Друштво

рак-дојке-2

Организовани скрининг на рак дојке у Кикинди спроводи се од краја септембра 2025. године, а до краја децембра урађене су 153 мамографије. Прегледи се реализују у оквиру програма превенције у Севернобанатском округу, са циљем раног откривања малигних промена. Од 29. септембра до 31. децембра на преглед је позвано 510 жена. Део њих је одбио преглед, поједине жене се нису јавиле на телефон, а део је у претходне две године обавио мамографију или је у међувремену преминуо.

Према речима др Татјане Пецарски, начелнице Одељења за контролу и превенцију болести, досадашњи одзив може се сматрати солидним за почетну фазу програма.

–Укупно је урађено 153 мамографије, што је у просеку око 50 прегледа месечно. То је добар резултат за старт организованог скрининга, иако увек има простора за већи одзив – истиче др Пецарски.

Од прегледаних жена, шест је упућено на допунску дијагностику због сумњивих налаза, код једне је утврђена је бенигна промена, код две  је потврђен малигни тумор, док се за преостале још очекују резултати.

–Очекујемо већи одзив током 2026. године и постепено превазилажење уочених организационих изазова – додаје др Пецарски која и овим путем апелује на суграђанке које буду позване да се одазову на преглед, наглашавајући значај превенције и раног откривања болести:

–Скрининг може да спасе живот. Према проценама, око пет одсто жена које ће се прегледати у 2026. години имаће сумњиве налазе који захтевају даљу дијагностику – наводи саговорница.

Скрининг на рак дојке у Севернобанатском округу најпре је покренут у општини Сента 2013. године, док су остале општине округа, међу којима је и Кикинда, у програм укључене од септембра прошле године. Програм је намењен женама које добијају позив на преглед, са циљем да се болест открије у раној фази, када су могућности лечења значајно веће.

Т. Д.

пусење-2

Ове године, Национални дан без дуванског дима, 31. јануар, обележавамо под слоганом „Сваког дана без дувана“. Подаци из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” указују на то да више од трећине пунолетних грађана Србије пуши, док су млади најизложенији дуванском диму у местима за излазаку нашој земљи.

Према резултатима националног истраживања спроведеног током 2023. године на репрезентативном узорку од 1.598 грађана узраста од 18 до 64 године, 37,9 одсто становништва пуши – 34,1 одсто свакодневно, а 3,8 одсто повремено. Свакодневно пушење је најзаступљеније у старосној групи од 35 до 44 године, док половина младих од 18 до 24 године никада није пушило.

Највише свакодневних пушача има међу грађанима старости од 35 до 44 године, а већина пушача нема намеру да престане. Чак 59,4 одсто њих не размишља о одвикавању, док скоро три четвртине сматра да цигарете неће оставити ни у будућности. Приликом избора цигарета, пушачима су најважнији укус и цена – млађима је пресудан укус, а старијима трошак.

Иако закон забрањује пушење у затвореним јавним и радним просторима, изложеност дуванском диму и даље је веома распрострањена. Више од 85 одсто грађана који посећују места за излазак било је изложено диму, док готово половина запослених наводи да дувански дим удише и на радном месту

Подаци о младима додатно указују на рано усвајање ризичних навика. Према ЕСПАД истраживању из 2024. године, више од трећине ученика првих и других разреда средњих школа пушило је цигарете бар једном у животу, док је електронске цигарете пробало више од половине испитаних. Више од четвртине ученика пушило је цигарете у последњих 30 дана, а део њих са пушењем је почео већ са 13 или мање година.

Иако већина грађана подржава примену Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму, истраживања показују да се закон у пракси само делимично поштује. Стручњаци указују да ови подаци представљају јасан сигнал за доследнију примену постојећих прописа и јачање превентивних програма, посебно усмерених ка деци и младима.

Институт подсећа на бесплатну телефонску линију и интернет страницу оставипусење.рс где грађани могу пронаћи одговоре на питања и подршку уколико се одлуче да оставе пушење. Телефонски број је 080 020 0002 и доступан је сваког радног дана од 11 до 14 часова.

