Бележница Архиве | Page 6 of 19 | Кикиндски портал

За православне вернике данас је зимски Крстовдан, први посни дан после Божића

Igor Crnogorac January 18, 2025

Српска православна црква 18. јануара слави зимски Крстовдан, празник који претходи Богојављењу и први дан након Божића када верници посте.

Слављење Крстовдана је прилика да се верници подсете на важност крштења и очишћења душе и тела, као и да се припреме за велики празник Богојављење, који је 19. јануара. У календару није обележен црвеним словом.

Према предању, први који су примили хришћанску веру и прве поуке нове вере помињу се као катихумени или – оглашени, док је у српској цркви и народу дан крштења првих хришћана познат као зимски Крстовдан.

Пости се строго, први пут после Божића, јер је до овог дана било разрешење због великог празника. Зато је у српском народу остала изрека: “Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости”.

По народном предсказивању времена, који ветар дува на Крстовдан, најчешће ће дувати током године. У неким деловима Србије на Крстовдан верују да на овај дан ваља да се опере сав веш и очисти кућа.

У дванаест дана, почињући од Божића, а закључно с Крстовданом, огледа се дванаест месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу.

На Крстовдан су се некада јели остаци пасуља од Бадњег дана и спремале су се пихтије које су се јеле сутрадан, на Богојављење, јер је Крстовдан посни дан.

Верује се да се на зимски Крстовдан отварају небеса и Бог прима све молитве упућене из срца. Овај дан је испуњен духовним значењем и многи верници га дочекују у молитви.

Тачно у поноћ треба погледати у небо и замислити жељу. У неким крајевима постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву. Ако се крст смрзне, верује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива.

Православни верници прослављају три празника, славу Светог Василија Великог, Обрезање Господње и Мали Божић

Igor Crnogorac January 14, 2025

Данас је први дан 2025. године по јулијанском календару, а у црквеном календару Српске православне цркве означен је црвеним словом и као мрсан дан.

Осмог дан по рођењу би Исус Христос донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израелу још од времена Аврамова. Том приликом нададоше му име Исус како је и благовестио архангел Гаврило Пресветој Богородици.

Старозаветно обрезање предображава новозаветно крштење. Обрезање Господа показује, да је Он примио на себе истинско тело људско, а не привидно, како су доцније учили о Њему јеретици. Још је Господ обрезан и за то што је хтео да испуни сав закон, који је Он сам дао кроз пророке и праоце.

Православна црква обележва овај празник, а у зависности од календара по којем рачуна време, то је код старокалендарских цркава (српска, руска…) 1. јануара по црквеном-јулијанском.

Светог Василија Великог (Васиљевдан) многи верници СПЦ прослављају и као крсну славу, а како се обележава првог јануара по јулијанском календару, одатле и назив за јулијанску нову годину – Василица.

Свети Василије Велики, архиепископ Кесаријски, рођен је у време цара Константина и у Атини је 15 година учио филозофију, реторику и астрономију.

Крштен је у реци Јордан и био је епископ Кесарије Кападокијске скоро 10 година.

Као велики поборник православља, пун моралне чистоте и верске ревности, Василије се назива Великим, а у црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед вернима и својом жаоком боде јеретике.

У многим крајевима је остао обичај да се на овај дан понове многи обичаји карактеристични за Божић, па се тако поново уноси бадњак у кућу, дочекује положајник и износи остатак чеснице на трпезу.

У Херцеговини је обичај на тај дан спалити остатке бадњака, док се у појединим војвођанским местима пале ватре на раскршћима, а као што се за Божић меси погача чесница, за мали Божић се меси посебан обредни хлеб „василица”.

Такође, веровање је да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа, али и укућани током целе године имали напретка, а многи Срби верују да на овај дан треба избегавати свађе.

У неким крајевима постоји веровање да ће бити родна година ако на овај дан падне снег или буде облачно.

По народним веровањима, Српску нову годину ваља дочекати будан, па су многе девојке у новогодишњем бдењу гатале да ли ће се те године и за кога удати.

Постојало је и веровање да ће душа онога ко умре између Божића и Малог Божића отићи у рај.

(Насловна слика: “Обрезање Исуса Христа” Андреа Мантење)

Данас се слави Свети Стефан, архиђакон и првомученик

Igor Crnogorac January 9, 2025

Другог дана по Божићу, православни верници обележавају сећање на Светог Стефана Првомученика. Овај празник је црвено слово у календару.

