Бележница Архиве | Страница 8 од 19

Данас се обележава Усековање главе Светог Јована Крститеља

Igor Crnogorac септембар 11, 2024

За православне вернике данас је Усековање главе Светог Јована Крститеља, црквени празник који је и једнодневни пост. Прославља се у знак сећања на великог проповедника и претходника Исуса Христа, Светог Јована Крститеља и његовог мученичког страдања. Обележен је црвеним словом у православном календару.

Ирод Антипа, син Ирода Идумејца (37. п. н. е.), оженио се Иродијадом, женом свога брата Филипа. Због тог неморалног чина, Свети Јован га је, без страха, изобличавао пред свима. Иродијадина кћи је, по наговору њене зле мајке, тражила од Ирода, и добила, главу Светог Јована Крститеља и закопала ју је у свом дворцу, а тело су ученици Јованови сахранили у Севастији у Палестини.

Празник се слави од давнина, а дан се проводи у строгом уздржању и посту. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер то подсећа на проливену крв Јованову.

Преображење Господње – летње Богојављење

Igor Crnogorac август 19, 2024

Преображење је један је од великих Христових празника, када, према народном предању, почињу да се преображавају и гора и вода, што најављује скору јесен. У календару је обележено црвеним словом.

По хришћанском учењу, Преображење је тренутак када се Христос на гори Тавор пред апостолима преобразио и засјао као сунчева светлост. Уз њега су били пророци Мојсије и Илија и тако се божанска природа сина Божјег учинила видљивом.

Преображење се у православљу убраја у 12 великих Христових празника.

У црквеним богослужењима празнује се седам дана, током којих се певају песме посвећене овом јеванђелском догађају. На крају Свете литургије освештава се грожђе које се данас једе први пут.

Увек пада у време Госпојинског поста, па је и празнична трпеза увек посна, обогаћена рибом и вином.

Преображењем се завршава летњи годишњи циклус обичаја и започиње јесењи. На овај дан се преображава, односно битно мења природа. Каже се да се преображава и камен у води и лист у гори. Реке и језера постају хладније, па се завршава и сезона купања, што се некада веома поштовало.

Према распрострањеном веровању, на Преображење не ваља касно устати, ни преко дана спавати, јер ко тог дана одспава, преобразиће се, па ће целе године бити поспан, а сматра се и да на овај празник није добро плакати јер ће тај плач прећи у навику.

Уколико жене и девојке устану пре сунца и „помало пораде од сваког женског посла”, верује се да ће се преобразити у вредне домаћице.

У среду почиње Госпојински пост

Igor Crnogorac август 13, 2024

За празник Успење Пресвете Богородице, односно Велику Госпојину, православни верници се припремају постом који се назива Госпојински и почиње 14. августа, на празник Светих мученика Макавеја.

Пост траје 15 дана, до 28, августа, али је строжи од Божићног и Апостолског. Све време се пости на води, осим недељом, када су дозвољени уље и вино. Такође, за време овог поста се, 19. августа, обележава и празник Преображење Господње , када сме да се једе и риба.

У хришћанству пост не значи само одрицање од мрсне хране и пића, већ, пре свега, има духовну димензију и огледа се у уздржавању од рђавих мисли, речи и дела, појачавању молитви и чињењу добрих дела.

Данас је Илиндан, један од највећих хришћанских празника

Igor Crnogorac август 2, 2024

За православне вернике данас је црвено слово, дан посвећен Светом Илији, Илији Громовнику.

Свети Илија, веома поштован у православљу као строг и непоколебљив проповедник етичких вредности, присутан је у Старом и у Новом завету као пророк чије је особине преузело хришћанство доводећи га у везу са настанком нове вере и новим Христовим доласком. Према предању, Илија је родом из Тесвита, па је прозван Илија Тесвићанин. Помиње се у Талмуду, Библији и Курану.

Илија или Елаја био је израелски пророк из деветог века пре нове ере. По предању, када се Илија родио, његов отац Савах је видео око њега анђеле који га повијају огњем и хране пламеном, што је било знамење његовог пламеног карактера и силе.

Био је у сукобу са тадашњим царем Ахавом који је био одбацио хришћанску веру због жене Језавеље. Пророк Илија му се супротставио и показао моћ Божију: три и по године није било кише. Верује се да је управо због своје моћи и огња толико поштован у народу. Пророковао је 25 година.

Српски народ многе природне појаве приписује Светом Илији којем је преласком у хришћанство приписао и особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима.

Према народном веровању и традицији, свети Илија се вози у ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима. Празник пада у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се на овај дан не ради у пољу, да се не би навукао гнев светитеља.

