центара попут Суботице или Вршца, у Новом Саду капацитети студентских домова не могу да приме све заинтересоване академце.

-Интересовање је веће него што су капацитети. Студентски домови у Новом Саду реализују око 80 одсто предатих захтева, а 20 одсто оних који желе, не буду смештени, иако домови имају један број једицима за смештај по економским ценама, али је то опет недовољно. За пријем у Студентски центар Нови Сад било је пријављено 3757, а примљено је 3024 студената. Важно је напоменути и то да је 10 одсто капацитета обезбеђено за студенте из осетљивих друштвених група. Покрајинска влада учествује у адаптацији простора, како би у перспективи видели шта је најпотребније. У мањим студентским центрима, па и у Кикиди, увек постоји могућност да 100 одсто захтева буде испуњено. Дом ученика и студената „Никола Војводић“ у Кикинди је квалитетно оцењен и може да прими све заинтересоване, а тако је и у Вршцу и Суботици.

Улагања у унапређење студентског стандарда

-Ресорни секретаријат опредељује средства за унапређење услова. Студентски центар у Новом Саду је прошле године од ресорног секретаријата добио 4 милиона динара, радиће се и адаптација ресторана 2 у Новом Саду, ради се адаптација у Студентском дому „Фејеш Клара“, Студентски центар у Суботици је добио два милиона за извођење радова. Како што квалитетнији и ефикаснији смештајни простор да се обезбеди студентима, о томе смо детаљно разговарали на седници Одбора- указује Станислава Хрњак.

Студентски центар Нови Сад инвестира значајна средства у реконструкцију и модернизацију свих студентских домова у Новом Саду, и домова у Сомбору и Зрењанину. С том праксом се наставља и ове године. Студентски дом „Др Зоран Ђинђић“ у Сомбору потпуно ће бити реконструисан, а очекује се да радови вредни око 40 милиона динара, које финансира Покрајинска влада, почну крајем пролећа или почетком лета.

Одбор за образовање и науку Аутономне покрајине Војводине на јучерашњој седници размотрио је и Предлог одлуке о доношењу Плана развоја АП Војводине од 2023. до 2030. године и предложио Скупштини њено усвајање.

На буџету 51 одсто студената

На високошколским установама у Војводини има 62.644 студената. У школској 2021/22 години у Војводини, четворогодишње средњошколско образовање завршило је 12.779 ученика.

На Универзитету у Новом Саду, високо образовање се остварује на 14 високошколских установа односно уметничких академија. Из буџета се финансира 51,09 посто студената.

Градоначелник Лукач: Млади парови купили 65 сеоских кућа

Jelena Trifunović април 13, 2023

На данашњој седници Скупштине града представљен је податак да је Град Кикинда међу пет локалних самоуправа које предњаче на конкурсу Министарства за бригу о селу које даје бесповратна средства за куповину сеоских кућа. То говори и о унапређењу квалитета живота у нашим селима, указао је први човек града Никола Лукач.

-Млади парови су добијеним средствима купили 32 куће у 2021. години и 33 куће у 2022. години, завршавамо још неколико. Да није атрактивно, не би се толико брачних парова определило да живе у селима. Културно-уметничка друштва живе, град и савети МЗ подржавају њихов рад, као и рад спортских клубова и удружења. Сви се поносимо и бројним манифестацијама у селима, ту смо да их подржимо. Разговарамо са грађанима и доносимо закључке шта су приоритети. Око 143 милиона је уложено у села, али средства иду и из других конкурса који нису стриктно опредељени за села- истакао је Лукач.

Градоначелник је изнео и податке о улагањима у путну инфраструктуру од 2014 до 2022 године. Подсетио је да предстоји изградња постројења за пречишћавање пијаће воде у четири села, а потом и у осталима.

-У Накову је урађено девет улица, паркинзи код Ловачког дома, вртића, Ватрогасног дома. У Банатском Великом Селу 13 улица, планирано је још две. У Мокрину шест улица, треба још пет, у Иђошу осам, остала је још једна, у Новим Козарцима шест улица, предвиђене су још три. У Руском Селу три, остале су још две дуге улице. У Башаиду су урађене три, треба још пет, у Сајану једна и још једна треба, у Банатској Тополи такође једна улица.

-Реконструкција пута од Кикинде до Руског Села договарана је још од пре неколико година, а реализује се сада. Саниран је пут од Тобе до уласка у Банатску Тополу, и од Руског Села до Тополе. Трудимо се да што више инвестиција издејствујемо. Подсетићу на четири постројења за пијаћу воду, завршена је набавка за пројектовање мини постројења за Наково, Банатско Велико Село, Мокрин и Башаид. Преостала ћемо урадити почетком наредне године и покушаћемо да поново добијемо средства од покрајине- напоменуо је први човек града.

