August 6, 2026

Друштво

dan-sarenih-carapa

Šarene čarape na trgu: Korisnici „Naše kuće“ učili sugrađane o prihvatanju različitosti i podršci osobama sa Daunovim sindromom

Redakcija Kikindski March 20, 2026

U susret Danu osoba sa Daunovim sindromom, na platou ispred Kulturnog centra održana je jutros kreativna radionica koja je okupila decu, prosvetne radnike i predstavnike Centra za pružanje usluga socijalne zaštite grada Kikinde, sa jasnom porukom – različitost je bogatstvo, a ne prepreka.

Radionica je organizovana dan uoči zvaničnog obeležavanja, sa namerom da se građani podsete na značaj ovog datuma i pozovu da ga obeleže simboličnim nošenjem šarenih čarapa.

-Dan osoba sa Daunovim sindromom nam je jako važan i obeležavamo ga svake godine. Prošle godine smo prvi put organizovali radionicu na trgu i imala je lep odziv, pa smo odlučili da nastavimo sa tom praksom – istakla je Nikoleta Pavlov, vršilac dužnosti direktora Centra za pružanje usluga socijalne zaštite.

Ona je podsetila da šarene čarape nisu slučajan simbol.

-Hromozomi podsećaju na čarape, a kod osoba sa Daunovim sindromom postoji trizomija 21. hromozoma. Zato nosimo različite čarape kao povod da razgovaramo o tome i podignemo svest. Važno je da se priča, jer ove osobe imaju ista prava kao i svi drugi i treba da budu uključene u život zajednice.

Učesnici radionice, među kojima su bili učenici Osnovnih škola „6. oktobar“ i „Vuk Karadžić“, kroz kreativan rad ukrašavali su papirne čarape različitim tehnikama, učeći istovremeno o solidarnosti i prihvatanju.

Sedmogodišnji Julijan Popadić napravio je čak dve šarene čarape.

-Sutra je dan proslavljanja različitosti, a to moje čarape i predstavljaju – rekao je Julijan.

Njegov drug Luka Agostini dodaje da je najvažnije druženje.

-Lepo smo se igrali i družili. Danas svi mogu da naprave šarene čarape i da se sete da svakome treba društvo.

I mali Mitar Vaštag jasno je poslao poruku:

-Mi smo ovde da damo podršku, jer je normalno da svi budemo različiti.

Iz Centra podsećaju da trenutno imaju 25 korisnika, od kojih je šest osoba sa Daunovim sindromom, i ističu da je jedan od glavnih izazova komunikacija.

-Kada provodite vreme sa njima, shvatite da je lako razumeti šta žele da kažu i šta im je potrebno – naglašava Pavlov, dodajući da će u narednom periodu nastaviti da šire saradnju sa različitim institucijama kako bi korisnici bili što više uključeni u sve segmente društvenog života.

T. D.

zoran-ivankovic-10

Torta od skakavaca i 17.000 obroka dnevno: Zoran Ivanković o deset godina rada na kruzerima

Redakcija Kikindski March 19, 2026

Kada je 2014. godine prvi put stao na palubu ogromnog kruzera u Kopenhagenu, Kikinđanin Zoran Ivanković nije ni slutio da će narednu deceniju provesti radeći u kuhinjama brodova koji plove širom sveta. Danas svoje iskustvo prenosi učenicima Ekonomsko-trgovinske škole, gde predaje kuvarsku grupu predmeta.

Ivanković je rođen 1987. godine u Kikindi, gde je završio Osnovnu školu „Sveti Sava“ i Ekonomsko-trgovinsku školu. Nakon toga je u Novom Sadu položio za kulinarskog tehničara i završio specijalizaciju za hladna predjela, a potom i fakultet turizma i hotelijerstva.

Do posla na brodu, kaže, nije došao iz avanturizma, već iz potrebe.

-Završio sam školu, ali nije bilo stalnog posla. Radio sam po Kikindi uglavnom zamene ljudi koji su na godišnjem odmoru. Nekoliko mojih prijatelja već je radilo na brodovima kao konobari, pa sam preko njih došao u kontakt sa agencijama. Posle intervjua, pregleda i papira, brzo sam dobio priliku da odem – priča on.

Tokom deset godina rada ostao je u istoj kompaniji, koja ima dvadeset brodova, pa je često premeštan sa jednog na drugi. U kuhinji je napredovao postepeno – od najniže pozicije.

