јануар 30, 2026

Актуелно

У Кикинди је данас представљена могућност да се, производњом електричне енергије помоћу соларних панела за сопствене потребе, оствари и продаја добијеног вишка. У Градској кући обуку је организовао зрењанински Регионални центар за друштвено-економски развој „Банат“.

Пројекат под називом „Промоција коришћења соларне енергије кроз приступ купац-произвођач“ финансира Немачка организација за међународну сарадњу (GIZ). Обуци је присуствовао и члан Градског већа задужен за привреду и инвестиције, Саша Танацков.

“Енергетска зависност веома је нестабилан фактор у привреди, економији и друштву уопште. Зато је прелазак са класичних видова коришћења енергије ка зеленој енергији циљ према коме ће наше друштво морати да се креће. у наредном периоду. У нашој средини већ се, у значајној мери, спроводе овакви пројекти – у Сајану постоји соларни парк, а у току је пројектовање ветропарка у Башаиду. Имамо и привредна друштва у којима већ раде мини соларни паркови за њихове потребе, а неке установе, попут Опште болнице и Спортског центра ‘Језеро’, такође користе соларну енергију“, рекао је Танацков.

Коришћење и продаја соларне енергије, осим локалним самоуправама, представља се и образовним институцијама, невладиним организацијама и грађанима. Предавач, проф. др Филип Кулић са Факултета техничких наука у Новом Саду, истакао је да изворе електричне енергије треба развијати равномерно.

“Важно је да не дођемо у стиуацију да се стихијски развију неки извори, као што је сад јако популарно улагати у соларне панеле. У том случају, може да се деси да имамо сувише енергије коју не можемо да апсорбујемо у систем. Из тог разлога мора да се ради плански, да се одреде тачне количине које могу да буду прихваћене“, објаснио је професор Кулић.

Вредност пројекта представљања обновљивих извора енергије je 1,5 милион евра. Споразум о његовом спровођењу, са немачком организацијом потписала је министарка рударства и енергетике, Зорана Михајловић. Она је напоменула да њено министарство, у том смислу, свим грађанима који желе да постану купци-произвођачи, омогућава да добију субвенције од 50 одсто за постављање соларних панела

Грађани који одлуче да постану купци-произвођачи, престају да зависе од тржишта електричне енергије, остварују уштеду и приход, и доприносе заштити животне средине, изјавио је Тил Бајмајер, вођа овог пројекта Немачке организације за међународну сарадњу.

Како би се омогућио развој производње соларне енергије кроз приступ купац-произвођач и у нашој земљи, осим за енергетске менаџере, биће организоване обуке и за инсталатере соларних фиотонапонских система и ученике средњих школа и студенте.

Концепт производње електричне енергије уз уступање – продају произведеног вишка, све је присутнији у свету. Број такозваних прозјумера (eng. prosumer – потрошач и произвођач ел. ен.), само у Немачкој је, од фебруара 2019. до јануара 2020. године, порастао за готово сто хиљада.

Црвени крст Кикинда организоваће у суботу, 1. октобра, 33. „Трку за срећније детињство“, своју традиционалну и најмасовнију активност којом подстиче хуманост, здрав стил живота и волонтерски рад.

Програми Трке сваке године окупе огроман број деце, младих и родитеља. Овога пута очекује се такмичење у чак 25 категорија. Биће одржана и трка на ролерима, а некадашња трка мајки с бебама, већ неколико година постоји као ревијални део, тачније шетња, док се награда додељује извлачењем учесничког броја.

Стартни бројеви, по цени од 50 динара, већ су у продаји у школама и вртићима, а моћи ће да се купе и код волонтера у суботу. Организатори и овога пута очекују више хиљада учесника. Приход од Трке намењен је вртићима и школама.

Покровитељ манифестације је Град Кикинда. Донатори су „Гриндекс“, „Колачић среће“, „Јафа Банини“ и многи други. Овогодишњи слоган је „Детињство је трка, здравље је сврха“. Отварање Трке је у 9.30, на почетку Светосавске улице.

У Етно кући “Торонтал“ у Руском Селу одржан је, протеклог викенда, девети Фестивал гомбоца. Традиционалну посластицу војвођанске кухиње правиле су жене из десетак удружења и друштава са територије Града.

Гости манифестације били су градоначелник Кикинде, Никола Лукач, заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски  и чланица Градског већа, Рамона Тот.

“Руско Село је мултинационална средина, која чува традицију, културу и обичаје свих народа који овде живе. Утицаји различитих кухиња дају и најбоље рецепте за све гурманске посластице, које су сигурно очаравајуће за свакога ко их проба. Лепо је овде видети и подмладак, који ће од мајки и бака научити рецепте и продужити традицију прављења гомбоца“, рекао је Лукач.

Председник Мађарског културно–уметничког и омладинског центра “Торонтал“ у Руском Селу и помоћник градоначелника, Шандор Талпаи, задовољан је што је Фестивал, и ове године, окупио велики број екипа.

