Актуелно

Како наводи портал Српски угао, потрошња кокаина у Аустрији достигла је највиши ниво у историји, са количином која је удвостручена у односу на 2016. годину. То показују најновији подаци из анализа и извештаја о коришћењу психоактивних супстанци. Све више грађана Аустрије посеже за овом дрогом повремено – викендом или у стресним ситуацијама, док стручњаци упозоравају на озбиљне здравствене ризике.

Према подацима из годишњих анализа објављених 2025. године, кокаин је и даље у сталном порасту широм земље, уз изражене регионалне разлике – већу потрошњу на западу него на истоку земље. Европски извештај о дрогама за 2025. годину, како преноси Српски угао, потврђује да је кокаин постао једна од најбрже растућих супстанци у Европи, са рекордним запленама од преко 400 тона на нивоу Европске уније. У Аустрији је, према проценама, око 90 хиљада људи бар једном пробало кокаин у последњих неколико година, а дрога је све доступнија, чистија и јефтинија.

Како наводи Српски угао, кокаин се све чешће доживљава као „помоћ“ за бољи фокус на послу или за забаву. Међутим, редовна употреба доводи до наглих падова расположења, депресије, повишеног крвног притиска и других озбиљних здравствених проблема, на шта упозоравају стручњаци, међу којима је и специјалиста за зависности Оливер Шајбенбоген.

Иако власти бележе пораст заплена — током 2024. године у Аустрији је заплењено више од 259 килограма кокаина, што представља повећање од скоро 70 одсто — критичари, како истиче портал Српски угао, упозоравају да репресивне мере саме по себи нису довољне. Превенција и лечење зависности остају слаба карика, док друштво које глорификује продуктивност и „брзи успех“ индиректно подстиче овакве трендове.

Поглед редакције портала „Српски угао“

Како закључује Српски угао, држава која строго кажњава и најмање прекршаје и готово на недељном нивоу прописује нове, често бесмислене законе, истовремено затвара очи пред проблемом трговине дрогом — проблемом који све већи број људи гура у зависност и социјалну пропаст.

Пожар у ноћном-клубу “Ле Констеласион” у Кранс-Монтани, који је 1. јануара 2026. однео 40 живота и тешко повредио 116 људи је симбол дубоког неуспеха швајцарског система. Општина није радила годишње контроле заштите од пожара упркос законским обавезама, а власници са сумњивом прошлошћу несметано су водили посао. Власти прикривају пропусте. Јавност се пита како је могуће да мора да се догоди трагедија ових размера да би се открила мрежа корупције, некомпетентности и заштите одређених интересних група, пише Српски угао.
Председник општине Никола Феро, признао је да је последња контрола објекта била 2019. године, иако закон захтева годишње провере. Од 128 јавних објеката проверено је само 40 прошле године. Службеници за безбедност нису радили посао, а Феро је рекао да то „није преоптерећење“, већ лењост. Ова изјава звучи као подругивање породицама жртава, посебно након што је градоначелник изјавио да је општина „више погођена него други – више него сви“.

Власници клуба, француски пар Морети, саопштили су да им је „жао“ и да ће „у потпуности сарађивати са истрагом“. Ипак, остаје питање, колико се таквим изјавама може веровати, имајући у виду њихову спорну прошлост.

Репортер листа „Ноје Цирхер Цајтунг“ отишао је у друга два локала која су у власништву Жака Моретија, али је уместо одговора наишао на претње и увреде од стране обезбедјења које изгледом подсећало на криминалце. Таква реакција изазвала је запрепашћење, посебно у Србији за коју поједини наши људи имају заблуду да је Швајцарска пример уређеног и цивилизованог друштва.

Још шокантније, 2019. године у истом локалу догодио се сличан инцидент, избио је пожар који је угашен, али нико није реаговао. Нема санкција, нема промена. Сада, после трагедије, власти су забраниле пиротехнику у локалима. Општина и кантона власт су директно дозволили рад власнику клуба, упркос бројним пропустима.

Градоначелник Цран-Монтане је одбио да да оставку, рекавши да „не напушта брод усред олује“. Из тог геста се види да он заправо није спреман да преузме политичку одговорност за трагедију, а потенцијално и кривичну. Човек који је лагао да су контроле редовне, а сада признаје да надлежне службе нису радиле свој посао.

