Православни верници данас обележавају Теодорову суботу, у народу познату и као Тодорица – празник који се слави прве суботе Васкршњег поста и посвећен је Светом Теодору Тирону, ранохришћанском мученику и заштитнику вере.
Овај дан у народној традицији прати низ обичаја и веровања који симболично призивају здравље, плодност и благостање домаћинства.
Свети Теодор Тирон – симбол вере и храбрости
Свети Теодор Тирон живео је у 3. веку као војник римске војске. Остао је упамћен по непоколебљивој вери у хришћанство, због које је био мучен и погубљен. Његова жртва учинила га је једним од поштованих светитеља у православљу.

Обичаји који се поштују широм Србије
Теодорова субота има снажан обредни карактер. У многим домовима припремају се посна јела, погаче и колачи, у складу са постом. У појединим крајевима праве се и фигуре од теста у облику коња, јер се Свети Теодор сматра њиховим заштитником.
Посебан обичај је да домаћице ујутру припреме жито са медом и орасима и однесу га у цркву на освећење, док се у храмовима пале свеће за покој душе преминулих.
У народу је празник познат и као „коњски дан“, јер се верује да Свети Теодор штити коње и стоку. Тог дана коњи се не користе за рад, већ се благосиљају како би били здрави и снажни током године.
Према народним веровањима, молитве упућене светитељу могу допринети доброј жетви и здрављу стоке, па се празник повезује са жељом за плодношћу и благостањем домаћинства.
Теодорова субота сматра се и даном заштите од несреће и злих сила. У народу постоји веровање да се тог дана не обављају тешки послови и да се избегава излазак после заласка сунца.
Такође, распрострањено је сујеверје да жене не треба да перу косу како их током године не би болела глава, иако ово правило нема утемељење у црквеном учењу.
У појединим срединама организују се обредне игре и песме у част светитеља, док се обичаји преносе са генерације на генерацију. Иако су многи ритуали прилагођени савременом животу, суштина празника остаје иста — очување вере, породичне слоге и поштовање традиције.
Теодорова субота тако и данас подсећа на духовне вредности и дубоку везу народа са природом, заједницом и вековним обичајима.