Да је један од најпоштованијих светитеља међу Србима, потврђују и бројне манифестације, сабори и вашари који се одржавају широм Србије на овај дан.

Црква Светог Пророка Илије у Новим Козарцима

Бројни су обичаји за овај празник. Према њима, не треба радити у пољу, да усеви не би сагорели од сунца. Ако на Светог Илију пуцају громови, верује се да он гађа ђаволе, па се не ваља крстити да се ђаво не би сакрио под крст у који гром не удара. Сматра се да би требало добро гледати место где гром удари зато што је то знак да се ту крије нечастиви. На Светог Илију не би требало да се купа у реци и да се залази у њене дубине, јер вода на овај дан чудним шумом „дозива“ своје жртве.

Постоји и предање да је управо Свети Илија тај који одређује када и где ће пасти киша, а када ће владати период суше. Ако на Светог Илију падне блага киша, то се сматра благословом. На сам празник мења се време, па се каже „од Светог Илије сунце све милије“.

Верује се да је данас добро узети мед ради здравља. Некада је био обичај да мајке мажу децу медом да би целе године била здрава. Народ верује да је мед који се извади на Илиндан лековит. Такође, многи родитељи деци дају име по овом светитељу јер је симбол снаге и неустрашивости.

Слави се и као крсна слава, слава је ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. С пропашћу Краљевине Југославије прекинута је ова традиција ваздухопловаца, али је обновљена 1992. године.

За православне вернике данас је празник посвећен Огњеној Марији

Igor Crnogorac јул 30, 2024

Света Великомученица Марина рођена је крајем трећег века, током владавине цара Диоклецијана у Јужној Анадолији, у Антиохији. Када је имала 12 година отац је избацује из куће јер се заветовала да се никада неће удати, и тада почињу њене муке јер је примила хришћанску веру. Царски намесник Олимпије заљубљује се у њу, Марија га одбија и он наређује њено брутално мучење. Како нико није могао сломити њену јаку веру, са 16 година бива погубљена.

Рука ове светитељке налази се у светогорском манастиру Ватопеду, а неке њене чудотворне и свете мошти се чувају у манастиру Свете Марине у Албанији, на планини Лонга изнад Охридског језера. Њих посећују и поштују не само хришћани, већ и муслимани.

У традицији Света Марина је представљена као сестра Светог Илије, чији се дан прославља 2. августа. Према предању, она од брата крије када је његов празник да се он не би од среће и славља заборавио и громовима уништио цео свет. Али и Марија пали и кажњава огњем, по чему је и добила назив Огњена.

Данас се зато ништа не ради, ни у кући, ни у пољу. У народу је позната забрана “ни конац у иглу уденути”. Ако се ово не испоштује, верује се да ће се тако светитељка увредити, па ће послати ватру и громове. Постоји пословица која каже: “Ко слави Огњену Марију, сигуран је у летину!”

Светитељка се и у источном и у западном сликарству представља са крстом и палмом, симболом мучеништва у рукама, са змајем под ногама и често са кућама у пламену у њеној позадини.

У неким крајевима се верује да оно што се деси на Огњену Марију не сме да се прекине, па тако, ако плане ватра, не сме да се угаси.

Верује се, такође, да је грмљавина на Огњену Марију лош знак. То може да значи да је пред нама тешка и сушна година, а старији тврде да грмљавина указује на болест и сиромаштво.

Такође се верује да се на Огњену Марију не ваља купати у “великим водама”, јер су бројни случајеви утапања баш на овај дан.

Даанас је слава Цркве на Водицама. Света архијерејска литургија почиње у 9 сати.

Црквица на Водицама је драгоцени споменик културе, али и својеврсно – „лечилиште“

Aleksandra Djuran јул 28, 2024

Векови пролазе, а један овдашњи извор изузетно питке воде – не пресушује. Напротив, млаз не утањује, утисак је да је све јачи. По вољи свевишњег, коментарише ово наше гласно размишљање корпулентни млађи мушкарац, након што је, са два напуњена шестолитарска пластична балона у рукама, изашао из црквице.

Мит о чудесној моћи воде из малене богомоље Водице, посвећене светој Великомученици Марини, у народу знаној као Огњена Марија, смештене дубоко у истоименом делу атара, не престаје да заокупља пажњу наших суграђана. Овде влада уверење да у причи о исцелитељским својствима млаза из њеног бунара има више истине него пучке маштарије.

