Beležnica Arhive | Page 14 of 19

Veliki petak, dan Hristovog stradanja

Igor Crnogorac April 14, 2023

Hrišćanski praznik Veliki petak obeležen je stradanjem Isusa Hrista, njegovim raspećem na časni krst i njegovom smrću za spasenje sveta.

U noći između Velikog četvrtka i Velikog petka, Hrista su mučili i bičevali. Rimski prokurator (zastupnik), Pontije Pilat predao je Isusa Judejima, rekavši da ne može da ga osudi, jer je nevin. Judeji su rekli Pilatu da se Isus buni protiv imperatora i sebe proglašava carem, a za takav greh Rimljani moraju da kazne počinioca.

Kako je to bilo uoči Pashe, najvećeg judejskog praznika, običaj je nalagao da se jedan zatvorenik pusti na slobodu. Pilat je pitao narod koga da oslobodi: Isusa Hrista ili Varavu, razbojnika, koji je ubio nekoliko rimskih vojnika. Narod je tražio da oslobodi Varavu i vikao: „Razapni ga! Razapni ga!“

Hristu su stavili trnov venac na glavu i teški krst na leđa i poveli ga putem koji i danas nosi ime Ulica bola. Pljuvali su ga i dobacivali pogrdne reči. Našao se tu i jedan dobar čovek, Simon iz Kirineje, koji se sažalio i pomogao Gospodu da nosi Krst Stradanja.

Na brdu Golgota postavljena su tri krsta, na koja su razapeli Hrista i dvojicu razbojnika. I posle svih pretrpljenih muka i poniženja, Hristos je molio svog Oca Nebeskog da oprosti ljudima, jer ne znaju šta čine. Kad je, oko tri sata popodne (po našem računanju vremena), Svoj duh predao Ocu, sva priroda, Božja tvorevina, pobunila se protiv nepravde i zločina: pomračilo se sunce, otvarali su se grobovi, zatresla se zemlja.

Josif iz Arimateje je otišao Pilatu i izmolio da sa krsta skine Hristovo telo i sahrani ga. Hristovo telo su obavili platnom i odneli u novu grobnicu, uklesanu u steni, koju je Josif bio pripremio za sebe. Na ulaz su stavili ogroman kamen.

U vreme kada je Hristos predao duh Svoj Ocu, u svim pravoslavnim hramovima se iznosi Plaštanica. To je platno na kojem je prikazano Hristovo polaganje u grob. Postavlja se ispred oltara, na posebno ukrašen odar, koji predstavlja grob Hristov. Vernici prilaze Plaštanici i celivaju je.

Na Veliki petak se strogo posti, hrana se sprema na vodi, zato što sve misli i molitve treba da budu upućene Gospodu i podsećanju da je On Sebe prineo na žrtvu, iz ljubavi prema svima nama.

Farbanje jaja

Bojena jaja se pominju prvi put u 12. veku, a kod nas tek četiri veka kasnije. Narod je postanak ovog običaja smestio još u vreme Hristovog vaskrsnuća. Postoji više legendi o ovome.

Po jednoj je, na grobu Isusa Hrista, nakon sahrane, njegova majka ostavila nekoliko obarenih belih jaja. Kada je u nedelju Hristos vaskrsao, jaja na grobu su odjednom pocrvenela, pa zbog toga hrišćani farbaju jaja crvenom bojom.

Crvena boja je simbol radosti, života i vaskrsenja. Prvo kuvano jaje se boji u crveno i ono se u kući čuva do sledećeg Uskrsa. To je “čuvarkuća” i pripisuje mu se moć da brani od bolesti i svega lošeg, čuva stoku i useve.

Danas je Uskrs za katoličke i sve vernike koji ga proslavljaju po Gregorijanskom kalendaru

Igor Crnogorac April 9, 2023

Katolici, protestanti, anglikanci, neke pravoslavne i brojne manje crkve, proslavljaju danas Vaskrsenje Isusa Hrista, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću.

Uskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih.