-Počeo sam kao kuvar u treningu, pa asistent, treći, drugi i na kraju prvi kuvar. To je bila moja najviša pozicija – kaže Ivanković.

Prvi dani bili su haotični.

-Dobijate ogromnu količinu informacija i sve se dešava vrlo brzo. Čak ni posle tri meseca nisam se navikao na sistem rada.

 

350 zaposlenih u kuhinji i 30.000 kafa

A taj sistem je, kako kaže, izuzetno složen. Na jednom brodu radi oko 350 ljudi u kuhinjama – od perača sudova i magacionera do kuvara i šefova kuhinja.

Svakog dana priprema se ogromna količina hrane.

-Dnevno se napravi oko 17.000 obroka za putnike i posadu. Samo jedna kafe-stanica na brodu izda i do 30.000 kafa dnevno.

Namirnice se na brod dopremaju u ogromnim količinama.

-Na svakih sedam dana stiže između 15 i 30 šlepera sa hranom. Skladišta su ogromna – samo frižideri su na tri sprata.

Kuhinja na kruzeru funkcioniše kao dobro organizovana piramida. Svaki segment ima svoj tim: za supe, sosove, ribu, salate, deserte ili voće, a iznad svih je glavni šef kuhinje sa svojim zamenikom.

Jelovnici se planiraju dugo unapred i zavise od regiona u kojem brod plovi.

-Jedan jelovnik je za Baltik, drugi za Mediteran, treći za Aziju, četvrti za Ameriku. Menjaju se na svake dve godine.

Jedan od najvećih izazova u radu su velike pripreme za praznike. Ivanković pamti jednu situaciju iz odseka hladne kuhinje, kada su za američki praznični meni morali da pripreme na hiljade porcija specijaliteta.

-Pravili smo crveni krompir sa pavlakom i kavijarom. Na svakom tanjiru su morale da budu tri polovine krompira u obliku zvezde. To znači da se krompir prvo ljušti, oblikuje u zvezdu, kuva, hladi i priprema – i tako za četiri hiljade porcija. Sa pripremom se krene dve nedelje ranije.

Radio sa 47 nacija

Na brodovima je radio sa ljudima iz 47 različitih nacija, što je, kaže, posebno iskustvo.

-To znači 47 različitih mentaliteta. Ono što je jednima smešno, druge lako u vredi. Radite sa istim ljudima šest meseci bez pauze, pa nije uvek lako održati lepe odnose.

S druge strane, upravo ta raznolikost donosi i najveće bogatstvo.

-Na brodu imate priliku da upoznate kuhinje iz celog sveta. Probate voće i jela koja kod nas ne postoje i naučite tehnike koje kod nas stignu tek godinama kasnije.

 

Najviše mu je, kaže, ostala u sećanju azijska kuhinja.

-Kineska kuhinja koristi mnogo povrća, a manje mesa. Indijska je vrlo ljuta, ali ako se ljutina smanji, njihova jela mnogo podsećaju na naša.

Zanimljivo je i da su strani članovi posade rado probali srpska jela.

-Filipinci i Indijci su bili oduševljeni sarmom i telećom čorbom. Jednom smo kolega i ja napravili burek za doručak i sve je nestalo za tren.

Naravno, bilo je i neobičnih zahteva gostiju. Jednom prilikom su, kaže, putnici tražili tortu od prženih skakavaca.

-To su specijalni insekti koji se uzgajaju za jelo. Ja sam ih probao i naredna tri dana nisam mogao ništa sem jogurta da podnesem.

Ipak, najvažnije što je poneo sa brodova nije samo kulinarsko znanje.

-Naučio sam strpljenje i organizaciju. I naučio sam da su ljudi različiti, ali kada je hrana u pitanju – svi smo isti.

Danas to iskustvo prenosi učenicima.

-Pokušavam da ih pripremim da mogu da rade bilo gde u svetu. Brod je dobar početak za mlade – vide svet i steknu iskustvo koje im kasnije mnogo znači.

T. D.

 

ekologija

Mladi Kikinđani šalju važnu poruku: Reciklaža počinje od svakog od nas

Redakcija Kikindski March 18, 2026

Povodom obeležavanja Svetskog dana reciklaže, u organizaciji Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, danas su dodeljene nagrade učenicima koji su učestvovali na video-konkursu posvećenom temi reciklaže.