У архиви Српске православне цркве само су штури подаци о овој богомољи и бунару крај икона које је осликала Сандра Станковић, из којег тече – здравље. Тек, четири извора, да се вода не би расипала, давно су људском руком повезани и усмерени ка издашној металној ручној пумпи. Из онога што је забележено у црквеним и државним документима не може се закључити да ли је извор условио подизање религијског објекта. Да ли је, захваљујући црквици, у народу искована легенда о лековитом млазу?

Први црквени запис у којем се помиње овај православни храм потиче из 1837. године. У попису црквеног инвентара, наиме, наводи се, између осталог: «На простору званом Валов, где из брега вода сузи, налазе се дрвени крст и две иконе и колиба трском покривена». Довољно јасна назнака да се ради о некаквом светилишту, али је непознаница од када Кикинђани верују у благотворно дејство воде која ту извире.

Усмено предање, старо неколико векова, каже да је лековити извор случајно открио болешљиви пастир, који је, уморан од гањања оваца, по несносној жеги, застао крај извора под брежуљком да утоли жеђ, па потом, да се расхлади, загазио у воду. Изашао на ледину, спустио поглед, па се пренеразио. Оток на ногама спласнуо, а бол у њима на трен минуо. Обуо се и чвршћим кораком кренуо даље. Осетио је олакшање, па наредних дана заређао са новооткривеном терапијом. Здравље му се нагло поправљало. Недуго потом – скроз је ојачао, па, растерећен болесничких мука, неуморно, од јутра до мрака, јурио за овцама. У народу се убрзо прочуло за чудотворну моћ воде на Водицама.

Садашње црквено здање, према списима СПЦ, подигнуто је 1865. године. На његовом јужном зиду одмах је уграђена плоча од црвеног камена, на којој је уклесана кратка порука: «Српска црквена општина Велика Кикинда – болесницима, 1865. г.» Деценију и по касније на бунар је монтирана је класична ручна пумпа, каква је и данас. Крајем 19. века на корак од цркве подигнуто је архитектонски занимљиво склониште са улазом без врата и незастакљеним прозорима. Да болесни и немоћни, уочи црквене славе, хватајући ред пред чесмом, ту, под кровом, преноће. Одавно се, иначе, за Огњену Марију на том месту, не коначи.

Црквица свакодневно има госте. Походе је побожни, не само Срби православци, већ и римокатолици, понајвише Мађари, али и припадници осталих вера. Свраћају, због извора, и атеисти. Сви се, кад кроче у малени храм, обавезно умију и поквасе болна места. Пре одласка напуне флаше, канистре, неки и бурад. Долазе људи и из других градова.Чак и из иностранства. Мештанин Бранислав Завишин је међу најревноснијим посетиоцима.

– Идилична црквица је на свега три-четири километра од центра града. Недалеко од ње ми је њива, па је походим често. Помолим се Богу, запалим свећу и умијем се. Њена хладна вода је, заиста, изузетна. Питка је, без боје, мириса и укуса. Мелем за грло и желудац.. Годину дана је држим у флаши у свом дому. За дивно чудо, не мења се ни мало. Као да сам је јуче насуо – каже Бранислав, уз напомену да вода са Водица није само да би се утолила жеђ и да се њоме зацељују одређене телесне бољке, него има и друге употребне вредности. Овом водом, наиме, многи Кикинђани допуњују кацу када киселе купус. А има и оних који њоме, уместо дестиловане воде, преградирану ракију доводе у стање питкости.

Цео црквени комплекс на Водицама 1980. године стављен је под државну заштиту. Ово истинско светилиште, уједно и својеврсно лечилиште, деценију касније озваничено је као историјско културно добро од посебног значаја. Стиче се утисак да је овај верски драгуљ, о којем домаћински брине Српска православна црква, недовољно искоришћен. То је потенцијална туристичка дестинација, а може да буде универзална позорница различитих садржаја из области културе и осталих друштвених активности, затим атрактивно место окупљања. На ову тему, сазнајемо од оца Бобана Петровића, у оквиру Српске православне цркве увелико се размишља. Следи конкретан разговор с челницима града, да се већ замишљени идејни пројекат додатно осмисли и онда – преточи у збиљу. Све, наравно, у интереcу Кикинде и њених житеља.

М. Иветић

Данас је Сабор Светог Архангела Гаврила – доносиоца радосних вести

Igor Crnogorac јул 26, 2024

За православне вернике 26. јул је дан када се обележава Сабор Светог Архангела Гаврила, једног од седморице анђела који су најближи Богу. Према светим списима, Архангел Гаврило учествовао је у стварању света и у борби против палих анђела. Сматра се доносиоцем радосних и важних вести, па га због тога називају и Анђео благовесник. Његов први сабор празнује се сутрадан по Благовестима Пресветој Богородици.