Za katoličke zajednice središte je čitave liturgijske godine. Kako se slavi u proleće, i samo novo godišnje doba simbol je ponovnog stvaranja, a svrha mu je da ljudima donese hrabrost i nadu za još jednu godinu.

Povodom ovog praznika neguju se brojni običaji, od uskršnjih vatri, procesija s pokorničkim karakterom na veliki petak, do bojenja i ukrašavanja jaja i darivanja jajima uz uskršnja veselja i igre.

Rimokatolička crkva je najveća hrišćanska crkvena zajednica na svetu, a takođe i jedna od najstarijih crkvenih institucija. Otuda i raznolikost običaja, mada su oni u suštini slični i kod pravoslavnih i kod katolika.

Bogastvo običaja i njihova isprepletanost među različitim kulturama daju celom obredu još jedno, posebno obeležje. Na Uskrs je običaj u mnogim krajevima da se hrana, koja će se jesti na praznik, nosi na blagoslov, što lepše i bogatije ukrasi sto, i pripremi što više raznovrsnih jela.

Pravoslavni vernici obeležavaju Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim – Cveti

Igor Crnogorac April 9, 2023

Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Slavi se u nedelju, dan posle Lazareve subote, i sedmicu pre Uskrsa.

Praznik je ustanovljen u Jerusalimu krajem IV veka, kao uspomena na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim i na njegovu poslednju nedelju života.

Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitanije u Jerusalim. Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili.

Na ulazu u Svetu zemlju, narod je Isusa dočekao prostirući haljine na put kojim će proći i mašući granama palme, što je predstavljalo iskaz dubokog poštovanja i visoke počasti.

Isus je u Jerusalim ušao na magarcu. Simbolika magarca je mir, za razliku od konja, koji simboliše rat. Stoga ulazak Hristov u Jerusalim predstavlja dolazak princa mira, ne dolazak kralja, ratnog zavojevača.

Među pravoslavcima Cveti važe za jedan od najradosnijih praznika. U narodu je vezan i za buđenje prirode i njeno cvetanje. Uoči Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cveće koje se ne unosi u kuću, već se ostavlja u posude sa vodom u dvorištu da prenoći. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.

Zora Krdžalić Zaga, profesorka i učesnica NOB-a

Jelena Trifunović April 4, 2023

Zora Krdžalić Zaga, profesorka, učesnica Narodnooslobodilačke borbe i društveno- politička radnica čije ime je nosila Pedagoška akademija u Kikindi rođena je 3. marta 1914. godine u Bašaidu.

U rodnom mestu i Kikindi završila je osnovnu školu i gimnaziju, gde se i zainteresovala za socijalne probleme društva. Studije srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti završila je u Beogradu. Delovala je u studentskom pokretu.

Godine 1938. prelazi sa suprugom Stevanom u Petrovgrad gde je predavala u gimnaziji. Jedna je od najzaslužnijih ličnosti za jačanje ženskog pokreta u tom gradu. U oktobru 1939. postaje članica KPJ. Sredinom naredne godine prelazi da predaje u Šestu beogradsku gimnaziju.

U njenom stanu u Beogradu, 1940. godine radila je ilegalna štamparija. Zora Krdžalić Zaga je pisala tekstove za partijske listove. U Narodnooslobodilački pokret (NOP) uključila se 1943. godine, kada je prešla u Srem gde je obavljala funkciju sekretara Sreskog komiteta za iločki srez. Bila je aktivna u Antifašističkom frontu žena.

Po završetku rata imenovana je na više funkcija u KPJ u Zrenjaninu i Novom Sadu. Bila je članica Izvršnog veća Vojvodine, poslanica u Pokrajinskoj i Republičkoj skupštini, sekretarka Republičkog veća Narodne skupštine Republike Srbije i članica Glavnog odbora Narodnog fronta Vojvodine i Srbije.