Na konkurs je pristiglo oko dvadeset radova, a najuspešniji su bili učenici Tehničke škole „Mihajlo Pupin“ – Ilija Krstekanić, Viola Čemere i Adrian Molnar, koji su za svoje video-radove nagrađeni od strane Sekretarijata i kompanije FCC.

Kako ističu iz Sekretarijata, cilj konkursa bio je da se kod mladih podstakne razmišljanje o značaju zaštite životne sredine i pravilnog upravljanja otpadom.

– Kada otpad posmatramo kao resurs, možemo da se zapitamo kakav je naš uticaj na životnu sredinu i koliko svako od nas može da učini. Radimo na buđenju ekološke svesti kod mladih, koji sve više pokazuju interesovanje za ove teme – istakla je Miroslava Narančić.

 

U prethodnom periodu realizovan je i niz edukativnih aktivnosti. Od novembra prošle godine organizovane su brojne obuke i radionice u školama, vrtićima i mesnim zajednicama, sa ciljem da se građani upoznaju sa pravilnom upotrebom novih kanti za selekciju otpada.

Prema rečima Nevene Nikolić iz kompanije FCC, odziv građana i dece uliva optimizam.

– Organizovali smo oko sedamdeset edukacija i reakcije dece svih uzrasta daju nam nadu da će se u budućnosti još više raditi na podizanju svesti o značaju reciklaže. Primarna selekcija otpada na mestu nastanka je početak, ali veoma važan korak – naglasila je Nikolić.

Ona je podsetila da je do sada podeljeno oko 13.000 kanti za reciklažu i uputila apel građanima da se pridržavaju pravila razdvajanja otpada. U reciklažne kante treba odlagati isključivo čist materijal koji može ponovo da se iskoristi, bez ostataka i kontaminacije, kako bi proces dalje obrade bio što efikasniji.

Posebnu vrednost ovog konkursa dali su sami učenici, koji su kroz svoje radove ukazali na stanje u okruženju, ali i na značaj lične odgovornosti.

– Dugo smo snimali video, šetali po gradu i razmišljali o tome odakle da počnemo, jer ima mnogo smeća. Ovo je i jedna vrsta kritike, ali i poruka da moramo više da vodimo računa o sredini – kaže učenik Adrijan Molnar.

On dodaje da je kroz ovaj projekat naučio da je briga o životnoj sredini važna ne samo za ljude, već i za životinje i ptice.

Događaju su prisustvovali i učenici Osnovne škole „Vuk Karadžić“, koji su imali priliku da se upoznaju sa značajem reciklaže i ulogom koju svaki pojedinac ima u očuvanju prirode.

Obeležavanje Svetskog dana reciklaže u Kikindi još jednom je pokazalo da promena počinje od malih koraka – od jedne kante, jedne navike i jedne odluke da se otpad ne baca, već pravilno razdvaja.

T. D.

 

humanitarni-koncert-ets

„Svi za jednu mamu”: Đaci ETŠ organizuju humanitarni koncert

Redakcija Kikindski March 17, 2026

Ideja koja je nastala među učenicima Ekonomsko-trgovinske škole prerasla je u veliku akciju solidarnosti. Pod nazivom „Svi za jednu mamu“, u Narodnom pozorištu 23. marta u 18 časova biće održan humanitarni koncert, sa ciljem da se pomogne lečenje Jasne Stokić, majke učenice ove škole.

Inicijativa je potekla od samih đaka, a ubrzo je dobila podršku čitave škole, ali i brojnih drugih obrazovnih i kulturnih institucija u gradu.

– Iva Kiš iz II1 je na sastanku učeničkog parlamenta predložila akciju i svi su odmah pristali. Potom je predloženo da se pokrene i onlajn humanitarna kampanja, da se plakati dele na društvenim mrežama. Sva odeljenja su se odmah odazvala i razmišljala kako mogu da pomognu. Tako je nastala ideja i o koncertu – objašnjava profesorka Mirjana Sekulin, koordinator tima za podršku učeničkom parlamentu.

Učenici su odlučili da naprave program koji će okupiti različite izvođače i privući publiku svih generacija. Poziv je upućen školama, horovima i kulturno-umetničkim društvima, a odziv je bio veći nego što su organizatori očekivali.

– Toliko imamo prijavljenih da smo nastupe ograničili na deset minuta, a neke čak morali da pomerimo za narednu akciju prikupljanja novca. Program će biti šarenolik, tako da može da zadovolji svačiji ukus – kaže Ognjen Gucul, predsednik učeničkog parlamenta ETŠ.

