Beležnica Arhive | Page 10 of 19

Danas se proslavlja Vaskrs, praznik nad praznicima

Aleksandra Djuran May 5, 2024

Pravoslavni vernici danas slave Uskrs, praznik koji Srpska pravoslavna crkva naziva praznikom nad praznicima. To je najradosniji hrišćanski praznik koji obeležava Hristovo vaskrsnuće tri dana nakon njegove smrti na Golgoti. Svojim vaskrsenjem Isus je ljudima, kako se veruje, otvorio put u večni život.

Vaskrs je dan radosti i druženja među ljudima, a posebnu draž mu daju ofarbana i šarana jaja, kao i drugi običaji koji se prostiru kod nas. Na dan Hristovog vaskrsenja sa svih zvonika pravoslavnih hramova dugo zvone sva zvona i najavljuju dolazak velikog praznika. Porodice sa decom odlaze na vaskršnju službu da bi se nakon toga međusobno pozdravljali rečima „Hristos vaskrse” i „Vaistinu vaskrse”.

Za Uskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu. Domaćin, po povratku iz crkve, prvi uzima jedno farbano jaje, a za njim svi ukućani. Zatim sledi jedna vrsta takmičenja čije je jaje jače. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.

Domaćica rano budi ukućane da se umiju vodom. Rano se odlazi u crkvu, na jutrenje i Vaskršnju liturgiju, sa sobom se nose jaja, jedan deo podeli se po crkvi, a drugi posle bogosluženja komšijama, prijateljima, rođacima, pred crkvom. Ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim jelima.

Dan kada je Devica Marija primila blage vesti: po običajima ne valja raditi dve stvari

Igor Crnogorac April 7, 2024

Pravoslavni hrišćani danas svetkuju Blagovesti – praznik kojim obeležavaju dolazak Arhangela Gavrila koji je javio Bogorodici blagu vest da će ona začeti od Duha Svetoga (bez muškarca) i roditi Sina Božijeg kao Sina Čovečijeg, sa imenom Isus Hristos.

Presveta Deva Marija je pristala na to tek pošto je proverila Arhangela. Jer ona se tajno zavetovala Bogu da će uvek biti devojka, a to je znao samo Bog, njen tobožnji muž Josif i ona sama. Ona je znala iz Biblije da se i đavo može javiti u obliku svetlog Angela.

Na praznik Blagovesti, Bogorodica je svojom poslušnošću Bogu ispravila Evin greh neposlušnosti. Eva je upotrebila svoju slobodu na zlo i na radost đavola, a Bogorodica je upotrebila svoju slobodu na svetu službu Bogu i smireno uskliknula “Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po tvojoj reči!”.

Blagovesti se u pravoslavlju ubrajaju među dvanaest velikih praznika. Danas je crveno slovo u kalendaru.

Događaje Blagovesti opisuje jedan jevanđelista — apostol Luka. U svom jevanđelju on izveštava da je, u šestom mesecu po začeću pravedne Jelisavete, majke svetog Jovana Preteče, arhanđela Gavrila Bog poslao u Nazaret Devici Mariji sa vešću o predstojećem rođenju Spasitelja sveta:

I ušavši k njoj anđeo reče: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama! A ona videvši ga, uplaši se od reči njegove i mišljaše: kakav bi ovo bio pozdrav? I reče joj anđeo: Ne boj se, Marija, jer si našla blagodat u Boga! I evo začećeš i rodićeš sina, i nadenućeš mu ime Isus. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog presto Davida oca njegova; I carovaće nad domom Jakovljevim vavijek, i carstvu njegovu neće biti kraja.

Prema određenom broju teologa, reči arhanđela Gavrila — „Raduj se, blagodatna!” prve su „dobre” vesti za čovječanstvo od pada Adama i Eve.

Praznik posvećen ženama

Prema narodnim običajima, danas žene ne bi trebalo da se češljaju, ali je zato poželjno umiti se na reci ili potoku. Takođe, ne bi trebalo biti velikih veselja. Pošto su u toku Vaskršnji post i nedelja tihovanja, mirovanja, običaj je da se ovaj dan proslavi u miru, bez velike pompe.

Žene koje žele da rode, a ne mogu, na ovaj dan treba da se pomole pored ikone Bogorodice. Novi početak je simbol ovog praznika, pa je čišćenje kuće poželjno. Izbacite sve ono nepotrebno i ono zbog čega se osećate loše.