Kao predsednica Saveza za prosvetu i kulturu AP Vojvodine, posvetila se izgradnji i opremanju škola i unapređenju nastave u obrazovnim ustanovama u pokrajini. Značajno je doprinela osnivanju Učiteljske mešovite škole u Kikindi 1948. godine koja je šest godina kasnije prerasla u Školu za vaspitače, a od 1972. godine rad nastavila kao Pedagoška akademija „Zora Krdžalić Zaga“. Doprinela je i otvaranju Ekonomske škole u Kikindi.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja. Umrla je u 47. godini.

Ispred Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača bila je postavljena bronzana bista Zore Krdžalić Zage, rad akademske vajarke mr Miroslave Kojić, koja je ukradena 2015. godine.

Posle inicijative Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača koju je podržao Grad, bronzana bista je ponovo izlivena i postavljena na postament ispred Škole.

Mladenci- praznik mladih bračnih parova

Jelena Trifunović March 22, 2023

Srpska pravoslavna crkva slavi praznik Svetih četrdeset mučenika, a mladi parovi proslavljaju Mladence. Četrdeset mučenika Sevastijskih bili su mladići, vojnici rimskog cara Likinija. Kad su nastali ponovni progoni hrišćana, četrdeset njih nije htelo da se odrekne Hrista.

Naređeno je da se kamenuju, ali su se kamenice vraćale i pogađale one koji su ih bacali. Ubrzo su pogubljeni.

Praznik se obeležava u domovima mladih bračnih parova, jer su stradalnici bili mladići, pa je taj dan povezan sa prastarim običajem darivanja mladih bračnih parova, venčanih u proteklih godinu dana. Gosti mladencima donose pokloni koji bi trebalo da im olakšaju svakodnevni život.

Običaj je pravljenje obrednih kolačića – mladenčića, kojih treba da bude 40, a mlada ih daruje gostima. Mladenci uvek padaju tokom posta, pa zato sva hrana koja se priprema mora biti posna radi zdravlja i napretka dece mladih supružnika.

Vlada verovanje da kakvo je vreme danas, takvo će biti celog proleća. Sudeći po jutru i prognozi meteorologa, pred nama je sunčano i toplo proleće.

Srpska pravoslavna crkva slavi Sretenje

Jelena Trifunović February 15, 2023

Sretenje Gospodnje se obeležava 40 dana posle Božića u znak sećanja na događaj kada je Devica Marija donela Isusa Hrista u jerusalimski hram. Sretenje je jedan od 12 najvećih praznika hrišćanstva, a sama reč „sretenje” označava susret.

U narodu postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Ako tada osvane sunčan dan, a medvedi uplašeni od sopstvene senke vrate se u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja.

Postoji običaj da se na Sretenje pale sveće kao simbol svetlosti i zaštite doma. Treba odneti nekoliko sveća u crkvu da se osveštaju. Te sveće se čuvaju u kući i pale u slučaju neke nevolje. Pale se ako se razboli ukućanin ili domaća životinja, i veruje se da njen plamen i dim momentalno leče.

Prema verovanju, devojke treba da paze kog muškarca će ujutru prvog sresti, jer će i budući mladoženja ličiti na njega.

Danas je Sveti Trifun – dan ljubavi i vina

Igor Crnogorac February 14, 2023

Pravoslavni vernici danas obeležavaju sećanje na jednog od Hristovih velikomučenika, Svetog Trifuna, koji je postradao za hrišćansku veru. Proslavlja se kao „Dan ljubavi i vina”.

Život Svetog Trifuna

Sveti mučenik Trifun rođen je u selu Kampsadi u Frigiji, u vrlo siromašnoj porodici. Bio je veoma pobožan od malena, kao dete je čuvao guske.

Veruje se da je od Boga dobio dar čudotvorstva. Isceljivao je bolesne i isterivao demone iz ljudi. Za vreme rimskog cara Gordija, proslavio se izlečivši njegovu ćerku. Nagradu koju je dobio, podelio je siromašnima. Posle ovog čina, mnogi su primili hrišćanstvo.

U vreme cara Dekija i progona hrišćana, Trifun nije hteo da se odrekne svoje vere i odrubili su mu glavu, 250. godine. Sahranjen je u svom rodnom mestu.