Na koncertu će nastupiti ženska pevačka grupa „Melizmi, hor Kulturnog centra „Attendite“, horovi OŠ „Vuk Karadžić“ i ETŠ, učenici i recitatori više škola, ADZNM „Gusle“, kao i Milan i Vid Vašalić, a u organizaciji učestvuju i učenici različitih obrazovnih profila. Dok jedni pevaju ili recituju, drugi će dočekivati goste, posluživati piće, pomagati oko organizacije i stajati pored kutija za dobrovoljne priloge.

Humanitarni koncert organizuje se kako bi se prikupio novac za transplantaciju bubrega, koja je neophodna majci Jelene Stokić, učenice II1 ETŠ.

– Moja mama je dijalizni bolesnik. Jedan bubreg nema, a drugi ne funkcioniše kako treba i potrebna je transplantacija koja bi trebalo da se obavi u Belorusiji. Potrebno je prikupiti veliku sumu novca, skoro 12 miliona dinara, kako bi u oktobru mogla da počne sa pripremama za operaciju – deli sa nama Jelena.

Podrška koja stiže iz škole, ali i iz čitavog grada, za nju ima nemerljivu vrednost.

– Zaista nisam očekivala da će se ovoliko ljudi uključiti. Mnogo mi znači što su se škole, udruženja i ljudi iz različitih mesta odazvali i što žele da pomognu, posebno Narodno pozorište koje nam je ustupilo veliku scenu za ovaj događaj – dodaje ona.

Publika će moći da pomogne dobrovoljnim prilogom. Na ulazima u pozorište biće postavljene kutije za donacije, a svaki prilog, kako ističu organizatori, znači korak bliže cilju.

– Želimo da pokažemo da Jelena nije sama i da niko, zapravo, nije sam. Pozivamo sve ljude koji mogu i žele da dođu 23. marta u 18 časova u Narodno pozorište i da nam pruže podršku. Nijedna pomoć nije mala – poručuje Ognjen.

Ova akcija, kako kažu učenici, nosi i snažnu poruku zajedništva.

– Ponosni smo na sve koji su velikodušno prihvatili ideju i pokazali da je svaka osoba važna. Taj osećaj da zajednica želi da pomogne je neverovatan – kaže Iva Kiš, koja je pokrenula inicijativu.

Profesorica Mirjana Sekulin izjavila je da je ovo samo jedna od nekoliko planiranih aktivnosti.

-Zbog količine novca koju Jasna mora da prikupi, organizovaćemo više humanitarnih aktivnosti u narednim mesecima, od kojih je koncert prva.

„Svi za jednu mamu“ tako će biti mnogo više od muzičkog programa – biće veče solidarnosti, u kome se, kako veruju organizatori, pokazuje da kada se ljudi ujedine oko dobrog cilja, ni najteži put ne mora da se pređe sam.

T. D.

brojanje-zeceva

Đaci sa lovcima u akciji brojanja zečeva na Mlaki

Redakcija Kikindski March 15, 2026

Lovačko udruženje „Kikinda“, u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Grada Kikinde, organizovalo je jutros tradicionalno sezonsko brojanje zečeva na potesu Fazanerije „Mlaka“. Akciji su se pridružili i učenici Osnovne škole „Jovan Popović“, koji su imali priliku da deo dana provedu u prirodi i iz neposredne blizine saznaju više o divljači i očuvanju lovišta.

Okupljanje je bilo u 8 časova kod restorana „Lovac“, odakle su učesnici krenuli na teren. U akciji je, prema raspoloživim informacijama, učestvovalo oko 60 ljudi, među kojima su, pored članova Lovačkog udruženja i đaka šestog i sedmog razreda, bili i izviđači.

-Ovo je bila prilika da se najmlađi upoznaju sa načinom na koji se prati brojno stanje divljači, ali i da razumeju zbog čega su ovakve aktivnosti važne. Brojanje zečeva deo je redovnih sezonskih aktivnosti na osnovu kojih se kasnije izrađuje dokumentacija i planiraju dalji koraci u upravljanju lovištem – saznajemo od predstavnika Sekretarijata.