Стефан је био Јеврејин, и то припадник оног јеврејског народа који су живели у грчким областима и говорили грчким језиком. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у време Стефановог мучеништва још увек није прихватио хришћанско учење.

Страдање Светог Стефана збило се годину дана после силаска Духа Светога на апостоле, односно више од године дана од када се Исус Христос вазнео на небо. Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива првомучеником.

Назива се и архиђаконом, јер је био први од седам ђакона које су свети апостоли поставили на службу у помагању сиротињи у Јерусалиму.

Како каже библијско сведочанство, Свети Архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом Духа Светога. Чинио је многа чудеса, помагао људима и сва та његова добра дела помињу се у Светом писму Новог завета. У тој првој години по страдању и Вазнесењу Христовом, Свети Стефан је огромном снагом своје вере, својих речи и дела, подсећајући на речи закона и пророка Старог завета, доказивао Јеврејима, својим сународницима, да су они заиста убили Месију, очекиваног толико векова.

Због тога је међу својим ближњима имао много непријатеља, али их је увек побеђивао својим јасним и истинитим речима. Како нису могли другачије спречити његово проповедање, прибегли су, уз помоћ лажних сведока, клевети да је хулио на Бога и Мојсија, баш као што се збило и са Исусом Христом. Тако су народне духовне старешине побуниле народ против Светог Стефана. Као и Христа, Стефана су лажно оптужили и ухапсили. После хапшења, уследило је суђење.

На суђењу, Свети Стефан је одлучно и разложно побијао једну по једну клевету лажних сведока. Изложио је, јасно и са великим поштовањем, целу историју Израиља од Аврама, који је први добио обећање о доласку Месије до Мојсија, о којем је говорио са великим страхопоштовањем и уважавањем. Но, истина о Месији још више је разгневила свештеничке и народне поглаваре. У том узаврелом тренутку, Архиђакон Стефан погледа у небо и то што је угледао објави свима присутнима: „Ево, видим небеса отворена и сина човечјег где стоји с десне стране Бога.” То је разјарило све његове судије те Архиђакона Стефана изведоше из града и убише камењем.

Међу присутним мучитељима био је и Стефанов рођак Савле. Он је касније, искрено се покајавши, спознао истину о Господу Исусу Христу, примио његово учење и свето крштење, и остатак земаљског живота провео као апостол Павле, проповедајући јеванђељску истину, ширећи Христову реч и оснивајући црквене заједнице.

Када је пострадао Свети Стефан је имао нешто више од 30 година. Његове последње речи су биле: „Господе, не урачунај им грех овај“. Стефандан је била крсна слава Немањића и веома је распрострањена слава међу Србима.

Сабор Пресвете Богородице

Igor Crnogorac January 8, 2025

Другог дана Божића обележава се велики празник, Сабор пресвете Богородице, у част Пресвете Богоматере, која је родила Исуса Христа, спаситеља народа.

Као знак захвалности, данас се изговара посебна молитва.

„Твојим рођењем Христе боже, засија свету светлост богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају теби, сунцу правде, и да познају тебе са висине истока, Господе, слава ти!“

Према народним обичајима, обилазе се пријатељи и комшије и примају гости у кућу. Овај дан треба пошетати и посетити пријатеље и кумове, јер “ко има пријатеље, богат је човек”.

Верује се да се, на данашњи дан, мире и они који су годинама у завади и да није добро било кога отерати са кућног прага.

Божићно светковање правослвани верници завршавају празником Богојављење, 19. јануара.

Данас су Оци – празник посвећен очевима

Igor Crnogorac January 5, 2025

Последња недеља уочи дана рођења Исуса Христа, посвећена је Очевима.

Очевима или Оцима, завршава се циклус радосних породичних празника који најављују рођење сина Божијег.

Као што су се пре две недеље везивана деца, пре седам дана мајке, сада је ред на очеве.

Цео дан проводи се у добром расположењу и слављу, уз свечани, због Божићњег поста, обавезно посни ручак.

Највећи празник очева веома се поштује, нарочито у сеоским срединама. Оци подсећају на то колики је благослов бити отац, и телесни и духовни. И колика је обавеза, и пред Богом и пред људима, бити пример својој деци, живећи праведним животом.

Понегде је обичај да се обиђу гробља и упали свећа преминулим очевима и прецима, повезујући све генерације родитеља и деце уназад, до старозаветних очева.

