децембар 6, 2025

Бележница

Цвети (улазак Христа у Јерусалим)

Цвети су покретни хришћански празник којим се обележава Христов улазак у Јерусалим. Слави се у недељу, дан после Лазареве суботе, и седмицу пре Ускрса.

Празник је установљен у Јерусалиму крајем IV века, као успомена на последњи, царски и свечани улазак Исуса Христа у свети град Јерусалим и на његову последњу недељу живота.

Према хришћанском предању, Христос је, праћен својим ученицима, кренуо из Витаније у Јерусалим. Глас о доласку Спаситеља и васкрсењу Лазара Четвородневног брзо се ширио, па су му се на путу многи придружили.

На улазу у Свету земљу, народ је Исуса дочекао простирући хаљине на пут којим ће проћи и машући гранама палме, што је представљало исказ дубоког поштовања и високе почасти.

Исус је у Јерусалим ушао на магарцу. Симболика магарца је мир, за разлику од коња, који симболише рат. Стога улазак Христов у Јерусалим представља долазак принца мира, не долазак краља, ратног завојевача.

Међу православцима Цвети важе за један од најрадоснијих празника. У народу је везан и за буђење природе и њено цветање. Уочи Цвети девојке и деца одлазе у поља и беру цвеће које се не уноси у кућу, већ се оставља у посуде са водом у дворишту да преноћи. Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвећем.

biste zore krdžalić zage

Зора Крџалић Зага, професорка, учесница Народноослободилачке борбе и друштвено- политичка радница чије име је носила Педагошка академија у Кикинди рођена је 3. марта 1914. године у Башаиду.

У родном месту и Кикинди завршила је основну школу и гимназију, где се и заинтересовала за социјалне проблеме друштва. Студије српскохрватског језика и југословенске књижевности завршила је у Београду. Деловала је у студентском покрету.

Године 1938. прелази са супругом Стеваном у Петровград где је предавала у гимназији. Једна је од најзаслужнијих личности за јачање женског покрета у том граду. У октобру 1939. постаје чланица КПЈ. Средином наредне године прелази да предаје у Шесту београдску гимназију.

У њеном стану у Београду, 1940. године радила је илегална штампарија. Зора Крџалић Зага  је писала текстове за партијске листове. У Народноослободилачки покрет (НОП) укључила се 1943. године, када је прешла у Срем где је обављала функцију секретара Среског комитета за илочки срез. Била је активна у Антифашистичком фронту жена.

По завршетку рата именована је на више функција у КПЈ у Зрењанину и Новом Саду. Била је чланица Извршног већа Војводине, посланица у Покрајинској и Републичкој скупштини, секретарка Републичког већа Народне скупштине Републике Србије и чланица Главног одбора Народног фронта Војводине и Србије.

Као председница Савеза за просвету и културу АП Војводине, посветила се изградњи и опремању школа и унапређењу наставе у образовним установама у покрајини. Значајно је допринела оснивању Учитељске мешовите школе у Кикинди 1948. године која је шест година касније прерасла у Школу за васпитаче,  а од 1972. године рад наставила као Педагошка академија „Зора Крџалић Зага“.  Допринела је и отварању Економске школе у Кикинди.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Умрла је у 47. години.

Испред Високе школе струковних студија за образовање васпитача била је постављена бронзана биста Зоре Крџалић Заге, рад академске вајарке мр Мирославе Којић, која је украдена 2015. године.

После иницијативе Високе школе струковних студија за образовање васпитача коју је подржао Град, бронзана биста је поново изливена и постављена на постамент испред Школе.

mladi par

Српска православна црква слави празник Светих четрдесет мученика, а млади парови прослављају Младенце. Четрдесет мученика Севастијских  били су младићи, војници римског цара Ликинија. Кад су настали поновни прогони хришћана, четрдесет њих није хтело да се одрекне Христа.

Наређено је да се каменују, али су се каменице враћале и погађале оне који су их бацали. Убрзо су погубљени.

Празник се обележава у домовима младих брачних парова, јер су страдалници били младићи, па је тај дан повезан са прастарим обичајем даривања младих брачних парова, венчаних у протеклих годину дана. Гости младенцима доносе поклони који би требало да им олакшају свакодневни живот.

Обичај је прављење обредних колачића – младенчића, којих треба да буде 40, а млада их дарује гостима. Младенци увек падају током поста, па зато сва храна која се припрема мора бити посна ради здравља и напретка деце младих супружника.

Влада веровање да какво је време данас, такво ће бити целог пролећа. Судећи по јутру и прогнози метеоролога, пред нама је сунчано и топло пролеће.