Poseban značaj akcije ogleda se i u edukativnom karakteru. Boraveći u prirodi i upoznajući lovna područja Kikinde, deca su imala priliku da grad i njegovu okolinu vide iz drugačije perspektive, ali i da saznaju da divljač predstavlja prirodno bogatstvo koje treba čuvati.

Saradnja lokalnih institucija, lovačkih organizacija i škola na ovaj način doprinosi razvijanju svesti kod mladih o značaju zaštite životne sredine, odgovornog odnosa prema prirodi i očuvanja živog sveta u okruženju.

KUD-Marija-Bursac

KUD „Marija Bursać“ će na leto proslaviti tri decenije igre, pesme i identiteta

Redakcija Kikindski March 15, 2026

U Banatskom Velikom Selu folklor nije samo scenski nastup – on je način da se sačuva sećanje, pripadnost i duh zajednice. Kulturno-umetničko društvo „Marija Bursać“ već tri decenije neprekidno okuplja generacije meštana oko igre, pesme i tradicije, a ovaj značajan jubilej biće obeležen svečanim koncertom 25. jula na glavnom stadionu FK „Kozara“.

Društvo je nastalo iz potrebe stanovnika sela, doseljenih nakon kolonizacije iz Bosne, da kroz folklor sačuvaju kulturno nasleđe zavičaja i duh zajedništva. Počeci su bili skromni, sa probama u seoskim prostorijama i skromnim sredstvima, ali sa snažnom željom da se tradicija prenosi sa kolena na koleno.

Danas KUD okuplja oko 120 članova, raspoređenih u više uzrasnih grupa – od najmlađih, uzrasta od tri do šest godina, preko pripremnih i izvođačkih ansambala, do rekreativaca i muške i ženske pevačke grupe. Posebnu radost predstavlja činjenica da se svake godine pridružuju novi, najmlađi članovi, što potvrđuje da interesovanje za tradiciju i dalje živi među decom.

KUD „Marija Bursać“ prepoznatljiv je po negovanju tradicionalnih igara i pesama, bogatom fondu narodnih nošnji i, pre svega, energiji i zajedništvu koje se oseća na svakom nastupu. Kako ističe predsednik društva Predrag Santrač, ansambl ne čuva samo koreografije – već identitet, običaje i duh kraja.

— Ovo nije samo proslava. To je zahvalnost svima pre nas i obećanje da ćemo tradiciju čuvati srcem i dušom za generacije koje dolaze — poručio je Santrač.

Probe KUD-a „Marija Bursać“ su od samog početka bile mesto druženja mladih, gde su se rađala velika prijateljstva ali i prve ljubavi. Mnogi bračni parovi iz Banatskog Velikog sela upoznali se upravo na folkloru. Takva je bila i priča Branka i Save (dev. Škrbić) Tizić koji su se početkom 60-tih godina prošlog veka upoznali i zavoleli na probama. U braku su ostali punih pet decenija.

-Jubilej 30 godina kontinuiranog rada predstavlja ponos celog sela i priliku da se oda priznanje svima koji su bili deo ove priče. Za mnoge meštane to će biti emotivan susret sa prošlošću, jer će na sceni ponovo videti nekadašnje igrače, danas zrele ljude, i prisetiti se njihovih prvih koraka u folkloru – dodao je naš sagovornik.

Svečano obeležavanje biće upriličeno kroz bogat kulturno-umetnički program posvećen tradiciji, uspomenama i zajedništvu. Na video-bimu biće prikazane fotografije iz arhive društva, a nakon koncerta planirano je zajedničko druženje kako bi se stvorile nove uspomene. U programu će nastupiti starije grupe KUD-a, kao i brojni bivši članovi koji će ponovo zaigrati povodom jubileja.

— Folklor nije samo igra, to je pripadnost. KUD je mesto gde se stiču prijateljstva za ceo život, uči poštovanje tradicije i razvija zajedništvo. Svi koji žele da budu deo te priče su dobrodošli — istakao je predsednik društva.

T. D.

 

tisa-felbab-1

Tisina priča među najboljima u regionu: Gimnazijalka iz Kikinde osvojila peto mesto na književnom konkursu

Redakcija Kikindski March 13, 2026

Učenica trećeg razreda Gimnazije „Dušan Vasiljev“, Tisa Felbab, ostvarila je značajan književni uspeh osvajanjem petog mesta na regionalnom konkursu „Najbolja kratka priča Pirota 2026“. Njena priča „Jezero“ uvrštena je u zbirku najuspešnijih radova, u konkurenciji od više od 700 priča pristiglih iz celog regiona.