Naši stari su verovali da od Blagovesti nastupa proleće, te da je gotovo sa hladnim vremenom i zimom. Smatralo se da na Blagovesti voćari treba da kaleme voće, a vinogradari da orežu lozu.

„Latte Shop“ – da darujete sebe i druge najlepšim unikatnim poklonima

Igor Crnogorac March 15, 2024

Jedan od najlepših izloga i radnji sa najšarolikijim asortimanom ukrasnih i upotrebnih predmeta svakako je „Latte Shop“, vlasnice Jelene Maksimović. Kikinđanima je poznat kao mesto sa unikatnom i robom koja se ne može naći na drugim mestima, već 18 godina; prvo u kiosku kod Mikronaselja, u Svetosavskoj ulici, a od pre šest godina na novoj adresi, na Trgu srpskih dobrovoljaca 38, na potezu između Katoličke crkve i Pošte.

– Ovde imamo veći prostor i širi asortiman – kaže vlasnica Jelena Maksimović. – Imamo porcelana, keramike, sve za kuću, etažere, šoljice, zvona za kolače, a od galerijskog programa lampe, figure, vaze, ramove za slike, ogledala, slike, zidne stove, ćupove.

Jelena nabavlja i unikatni komadni nameštaj: klub-stolove, stočiće za cveće, komode i vitrine, poklone za različite prigode: rođendane, godišnjice, odlazak u penziju. Pored cveća i slika, tu su i drvene žabe koje donose novac i kolone slonića, ali i sezonska, praznična ponuda. Ovih dana su radnju, naravno, „okupirali“ zečići, jaja, korpice i sav mogući uskršnji asortiman. I sve to po povoljnim cenama.

– I za dvorište imamo lepu ponudu – dekorativne svećnjake i drugu baštensku galanteriju. Nudimo i lep asortiman suvenira; sarađujemo sa udruženjem „Artesa“, iz Sente nam stižu predmeti od gline, šolje, satovi, magneti. U ponudi imamo i nakit, bižuteriju i hirurški čelik i „svarovski“ kristale, ali i indijski program: drvene maske i figurice, mirisne štapiće koje prodajemo jedini u gradu, eterična ulja, mirisne sveće.

U prodavnici „Latte Shop“ imaćete samo jedan problem – na čemu oko da zaustavite, jer ukrasnih upotrebnih i odevnih predmeta u ovoj mirišljavoj prodavnici ima za svačiji ukus i za svaku priliku. Ljubazna vlasnica pomoći će vam da pronađete sve što poželite i čime ćete obradovati sebe ili nekog sebi dragog.

S obzirom na obiman i izuzetan asortiman, sigurno je da nećete pogrešiti. U „Latte Shop“ možete doći svakog radnog dana od 8 do 19 sati, i subotom od 9 do 14. U slučaju da vam treba znak raspoznavanja – to je izlog sa ponudom iz mašte kojoj nećete odoleti.

S. V. O.

Danas su prve ovogodišnje zadušnice

Igor Crnogorac March 9, 2024

Za pravoslavne vernike danas su Velike zadušnice koje se takođe nazivaju i Zimskim zadušnicama. Ovaj naziv su dobile jer padaju na poslednju mrsnu subotu pre Velikog posta. Zbog toga što se uvek prilagođavaju postu, Velike zadušnice su pokretan praznik.

Posvećene su sećanju na preminule i obeležavaju se ne samo ukazivanjem poštovanja precima, već i kroz velikodušnost i milostinju prema sirotinji i onima kojima je to potrebno.

Jedan od običaja koji se upražnjava tokom Zadušnica, između ostalih, je poseta grobnim mestima naših preminulih (ako je to moguće), paljenje sveće i ostavljanje takozvanih “daća” na groblju i u crkvi, obično u vidu kuvanog žita. Mnogi veruju da se ovim simboličnim gestom na neki način “hrani” duša naših upokojenih i da je to dar koji njima ukazujemo. Međutim, istina je da se „daće“ ostavljaju pre svega da bi se nahranila sirotinja koja će potom pomenuti pokojnika u svojim molitvama.