„Такмичење је веома интересантно јер се гомбоце праве на различите начине и од различитог материјала, иако су најпознатије са шљивама. На територији нашег града све је више гастрономских фестивала, осећа се потреба за сеоским туризмом, а циљ је да оваквих манифестација буде што више и да буду што масовније“, додао је Талпаи.

 

Milenko-Jovanov

Шеф посланичке групе Српске напредне странке Миленко Јованов изјавио је да сваки грађанин Србије и сваки Србин у свету може да буде поносан на начин на који је председник Александар Вучић у Уједињеним нацијама пренео позицију наше земље, али и указао на политику која се води у свету.

„Председник Вучић је пред целим светом изнео аргументе Србије, и када је у питању позиција Србије, али и када је у питању политика која се тренутно води у свету који је обузет кризама на различитим местима, а те кризе даље прете да наруше читав до сада познат међународни поредак“, рекао је Јованов новинарима у Скупштини Србије.

Јованов је истакао да је Вучић на врло јасан и директан начин, храбро пред свима, рекао да светом владају двоструки аршини и да је Србија врло често била жртва тих двоструких аршина, те позвао светске лидере да се врате ономе што је био међународни правни оквир који је држао свет у миру свих ових година.

„Надам се да су сви добро разумели поруку коју је председник рекао и да ће бар размислити што је речено јер би то било важно за будућност човечанства“, рекао је Јованов.

Током 37. Дана лудаје, а поводом 15. Мини сајма предузетништва, у Кикинди су се окупили директори већег броја Регионалних привредних комора: из Београда, Новог Сада, Краљева, Ваљева, Ужица, Пожаревца, Сремске Митровице, Панчева, Зрењанина, Суботице и Кикинде, као и директори и председници Мађарско-српске трговинско-индустријске коморе, Хрватске господарске коморе – Жупанијске коморе Вировитица, Трговинско-индустријске коморе Будимпеште, Привредне коморе Републике Српске – Подручна привредна комора Добој и Трговинско-индустријско аграрне коморе жупаније Тимиш из Темишвара.

-Након отварања и посете 15. Мини сајму предузетништва, у просторијама Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа, уприличено је свечано потписивање споразума о сарадњи. Регионална привредна комора Севернобанатског управног округа Кикинда и Подручна привредна комора Добоја потписали су нови Споразум о сарадњи, на петнаестогодишњицу потписивања претходног споразума. Након тога су председник Мађарско-српске трговинско-индустријске коморе Ђерђ Терек и директор Подручне привредне коморе Добој Срећко Стојаковић потписали Споразум о сарадњи- наводи Тибор Хорват, директор РПК  у Кикинди.

Председник Општег удружења предузетника Кикинда, Синиша Пашић, доделио је захвалнице институцијама и особама које су допринеле организацији Мини сајма предузетништва. Захвалнице су добили Привредна комора Србије – Регионална привредна комора Севернобанатског управног округа, Нермина Љубовић и Милош Јелић, представници Привредне коморе Србије, као и ПКВ и председник ПКВ-а Бошко Вучуревић, који је због обавеза био одсутан.

Уследили су пословни разговори, током којих су са Трговинско индустријском комором Будимпеште договорене даље активности и сарадња, посебно око промовисања предузетништва.

Fijakeri

У Коњичком клубу „Банат“ негују традицију и љубав према овим племенитим животињама, а традиционална ревија парадних запрега коју организују једна је од три најстарије манифестације тог типа у Србији.

27. Ревија парадних запрега на погону III окупила је шездесетак учесника из Војводине који су се надметали у категоријама: једнопрег, двопрег, четворопрег и петопрег, али и деца и јахачи.

Догађају је присуствовао Младен Богдан, председник градске скупштине, који је указао да је традиционална фијакеријада улепшала „Дане лудаје“ и да ће локална самоуправа наставити да подржава популаризацију коњичког спорта. Према речима Јелене Шорак из КК „Банат“, овај клуб окупља тридесетак чланова који успешно учествују на бројним смотрама и такмичењима.

Tibor Kookai
Овогодишња џиновска победница тежи 716,5 кг. Тибор Кокаи из Мађарске не само да је одбранио прошлогодишњу титулу, већ је поставио и нови рекорд на Данима лудаје. Претходна рекордерка, из 2019. године, тежила је 639,5 кг.
Најдужу тикву, од 259 цм, донео је Душан Јанков из Чуруга. То му није једина награда са овогодишњег такмичења, јер је у категорији најтежих бундева освојио вицешампионско место са плодом од 501 кг. Треће место међу тешкашицама припало је Горану Лазићу (295,5кг).
У категорији најдужих бундева друго место је освојила Ружица Јанков (253цм), а треће Нађа Јанков (247 цм).
CDA_5349-w1024

Градоначелник Ноф Хагалила, Ронeн Плот и његови сарадници, бораве у нашем граду током манифестације „Дани лудаје“. За њих је, у петак, пријем организовао градоначелник Никола Лукач.

Кикинда је са Ноф Хагалилом, градом у Израелу, пре три деценије потписала Повељу о братимљењу, која до данас није остварена у пракси.