Do vesti o uspehu Tisa je došla na neobičan način.

-Saznala sam slučajno jer je stigao papir iz pošte kao da je bio pokušaj dostave paketa. Pošto ništa nisam poručila, mama i ja smo pokušale da otkrijemo odakle pošiljka stiže. Kada smo videle da je iz Pirota, bile smo još više zbunjene jer nemamo nikakve veze sa tim gradom. Onda smo se setile konkursa – ispričala je Tisa.

Zvanično obaveštenje nije dobila ni telefonom ni mejlom, pa je informaciju potražila na društvenim mrežama.

-Pogledala sam Instagram profil Doma kulture Pirot i videla da su još 14. februara objavili listu nagrađenih radova, među kojima je bio i moj. Osvojila sam peto mesto i priča je uvrštena u zbirku. Sam način na koji sam saznala bio je veoma smešan, ali mi je bilo izuzetno drago.

Uspeh u snažnoj konkurenciji za nju predstavlja važan podstrek.

-Mnogo mi znači jer mi je to velika motivacija da nastavim da pišem, ali i da pisanju pristupim na ozbiljniji način. Ovo mi pokazuje da u mom radu postoji nešto objektivno kvalitetno što stručnjaci prepoznaju – podelila je sa nama mlada Gimnazijalka.

Iako je konkurs bio otvoren za sve, ishod nije očekivala.

-Najiskrenije, nisam mislila da ću osvojiti nagradu. Konkurencija je bila jaka tako da sam se baš prijatno iznenadila – istakla je Tisa.

Nagrađena priča „Jezero“ oslanja se na simboliku vode.

-Priča koristi motiv vode kao metaforu za različite vrste ljudi, ali i način gledanja na postojanje. Mi se od samog začeća nalazimo u vodi i ona utiče na nas tokom celog života. Velika inspiracija bila mi je i jedna epizoda serije „Bodžak Horsmen“ koja takođe ima tematiku jezera – objasnila je sagovornica.

Ideja se dugo razvijala, ali je sam tekst nastao brzo.

-Trebalo je vremena da dođem do ideje, ali kada sam napisala prvu rečenicu, trebalo mi je samo dva sata da završim priču. Napisala sam je za svoju dušu i nisam planirala da je šaljem na takmičenja. Ali kada sam videla konkurs, odlučila sam da pokušam jer ništa ne gubim – izjavila je Tisa.

Ova mlada gimnazijalka se pisanjem bavi godinama.

-U petom razredu sam pisala književne kritike za dečje knjige u okviru konkursa izdavačke kuće „Laguna“. To sam radila do kraja osmog razreda, a zatim prešla na kratke priče. Prvu priču koju sam ozbiljno shvatila poslala sam na konkurs povodom Dana škole i stogodišnjice smrti Dušana Vasiljeva. Osvojila sam prvu nagradu i od tada redovno pišem i šaljem radove.

Priče sa elementima iz svog ličnog života, kako kaže, ređe šalje na konkurse.

-Nekad ubacim u priču lična iskustva, ali te priče uglavnom zadržim za sebe. Ono što je na neki način odsečeno od mene, šaljem na konkurse — što je i slučaj sa pričom „Jezero“.

Inspiraciju ne vezuje za jednog autora, a najbliža joj je forma kratke priče.

-Uzimam delove stila koji mi se dopadaju iz svake knjige koju pročitam i integrišem ih u svoj izraz. Romani su mi za sada preveliki zalogaj. Pesme sam pokušala da pišem nekoliko puta, ali mi to deluje kao potpuno drugi svet. Roman bih volela da napišem u budućnosti, kada budem sigurnija u sebe i kada budem imala pravu ideju – kazala je sagovornica.

Tisa već razmišlja o novim tekstovima.

-Imam ideje za buduće priče i trudim se da pišem što više — da bih razvijala dar, ali i kao način da procesuiram osećanja. Pisanje je nešto čime ću se sigurno baviti, iako, najverovatnije, uz neki redovan posao – odlučna je ova talentovana Kikinđanka.

Podrška porodice i prijatelja, za nju, ima najveću težinu.

-Znači mi mnogo podrška porodice i prijatelja. Uvek mogu da računam na konstruktivnu kritiku koja mi pomaže da napredujem. Pohvale i sugestije moje majke i profesorke srpskog jezika imaju veću težinu od onih sa konkursa – kazala je ova mlada spisateljica.