коцкање-6

Иако већина младих у Србији препознаје коцкање као опасно понашање, велики број њих се и даље упушта у игре на срећу, показују резултати истраживања спроведеног међу 500 тинејџера узраста од 15 до 18 година у више градова Србије. Подаци указују да се коцкало или се и даље коцка 59 одсто младића и 34 одсто девојака, док 62 одсто испитаних сматра да је коцкање озбиљан друштвени проблем.

Психолошкиња Јована Давидхази наводи да интересовање за коцкање најчешће почиње у адолесценцији и да у ризичној групи ни су сва деца подједнако заступљена.

-Тинејџери који улазе у проблем са коцкањем често и раније показују импулсивност, отпор према ауторитетима и друштвеним нормама, као и склоност да сопствено задовољство ставе испред последица – истиче Давидхази.

Према њеним речима, млади се у почетку најчешће упуштају у коцкање „из наивних разлога – жеље за лаком зарадом, забавом или прихватањем у друштву“, али је кључни проблем то што је тешко уочити тренутак када игра прелази у зависност.

-Када забаву замени зависност, улази се у зачарани круг у коме коцкање постаје једини начин да се особа осети добро и стимулисано, без обзира на добитке или губитке – објашњава саговорница.

Она упозорава да зависност од коцкања има све карактеристике озбиљног поремећаја.

-Губитак контроле, опсесивне мисли, такозвана коцкарска еуфорија и изражена напетост када се са коцкањем прекине јасни су показатељи зависности – наводи Давидхази, додајући да последице не погађају само психичко здравље, већ и породичне односе, социјално функционисање и финансијску стабилност младих.

Посебну улогу у раном препознавању проблема има породица, али се, како каже, у пракси често дешава супротно.

-Чланови породице неретко прикривају проблем – плаћају дугове или минимизирају последице – верујући да помажу, а заправо тиме продубљују зависност – каже Давидхази и наглашава да је рана интервенција знатно ефикаснија од лечења у каснијим фазама.

Забрињавајући је и податак да 69 одсто младих не зна коме би се обратило уколико има проблем са коцкањем. Према речима психолошкиње, помоћ најчешће прво траже ближњи, док сами млади дуго не препознају или не прихватају да имају проблем.

-Ако особа не сматра да има проблем са коцкањем, она неће тражити помоћ, нити ће је прихватити када јој се понуди – указује Давидхази.

Иако у Србији постоје установе које се баве лечењем болести зависности, саговорница сматра да је неопходно унапредити систем подршке, појачати контролу доступности коцкарских садржаја и учинити информације о помоћи јаснијим и доступнијим.

-Младима је коцкање данас веома лако доступно, а без јасних граница и адекватне заштите, ризик од развоја зависности је изузетно висок – закључује Давидхази.

Т. Д.

саобрацајци-дрога

Током претходног дана у Србији догодиле су се 83 саобраћајне незгоде, без погинулих, а 34 лица су повређена. На подручју Полицијске управе у Кикинди забележена је једна саобраћајна незгода, без повређених, саопштено је из полиције.

Поводом предстојећег викенда, када се чешће конзумира алкохол, Полицијска управа у Кикинди упутила је апел свим возачима да не управљају возилом под дејством алкохола.

Како се наводи, алкохол и вожња и даље су међу најчешћим узроцима саобраћајних незгода са тешким последицама, посебно током ноћних сати и викендом.

„Ако сте пили алкохол – не седајте за волан. Изаберите безбедну алтернативу“, поручили су из Полицијске управе Кикинда, уз позив на одговорно понашање у саобраћају како би се сачували сопствени животи и безбедност других учесника.

цасне-вериге

Данас, 29. јануара, Православна црква и верници обележавају Часне вериге светог апостола Петра, празник који подсећа на догађај из апостолских времена када је апостол Петар био окован, а потом чудесно ослобођен. Овај дан у календару означава сећање на његове вериге и њихово поштивање у црквеној традицији.

