Друштво

energija-je-svuda-4

Ученици Гимназије „Душан Васиљев“ и Економско-трговинске школа освојили су више признања на завршној манифестацији пројекта „Енергија је свуда око нас 2025“, одржаној у Новом Саду. Награђени су за радове из области рационалног коришћења енергије, екологије и обновљивих извора.

Учесници су правили моделе и макете, мултимедијалне презентације, ликовне и литерарне радове, обрађујући теме обновљивих извора енергије, рационалне потрошње и управљања отпадом.

Међу награђенима из Кикинде су:

Из Гимназије „Душан Васиљев“: Александар Попов – прво место, мултимедијалне презентације, Јована Љубичић – прво место, ликовни радови, Јана Јовичин – треће место, ликовни радови. Ментори на овим пројектима били су Љубомир и Снежана Замуровић.

Из Економско-трговинске школе: Јована Бербаков – друго место, мултимедијалне презентације, Софија Мркеља – треће место, литерарни радови. Менторка ученицама била је Тања Радованов.

Пројекат се од 2009. године реализује у основним и средњим школама под покровитељством Покрајинског секретаријата за образовање, управу и националне заједнице и Факултета ФИМЕК, док је реализатор Центар за науку, технологију и информатику из Новог Сада. Циљ је да се ученици подстакну на ефикасније коришћење енергије, смањење загађења и активно учешће у уређењу сопствене средине.

msk-kuhinja-(4)

После петомесечне паузе у припремању куване хране за кориснике програма Народна кухиња, 550 корисника из града поново ће добијати топле оброке. Захваљујући потписаном уговору о сарадњи и коришћењу кухиње Метанолско-сирћетног комплекса, између ове фабрике и Црвеног крста, за најугроженије суграђане поново ће бити припреман ручак.

Догађају је присуствовао Љубомир Миладиновић, генерални секретар Црвеног крста Србије.

-Ово је пример добре праксе на који начин треба решавати озбиљан проблем и како доћи до системског решења – рекао је Миладиновић. – Када се сви удружимо нема тога што не може да се реши. У овој години Црвени крст Србије обележава 150 година постојања, а реч је о организацији која је мост између оних који имају и могу и оних којима су подршка и помоћ најпотребнији.

Мирко Латиновић, генерални директор МСК додао је да су први разговори започети августа прошле године.

-Одлучили смо да простор који не користимо дуже од две деценије, а који одговара намени, уступимо граду Кикинди и Црвеном крсту. У договору са њима урадили смо све што је било неопходно да кухиња што пре проради. Подршку ћемо пружити и у наредном периоду јер нам је жеља да не буде прекида у дистрибуцији оброка – прецизирао је Латиновић.

Уговор је потписан на 11 месеци, са могућношћу да се продужи. У МСК је запослено 550 радника и ово предузеће једно је од три предузећа из петрохемијског комплекса и предвиђено је а приватизацију.

-По завршетку ове године, обновићемо уговор о закупу. Уколико дође до непредвиђених околности на време ћемо обавестити све надлежне  службе како би изнашли ново решење, а да не дође до прекида  у снабдевању корисника Народне кухиње – закључио је Мирко Латиновић.

Поред 550 куваних оброка, обезбеђује се и 435 ланч пакета за кориснике Народне кухиње у селима, напоменуо је градоначелник Младен Богдан.

-За све време, док није било кухиње, и корисници у граду добијали су ланч пакете са основним животним намирницама. Кухиња, која је била у некадашњем Дому ученика, морала је да се измести јер у овом објекту почињу радови који ће допринети проширењу капацитета Геронтолошког центра. Тражећи нови објекат, циљ нам је био да то буде простор који ће у потпуности одговарати стандардима и који ће нам дуго служити. Пронашли смо га у Метанолу и сада је потписивањем уговора то и озваничено – истакао је градоначелник Богдан.

Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста прецизирала је да дистрибуција куваних оброка почиње сутра, 3. фебруара:

-Мобилни дистрибутивни пунктови остају у улицама Хајдук Вељковој, Раде Трнића и у Микронасељу. Храна ће се дистрибуирати и у Црвеном крсту, а топле оброке са хлебом корисници ће моћи да преузму од 10 до 11 сати. Град је обезбедио близу 20 милиона динара, а Црвени крст Србије десет артикала за функционисање Народне кухиње.

Кухињу је опремио Метанол, а локална самоуправа и Црвени крст плаћаће изнајмљивање простора. Учествовала је и фабрика „Тоза Марковић“ која је донирала 150 квадрата плочица.

А.Ђ.

rak-dojke-2

Организовани скрининг на рак дојке у Кикинди спроводи се од краја септембра 2025. године, а до краја децембра урађене су 153 мамографије. Прегледи се реализују у оквиру програма превенције у Севернобанатском округу, са циљем раног откривања малигних промена. Од 29. септембра до 31. децембра на преглед је позвано 510 жена. Део њих је одбио преглед, поједине жене се нису јавиле на телефон, а део је у претходне две године обавио мамографију или је у међувремену преминуо.

Према речима др Татјане Пецарски, начелнице Одељења за контролу и превенцију болести, досадашњи одзив може се сматрати солидним за почетну фазу програма.

–Укупно је урађено 153 мамографије, што је у просеку око 50 прегледа месечно. То је добар резултат за старт организованог скрининга, иако увек има простора за већи одзив – истиче др Пецарски.

Од прегледаних жена, шест је упућено на допунску дијагностику због сумњивих налаза, код једне је утврђена је бенигна промена, код две  је потврђен малигни тумор, док се за преостале још очекују резултати.

–Очекујемо већи одзив током 2026. године и постепено превазилажење уочених организационих изазова – додаје др Пецарски која и овим путем апелује на суграђанке које буду позване да се одазову на преглед, наглашавајући значај превенције и раног откривања болести:

–Скрининг може да спасе живот. Према проценама, око пет одсто жена које ће се прегледати у 2026. години имаће сумњиве налазе који захтевају даљу дијагностику – наводи саговорница.

Скрининг на рак дојке у Севернобанатском округу најпре је покренут у општини Сента 2013. године, док су остале општине округа, међу којима је и Кикинда, у програм укључене од септембра прошле године. Програм је намењен женама које добијају позив на преглед, са циљем да се болест открије у раној фази, када су могућности лечења значајно веће.

Т. Д.

pusenje-2

Ове године, Национални дан без дуванског дима, 31. јануар, обележавамо под слоганом „Сваког дана без дувана“. Подаци из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” указују на то да више од трећине пунолетних грађана Србије пуши, док су млади најизложенији дуванском диму у местима за излазаку нашој земљи.

Према резултатима националног истраживања спроведеног током 2023. године на репрезентативном узорку од 1.598 грађана узраста од 18 до 64 године, 37,9 одсто становништва пуши – 34,1 одсто свакодневно, а 3,8 одсто повремено. Свакодневно пушење је најзаступљеније у старосној групи од 35 до 44 године, док половина младих од 18 до 24 године никада није пушило.

Највише свакодневних пушача има међу грађанима старости од 35 до 44 године, а већина пушача нема намеру да престане. Чак 59,4 одсто њих не размишља о одвикавању, док скоро три четвртине сматра да цигарете неће оставити ни у будућности. Приликом избора цигарета, пушачима су најважнији укус и цена – млађима је пресудан укус, а старијима трошак.

Иако закон забрањује пушење у затвореним јавним и радним просторима, изложеност дуванском диму и даље је веома распрострањена. Више од 85 одсто грађана који посећују места за излазак било је изложено диму, док готово половина запослених наводи да дувански дим удише и на радном месту

Подаци о младима додатно указују на рано усвајање ризичних навика. Према ESPAD истраживању из 2024. године, више од трећине ученика првих и других разреда средњих школа пушило је цигарете бар једном у животу, док је електронске цигарете пробало више од половине испитаних. Више од четвртине ученика пушило је цигарете у последњих 30 дана, а део њих са пушењем је почео већ са 13 или мање година.