T. D.

pcele-med

Borba protiv falsifikovanog meda: Pčelari traže strože kazne

Redakcija Kikindski March 12, 2026

Savez pčelarskih organizacija Srbije pokrenuo je inicijativu da se falsifikovanje meda u našoj zemlji proglasi krivičnim delom. Cilj je strože kažnjavanje proizvođača i trgovaca koji na tržište plasiraju proizvode koji se predstavljaju kao med, a po sastavu to nisu. Pčelari ističu da bi takva promena zakona mogla značajno da zaštiti i potrošače i poštene proizvođače.

Prema podacima Saveza pčelarskih organizacija Srbije, problem falsifikovanog meda prisutan je već godinama i predstavlja jedan od najvećih izazova za domaće pčelarstvo.  Lokalni pčelar Saša Čolak, koji se pčelarstvom bavi četiri decenije i dugogodišnji je bivši predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine, smatra da je svaka inicijativa u pravcu strožeg kažnjavanja falsifikata dobrodošla.

-Svaka inicijativa u tom pravcu je dobra jer smo mi pčelari već opterećeni brojnim problemima – od klimatskih uslova, trovanja pčela do napada štetočina. A onda se suočavamo i sa falsifikovanim medom. Nešto što je falsifikat ima nižu cenu u odnosu na originalan proizvod i mi dobijamo nelegalnu konkurenciju – kaže Čolak.

On objašnjava da je važno jasno definisati šta se smatra falsifikatom.

-Moramo da razgraničimo šta je falsifikat. Ako se u med doda određena količina šećernog sirupa ili druge supstance, po mom mišljenju to je već falsifikat, jer taj proizvod više ne odgovara standardu kvaliteta. Postoje i proizvodi koji izgledaju kao med i nude se kao med, a po sastavu su nešto sasvim drugo – ističe on.

Poseban problem je, kako naglašava, to što potrošači danas gotovo da nemaju način da sami prepoznaju falsifikat.

-Izuzev laobratorijske analize, ne postoji ništa što potrošači mogu pouzdano da urade da razlikuju pravi med od falsifikovanog. Toliko su hemijski usavršili falsifikate da sve one „cake“ sa interneta – sa čačkalicom, paljenjem ili pravljenjem kuglice – više ne važe. Čak i ja, posle 40 godina bavljenja pčelarstvom, ne mogu sa stoprocentnom sigurnošću da kažem da li je nešto falsifikat ili pravi med – objašnjava on.

Zbog toga pčelari rešenje vide pre svega u sistemskim kontrolama.

-Ako se ova inicijativa izgura, onda bi trebalo da krenu ozbiljne kontrole nadležnih institucija i primene sankcija, a ne samo pretnje onima koji su uhvaćeni u krivotvorenju meda. To je jedini način da se zaštite i pčelari i potrošači – smatra Čolak.

On dodaje da su upravo potrošači ti koji najčešće stradaju od falsifikata.

-Ljudi kupuju med za svoje bolesno dete ili roditelje, a dobiju nešto što po zakonu ne bi smelo ni da se nazove med – zaključuje Čolak.

Pčelari zato očekuju da će inicijativa o proglašavanju falsifikovanja meda krivičnim delom dovesti do strožih kontrola i kazni, što bi moglo da doprinese uređenju tržišta i većem poverenju potrošača u ovaj prirodni proizvod.

T. D.

novi-kozarci-mesna-zajednica-naslovna

Uređene prostorije Mesne zajednice u Novim Kozarcima

Redakcija Kikindski March 12, 2026

U proteklom periodu uređene su prostorije Mesne zajednice Novi Kozarci, kako bi ovaj prostor bio lepši, funkcionalniji i prijatniji za rad zaposlenih, ali i za sve meštane koji u MZ dolaze zbog različitih administrativnih i svakodnevnih potreba.

Posebnu zahvalnost iz Mesne zajednice uputili su svom meštaninu Milanu Jovaniću, koji je radove izveo nesebično i potpuno besplatno. Kako ističu, ovakvi primeri solidarnosti i spremnosti da se pomogne svom selu predstavljaju pravi primer zajedništva i zaslužuju posebno poštovanje.

Sav neophodan materijal za izvođenje radova obezbedila je Mesna zajednica Novi Kozarci.