Православне цркве које користе нови (грегоријански) календар обележавају овај празник 29. јануара, што је у црквеном календару 16. јануар по старом (јулијанском) календару.

Празник се заснива на догађају описаном у Делима апостолским (12:1–11), када је цар Ирод Агрипа, старајући се да угоди јеврејском народу, бацио апостола Петра у тамницу окованог ланцима. Током ноћи, како текст сведочи, анђео Господњи је дошао, пробудио Петра и његове ланце чуда ради ослободио.

На овај дан у многим православним црквама верници се у црквама окупљају на богослужењима где се сећају овог догађаја. Историјски, делови вериги које су служиле као окови апостолу Петру чувани су и поштовани у ранохришћанским заједницама и постали су објекти посебног поклоњења.

Часне вериге остају у црквеној традицији симбол сећања на веру, затварање и ослобођење апостола Петра, као и на важност чувања сећања на догађаје који су утицали на развој ране Цркве.

Слика: Принт скрин Блиц Жена

немања-милиц-4

Са само 26 година, вишеструки државни првак у џудоу, тренер и студент мастер студија Факултета спорта и физичког васпитања, Немања Милић добитник је награде Града Кикинде у области спорта. Иза медаља и титула стоји младић изузетне скромности, стабилности и јасне животне филозофије – човек који зна да прави успеси почињу од карактера.

Иако добитник градске награде, Немања није говорио о себи, већ о труду, процесу и људима око себе.

-Драго ми је што је неко препознао рад и труд који улажем у спорт. Ова награда је круна једне напорне године и снажна мотивација да наставим даље, и као такмичар и као тренер – рекао је Немања.

Година за њега је била изузетно захтевна: повратак сениорске титуле у клуб, интензиван рад са младима, али и повреда која га је приморала да направи паузу у такмичарском делу. Управо зато ову награду доживљава као личну потврду уложеног рада, али и као подстрек за нове изазове.

Немањин пут у џудоу почео је веома рано – са само пет година.

-То је базичан спорт који развија цело тело. Али најважнији је тренер. У том узрасту он мора да буде и педагог и аниматор, да деца заволе салу и простор. Тако сам и ја заволео џудо – поделио је са нама саговорник.

Прве кораке направио је уз тренера Јелену Крвопић, кроз игру и дружење, у условима који су били далеко скромнији него данас.

-Кључну улогу у мом професионалном развоју имао је брат Роберт Биро. Са само петнаест година морао сам да донесем одлуку – рекреативно или професионално бављење џудоом. Уз његову подршку одлучио сам да идем до краја. Дупли тренинзи, јутарњи рад са кондиционим тренером и вечерњи тренинг у клубу, брзо су дали резултате. Са само 16 година постао сам сениорски првак државе – изузетан подвиг у тако младом узрасту – присетио се Немања.

Данас има пет сениорских титула и готово двеста медаља, спакованих у кутије јер више не могу да стану на једно постоље. Али бројеви му нису најважнији. Најдража му је управо прва сениорска титула, за коју је месецима анализирао стил противника, прилагођавао тренинге и симулирао борбе.

-Четири месеца сам се спремао само за тај меч. Та борба се памти целог живота – рекао је наш саговорник.

Једнако му је у сећању остао и пораз који је донео аплауз целе хале – као млади такмичар, против старијег и физички доминантнијег противника, изгубио је меч, али добио поштовање публике и прву новчану награду у каријери.

-Није сваки успех победа. Понекад је успех борити се до самог краја и изгубити достојанствено – истакао је Немања.

Иако је имао могућност да остане у већим срединама, Немања се вратио у родну Кикинду.

-Овде сам направио прве кораке. Потичем из скромне породице која ме је научила поштовању. Желео сам да вратим кикиндску школу џудоа на ниво који је некада имала – открио је саговорник.