Običaji i verovanja

Na ovaj praznik običaj je da se u vinogradu oreže bar jedan čokot loze i da se polije vinom, kako bi grožđe dobro rodilo. Sveti Trifun je, takođe čuvar i zaštitnik svog bilja.

Ako na Svetog Trifuna pada kiša, veruje se da će dobro roditi šljiva i da će biti rodna godina. Ukoliko je dan vedar, godina će biti sušna i nerodna.

Jedno od verovanja je da se, sa ovim danom, bude priroda i ljubav, i da počinje proleće.

Sveti Valentin – dan zaljubljenih

Igor Crnogorac February 14, 2023

Za vernike katoličke veroispovesti 14. februar je dan sećanja na episkopa i mučenika, Svetog Valentina. Valentin je živeo u trećem veku. Pogubljen je, odsecanjem glave, 269. godine, u vreme rimskog cara Klaudija Drugog.

Biskup Valentin protivio se naredbi Klaudija da se muškarci ne žene dok traju ratovi, kako bi bili bolji vojnici. Zato je organizovao tajna venčanja. Bačen je u tamnicu i ubijen 14. februara.

Car Julije Prvi je, u četvrtom veku, nad njegovim grobom podigao baziliku, i od tada je Valentin počeo da se slavi među hrišćanima.

Sa Danom zaljubljenih Sveti Valentin počeo je da se povezuje u 15. veku. Na dan Svetog Valentina običaj je da se šalju ljubavna pisma, ali da se ne potpišu.

Pravoslavna crkva takođe obeležava sećanje na Svetog Valentina, ali 13. avgusta po novom kalendaru. U pravoslavlju se ovaj svetitelj ne proslavlja kao zaštitnik zaljubljenih.

Godišnjica pogibije Koste Sredojeva Šljuke: Izdajnik ga namamio u zasedu, akcijom lično rukovodio Špiler

Jelena Trifunović February 12, 2023

Kako bi došao u posed novog pištolja, jer stari revolver kao ni pištolj koji je dobio od svog saborca, nisu bili pouzdani, Kosta Sredojev Šljuka trebalo je te februarske večeri 1944. godine da se sastane sa izvesnim Stojanom Grujićem. Pripadnici narodnooslobodilačkog pokreta nisu znali da je dvadesetdvogodišnji mladić zapravo agent kikindske policije koji je, nakon više uspešno obavljenih akcija za Nemce, dobio zadatak da Šljuku, istaknutog borca i revolucionara, namami u zamku.

Kosta Sredojev, dvadesettrogodišnji student prava prijatne spoljašnosti bio je jedna od dominantnih ličnosti narodnooslobodilačke borbe u Kikindi i okolini i rukovodilac Komunističke partije Jugoslavije.

Dan pre kobne večeri, Šljuka je bio na Vincaidu, gde je drugovima pokazao nekoliko metaka koje je dobio od mladića koji će mu, kako je rekao, sutra uveče dati i pištolj.

Novoimenovani šeg policije u Kikindi Kornelijus Lalijer, kapetan Banatske državne straže, zatražio je od svog poverenika Stojana Grujića da sastanak sa Šljukom organizuje kraj zida bolnice. O pripremi zasede za istaknutog borca oslobodilačkog pokreta, Lalijer je obavestio i komandanta policije okupiranog Banata Juraja Špilera, gvozdenu pesnicu nacističke vlasti. Špiler je, sa pripadnicima Udarne grupe i nekoliko gestapovaca stigao u Kikindu. Pored agenata kikindske policije, za akciju Šljukinog hvatanja angažovao je i svoje agente predvođene Jozefom Vilhelmom. Ovaj podnadzornik policijskih agenata Odseka javne bezbednosti isticao se po fizičkoj brutalnosti nad uhapšenima, te su ga zvali „Krvavi Vili“.

