децембар 6, 2025

Бележница

Saint-Stephen-11cent

Другог дана по Божићу, православни верници обележавају сећање на Светог Стефана Првомученика. Овај празник је црвено слово у календару.

Стефан је био Јеврејин, и то припадник оног јеврејског народа који су живели у грчким областима и говорили грчким језиком. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у време Стефановог мучеништва још увек није прихватио хришћанско учење.

Страдање Светог Стефана збило се годину дана после силаска Духа Светога на апостоле, односно више од године дана од када се Исус Христос вазнео на небо. Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива првомучеником.

Назива се и архиђаконом, јер је био први од седам ђакона које су свети апостоли поставили на службу у помагању сиротињи у Јерусалиму.

Како каже библијско сведочанство, Свети Архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом Духа Светога. Чинио је многа чудеса, помагао људима и сва та његова добра дела помињу се у Светом писму Новог завета. У тој првој години по страдању и Вазнесењу Христовом, Свети Стефан је огромном снагом своје вере, својих речи и дела, подсећајући на речи закона и пророка Старог завета, доказивао Јеврејима, својим сународницима, да су они заиста убили Месију, очекиваног толико векова.

Због тога је међу својим ближњима имао много непријатеља, али их је увек побеђивао својим јасним и истинитим речима. Како нису могли другачије спречити његово проповедање, прибегли су, уз помоћ лажних сведока, клевети да је хулио на Бога и Мојсија, баш као што се збило и са Исусом Христом. Тако су народне духовне старешине побуниле народ против Светог Стефана. Као и Христа, Стефана су лажно оптужили и ухапсили. После хапшења, уследило је суђење.

На суђењу, Свети Стефан је одлучно и разложно побијао једну по једну клевету лажних сведока. Изложио је, јасно и са великим поштовањем, целу историју Израиља од Аврама, који је први добио обећање о доласку Месије до Мојсија, о којем је говорио са великим страхопоштовањем и уважавањем. Но, истина о Месији још више је разгневила свештеничке и народне поглаваре. У том узаврелом тренутку, Архиђакон Стефан погледа у небо и то што је угледао објави свима присутнима: „Ево, видим небеса отворена и сина човечјег где стоји с десне стране Бога.“ То је разјарило све његове судије те Архиђакона Стефана изведоше из града и убише камењем.

Међу присутним мучитељима био је и Стефанов рођак Савле. Он је касније, искрено се покајавши, спознао истину о Господу Исусу Христу, примио његово учење и свето крштење, и остатак земаљског живота провео као апостол Павле, проповедајући јеванђељску истину, ширећи Христову реч и оснивајући црквене заједнице.

Када је пострадао Свети Стефан је имао нешто више од 30 година. Његове последње речи су биле: „Господе, не урачунај им грех овај“. Стефандан је била крсна слава Немањића и веома је распрострањена слава међу Србима.

Sobor-Bogorodici

Другог дана Божића обележава се велики празник, Сабор пресвете Богородице, у част Пресвете Богоматере, која је родила Исуса Христа, спаситеља народа.

Као знак захвалности, данас се изговара посебна молитва.

„Твојим рођењем Христе боже, засија свету светлост богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају теби, сунцу правде, и да познају тебе са висине истока, Господе, слава ти!“

Према народним обичајима, обилазе се пријатељи и комшије и примају гости у кућу. Овај дан треба пошетати и посетити пријатеље и кумове, јер “ко има пријатеље, богат је човек”.

Верује се да се, на данашњи дан, мире и они који су годинама у завади и да није добро било кога отерати са кућног прага.

Божићно светковање правослвани верници завршавају празником Богојављење, 19. јануара.

oci

Последња недеља уочи дана рођења Исуса Христа, посвећена је Очевима.

Очевима или Оцима, завршава се циклус радосних породичних празника који најављују рођење сина Божијег.

Као што су се пре две недеље везивана деца, пре седам дана мајке, сада је ред на очеве.

Цео дан проводи се у добром расположењу и слављу, уз свечани, због Божићњег поста, обавезно посни ручак.

Највећи празник очева веома се поштује, нарочито у сеоским срединама. Оци подсећају на то колики је благослов бити отац, и телесни и духовни. И колика је обавеза, и пред Богом и пред људима, бити пример својој деци, живећи праведним животом.

Понегде је обичај да се обиђу гробља и упали свећа преминулим очевима и прецима, повезујући све генерације родитеља и деце уназад, до старозаветних очева.

Данас се обележава и сећање на Светих десет мученика Критских и на Светог Наума Охридског Чудотворца, ученика и настављача дела Кирила и Методија, који се за живота прославио исцељитељским моћима. Био је један од утемељивача медицине на нашем тлу.

Два дана пре Божића је Туциндан, када се припрема храна за Божић, на првом месту печеница.

Набављају се суве шљиве, смокве, ораси, новчићи и бомбоне које ће се на Бадње вече просути по слами расутој у кући, а које ће деца покупити пијучући.

„Божићњар“ се пече сутра, на Бадњи дан, а једе на Божић, као прва мрсна храна после шест недеља поста.