Pomen i prisećanje na naše preminule su najveći simbol i motiv iza praznika Zadušnice. Smatra se da je veoma važno da se na ovaj dan prisetimo naših upokojenih voljenih osoba i upalimo im sveću na grobnom mestu ili u crkvi ako nije moguće otići na groblje.

U toku godina praznuje se ukupno četiri datuma koji se nazivaju zadušnicama. Ono što imaju zajedničko je da uvek padaju u subotu, koja je simboličan dan u nedelji kada inače posećujemo grobna mesta naših voljenih preminulih i palimo im sveće.

Sve zadušnice osim Miholjskih smatraju se za vaseljenske praznike i važe u čitavoj Pravoslavnoj crkvi. Zadušnice imaju mnogo uporedivih praznika širom sveta u različitim kulturama i religijama, jer svaki narod i kraj imaju najmanje jedan dan u godini kada se prisećaju preminulih i odaju im počasti i poštovanje.

Osmi mart – paralela Danu majki i Valentinovu ili simbol borbe za ženska prava

Igor Crnogorac March 8, 2024

Osmi mart, Međunarodni dan žena, nastao je kao dan borbe za ženska ljudska prava, odnosno za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.

Ideja se pojavila početkom 20. veka, u doba brze industrijalizacije, koja je često dovodila do protesta zbog loših radnih uslova. Jedan od najvažnijih organizovale su 8. marta 1857. godine žene zaposlene u industriji odeće i tekstila u Njujorku. Najpoznatiji protest bio je 1908, kada je 15 hiljada žena marširalo kroz Njujork tražeći kraće radno vreme, bolje plate i demokratsko pravo glasa i za žene.

Prvi put zvanično nacionalni Dan žena obeležen je 28. februara 1909. u SAD nakon deklaracije Socijalističke stranke Amerike. Prva Međunarodna konferencija žena u Kopenhagenu, u organizaciji Socijalističke Internacionale, organizovana je 1910.

Inspirisana američkom akcijom, nemačka levičarka Luiz Cic predložila je organizovanje Međunarodnog dana žena. Nemačka feministkinja i levičarka Klara Cetkin preuzela je inicijativu sprovođenja ideje u delo. Predlog je prihvaćen i ustanovljen je Međunarodni dan žena sa strategijom promovisanja jednakih prava, uključujući i demokratsko pravo glasa za žene.

Sledeće godine je Međunarodni dan žena obeležen u Austriji, Nemačkoj, Danskoj i Švajcarskoj, uz mnoge demonstracije feministkinja širom Evrope. Žene su tražile da im se omogući pravo da glasaju i da imaju pravo da obavljaju javnu funkciju, a bile protiv diskriminacije na osnovu pola prilikom zapošljavanja. Na početku Prvog svetskog rata žene širom Evrope održavale su antiratne demonstracije za mir.

Obeležavanje Međunarodnog dana žena 1914. godine u Nemačkoj bilo je posvećeno ženskom pravu na glasanje, koje nisu osvojile do 1918. godine. U Londonu je 8. marta 1914. godine održan marš kao podrška ženskom pravu glasa.

Nakon boljševičke revolucije, boljševička feministkinja Aleksandra Kolontaj nagovorila je Lenjina da osmi mart postane državni praznik. Praznik je prihvaćen i od strane kasnije nastalih jednopartijskih režima.

U mnogim državama ovaj praznik je izgubio svoju osnovu ideju – postao je prilika muškarcima za iskazivanje ljubavi i poštovanja prema pripadnicama suprotnog pola, paralela Majčinom danu ili Valentinovu u zapadnim državama. Tamo je, uglavnom, prestao da se obeležava u prvoj polovini 20. veka, jer je bio povezivan sa jednopartijskim sistemom i boljševičkim komunizmom. Ostao je državni praznik u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Mongoliji, Tadžikistanu i drugim zemljama.

Danas se slavi Sveti Jovan Krstitelj – uzor karaktera i poštenja

Igor Crnogorac January 20, 2024

Dan posle Bogojavljenja, 20. januara, pravoslavni vernici slave Sabor Svetog Jovana, Preteče i Krstitelja, praznik u čast onome koji je poslužio tajni božanskog krštenja. Jovanjdan je jedna od najzastupljenijih slava u Srbiji.