Organizovana je zaseda. Agenti su bili raspoređeni u ulici Đure Jakšića, u kućnim vratima, prozorima, na raskrsnicama. Špiler je Grujića lično prevezao do jedne sporedne ulice, nedaleko od mesta sastanka i dao mu revolver uz napomenu da puca, ukoliko Šljuka pokuša bekstvo. Dogovoreno je bilo da Šljukinu pojavu označi paljenjem šibice. U jednom dvorištu, nedaleko od mesta sastanka, čekali su i Špiler i Lalijer.

Šljuka je stigao u zakazano vreme. Nakon što su se on i Grujić pozdravili, krenuli su jedan uz drugog. U jednom trenutku, Grujić je zastao i upalio šibicu. Na dati znak, agenti i Vilhelm su potrčali prema Šljuki, koji je pružio otpor. Zasuli su ga vatrom iz automatskog oružja. To je bio kraj neustrašivog borca i rodoljuba Koste Sredojeva Šljuke.
Posle njegove pogibije, u Kikindi je usledilo masovno hapšenje skojevaca i njuhovih simpatizera.

Nadimak Šljuka

Sokolsko društvo u Kikindi je, pred Drugi svetski rat, pored gimnastike, negovalo pozorišni i muzički amaterizam. Na scenu su postavljali dela naprednih dramskih pisaca. Jedno vreme je na repertoaru bio komad „Oslobođenje Koste Šljuke“ književnika i reditelja Petra Petrovića Pecija. Glavna uloga pripala je Kosti Sredojevu, pa je po njoj i dobio nadimak Šljuka.

Sudbina Stojana Grujića

Nakon Šljukine pogibije, izdajnik Stojan Grujić otišao je u Iđoš, sa zadatkom da uđe u trag grupi ilegalaca. Tamo je meštanin Voja Miladinski, ne sluteći da je ovaj agent policije, trebalo da ga poveže sa jednom skojevskom grupom. Međutim, kako se Grujić u kafani zapio i počeo da vrbuje jednog meštanina, Miladinski ga je razotkrio, te je uhvaćen.
Aktivisti NOP-a sproveli su ga na napušteni salaš u dragutinovačkom ataru. Na salašu je bio Braca (Toma Granfil) u svojstvu predsednika Oblasnog vojnog suda za Banat. Suđenje je održano u praznoj povećoj štali. Kod Grujića su pronašli Šljukin pištolj. Kad je video da nema kud, Grujić je priznao da se na izdajničku službu obavezao prilikom hapšenja u maju 1943. godine jer nije mogao da izdrži batine i mučenje. Njegove molbe da mu sud poštedi život nisu uslišene. Kao narodni izdajnik, osuđen je na smrt i kazna je odmah izvršena.

Pre 147 godina osnovan Crveni krst Srbije

Jelena Trifunović February 6, 2023

Na današnji dan 1876. godine u Srbiji je osnovano Društvo Crvenog krsta, svega 13 godina posle prve Međunarodne konferencije Crvenog krsta u Ženevi. Inicijativu za osnivanje Srpskog društva Crvenog krsta pokrenuo je mladi vojni lekar dr Vladan Đorđević, budući političar i književnik, u vreme Hercegovačkog ustanka kada je veliki broj izbeglica počeo da dolazi u Srbiju.

Osnivački skup održan je u zgradi na Studentskom trgu u Beogradu. Svečanoj osnivačkoj sednici prisustvovali su znameniti ljudi tadašnje Srbije kao što su: Josif Pančić, Đorđe Vajfert, Ilija Kolarac, prof. Kosta Stojanović i mnogi drugi. Za prvog predsednika Srpskog društva Crvenog krsta izabran je mitropolit Mihajlo Jovanović.

Zalaganjem Vladana Đorđevića Srbija je potpisala prvu Ženevsku konvenciju, što je organizaciji omogućilo međunarodno priznanje i svrstalo je u 15 prvoosnovanih nacionalnih društava Crvenog krsta u svetu.

Rad Društva bio je usmeren na prikupljanje novčanih i materijalnih sredstava, organizovanje bolnica, obuku dobrovoljnih bolničarki, nabavku sanitetskog materijala, angažovanju lekara i pružao je veliku pomoć vojnom sanitetu.

Бележница