Божић се слави три дана, 7, 8. и 9. јануара, али се као празнични дани рачунају и данашњи Туциндан и сутрашњи Бадњи дан.

Према веровању, данас домаћице поспремају кућу. Ништа се не даје нити износи из куће, јер ће онда и преко целе године ствари само одлазити из тог домаћинства. С друге стране, требало би вратити све дугове, да домаћин не би био дужан до следећег Божића.

Sveti-Ignjatije

По православном календару данас се обележава сећање на Светог Игњатија, познатог као Богоносца.

Свети Игњатије, ученик Јована Богослова, познат је још и као Игњатије Антиохијски. Назван је Богоносцем зато што га је Исус Христос држао у рукама док је био дете.

Био је трећи патријарх Антиохијске цркве и увео је антифонски начин појања у цркви, наизменично певање из две певнице. Када је цар Трајан, 106. године, пролазио кроз Антиохију на походу против Персијанаца, дознао је за Игњатија, позвао га код себе и убеђивао га да принесе жртву идолима, па ће му он дати звање сенатора. Пошто није прихватио царев предлог, Игњатије је окован и послат у Рим, да буде бачен пред звери. Звери су га растргле, али његово срце остало је нетакнуто. Кажу да се и данас јавља свакоме ко га, у невољи, призива у помоћ.

По обичајима, данас се не раде тешки послови, нарочито не раде жене. У неким крајевима овај дан се назива и Кокошињи дан или Кокошији Божић. Данас децу ваља повући за уво да што више порасту у овој години.

Свети Игњатије се слави и као крсна слава. Пошто је у току Божићни пост, и ова слава је посна.

 

 

 

Bogorodica

Уочи великог празника који се прославља 7. јануара, верници православне вероисповести данас улазе у последњу седмицу великог поста, када је пост најстрожи и припрема се само храна на води.

Божићни пост траје од 28. новембра до 6. јануара и у овом периоду не једу се  месо, бели мрс и јаја.

Последња недеља Божићног поста пости се строжије, без употребе рибе, а по могућности „на води“. Ово се посебно односи на Бадњи дан, када се не употребљавају ни уље ни вино.

У православљу је, по дужини трајања, овај пост други по дужини, након Васкршњег поста, а по строгости је блажи од Васкршњег и Великогоспојинског.

download-(7)

Српска православна црква данас слави Светог Николу, заштитника путника, морепловаца и деце, који је најчешћа крсна слава код Срба. Пада у време Божићног поста, па је и славска трпеза обавезно посна.

Некада се на свим хришћанским бродовима налазила икона Светог Николе, а он се посебно празновао дуж Јадранског и Средоземног мора, где је био обичај да се на тај дан не испловљава, а бродови на пучини усидре и пловидбу наставе сутрадан.

Сматра се да половина Срба слави Светог Николу као крсну славу, док друга половина иде у госте, а том свецу посвећено је и више од 600 цркава.Код читавог хришћанског света Свети Никола се поштује као велики чудотворац.

Људи још током његовог живота, због изузетне личности и духовности, Светог Николу сматрали светитељем. Помагао је народ, ширио веру, правду и милосрђе, доносио утеху, мир и добру вољу и добра дела чинио је тајно.

Некада се на свим хришћанским бродовима налазила икона Светог Николе, а он се посебно празновао дуж Јадранског и Средоземног мора, где је био обичај да се на тај дан не испловљава, а бродови на пучини усидре и пловидбу наставе сутрадан.

Vavedenje-presvete-bogorodice

Православни верници данас славе Ваведење Пресвете Богородице. Један је од пет великих Богородичиних празника и означава улазак (увођење) Пресвете Богородице у храм.

Марија је, као трогодишње дете, у складу са заветом родитеља, Јоакима и Ане, да ће, ако добију пород, дете предати Богу у храм, доведена из Назарета у Јерусалим, где ју је, на самом улазу, дочекао отац Јована Претече, првосвештеник Захарије. Улазак Марије у храм праћен је свечаном поворком Јоакимових и Аниних сродника.

Након што су јој родитељи умрли, Марију су, са дванаест година, предали Јосифу, њеном сроднику у Назарету, да живи у девствености, иако то није био обичај у Израиљу.

Девица Марија била је прва доживотно завештана девојка. У Јосифовом дому Пресвета Богородица Марија је и примила благовест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божјег.

Претпоставља се да се овај дан празнује од четвртог века, док писани трагови потичу из осмог века. Празник је и храмовна слава српског манастира Хиландар на Светој Гори, задужбини Светог Симеона Мироточивог и његовог сина Светог Саве.

Код Срба се овај празник зове и Света Пречиста и Женска Богородица. Светкују се родиље и нероткиње, а многи се и причешћују.

Такође је и усечни дан, када се не предузимају важнији послови. Осим оних који овај дан светкују као своју славу, славе га и сточари. Понегде се верује да лепо време на Ваведење најављује добру летину.

Старији кажу да, ако на Ваведење Пресвете Богородице пада киша – биће родна година, ако дува јак ветар – неродна. Ако је хладно и са снегом, следећа година била би блага и топла.