 

 

Crkva Sv. Nikole

Сретење Господње се обележава 40 дана после Божића у знак сећања на догађај када је Девица Марија донела Исуса Христа у јерусалимски храм. Сретење је један од 12 највећих празника хришћанства, а сама реч „сретење“ означава сусрет.

У народу постоји веровање да се на Сретење срећу зима и лето. Ако тада осване сунчан дан, а медведи уплашени од сопствене сенке врате се у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.

Постоји обичај да се на Сретење пале свеће као симбол светлости и заштите дома. Треба однети неколико свећа у цркву да се освештају. Те свеће се чувају у кући и пале у случају неке невоље. Пале се ако се разболи укућанин или домаћа животиња, и верује се да њен пламен и дим моментално лече.

Према веровању, девојке треба да пазе ког мушкарца ће ујутру првог срести, јер ће и будући младожења личити на њега.

zastava

Дан државности Србије је државни празник установљен у спомен на дан када је, на збору у Орашцу 1804. године, подигнут Први српски устанак против Турака. Такође се прославља као Дан уставности Србије јер је тог дана 1835. године у Крагујевцу усвојен и заклетвом потврђен први модерни Устав Кнежевине Србије – Сретењски устав.

У знак сећања на два важна историјска датума, Србија обележава Дан државности од 2002. године. Овај датум је један од најзначајнијих датума у политичком, културном и историјском календару Србије.

sveti trifun

Православни верници данас обележавају сећање на једног од Христових великомученика, Светог Трифуна, који је пострадао за хришћанску веру. Прославља се као „Дан љубави и вина”.

Живот Светог Трифуна

Свети мученик Трифун рођен је у селу Кампсади у Фригији, у врло сиромашној породици. Био је веома побожан од малена, као дете је чувао гуске.

Верује се да је од Бога добио дар чудотворства. Исцељивао је болесне и истеривао демоне из људи. За време римског цара Гордија, прославио се излечивши његову ћерку. Награду коју је добио, поделио је сиромашнима. После овог чина, многи су примили хришћанство.

У време цара Декија и прогона хришћана, Трифун није хтео да се одрекне своје вере и одрубили су му главу, 250. године. Сахрањен је у свом родном месту.

Обичаји и веровања

 

На овај празник обичај је да се у винограду ореже бар један чокот лозе и да се полије вином, како би грожђе добро родило. Свети Трифун је, такође чувар и заштитник свог биља.

Ако на Светог Трифуна пада киша, верује се да ће добро родити шљива и да ће бити родна година. Уколико је дан ведар, година ће бити сушна и неродна.

Једно од веровања је да се, са овим даном, буде природа и љубав, и да почиње пролеће.

Sveti Valentin

За вернике католичке вероисповести 14. фебруар је дан сећања на епископа и мученика, Светог Валентина. Валентин је живео у трећем веку. Погубљен је, одсецањем главе, 269. године, у време римског цара Клаудија Другог.

Бискуп Валентин противио се наредби Клаудија да се мушкарци не жене док трају ратови, како би били бољи војници. Зато је организовао тајна венчања. Бачен је у тамницу и убијен 14. фебруара.

Цар Јулије Први је, у четвртом веку, над његовим гробом подигао базилику, и од тада је Валентин почео да се слави међу хришћанима.

Са Даном заљубљених Свети Валентин почео је да се повезује у 15. веку. На дан Светог Валентина обичај је да се шаљу љубавна писма, али да се не потпишу.

Православна црква такође обележава сећање на Светог Валентина, али 13. августа по новом календару. У православљу се овај светитељ не прославља као заштитник заљубљених.

kosta sredojev

Како би дошао у посед новог пиштоља, јер стари револвер као ни пиштољ који је добио од свог саборца, нису били поуздани, Коста Средојев Шљука требало је те фебруарске вечери 1944. године да се састане са извесним Стојаном Грујићем. Припадници народноослободилачког покрета нису знали да је двадесетдвогодишњи младић заправо агент кикиндске полиције који је, након више успешно обављених акција за Немце, добио задатак да Шљуку, истакнутог борца и револуционара, намами у замку.

Коста Средојев, двадесеттрогодишњи студент права пријатне спољашности био је једна од доминантних личности народноослободилачке борбе у Кикинди и околини и руководилац Комунистичке партије Југославије.

Дан пре кобне вечери, Шљука је био на Винцаиду, где је друговима показао неколико метака које је добио од младића који ће му, како је рекао, сутра увече дати и пиштољ.