Иако већина грађана подржава примену Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму, истраживања показују да се закон у пракси само делимично поштује. Стручњаци указују да ови подаци представљају јасан сигнал за доследнију примену постојећих прописа и јачање превентивних програма, посебно усмерених ка деци и младима.

Институт подсећа на бесплатну телефонску линију и интернет страницу ostavipusenje.rs где грађани могу пронаћи одговоре на питања и подршку уколико се одлуче да оставе пушење. Телефонски број је 080 020 0002 и доступан је сваког радног дана од 11 до 14 часова.

kockanje-6

Иако већина младих у Србији препознаје кoцкање као опасно понашање, велики број њих се и даље упушта у игре на срећу, показују резултати истраживања спроведеног међу 500 тинејџера узраста од 15 до 18 година у више градова Србије. Подаци указују да се кoцкало или се и даље кoцка 59 одсто младића и 34 одсто девојака, док 62 одсто испитаних сматра да је кoцкање озбиљан друштвени проблем.

Психолошкиња Јована Давидхази наводи да интересовање за кoцкање најчешће почиње у адолесценцији и да у ризичној групи ни су сва деца подједнако заступљена.

-Тинејџери који улазе у проблем са кoцкањем често и раније показују импулсивност, отпор према ауторитетима и друштвеним нормама, као и склоност да сопствено задовољство ставе испред последица – истиче Давидхази.

Према њеним речима, млади се у почетку најчешће упуштају у кoцкање „из наивних разлога – жеље за лаком зарадом, забавом или прихватањем у друштву“, али је кључни проблем то што је тешко уочити тренутак када игра прелази у зависност.

-Када забаву замени зависност, улази се у зачарани круг у коме кoцкање постаје једини начин да се особа осети добро и стимулисано, без обзира на добитке или губитке – објашњава саговорница.

Она упозорава да зависност од кoцкања има све карактеристике озбиљног поремећаја.

-Губитак контроле, опсесивне мисли, такозвана кoцкарска еуфорија и изражена напетост када се са кoцкањем прекине јасни су показатељи зависности – наводи Давидхази, додајући да последице не погађају само психичко здравље, већ и породичне односе, социјално функционисање и финансијску стабилност младих.

Посебну улогу у раном препознавању проблема има породица, али се, како каже, у пракси често дешава супротно.

-Чланови породице неретко прикривају проблем – плаћају дугове или минимизирају последице – верујући да помажу, а заправо тиме продубљују зависност – каже Давидхази и наглашава да је рана интервенција знатно ефикаснија од лечења у каснијим фазама.

Забрињавајући је и податак да 69 одсто младих не зна коме би се обратило уколико има проблем са кoцкањем. Према речима психолошкиње, помоћ најчешће прво траже ближњи, док сами млади дуго не препознају или не прихватају да имају проблем.

-Ако особа не сматра да има проблем са кoцкањем, она неће тражити помоћ, нити ће је прихватити када јој се понуди – указује Давидхази.

Иако у Србији постоје установе које се баве лечењем болести зависности, саговорница сматра да је неопходно унапредити систем подршке, појачати контролу доступности кoцкарских садржаја и учинити информације о помоћи јаснијим и доступнијим.

-Младима је кoцкање данас веома лако доступно, а без јасних граница и адекватне заштите, ризик од развоја зависности је изузетно висок – закључује Давидхази.

Т. Д.

saobracajci-droga

Током претходног дана у Србији догодиле су се 83 саобраћајне незгоде, без погинулих, а 34 лица су повређена. На подручју Полицијске управе у Кикинди забележена је једна саобраћајна незгода, без повређених, саопштено је из полиције.