На овај дан пост је обавезан, јер Ваведење пада у време великог Божићног поста.

crkva-iznutra

Божићни пост је један од четири вишедневна црквена поста. У православљу је други по дужини трајања, иза Васкршњег поста, а по строгости поста, блажи је од Васкршњег и Великогоспојинског.

Траје 40 дана, од 28. новембра до Божића, 7. јануара. Подразумева уздржавање од масне хране, али и од лоших дела и злих мисли.

У српској православној цркви су правила Божићног поста таква да се понедељком, средом и петком пости на води (храна се припрема без уља), уторком и четвртком је дозвољено уље, што се  назива постом на уљу.

Још блажи вид поста, у којем је дозвољено јести рибу и морске плодове је суботом и недељом. Последњих седам дана поста постоје мање разлике у правилу, па је пост нешто строжи: понедељак, среда и петак су на води, а уторак, четвртак, субота и недеља на уљу и викендом се не једе риба. Како је Бадњи дан последњи дан поста, риба се не једе ни тог дана.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ објавио је савете о исхрани у току поста

Посна храна, спремљена на води или на мало уља, лакше се вари од масне, зачињене хране, али многи, због таквог начина припреме хране и избора намирница, немају након оброка осећај ситости. Тада се врло често повећава унос хлеба, тестенине, џема, коштуњавог и сувог воћа и пост може да се заврши чак са неколико килограма вишка. Да би се спречило да до тога дође, оброци морају бити редовни, умерени и разноврсни, поручују из „Батута“.

За доручак се могу јести овсене, ражане, спелтине пахуљице, каша од полбе, овсени гриз, просо,  уз додатак бадема, воћа и цимета.

Јабуке, мандарине, поморанџе, са високим садржајем влакана и витамина Ц, уз мању количину орашастих плодова, могу да чине ужину у току дана.

Поврће можемо гриловати или испећи у рерни са мало маслиновог уља и зачинима или направити салату уз рибу или црни хлеб. У салате или пахуљице можемо додати семенке бундеве које због свог садржаја витамина, минерала, влакана и антиоксиданаса, имају значајну хранљиву вредност.

За време поста треба водити рачуна о уносу протеина и калцијума  с обзиром на то да у исхрани нису заступљени месо, млеко и млечни производи. Два до три пута недељно требало би јести рибу, махунарке као што су пасуљ, сочиво, леблебије које можемо уносити у комбинацији са житарицама.

Извор калцијума су сусам, који можемо додати салатама или пахуљицама, туњевина, лосос, овсене пахуљице. Код конзумације такозваних биљних млека треба водити рачуна и о количини шећера коју могу да садрже, наводи се у упутствима Саветовалишта за исхрану Института за јавно здравље Србије.

bombardovanje-drugi-svetski-rat

На данашњи дан, 22.новембра 1944 год. већ ослобођена Кикинда, доживела је у вечерњим сатима напад немачких ратних авиона.

Мета је била Железничка станица, и совјетски војни транспорт, који су се ту нашли. Фашистички злочинци изручили су већи број разорних бомби, које су само делимично погодиле војне циљеве.

– Неколико бомби је пало на оближње куће и изазвало велике људске губитке: 46 погинулих, 19 тешко рањених од којих су пет убрзо умрли и 20 лакше рањених лица. Срушено је 119 кућа, међу којима и породице Стражмештер, у којој су погинули отац Јоца ( 42)и ћерка Аница (8)година. Међу погинулим Кикинђанима је и машиновођа на дужности, Милан Белеслић као и четири Црвеноармејца- подсећа Саво Орељ, председник кикиндског СУБНОР-а.

Такође, том приликом изгорела су 3 вагона, оштећено или уништено 30 вагона као и једна локомотива.

У СУБНОР-у града Кикинде указују да ће уврстити овај датум у годишњи План активности, као и иницирати постављање Спомен плоче на зграду железничке станице.

Arhandjel-Mihailo

Православни верници данас обележавају Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских сила бестелесних, познатији као Аранђеловдан.

Када се Луцифер побунио против Бога, и почео да окупља своју војску, Михаило је био први који је стао против Луцифера и рекао: „Ко је као Бог?”, потом је уследио „Небески рат”, између анђела, предвођеним Михаилом, и демонима, предвођеним Луцифером. У овом рату победу су однели анђели, а ђаволи су протерани у вечни пакао.

Арханђел Михаило сматра се чуварем православне вере и борцем против верске јереси. Поштује се као исцелитељ, борац и ратник, чија се помоћ призива и под чију се заштиту стављају народи и земље.

Михаило се јављао на местима на којима и Богородица, тако да представља небеску силу и заштиту на земљи.

У неким крајевима Србије слави се и као заштитник сточара јер се верује да само он може отерати вукове. Многа су народна веровања ο овом анђелу. Кажу да он обилази све болеснике и ако стане код ногу – није добро, а ако је код главе – болесник ће оздравити. Сматра се да долази и узима људске душе, кад је коме куцнуо час.

Верује се да овај зимски светац лута прерушен у просјака како би невернике усмерио на прави пут, а невољницима помогао. Аранђеловдан је једна од најчешћих српских слава.

Don`t copy text!