Порез за фриленсере по формирању портала

Igor Crnogorac април 10, 2023

Почетком другог квартала стартовао је нови модел самоопорезивања фриленсера. Они би, већ овог месеца, требало да поднесу пореску пријаву и плате порез за први квартал, али им је одобрено да то не морају да учине док се не успостави портал „фриленсер”.

На недавном одржаном састанку представника удружења фриленсера са представницима кабинета председнице Владе Србије, речено је да фриленсери, који то желе, пријаву могу да поднесу већ овог месеца на постојећој пријави или да сачекају почетак рада портала и нову пријаву.

– Од 3. априла они могу да поднесу пореску пријаву за приходе остварене у првом кварталу 2023. тако што ће поднети пријаву на обрасцу – рекао је помоћник министра финансија, Драган Демировић.

Гостујући на РТС-у у петак, Иван Радак из НАЛЕД-а, рекао је да ће портал почети да ради у другом кварталу и да фриленсери који пријаве и плате порез у року од 30 дана од почетка његовог рада неће морати да плаћају камату, преноси Танјуг.

Обележен Светски дан Рома – културом и образовањем до бољег упознавања

Igor Crnogorac април 9, 2023

Поводом Светског дана Рома, 8. априла, данас је одржан програм у Народном позоришту. Припремила су га два удружења из Кикинде – Ромски облак маште и КИ РОТ.

Свечаности су присуствовали градски, окружни, и покрајински функционери.

– Град Кикинда чини огромне напоре да се побољша положај ромске националне заједнице. Локалним акционим планом обухваћене су мере и активности у областима образовања, побољшања становања, културе. Кикинда је град у којем највише деце учи ромски језик са елементима националне културе, што нам је веома важно ради очувања националног идентитета – рекла је посланица у Скупштини АП Војводине, Јелена Јовановић.

Културне манифестације ради промоције културног идентитета Рома биле су локално ограничене на саме ромске заједнице. Установе културе нису препознавале значај активности за ромску националну мањину, што у Кикинди никада није био случај, истакла је директорица покрајинске Канцеларије за инклузију Рома, Љиљана Михајловић.

– Кикинда активно спроводи програме представљања културе и традиције ромске националне мањине, што је нама веома важно јер сматрамо да, на тај начин, упознајемо једни друге, разбијамо предрасуде једни према другима и стварамо толерантније друштво у којем су сви грађани равноправни.

Програму су присуствовали и начелник Севернобанатског управног округа, Мирослав Дучић, и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Програм носи посебну поруку, а то је подизање свести међу нашим суграђанима о проблемима са којима се носе припрадници ромске националности. У Граду се трудимо да сарађујемо са њима, да им помогнемо у сузбијању сиромаштва, образовању и сузбијању дискриминације – рекла је Валентина Мицковски.

Нажалост, Роми су још увек на маргинама друштва, али напори у области инклузије дају резултате, каже Жељко Раду, координатор за ромска питања у Градској управи и председник Удружења грађана „Ромски облак маште“.

– Oстварили смо напредак у социјалном становању и у економском оснаживању Рома. Боримо се за то да се млади Роми образују јер је то једини пут за излазак из зачараног круга сиромаштва и јер једино образовани Роми могу да нас представљају у правом светлу. На тај начин ћемо и остварити интеграцију о којој стално говоримо – каже Раду. – Већ је видљив велики помак. Управо велики број деце која уче ромски језик и традицију довешће до бољег образовања, до тога да што више Рома има занат, средњошколско и факултетско образовање.

У шароликом програму учествовали су рецитатори и фолклор „Ромског облака маште“ као и „КИ РОТ-а“, певач „Звезда гранда“ Борис Петровић, Женска певачка група „Мелизми“ и најмлађи бубњар, Лукијан.

– Имам осам година и идем у други разред. Моја школа се зове „Фејеш Клара“. Свирам бубњеве од шесте године, деда ме је то научио, он је мој идол – каже Лукијан.

Светски дан Рома установљен је 1990. године у Сероцку у Пољској, у знак сећања на Први међународни конгрес Рома који је одржан у Лондону од 4. до 8. априла 1971. године.

На првом интернационалном окупљању представника ромске заједнице из четрнаест земаља света, који су иницирали југословенски Роми, усвојен је међународни назив Ром, што на ромском значи човек, а за химну је изабрана песма „Ђелем, ђелем”, која говори о страдању Рома током Другог светског рата.