Данас ради са више од стотину деце. Улаже у њихову технику, снагу, кондицију, али још више у карактер.

-Мој циљ није да сви буду шампиони, већ да буду добри људи када оду у веће градове на факултет.

Његов дан почиње и завршава се у сали. Ради са децом у школици, са такмичарским групама, али и као персонални тренер у „Сова Гyм“ теретани.

Због повреде скочног зглоба, предстоји му период опоравка. А када зглоб поново ојача, вратиће се такмичењу у новој категорији – до 66 килограма.

-У међувремену, тренерски рад ми је фокус: кампови, сарадња са клубовима из већих градова и систематски развој младих талената – казао је он.

Као и сваки спортиста, сања о великим међународним постољима и Олимпијским играма. Али његове амбиције нису само личне. Он гради систем, људе и вредности. За Кикинду, Немања није само шампион на татамију, већ и шампион карактера. А највећи успеси, чини се, тек су пред њим.

Т. Д.

ватрогасац

Министарство унутрашњих послова расписало је конкурс за упис 300 полазника на Основну обуку припадника ватрогасно-спасилачких јединица, укључујући осам места намењена за подручје ПУ у Кикинди. Кандидати се могу пријавити до 25. фебруара 2026. године.

Конкурс обухвата стручно оспособљавање за радна места ватрогасац-спасилац и ватрогасац-спасилац возач. На територији наше полицијске управе то подразумева два места у Ватрогасно-спасилачком батаљону Кикинда, два места у Ватрогасно-спасилачком одељењу Кањижа, једно место у Ватрогасно-спасилачком одељењу Нови Кнежевац, једно место у Ватрогасно-спасилачком одељењу Сента, једно место у Ватрогасно-спасилачком одељењу Ада, као и једно место у Ватрогасно-спасилачком одељењу Чока.

Право учешћа имају држављани Србије старости од 19 до 30 година са завршеним средњим образовањем и најмање годину дана пребивалишта у организационој јединици за коју конкуришу. Поред општих услова, кандидати за возачку позицију треба да имају важећу возачку дозволу одговарајуће категорије.

Пријаве се подносе у полицијској станици по месту пребивалишта уз потребну документацију, а обука ће се реализовати у Националном тренинг центру за ванредне ситуације у Земуну. Услови конкурса и упутства за пријаву доступни су на званичном сајту Центра за основну полицијску обуку.

поклон-за-осмех

Градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа Тихомир Фаркаш посетили су ученике Основне школе „Глигорије Попов“ и уручили им пригодне поклоне у оквиру акције „Поклон за дечји осмех“. Акција се реализује поводом обележавања школске славе Светог Саве.

У име ученика и запослених, директорица Александра Фелбаб упутила је захвалност локалној самоуправи на, како је истакла, лепом гесту даривања, као и градоначелнику Богдану и члану Градског већа Фаркашу на издвојеном времену, уз очекивање да ће се сарадња наставити и убудуће.

Планира се да поклоне добију сви ђаци на територији Града Кикинда, чиме локална самоуправа наставља активности усмерене на подршку ученицима и школама.

колонизација-свецана-академија-5

У Народном музеју вечерас је одржан програм посвећен обележавању 80 година од колонизације Војводине, једног од највећих организованих пресељења становништва после Другог светског рата. Учесници скупа, између осталих, били су др Јелена Веселинов, историчар права, др Милан Мицић, историчар, мр Павле Орбовић, историчар, и Богдан Шекарић, етнолог. Говорило се о историјским, правним и друштвеним последицама колонизације, у оквиру које је на простор Војводине у кратком року насељено око 250.000 људи.

Др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, подсетио је да су колонисти углавном долазили из ратом разорених подручја и да је читав процес имао изразито хумани карактер.

-На територију Војводине је за годину дана дошло око 250.000 људи у 114 насеља. То је најорганизованија колонизација у историји Војводине и донела је нову енергију и нов живот у банатска насеља – истакао је Мицић.