Новоименовани шег полиције у Кикинди Корнелијус Лалијер, капетан Банатске државне страже, затражио је од свог повереника Стојана Грујића да састанак са Шљуком организује крај зида болнице. О припреми заседе за истакнутог борца ослободилачког покрета, Лалијер је обавестио и команданта полиције окупираног Баната Јураја Шпилера, гвоздену песницу нацистичке власти. Шпилер је, са припадницима Ударне групе и неколико гестаповаца стигао у Кикинду. Поред агената кикиндске полиције, за акцију Шљукиног хватања ангажовао је и своје агенте предвођене Јозефом Вилхелмом. Овај поднадзорник полицијских агената Одсека јавне безбедности истицао се по физичкој бруталности над ухапшенима, те су га звали „Крвави Вили“.

Организована је заседа. Агенти су били распоређени у улици Ђуре Јакшића, у кућним вратима, прозорима, на раскрсницама. Шпилер је Грујића лично превезао до једне споредне улице, недалеко од места састанка и дао му револвер уз напомену да пуца, уколико Шљука покуша бекство. Договорено је било да Шљукину појаву означи паљењем шибице. У једном дворишту, недалеко од места састанка, чекали су и Шпилер и Лалијер.

Шљука је стигао у заказано време. Након што су се он и Грујић поздравили, кренули су један уз другог. У једном тренутку, Грујић је застао и упалио шибицу. На дати знак, агенти и Вилхелм су потрчали према Шљуки, који је пружио отпор. Засули су га ватром из аутоматског оружја. То је био крај неустрашивог борца и родољуба Косте Средојева Шљуке.
После његове погибије, у Кикинди је уследило масовно хапшење скојеваца и њухових симпатизера.

Надимак Шљука

Соколско друштво у Кикинди је, пред Други светски рат, поред гимнастике, неговало позоришни и музички аматеризам. На сцену су постављали дела напредних драмских писаца. Једно време је на репертоару био комад „Ослобођење Косте Шљуке“ књижевника и редитеља Петра Петровића Пеција. Главна улога припала је Кости Средојеву, па је по њој и добио надимак Шљука.

Судбина Стојана Грујића

Након Шљукине погибије, издајник Стојан Грујић отишао је у Иђош, са задатком да уђе у траг групи илегалаца. Тамо је мештанин Воја Миладински, не слутећи да је овај агент полиције, требало да га повеже са једном скојевском групом. Међутим, како се Грујић у кафани запио и почео да врбује једног мештанина, Миладински га је разоткрио, те је ухваћен.
Активисти НОП-а спровели су га на напуштени салаш у драгутиновачком атару. На салашу је био Браца (Тома Гранфил) у својству председника Обласног војног суда за Банат. Суђење је одржано у празној повећој штали. Код Грујића су пронашли Шљукин пиштољ. Кад је видео да нема куд, Грујић је признао да се на издајничку службу обавезао приликом хапшења у мају 1943. године јер није могао да издржи батине и мучење. Његове молбе да му суд поштеди живот нису услишене. Као народни издајник, осуђен је на смрт и казна је одмах извршена.

crveni krst

На данашњи дан 1876. године у Србији је основано Друштво Црвеног крста, свега 13 година после прве Међународне конференције Црвеног крста у Женеви. Иницијативу за оснивање Српског друштва Црвеног крста покренуо је млади војни лекар др Владан Ђорђевић, будући политичар и књижевник, у време Херцеговачког устанка када је велики број избеглица почео да долази у Србију.

Оснивачки скуп одржан је у згради на Студентском тргу у Београду. Свечаној оснивачкој седници присуствовали су знаменити људи тадашње Србије као што су: Јосиф Панчић, Ђорђе Вајферт, Илија Коларац, проф. Коста Стојановић и многи други. За првог председника Српског друштва Црвеног крста изабран је митрополит Михајло Јовановић.

Залагањем Владана Ђорђевића Србија је потписала прву Женевску конвенцију, што је организацији омогућило међународно признање и сврстало је у 15 првооснованих националних друштава Црвеног крста у свету.

Рад Друштва био је усмерен на прикупљање новчаних и материјалних средстава, организовање болница, обуку добровољних болничарки, набавку санитетског материјала, ангажовању лекара и пружао је велику помоћ војном санитету.

Sveti-Jovan

Српска православна црква данас слави Светог Јована Крститеља, Исусовог рођака познатог као Јован Претеча, који је крстио Исуса Христа на реци Јордан. По верском учењу, Јован се зове Претеча зато што је најављивао Христов долазак.

Он је у реци Јордану крштавао свакога ко се покајао. Живео је једноставно и аскетски, хранећи се инсектима и медом дивљих пчела, а одевао се у хаљину од камиље длаке. Јован је убијен за време краља Јудеје Ирода, који је наредио да се пророку одсече глава.

У народу постоји обичај да се људи на Јовањдан братиме и куме, јер се Јован сматра узором карактера и поштења. Верници, и православци и католици, врло често дају Јованово име својој деци. За православце је једна од најчешћих крсних слава, а католици обично славе имендан.

Don`t copy text!