Обележавање Дана Рома има за циљ да укаже на чињеницу да се Роми у читавом свету налазе у знатно неповољнијем положају у односу на већинско становништво, у готово свим областима друштвеног живота, као и на њихову дискриминацију.

У сусрету министра Весића и амбасадорке Румуније потврђено: Реконструкција пруге Панчево-Зрењанин-Кикинда-румунска граница значајна за обе државе

Jelena Trifunović април 9, 2023

О значају реконструкције две регионалне пруге важне за грађане Србије и Румуније, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић разговарао је са амбасадорком Румуније у Србији Силвијом Давидоју. Реч је о пругама Панчево-Вршац-румунска граница и Панчево-Зрењанин-Кикинда-румунска граница.

Министар је истакао важност поновног успостављања воза између Србије и Румуније, који је укинут због неслагања око дугова. Предложио је оснивање Радне групе надлежних министарстава две земље, која би започела и пратила реализацију заједничких пројеката, а за које би финансијска помоћ могла да се затражи и од Европске уније.

– Желимо да решимо тај проблем и да поново успоставимо воз између Србије и Румуније – нагласио је Весић.

Истакао је и да ће се градити аутопут Београд-Зрењанин-Нови Сад и брза саобраћајница од Бачког Брега, на граници са Мађарском, до Накова на румунској граници, што ће бити најбржи пут од Румуније ка западној Европи.

-Банат је био запостављен у досадашњем развоју земље, али ће се то променити, значајно ћемо улагати у инфраструктуру у том делу земље, а то ће значити и грађанима Румуније, и бољој вези две земље- нагласио је министар.

Данас је Велики петак за хришћане католичке вероисповести

Igor Crnogorac април 7, 2023

Хришћани који поштују Грегоријански календар данас обележавају Велики петак, дан распећа и смрти Христове. У католичким црквама, на Дан муке Господње, црквена звона не звоне, оргуље не свирају, олтар је без крста, свећњака, цвећа, а верници се у окупљају у тишини.

На Велики петак не одржавају се мисе, већ се служе „Муке Господње“. У обредима се читају „Муке по Јовану“, следе клањање крсту, молитва верника и причешћивање. Свештеници током службе носе црвене одоре, као симбол страдања.

Католички верници данас посте. С обзиром на то да је Велики петак најтужнији дан у години, ускршња јаја фарбају се, по правилу, на Велику Суботу, а обичај је и да се праве переци, који симболизују Христов венац.

339580974_611012103884001_2152414086410331826_n

Висока школа за образовање васпитача прославила Дан школе и Дан студената

Jelena Trifunović април 4, 2023

Свечаним програмом у препуном амфитеaтру, доделом диплома свршеним студентима и откривањем спомен бисте Зоре Крџалић Заге једина високошколска државна установа у Севернобанатском округу, прославила је Дан школе и Дан студената.

Ержебет Тот (48) из Новог Итебеја је студенткиња генерације. Успешно је завршила смер васпитач деце предшколског узраста са просеком 9,87.

-Веома ми је драго што сам завршила ову школу, захвална сам целом колективу. Предивни су професори који су се залагали и трудили, захвална сам и колегиницама и колегама са којима делим незаборавне тренутке Свуда са поносом причам о овој школи. Радила сам са децом 17 година, неговање језика и драмске активности и зато сам се и определила да упишем ову школу. Још не радим као васпитач, али ми је то у плану- каже Ержебет.

Честитке Ержебет, њеним колегама и колегиницама, као и целом колективу упутила је директорица Високе школе струковних студија др Ангела Месарош Живков.

-Школа данас обележава 69 година постојања. Уручујемо дипломе студентима који су завршили основне и струковне мастер студије, укупно 101 студент прима диплому. Значајно је и да смо данас открили бисту Зоре Крџалић Заге која је нестала 2015. године. Бисту је израдила академска вајарка, суграђанка и дугогодишња професорица наше школе мр Мирослава Којић. Иницијатива да се она поново постави потекла је из школе, а подржала ју је локална самоуправа.

Свечаности је присуствовао и градоначелник Никола Лукач заједно са чланицама Гградског већа Валентином Мицковски и Мелитом Гомбар.

-Ваш позив је изузетно важан, бавити се децом је нешто најлепше. Васпитачи нашу децу уче понашању, игри, али и како да буду добри људи. Код нас је традиција предшколства и васпитачког позива дуга и многе су генерације прошле кроз ову школу. Град Кикинда ће и даље подржавати школу уз жељу да заједнички пронађемо начин да уведемо још неке профиле у наредном периоду. Сигуран сам да ће и убудуће бројне генерације своје знање стицати у овој школи- поручио је градоначелник Лукач у обраћању.