Поводом предстојећег викенда, када се чешће конзумира алкохол, Полицијска управа у Кикинди упутила је апел свим возачима да не управљају возилом под дејством алкохола.

Како се наводи, алкохол и вожња и даље су међу најчешћим узроцима саобраћајних незгода са тешким последицама, посебно током ноћних сати и викендом.

„Ако сте пили алкохол – не седајте за волан. Изаберите безбедну алтернативу“, поручили су из Полицијске управе Кикинда, уз позив на одговорно понашање у саобраћају како би се сачували сопствени животи и безбедност других учесника.

casne-verige

Данас, 29. јануара, Православна црква и верници обележавају Часне вериге светог апостола Петра, празник који подсећа на догађај из апостолских времена када је апостол Петар био окован, а потом чудесно ослобођен. Овај дан у календару означава сећање на његове вериге и њихово поштивање у црквеној традицији.

Православне цркве које користе нови (грегоријански) календар обележавају овај празник 29. јануара, што је у црквеном календару 16. јануар по старом (јулијанском) календару.

Празник се заснива на догађају описаном у Делима апостолским (12:1–11), када је цар Ирод Агрипа, старајући се да угоди јеврејском народу, бацио апостола Петра у тамницу окованог ланцима. Током ноћи, како текст сведочи, анђео Господњи је дошао, пробудио Петра и његове ланце чуда ради ослободио.

На овај дан у многим православним црквама верници се у црквама окупљају на богослужењима где се сећају овог догађаја. Историјски, делови вериги које су служиле као окови апостолу Петру чувани су и поштовани у ранохришћанским заједницама и постали су објекти посебног поклоњења.

Часне вериге остају у црквеној традицији симбол сећања на веру, затварање и ослобођење апостола Петра, као и на важност чувања сећања на догађаје који су утицали на развој ране Цркве.

Слика: Принт скрин Блиц Жена

nemanja-milic-4

Са само 26 година, вишеструки државни првак у џудоу, тренер и студент мастер студија Факултета спорта и физичког васпитања, Немања Милић добитник је награде Града Кикинде у области спорта. Иза медаља и титула стоји младић изузетне скромности, стабилности и јасне животне филозофије – човек који зна да прави успеси почињу од карактера.

Иако добитник градске награде, Немања није говорио о себи, већ о труду, процесу и људима око себе.

-Драго ми је што је неко препознао рад и труд који улажем у спорт. Ова награда је круна једне напорне године и снажна мотивација да наставим даље, и као такмичар и као тренер – рекао је Немања.

Година за њега је била изузетно захтевна: повратак сениорске титуле у клуб, интензиван рад са младима, али и повреда која га је приморала да направи паузу у такмичарском делу. Управо зато ову награду доживљава као личну потврду уложеног рада, али и као подстрек за нове изазове.

Немањин пут у џудоу почео је веома рано – са само пет година.

-То је базичан спорт који развија цело тело. Али најважнији је тренер. У том узрасту он мора да буде и педагог и аниматор, да деца заволе салу и простор. Тако сам и ја заволео џудо – поделио је са нама саговорник.

Прве кораке направио је уз тренера Јелену Крвопић, кроз игру и дружење, у условима који су били далеко скромнији него данас.

-Кључну улогу у мом професионалном развоју имао је брат Роберт Биро. Са само петнаест година морао сам да донесем одлуку – рекреативно или професионално бављење џудоом. Уз његову подршку одлучио сам да идем до краја. Дупли тренинзи, јутарњи рад са кондиционим тренером и вечерњи тренинг у клубу, брзо су дали резултате. Са само 16 година постао сам сениорски првак државе – изузетан подвиг у тако младом узрасту – присетио се Немања.

Данас има пет сениорских титула и готово двеста медаља, спакованих у кутије јер више не могу да стану на једно постоље. Али бројеви му нису најважнији. Најдража му је управо прва сениорска титула, за коју је месецима анализирао стил противника, прилагођавао тренинге и симулирао борбе.