Sveti Jovan, u narodu poznat kao Preteča Hristov, rodio se u domu prvosveštenika Zaharije i njegove žene Jelisavete koji su, iako već starci, od Boga izmolili dete koje je kasnije poslužilo svetoj tajni krštenja. Ovaj svetitelj, veliki propovednik i prorok, proveo je svoju mladost u pustinji, a potom je počeo da poziva narod na pokajanje.

Izuzetne moralne čistote, od Boga je dobio dar da može da krštava ljude i oslobađa ih njihovih grehova. Bez straha je kritikovao i narod i starešine, a njegova ljubav prema istini i pravdi na kraju ga je odvela u smrt.

Za ovaj dan vezuje se i događaj sa rukom Pretečinom. Jevanđelist Luka hteo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije gde je velikog proroka posekao car Irod. Uspeo je samo da prenese jednu ruku u Antiohiju, svoje rodno mesto, gde je čuvana do desetog veka, a posle je preneta u Carigrad, odakle je nestala u vreme Turaka.

Crkva Svetog Jovana Krstitelja u Grdelici (Leskovac)

U našem narodu Sveti Jovan je izuzetno cenjen. Pri sklapanju kumstva i pobratimstva obavezno se pominje ime ovog sveca, često se slavi i kao krsno ime. Praznik se naziva Saborom zbog toga što se ljudi danas sabiraju u crkvama slaveći Svetog Jovana Krstitelja.

Narodni običaji kažu da danas žene nikako ne treba da diraju pletivo, makaze niti igle “da im miševi ne bi grizli veš”. Ovo je idealan dan za polazak na put jer će biti pod zaštitom ovog sveca.

U narodu postoji običaj da se ljudi na ovaj dan bratime i kume jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja. Na današnji dan ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv.

Na svetog Jovana vernici, po mogućstvu, u ruke ne uzimaju nož, u znak sećanja na stradanje Jovanovo.

Danas se proslavlja Sveti Stefan i treći dan Božića

Aleksandra Djuran January 9, 2024

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetom prvomučeniku i arhiđakonu Stefanu. Slavi ga veliki broj građana, a pošto pada na treći dan Božića, to je prva krsna slava u godini.

Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenik. Telo svetog Stefana krišom je uzeo i sahranio na svom imanju potajni hrišćanin i knez jevrejski Gamalil.

Kod Srba postoji veliki broj narodnih običaja vezanih za Stevanjdan. Najrašireniji običaj je da se na Stevanjdan iznosi božićna slama iz kuće, koja se, zbog verovanja u njenu plodotvornu moć, prvo pažljivo pometena i sakupljena, ostavlja u štalu, privredne objekte, voćnjak ili među pčele, radi podsticanja roda ili napretka.

U Vojvodini je tradicija da slamu iznose žene, tiho, da se ne bi čulo kako odlazi Božić. One metlu kojom je božićna slama pometena, ne koriste tokom godine, već radi zdravlja čuvaju.

Drugi dan Božića je posvećen Bogorodici: Obilaze se prijatelji, kumovi, dočekuju gosti

Jelena Trifunović January 8, 2024

Drugi dan Božića posvećen je Saboru presvete Bogorodice, a u narodnim verovanjima sabiranju dobrih dela i mirenju. Običaj je da se tog dana odlazi kod prijatelja, kumova, komšija, dočekuju se gosti.

Naziva se i Božji ili Srednji dan, i provodi se svečano, u znaku solidarnosti, milosrđa, prijateljstva.

Prema verovanju, ko vam se danas nađe na kućnom pragu, nikako ga ne treba da ga vratiti, nego na najbolji način ugostiti. U Vojvodini se po tradiciji prežu konji, vrani i beli.

Ponegde se zadržao običaj koleda. Grupa maskiranih mladića obilazi kuće, pevaju koledarske pesme, želeći domaćinstvu zdravlje i napredak. U nekim krajevima, mladi u naselju, porti ili na raskršćima igraju u kolu, dok drugi na trkama, na okićenim konjima, „vijaju” Božić.

Pravoslavni vernici Božić slave puna tri dana i svaki ima svoje ime. Prvi dan najradosnijeg praznika pravoslavaca je Božić, drugi je Božji dan, posvećen Bogorodici, a treći Stevandan kada se slavi Sveti arhiđakon i prvomučenik Stefan, koga brojne porodice praznuju kao krsnu slavu.