Честиткама се придружила и чланица Градског већа задружена за образовање и културу Валентина Мицковски пожелевши да у ВШССОВ наставе да раде са истим ентузијазмом.

-Верујем да је једино тако успех загарантован. Локална самоуправа има одличну сарадњу са једином високом школом у Кикинди управо због квалитета кадра и свега што школа нуди. Школа има добру репутацију у Србији, али и Европи и врата свршеним студентима су широм отворена, зависи од њих колико ће искористити ресурсе и контакте које су стекли током студија- рекла је Мицковски.

У свечаном програму, поред студената ове школе, учествовала су и деца из вртића.

–

Откривена нова гнезда најређе птице у Србији

Jelena Trifunović април 3, 2023

Орнитолози Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, пронашли су два нова гнезда критично угрожене врсте – орлова крсташа, који су симбол са националног грба Србије.

Оба гнезда нађена су у банатском Потисју, у Међународно значајном подручју за птице „Слатине средњег Баната“, које се простире од Новог Бечеја на југу, до Падеја и Иђоша на северу.

„Захваљујући сателитском праћењу кретања четири млада орла крсташа Миме, Михајла, Раденка и Иванке, у протекле две године научили смо више о њиховим потребама него што смо знали деценијама уназад“, рекао је извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије Милан Ружић.

Како истиче, локације које су највреднија станишта на којима орлови проналазе храну, где се одмарају и спавају, изискују хитну законску заштиту и поштеду од сече стабала и преоравања.

Из Друштва упозоравају да уништавање станишта није једина претња по крсташе већ је су то и на десетине нерешених и некажњених случајева углавном намерних тровања дивљих животиња, а која су усмерена против лисица, шакала и паса а због чега страдају грабљивице хранећи се затрованим мамцима или остацима отрованих животиња.

„Велика страдања могуће је зауставити једино брзом, одлучном и координисаном реакцијом институција, и тако трајно осигурати опстанак крсташа у Србији“, рекао је он.

Нагласио је да тровање животиња не само да представља читав сплет кривичних дела, већ у једном дану може поништити вишегодишњи труд и рад орнитолога на опоравку врсте, сву бригу коју су људи показали током кампање и сву радост коју сада осећамо.

Седам парова у Србији

Орлови крсташи убрајају се у најређе птице у Србији, будући да њихова популација тренутно броји свега седам парова.

Крсташ, симбол са националног грба, у Србији има статус критично угрожене врсте, па је свака јединка изузетно значајна за њихов опстанак.

Из Друштва захваљују великом броју грађана који су им пружили подршку у двомесечној кампањи „За наше крсташе“ током које је сакупљено више од милион динара неопходних за обилазак и чување постојећих парова орлова крсташа у периоду од пет месеци колико траје период гнежђења, те обележавање и праћење још два младунца.

Женке крупније

Дужина тела орлова крсташа, од врха кљуна до врха репа је око 80 центиметара, а распон крила и до 215 центиметара. Одрасла јединка, која може да живи и 30 година, тешка је до 4,5 килограма.

Женке су као и код других птица грабљивица, крупније и масивније од мужјака. Постају полно зрели са пет година. Масивна гнезда углавном праве на рубу шума, на дрворедима или усамљеном дрвећу са кога имају добар преглед терена. Хране се малим сисарима, попут текуница и птицама средње величине.

О псима као кућним љубимцима: Забавно и поучно предавање за предшколце у организацији ЈП Кикинда

Jelena Trifunović март 31, 2023

Мноштво корисних информација о псима као кућним љубимцима, предшколци из вртића „Мики” и „Плави чуперак” сазнали су на данашњем предавању у Културном центру које је за њих организовало Јавно предузеће „Кикинда“. Посебно одушевљење деце изазвало је то што су имали прилику да се друже са два умиљата пса из градског прихватилишта.

Веома је важно да се од малих ногу разговара на тему одговорног власништва и да малишани чују поучне савете о опхођењу према псима, потребама љубимаца и обавезама власника, указује Јелена Пантелић из ЈП Кикинда.

-Кроз разговор, дружење и видео презентацију деца су научила нешто ново и корисно и упознала се и играла са псима из градског прихватилишта. У другом делу радионице причали смо о томе како на свет гледа један пас, читајући његов дневник. У овоме нам је помогла гошћа Љубица Ђурковић која је са псећег језика превела дневник њеног љубимца Куција.