Данас се обележава и сећање на Светих десет мученика Критских и на Светог Наума Охридског Чудотворца, ученика и настављача дела Кирила и Методија, који се за живота прославио исцељитељским моћима. Био је један од утемељивача медицине на нашем тлу.

Два дана пре Божића је Туциндан, када се припрема храна за Божић, на првом месту печеница.

Набављају се суве шљиве, смокве, ораси, новчићи и бомбоне које ће се на Бадње вече просути по слами расутој у кући, а које ће деца покупити пијучући.

“Божићњар” се пече сутра, на Бадњи дан, а једе на Божић, као прва мрсна храна после шест недеља поста.

Божић се слави три дана, 7, 8. и 9. јануара, али се као празнични дани рачунају и данашњи Туциндан и сутрашњи Бадњи дан.

Према веровању, данас домаћице поспремају кућу. Ништа се не даје нити износи из куће, јер ће онда и преко целе године ствари само одлазити из тог домаћинства. С друге стране, требало би вратити све дугове, да домаћин не би био дужан до следећег Божића.

За православне вернике данас је Свети Игњатије Богоносац, прва слава у новој години

Igor Crnogorac January 2, 2025

По православном календару данас се обележава сећање на Светог Игњатија, познатог као Богоносца.

Свети Игњатије, ученик Јована Богослова, познат је још и као Игњатије Антиохијски. Назван је Богоносцем зато што га је Исус Христос држао у рукама док је био дете.

Био је трећи патријарх Антиохијске цркве и увео је антифонски начин појања у цркви, наизменично певање из две певнице. Када је цар Трајан, 106. године, пролазио кроз Антиохију на походу против Персијанаца, дознао је за Игњатија, позвао га код себе и убеђивао га да принесе жртву идолима, па ће му он дати звање сенатора. Пошто није прихватио царев предлог, Игњатије је окован и послат у Рим, да буде бачен пред звери. Звери су га растргле, али његово срце остало је нетакнуто. Кажу да се и данас јавља свакоме ко га, у невољи, призива у помоћ.

По обичајима, данас се не раде тешки послови, нарочито не раде жене. У неким крајевима овај дан се назива и Кокошињи дан или Кокошији Божић. Данас децу ваља повући за уво да што више порасту у овој години.

Свети Игњатије се слави и као крсна слава. Пошто је у току Божићни пост, и ова слава је посна.

За православне вернике почиње последња седмица Божићног поста

Igor Crnogorac December 31, 2024

Уочи великог празника који се прославља 7. јануара, верници православне вероисповести данас улазе у последњу седмицу великог поста, када је пост најстрожи и припрема се само храна на води.

Божићни пост траје од 28. новембра до 6. јануара и у овом периоду не једу се месо, бели мрс и јаја.

Последња недеља Божићног поста пости се строжије, без употребе рибе, а по могућности „на води”. Ово се посебно односи на Бадњи дан, када се не употребљавају ни уље ни вино.

У православљу је, по дужини трајања, овај пост други по дужини, након Васкршњег поста, а по строгости је блажи од Васкршњег и Великогоспојинског.

Православни верници славе Светог Николу заштитника путника, морепловаца и деце

Aleksandra Djuran December 19, 2024

Српска православна црква данас слави Светог Николу, заштитника путника, морепловаца и деце, који је најчешћа крсна слава код Срба. Пада у време Божићног поста, па је и славска трпеза обавезно посна.

Некада се на свим хришћанским бродовима налазила икона Светог Николе, а он се посебно празновао дуж Јадранског и Средоземног мора, где је био обичај да се на тај дан не испловљава, а бродови на пучини усидре и пловидбу наставе сутрадан.

Сматра се да половина Срба слави Светог Николу као крсну славу, док друга половина иде у госте, а том свецу посвећено је и више од 600 цркава.Код читавог хришћанског света Свети Никола се поштује као велики чудотворац.

Људи још током његовог живота, због изузетне личности и духовности, Светог Николу сматрали светитељем. Помагао је народ, ширио веру, правду и милосрђе, доносио утеху, мир и добру вољу и добра дела чинио је тајно.

Некада се на свим хришћанским бродовима налазила икона Светог Николе, а он се посебно празновао дуж Јадранског и Средоземног мора, где је био обичај да се на тај дан не испловљава, а бродови на пучини усидре и пловидбу наставе сутрадан.