-Четири месеца сам се спремао само за тај меч. Та борба се памти целог живота – рекао је наш саговорник.

Једнако му је у сећању остао и пораз који је донео аплауз целе хале – као млади такмичар, против старијег и физички доминантнијег противника, изгубио је меч, али добио поштовање публике и прву новчану награду у каријери.

-Није сваки успех победа. Понекад је успех борити се до самог краја и изгубити достојанствено – истакао је Немања.

Иако је имао могућност да остане у већим срединама, Немања се вратио у родну Кикинду.

-Овде сам направио прве кораке. Потичем из скромне породице која ме је научила поштовању. Желео сам да вратим кикиндску школу џудоа на ниво који је некада имала – открио је саговорник.

Данас ради са више од стотину деце. Улаже у њихову технику, снагу, кондицију, али још више у карактер.

-Мој циљ није да сви буду шампиони, већ да буду добри људи када оду у веће градове на факултет.

Његов дан почиње и завршава се у сали. Ради са децом у школици, са такмичарским групама, али и као персонални тренер у „Sova Gym“ теретани.

Због повреде скочног зглоба, предстоји му период опоравка. А када зглоб поново ојача, вратиће се такмичењу у новој категорији – до 66 килограма.

-У међувремену, тренерски рад ми је фокус: кампови, сарадња са клубовима из већих градова и систематски развој младих талената – казао је он.

Као и сваки спортиста, сања о великим међународним постољима и Олимпијским играма. Али његове амбиције нису само личне. Он гради систем, људе и вредности. За Кикинду, Немања није само шампион на татамију, већ и шампион карактера. А највећи успеси, чини се, тек су пред њим.

Т. Д.

vatrogasac

Министарство унутрашњих послова расписало је конкурс за упис 300 полазника на Основну обуку припадника ватрогасно-спасилачких јединица, укључујући осам места намењена за подручје ПУ у Кикинди. Кандидати се могу пријавити до 25. фебруара 2026. године.

Конкурс обухвата стручно оспособљавање за радна места ватрогасац-спасилац и ватрогасац-спасилац возач. На територији наше полицијске управе то подразумева два места у Ватрогасно-спасилачком батаљону Кикинда, два места у Ватрогасно-спасилачком одељењу Кањижа, једно место у Ватрогасно-спасилачком одељењу Нови Кнежевац, једно место у Ватрогасно-спасилачком одељењу Сента, једно место у Ватрогасно-спасилачком одељењу Ада, као и једно место у Ватрогасно-спасилачком одељењу Чока.

Право учешћа имају држављани Србије старости од 19 до 30 година са завршеним средњим образовањем и најмање годину дана пребивалишта у организационој јединици за коју конкуришу. Поред општих услова, кандидати за возачку позицију треба да имају важећу возачку дозволу одговарајуће категорије.

Пријаве се подносе у полицијској станици по месту пребивалишта уз потребну документацију, а обука ће се реализовати у Националном тренинг центру за ванредне ситуације у Земуну. Услови конкурса и упутства за пријаву доступни су на званичном сајту Центра за основну полицијску обуку.

poklon-za-osmeh

Градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа Тихомир Фаркаш посетили су ученике Основне школе „Глигорије Попов“ и уручили им пригодне поклоне у оквиру акције „Поклон за дечји осмех“. Акција се реализује поводом обележавања школске славе Светог Саве.

У име ученика и запослених, директорица Александра Фелбаб упутила је захвалност локалној самоуправи на, како је истакла, лепом гесту даривања, као и градоначелнику Богдану и члану Градског већа Фаркашу на издвојеном времену, уз очекивање да ће се сарадња наставити и убудуће.

Планира се да поклоне добију сви ђаци на територији Града Кикинда, чиме локална самоуправа наставља активности усмерене на подршку ученицима и школама.