-На крају радионице, заједнички смо научили и отпевали песмицу из „Псећег дневника“, па је дружење завршено на најлепши и највеселији начин. Верујемо да су овакве акције корисне и да су забавне едукације важне за успостављање здравог односа према нашим четвороножним пријатељима- истиче Јелена Пантелић и додаје да ће ЈП Кикинда наставити да спроводи овакве активности.

Велико интересовање малишана изазвала је и књига „Псећи дневник”.

-Навикли смо на то како ми гледамо на псе и да им додељујемо разне особине, да процењујемо шта воле, шта не воле, да их шетамо кад мислимо да треба. Пошто ја са једним псом живим већ 16 година онда смо нас двоје почели да се разумемо и одлучила сам да то преточим у књигу, да презентујем широким масама шта један пас мисли. Књига је намењена деци, али мислим да и одрасли који желе да имају љубимца, добро би било да је прочитају како би знали шта их очекује. Реакције на књигу су одличне, припремамао и друго издање-наводи Љубица Ђурковић, ауторка „Псећег дневника”.

Јавно предузеће „Кикинда“ је покренуло акције у циљу подизања свести о значају одговорног власништва и подстицања суграђана да размисле о удомљавању кућног љубимца како би утицали на боље разумевање добробити животиња и решавање проблема напуштених паса.

Промоција „Псећег дневника“

Из Јавног предузећа Кикинда позвали су све заинтересоване, децу и родитеље, љубитеље паса и животиња, садашње и будуће власнике љубимаца да дођу на промоцију збирке песама „Псећи дневник” Љубице Ђурковић.

-Промоција се одржати данас у 17 сати у сали Културног центра. Дођите да наставимо дружење на тему кућних љубимаца јер је неопходно што више причати о њиховом значају и потребама, као и о томе колико нам улепшавају и обогаћују живот- истиче Јелена Пантелић.

Деца воле псе

Филип Мрђа из вртића „Плави чуперак” каже да много воли животиње.
-Волим псе и мачке, али немам љубимца јер живимо у стану. Свиђа ми се ова књига о псима, волео бих да је имам.

Псе воли и Вања Богојевић.
– Немам пса јер живимо у стану. Више волим псе него мачке, Желим да, кад будемо имали кућу, да имамо куцу.

337612912_744317347356118_2917656558846609929_n

338805871_1286636132289655_2536969714945185964_n

Стање у инспекцијским службама је алармантно – следи промена закона

Igor Crnogorac март 24, 2023

Стање и инспекцијским службама у Србији веома је тешко и неопходна је измена Закона о инспекцијском надзору. Ово је најважнији закључак Координационе комисије за инспекцијски надзор на седници одржаној у Палати Србије у Београду.

Седници, којом је председавао министар државне управе и локалне самоуправе Александар Мартиновић, први пут су присуствовали и начелници округа, каже за „Кикиндски портал“ начелник Севернобанатског управног округа, Мирослав Дучић.

– Констатовали смо да је стање тешко, сложено, да је старосна структура инспектора неповољна – просечна старост је 59 година. Нема их довољно – наш округ годину је започео са 24, а завршиће је са само 17 инспектора. Поређења ради, на почетку 2011. године било их је 46. Тешко се запошљавају нови кадрови јер процедуре за добијање дозволе трају и до годину дана, а да бисте добили самосталног инспектора, потребне су и три године – објашњава Дучић.

Он додаје да су проблем и плате, као и услови рада и непријатне ситуације на терену.

– Дешава се да инспектори одлазе након примања у радни однос. Проблем је мотивисати људе са завршеним Медицинским или Ветеринарским факултетом да се запосле као инспектори.Ипак, у Севернобанатском управном округу, у 2022. години инспекцијске службе су обрадиле 10.070 предмета.

– То не значи да су сви предмети и закључени, али подаци показују да их је толико обрађено – каже Дучић.

На седници у Палати Србија министар Мартиновић пренео је да је премијерка Ана Брнабић упозната са ситуацијом и да је активно укључена у праћење стања.Анализирани су предлози и дата мишљења о годишњим плановима инспекцијских надзора републичких инспекција за 2023. годину. Разматрани су и извештаји о раду за прошлу годину, контролне листе и донесен је нови пословник о раду.

Новина је, каже Дучић, формирање радне групе за праћење, усклађивање и вршење инспекцијског надзора у непрофитним организацијама.

Министар Мартиновић најавио је активно учешће свих начелника управних округа у раду Координационе комисије и јачање везе Министарства државне управе и локалне самоуправе са њима.