Ваведење Пресвете Богородице – усечни и дан поста

Igor Crnogorac December 4, 2024

Православни верници данас славе Ваведење Пресвете Богородице. Један је од пет великих Богородичиних празника и означава улазак (увођење) Пресвете Богородице у храм.

Марија је, као трогодишње дете, у складу са заветом родитеља, Јоакима и Ане, да ће, ако добију пород, дете предати Богу у храм, доведена из Назарета у Јерусалим, где ју је, на самом улазу, дочекао отац Јована Претече, првосвештеник Захарије. Улазак Марије у храм праћен је свечаном поворком Јоакимових и Аниних сродника.

Након што су јој родитељи умрли, Марију су, са дванаест година, предали Јосифу, њеном сроднику у Назарету, да живи у девствености, иако то није био обичај у Израиљу.

Девица Марија била је прва доживотно завештана девојка. У Јосифовом дому Пресвета Богородица Марија је и примила благовест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божјег.

Претпоставља се да се овај дан празнује од четвртог века, док писани трагови потичу из осмог века. Празник је и храмовна слава српског манастира Хиландар на Светој Гори, задужбини Светог Симеона Мироточивог и његовог сина Светог Саве.

Код Срба се овај празник зове и Света Пречиста и Женска Богородица. Светкују се родиље и нероткиње, а многи се и причешћују.

Такође је и усечни дан, када се не предузимају важнији послови. Осим оних који овај дан светкују као своју славу, славе га и сточари. Понегде се верује да лепо време на Ваведење најављује добру летину.

Старији кажу да, ако на Ваведење Пресвете Богородице пада киша – биће родна година, ако дува јак ветар – неродна. Ако је хладно и са снегом, следећа година била би блага и топла.

На овај дан пост је обавезан, јер Ваведење пада у време великог Божићног поста.

Почео је Божићни пост – „Батут“ објавио савете о исхрани

Igor Crnogorac November 28, 2024

Божићни пост је један од четири вишедневна црквена поста. У православљу је други по дужини трајања, иза Васкршњег поста, а по строгости поста, блажи је од Васкршњег и Великогоспојинског.

Траје 40 дана, од 28. новембра до Божића, 7. јануара. Подразумева уздржавање од масне хране, али и од лоших дела и злих мисли.

У српској православној цркви су правила Божићног поста таква да се понедељком, средом и петком пости на води (храна се припрема без уља), уторком и четвртком је дозвољено уље, што се назива постом на уљу.

Још блажи вид поста, у којем је дозвољено јести рибу и морске плодове је суботом и недељом. Последњих седам дана поста постоје мање разлике у правилу, па је пост нешто строжи: понедељак, среда и петак су на води, а уторак, четвртак, субота и недеља на уљу и викендом се не једе риба. Како је Бадњи дан последњи дан поста, риба се не једе ни тог дана.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ објавио је савете о исхрани у току поста

Посна храна, спремљена на води или на мало уља, лакше се вари од масне, зачињене хране, али многи, због таквог начина припреме хране и избора намирница, немају након оброка осећај ситости. Тада се врло често повећава унос хлеба, тестенине, џема, коштуњавог и сувог воћа и пост може да се заврши чак са неколико килограма вишка. Да би се спречило да до тога дође, оброци морају бити редовни, умерени и разноврсни, поручују из „Батута“.

За доручак се могу јести овсене, ражане, спелтине пахуљице, каша од полбе, овсени гриз, просо, уз додатак бадема, воћа и цимета.

Јабуке, мандарине, поморанџе, са високим садржајем влакана и витамина Ц, уз мању количину орашастих плодова, могу да чине ужину у току дана.

Поврће можемо гриловати или испећи у рерни са мало маслиновог уља и зачинима или направити салату уз рибу или црни хлеб. У салате или пахуљице можемо додати семенке бундеве које због свог садржаја витамина, минерала, влакана и антиоксиданаса, имају значајну хранљиву вредност.

За време поста треба водити рачуна о уносу протеина и калцијума с обзиром на то да у исхрани нису заступљени месо, млеко и млечни производи. Два до три пута недељно требало би јести рибу, махунарке као што су пасуљ, сочиво, леблебије које можемо уносити у комбинацији са житарицама.

Извор калцијума су сусам, који можемо додати салатама или пахуљицама, туњевина, лосос, овсене пахуљице. Код конзумације такозваних биљних млека треба водити рачуна и о количини шећера коју могу да садрже, наводи се у упутствима Саветовалишта за исхрану Института за јавно здравље Србије.