О организацији процеса говорио је мр Павле Орбовић, нагласивши да је пресељење било прецизно планирано и логистички захтевно.

-Одређено је да се у Војводину насели око 45.000 породица, са просечно шест чланова, што је приближно 250.000 људи. Превоз је био организован возовима, пут је често трајао од седам до десет дана, а услови су били веома тешки – навео је Орбовић.

Др Јелена Веселинов указала је да је колонизација била тесно повезана са аграрном реформом и правним уређењем новонасталих односа.

-Колонизација је била замашан посао обављен у рекордном року од 1945. до 1948. године. Циљ је био да се реши борачко питање, ублажи глад и уреди расподела земље и имовине – рекла је Веселинов.

О локалном контексту говорио је хроничар Душан Дејанац, који је подсетио да је последња група колониста у Кикинду стигла на Бадње вече из Бихаћа и Босанске Крупе.

-Стигли су ненајављени, али су за два до три дана за њих биле припремљене куће – навео је Дејанац.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан истакао је да је на територију града након рата дошло више од 14.000 колониста и да су они, заједно са староседеоцима, обликовали идентитет града.

-Кикинда је увек била град отвореног срца, а потомци колониста данас чине важан део наше заједнице – поручио је Богдан.

Како је истакла чланица Градског већа за културу и туризам Маријана Мирков, обележавање овог јубилеја је „прилика да се ода признање свима који су напустили своја огњишта и допринели развоју заједнице у којој данас живимо“.

Програм су употпунили наступи КУД-а „Петар Кочић“, као и традиционална гастрономска понуда Удружења жена из Нових Козараца.

куца-(2)

Према програму Министарства за бригу о селу, до 500 грађана добиће шансу да узму кључеве свог новог дома, и то уз бесповратну помоћ до 1,5 милиона динара. Наиме, Министарство за бригу о селу ове године издваја чак 750 милиона динара за субвенције за куповину сеоских кућа са окућницом широм Србије.

У односу на прошлу годину, држава је подигла максималан износ по кориснику са 1,2 на чак 1,5 милиона динара, док је укупан буџет остао исти. То значи — ко се први пријави, њему кућа!

Коментари на програм могу се доставити до 27. јануара, након чега следи и званичан конкурс.

Право да конкуришу имају пунолетни држављани Србије до 45 година старости, и то као појединци, самохрани родитељи, као и брачни или ванбрачни партнери. Тржишну вредност куће утврђује јединица локалне самоуправе, самостално или у сарадњи са пореским органима, геодетском службом или лиценцираним проценитељима.

Корисници субвенције не смеју продати кућу наредних 10 година, а непокретност у том периоду мора бити осигурана.

Подносиоци пријаве конкуришу заједно са јединицом локалне самоуправе на чијој територији се кућа налази. Општина изјавом потврђује да су подаци тачни и да кућа испуњава све услове.

Након одобрења Министарства, новац се уплаћује локалној самоуправи, која потом закључује уговор о продаји са продавцем, уз присуство и подносиоца пријаве, чиме се обезбеђује правна сигурност за све стране.

Министарство ће по ступању Уредбе на снагу расписати јавни конкурс на својој интернет страници. Пријаве ће се подносити од наредног дана од дана објављивања конкурса, до утрошка средстава, а најкасније до 1. новембра 2026. године.

Средства ће се додељивати по редоследу пристиглих пријава, а коначна исплата биће могућа најкасније до 30. новембра 2026. године.

За бесповратна средства могу да се пријаве држављани Србије који:

  • имају најмање три године непрекидно пријављено пребивалиште до дана расписивања конкурса

  • нису власници или сувласници непокретности, осим пољопривредног земљишта

  • у последњих пет година нису продали нити купили непокретност, осим пољопривредног земљишта

  • немају доспеле и неизмирене обавезе према држави

  • против њих се не води извршни поступак

  • нису у сродству са продавцем куће

error: Content is protected !!