Iz Mesne zajednice zahvaljuju svima koji na bilo koji način doprinose da Novi Kozarci budu uređenije i lepše mesto za život.

T. D.

DVD-Sajan

Hrabrost bez plate, ponos bez granica: DVD Sajan

Redakcija Kikindski March 12, 2026

Dobrovoljno vatrogasno društvo Sajan, jedno od najaktivnijih i najbrojnijih u opštini Kikinda, dobitnik je gradskog priznanja za 2025. godinu. Za članove društva to nije samo nagrada, već potvrda da njihov dugogodišnji humanitarni rad ima dubok značaj za zajednicu.

-Prvi put smo konkurisali za nagradu 2024. godine jer smo tada bili najuspešniji, ali nismo dobili. Nagovorili su me da ponovo podnesemo prijavu 2025. godine. Iskreno, nisam se nadao da ćemo dobiti nešto – kaže predsednik društva Aleks Nađ.

-Ova nagrada nam mnogo znači jer vidimo da se isplati trud i humanitarni rad i da se ceni naš dugogodišnji posao.

Tradicija dobrovoljnog vatrogastva u Sajanu traje duže od jednog veka. Društvo je osnovano 1911. godine, a ljubav prema ovom pozivu često se prenosi generacijama u porodicama.

-Ovaj posao se nasleđuje sa oca na sina, ali i sa majke na ćerku – ističe Nađ.

Kroz društvo je prošlo više od 500 članova, a danas broji oko 120 aktivnih dobrovoljaca. Među njima je oko 45 dece i mladih uzrasta od šest do 18 godina, oko 70 odraslih i nekoliko počasnih članova.

U rad društva uključen je i značajan broj mladih spremnih da pomognu zajednici, ne tražeći ništa za uzvrat. Zahvaljujući udaljenosti od Kikinde, dobrovoljci iz Sajana često su prva jedinica na terenu.

-Mi smo prva linija. Udaljeni smo 20 kilometara i možemo brzo da reagujemo pre dolaska profesionalaca jer smo dobro obučeni – naglašava Nađ.

Poslednjih godina broj požara je smanjen, čemu su doprineli edukacija meštana i uključivanje mladih u rad društva.

-Decu učimo od malih nogu da budu primerna, da poštuju pravila, budu humana i pruže pomoć u svakoj situaciji, ne samo prilikom požara – kaže predsednik.

Operativna jedinica poseduje specijalizovanu obuku za šumske požare, vremenske nepogode i potrage, a dobrovoljci su spremni da pomognu i van svoje teritorije.

-Možemo da šaljemo naše dobrovoljce u pomoć širom Srbije – dodaje Nađ.

Društvo je aktivno i u društvenom životu sela — učestvuje u radnim akcijama, dežurstvima, manifestacijama i brojnim vatrogasnim takmičenjima.

-Zbog velikog angažovanja, rezultati se dobro kotiraju – ističe on.

Posebno se izdvajaju sportsko-stručni uspesi. Na opštinskom takmičenju 2023. godine osvojene su tri zlatne, dve srebrne i jedna bronzana medalja, a na okružnom nivou tri zlata. Na državnom takmičenju u Novom Sadu podmladak je osvojio treće mesto, dok su juniori postali šampioni Srbije i plasirali se na Evropsku olimpijadu.

U julu 2024. godine juniori su učestvovali na Vatrogasnoj olimpijadi u Italiji, gde su osvojili bronzanu medalju po CTIF kriterijumima — uspeh koji je bio ponos ne samo za društvo već i za celo selo.

-Na ovaj način dokazali smo da se svaki rad, trud, upornost, a pre svega humanost vrednuje i nagrađuje – naglašava Nađ.

U društvu ističu da je njihov najveći cilj da nastave da razvijaju mlade i neguju prave vrednosti.

-Nastojaćemo da ostanemo dostojni ovih medalja, da podržavamo naše članove, da ih edukujemo i naučimo pravim vrednostima — da budu dobri vatrogasci, ali pre svega dobri ljudi – poručuje predsednik.

U vremenu kada se dobrovoljni rad sve ređe ističe, dobrovoljni vatrogasci iz Sajana ostaju simbol solidarnosti i zajedništva. Njihova spremnost da pomognu drugima, često bez ikakve naknade, pokazuje da prave vrednosti i dalje žive u malim sredinama — tamo gde se hrabrost ne meri rečima već delima.

T. D.