Према предању, Архангел Гаврило најавио је Захарију рођење Светог Јована Крститеља, јавио се Јоакиму и Ани и донео им вест о рођењу Богородице, а потом се јавио и Богородици са вестима да ће родити Исуса Христа. Догађај јављања Архангела Гаврила Богородици слави се кроз празник Благовести.

Приказан је на фресци Бели анђео у Манастиру Милешева, која с сматра за једно од најлепших радова српске и европске уметности средњег века. Ова фреска приказује Архангела Гаврила који јавља мироносицама да је Исус Христ васкрсао. УНИЦЕФ је фреску Бели анђео изабрао као симбол Европе.

Иако је, у православном црквеном календару обележен црним подебљаним словима, за овај празник се везују бројни ритуали и обичаји. Данас се не треба бавити ручним радовима, плести или шити. Међутим, ово је дан када треба све започети, јер се сматра да посао који покренемо данас може бити врло успешан. На овај празник препоручује се да се започне неки однос или пословни подухват.

Верује се да је Архангел Гаврило заштитник људи и да штити од временских непогода. Такође, обичај је да му се моле жене које желе да постану мајке јер се сматра да је овај анђео доносилац најлепших и благих вести.

С. В. О.

Данас је Свети Прокопије – слава каменорезаца и рудара

Igor Crnogorac јул 21, 2024

Православни верници данас празнују Светог Прокопија, огњевитог свеца какви су и Свети Илија, Огњена Марија и Свети Пантелија.

Свети Прокопије био је хришћански светитељ из четвртог века, рођен у Јерусалиму као Неаније. Био је војвода у служби цара Диоклецијана.

У војничкој служби прогонио је хришћане. На једном таквом задатку догодио се јак земљотрес и војводи се јавио Господ и показао крст на небу. Од тада је живот посветио борби за хришћанство.

Када је због тога доспео у тамницу, Господ му се поново јавио и крстио га именом Прокопије. Погубљен је у Кесарији Палестинској после страшног мучења на данашњи дан 303. године.

Као славу својих заната обележавају га каменоресци и рудари, а Прокопијевдан је слава града Прокупља..

По народном обичају овај дан се, у неким крајевима, сматра погодним за свадбе, јер Свети Прокопије походи и благосиља младенце. Такође, данас треба избегавати копање. Дан Светог Прокопија обележен је црним подебљаним словом у црквеном календару.

С. В. О.

Правoслaвни верници обележавају Петровдан

Aleksandra Djuran јул 12, 2024

Српска православна црква и верници данас славе Дан светих апостола Петра и Павла, празник у народу познат под називом Петровдан.
Код Срба постоји обичај да се уочи овог великог празника пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе. Обично се то ради на местима где се народ окупља, на трговима, раскршћима и у томе учествују деца и омладина.

На Петровдан се ништа не ради у пољу, нарочито се не упрежу коњи у кола. Општи је обичај код Срба у Војводини да се до Петровдана нису смеле сећи јабуке ножем, нити се смело јабукама лоптати, или пак ударати једну о другу јабуку, јер се веровало, да ће ако се то чини, падати крупан град и уништити усеве.

У неким селима јужног Баната на Петровдан ујутру разносе јабуке првим суседима за душу умрлих, а понегде се јабуке односе у цркву на освећење. Општи је обичај да се за Петровдан месе колачи са јабукама који се зову „петровача“.

Правослaвни верници обележавају Ивандан

Aleksandra Djuran јул 7, 2024

Православна црква и њени верници данас, 7. јула, обележавају Ивандан или Ивањдан, празник рођења Светог Јована Крститеља. Овај празник обележава се поводом крштења када је Свети Јован у реци Јордан крстио и дао благослов Исусу Христу.
Данашњи празник зове се још и Игритељ, јер се верује да сунце овога јутра игра на небу. Назива се и Биљобер, јер су, верује се, биље и траве данас посебно лековите.

Плету се венци од ивањског цвећа, и њима се ките стаје, а уочи тог дана, чобани пале брезове лиле односно ватре, па обилазе торове и овце где чувају стоку, а затим се пењу на висове и играју игре око ватри. Плетењем венаца се поручује да је природа у развоју дошла до своје највише тачке средина лета, и да се тим венцима природа овенчава. Ти венци уједно подсећају и младе да размишљају о свадбеним венцима.

Обичај је да се каче се венци ивањске траве на улазним вратима, а у неким деловома Србије увече се пале ватре око којих се игра и пева.