Po običajnom kalendaru, ta tri dana kuća se ne čisti, pogotovo ne metlom.

Praznovanje traje do malog Božića, odnosno 14. januara. Ne posti se do Krstovdana. Pri susretu ljudi se pozdravljaju tradicionalnim božićnim pozdravom, rukuju se i ljube.

Pravoslavni vernici slave Božić, praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva

Aleksandra Djuran January 7, 2024

Pravoslavni vernici danas slave najradosniji hrišćanski praznik Božić, rođenje Isusa Hrista. Božić, zajedno sa Vaskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika i praznuje se kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg.

SPC i vernici, Božić slave tri dana. Drugi dan Božića je Sabor Presvete Bogorodice, u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se trećeg dana slavi Sveti Stefan.

Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima i objavljuje se dolazak Božića i božićnog slavlja.Vernici se tradicionalno pozdravljaju sa Mir Božji, Hristos se rodi – Vaistinu se rodi.

Božić je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva – očinstva i materinstva.

Kod Srba taj praznik je ukrašen najlepšim verskim običajima i obredima, koji imaju jedan osnovni smisao i cilj: umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.

Božić je uvek mrsni dan, kojem je prethodio četrdesetodnevni božićni post, koji predstavlja pročišćenje duha i tela. U Srbiji je na svečanoj božićnoj trpezi najvažnija je česnica, pogača u koju se stavlja zlatni ili srebrni novčić, a ona se za ručkom lomi isključivo rukama. Ko u svom parčetu pronađe novčić, prema verovanju, imaće sreće u narednoj godini.

Najradosniji hrišćanski praznik 7. januara, pored Srpske pravoslavne crkve, proslavljaju Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti, koji poštuju julijanski kalendar.

Pravoslavni vernici obeležavaju Badnji dan

Aleksandra Djuran January 6, 2024

Pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar obeležavaju Badnji dan, koji najavljuje najradosniji hrišćanski praznik Božić, dan rođenja Isusa Hrista.
Badnji dan je poslednji dan božićnog posta, a ujedno i dan koji predstavlja veliku sreću jer porodica na Badnje veče okupljena za posnom trpezom dočekuje dan rođenja Hristovog.
Badnji dan počinje rano ujutru sečenjem badnjaka. Kada ga domaćin donese prisloni ga na kućni zid i tek ih sa prvim mrakom unosi u kuću i stavljaju na ognjište. Nazvan je po sečenoj grani hrasta – badnjaku, svetom drvetu Slovena.

Po Badnjak odlazi domaćin sa decom, a kada odabere drvo okrene se ka istoku, tri puta se prekrsti, pomene u molitvi Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak tako što ga zaseca sekirom ukoso i to sa istočne strane.

Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca, a ono što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem.

Tokom seče, vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju, odnosno ne sme se zaustaviti na nekom drvetu, a kada se donese kući, uspravi se pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče, uoči Božića, kada se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću. Badnjak kao simbol predstavlja drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kada se Isus Hrist rodio, a nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.

Takođe, druga simbolika Badnjaka je u tome, što njegovim paljenjem pred rođenje Hristovo vernici potvrđuju odricanje od staroslovenskog paganskog boga Badnje čiji je kip bio deljan od drveta. Tako su primivši hrišćanstvo, uoči dana kada se novi Bog rodio, Srbi svog starog Badnju bacili u vatru.

Smisao Badnjaka je i u tome što se ukućani oko badnjaka zagrevaju ljubavlju, iskrenošću i slogom, a svetlošću njegovom razgone mrak neznanja i praznoverja i ozaruju se i obasipaju radošću i miljem, zdravljem i obiljem.
Uz pečenicu i Badnjak, unosi se i slama koja se posipa po celoj kući.

Kada se unesu pečenica, Badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar “Roždestvo tvoje”, pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sedaju za trpezu. Obično se priprema pasulj prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela.

Jedan od običaja je da se uz badnjak u kuću unosi i žito kako bi naredna godina bila plodna. Na Badnje veče se ne spava, već se bdi i očekuje trenutak rođenja Hristovog. Prema verovanjima i na Badnji dan ništa ne treba iznositi iz kuće.

Na Badnji dan u pravoslavnim hramovima se služi liturgija, kao i večernja služba sa paljenjem badnjaka.

Бележница