“Обновљеном сарадњом требало би да пронађемо све додирне тачке између наша два града. Сигуран сам да ћемо успешно сарађивати, пре свега у области културе и едукације, по пројектима размене деце и младих, како би они упознали културе наших градова и држава. Жеља нам је да искористимо све могућности веза Србије и Израела, две блиске земље, и предности пријатељства наших градова“, истакао је градоначелник, Никола Лукач.

Ноф Хагалил (раније – Горњи Назарет) је град на северу Израела, по броју становника сличан Кикинди. Боравком у нашем граду израелска делегација завршава двонедељни програм посета братским местима.

“Срећни смо што ћемо, на иницијативу вашег градоначелника, обновити везе Кикинде и Ноф Хагалилa. Разговарали смо о заједничким пројектима у области културе, образовања, спорта и индустрије. Позвао сам господина Лукача да, што је пре могуће, узврати посету и дође у Израел, како бисмо размотрили све видове даље сарадње“, рекао је градоначелник Ронeн Плот.

VanGog

Кикинда заузима посебно место у срцу певача, гитаристе и фронтмена легендарног рок бенда „Ван Гог“. Звонимира Ђукића Ђулета за наш град вежу војнички дани. Тих „Златних осамдесетих“ почиње и успешна музичка каријера једног од најпопуларнијих рок састава који ће сусрет са кикиндском публиком имати 16. септембра на 37. Данима лудаје. У ноћи високог напона, емоција и енергије очекују нас стари хитови, али и наслови са последњег албума „Море без обала“.

-Мирис града, мирис јабука, осмеси људи је нешто што се не никад заборавља. Радо се враћам у Кикинду, емоције ме стигну, сећања не бледе, а слике имају посебно место у мом срцу. Радујем се концерту , верујем да ће и старија и млађа публика наћи место испред бине и да ћемо заједно у сат и по времена наступа затрести град рокенролом. Дођите да заједно славимо живот. Ван Гог ће свирати као да је први и последњи пут- каже Ђуле у разговору за Кикиндски портал.

Иако се  „Ван Гог“ одавно великим словима уписао у рокенрол историју на овим просторима, елан и занос их не напуштају. Од  „Трагова прошлости“ до „Мора без обала“ инспирација су, открива Ђуле, свакодневне слике из живота.

-Стекли смо пуно пријатеља, обишли свет, упили нова искуства,  доста тога научили. Свака нота и сваки стих сликају неки тренутак за сва времена. Рокенрол не може да досади. Сусрет са људима је увек ново искуство, од града до града, ту је увек осмех, раширене руке, загрљај, по која домаћа да се наздрави. Све то заједно са циљем да уз музику, осмехе и позитивно расположење славимо живот- истиче Ђуле.

У времену када превладавају другачији музички апетити, вођа популарног бенда, ипак, нема дилему да ли је рокенрол пропао.

-Рокенрол је у срцу сваког младог човека јер постоји бунт. Рокенрол је начин и стил живота и он никако не бледи. Покреће и младо и старо. Песме које је изнедрио од шездесетих, седамдесетих, осамдесетих година остају. У срцу је рокенрол непокољебљив и непоткупљив, само напредак технологије  чини да неке ствари данас звуче мало другачије. Али чувамо искру. Кад неко каже да је РнР  умро или се предао, то није истина. Он се само у правом тренутку сачува и повуче мало у себи, прикрије да би се дао неким новим генерацијама пуног срца.

Адреналинске наступе овог рок састава одлично осликава назив актуелне турнеје „Високи напон“.

– Верујем да ће доста људи доћи и из других градова, ово је прилика да се на овој турнеји видимо, заиграмо и запевамо сви у глас. Не пропустите ноћ високог напона, емоција и енергије- позива фронтмен „Ван Гога“.

 

Малишани из Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ и представници Града најавили су „Дане лудаје“ у Београду и тако започели промотивну турнеју у Србији и Румунији.

“Дани лудаје“, који ће се одржати од 15. до 18. септембра, представљени су у Београду, у Туристичкој организацији Србије. Позив на највећу кикиндску манифестацију упутио је Младен Богдан, председник Градског парламента.

“Можемо да понудимо заиста богат и квалитетан програм. Ту је и стандардни део ‘Дана лудаје’, такмичење у категоријама најдуже и најтеже бундеве, и надамо се да ће, баш ове године, бити оборен и неки рекорд. С обзиром на то да смо део Светске асоцијације, имаћемо прилику да резултате објавимо целом свету, што је још један начин промоције наше манифестације“, рекао је Богдан.

Београђане је на “Дане лудаје“ позвао и новинар и водитељ, Кикинђанин Иван Голушин. Малишани из вртића из Руског Села, Башаида и Мокрина, и „Мики“ и “Плави чуперак“ из Кикинде затим су, у Кнез Михајловој улици, позивали Београђане да буду гости нашег града. Уз подршку тамбураша, нудили су програме, колаче и пите од лудаје.

Наредних дана промоција 37. „Дана лудаје“ биће уприличена у Новом Саду, Зрењанину, Сомбору, Суботици и Темишвару.

 

Don`t copy text!