Туризам и новац очигледно имају приоритет над безбедношћу. Кранс-Монтана, луксузно скијалиште подсећа на катастрофу у Капруну 2000. године, где је пожар однео 155 живота, и нико није био крив, само системски пропусти, а кривац никада није пронађен.

Поглед редакције портала Српски Угао

Трагедија у Кранс-Монтани је доказ да се лична одговорност избегава. Када се трагедија догоди у Србији и министри дају оставке иако чак ни индиректно нису били повезани са догадјајем. Власт у Швајцарској штити своје некомпетентне кадрове и прикрива корумпираност, док за жртве правде нема. Овакав след догађаја изазвао лавину негативних коментара и критика на друштвеним мрежама у којима се пожар пореди са несрећама ,,Капрун“ у Аустрији и падом моста у Ђенови, трагедијама у којима је страдало много људи, а никада нису пронађени кривци.

Извор: Српски угао

Фото: Pixabay

У Србији је, како наводе са портала „Српски угао“, дубоко укорењена заблуда да домаћи систем не функционише, док се западни системи често доживљавају као идеал савршенства. Пожар у ноћном клубу у Кран-Монтани, који се догодио у новогодишњој ноћи, показао је, према оцени редакције тог портала, и другу страну те слике.

Како истичу са портала „Српски угао“, Швајцарска је већ при првом озбиљнијем удару показала своје лимите. Редакција тог портала, пратећи извештавање швајцарских медија, уочила је да су се већ дан након трагедије издвојила два кључна проблема – где сместити и како збринути велики број повређених, као и питање трошкова лечења.

Пожар је иза себе оставио људе са тешким опекотинама и тровањем димом, којима је била неопходна хитна хоспитализација и транспорт у специјализоване центре. Према писању „Српског угла“, Швајцарска није имала довољне капацитете да најтеже повређене збрине у центрима за опекотине у Цириху и Лозани. Лекари из болница у кантону Вале у медијским наступима навели су да нису били довољно припремљени за овакву врсту повреда, јер се са њима ретко сусрећу. Додатни проблем био је и недостатак стручних тимова током празничне ноћи, будући да су многи били на годишњим одморима или празничним одсуствима.

Како даље наводе са портала „Српски угао“, Швајцарска је у тим тренуцима била принуђена да прихвати помоћ других држава, а најтеже повређени хитно су пребацивани у Италију, Француску, Аустрију и Немачку.

Редакција портала „Српски угао“ пратила је догађаје из минута у минут, очекујући да у фокус јавности дођу одговорност власника клуба, пропусти кантоналних власти и реакције европских званичника. Уместо тога, како истичу, поједини медији су пажњу усмерили на финансијску страну трагедије.

Тако је портал „НЗЗ“ отворио тему под насловом „Оpekotine su strašne povrede i veoma skupe. Ko plaća lečenje?“, у којој се, према оцени „Српског угла“, без задршке поставља питање ко ће сносити трошкове лечења, који по пацијенту могу достићи и до 100.000 швајцарских франака, уз наглашавање да је већина повређених швајцарских држављана.

У тексту се даље наводи да се у домаћој јавности често без резерве напада сопствена држава, уз тврдње да „деца лече путем СМС порука“ и да систем не функционише. Како подсећа „Српски угао“, Србија је међу ретким државама у којима Републички фонд за здравствено осигурање покрива здравствену заштиту за све грађане, док се СМС акције користе искључиво за изузетно ретке и најскупље терапије.

Према наводима тог портала, Србија је последњих година значајно унапредила капацитете за лечење ретких болести, али и за збрињавање тешких повреда, укључујући и опекотине. Истиче се да Клиника за пластичну хирургију и опекотине ВМА у Београду располаже са 26 специјализованих постеља, као и да су домаћи лекари стекли значајно искуство у лечењу опекотина током НАТО агресије 1999. године.

Насупрот томе, како наводи „Српски угао“, Швајцарска у својим специјализованим центрима у Цириху и Лозани може да збрине укупно око 15 најтеже повређених пацијената и нема могућност да такве повреде стабилизује у мањим срединама.

У закључку, редакција портала „Српски угао“ оцењује да би, уколико би се оваква несрећа догодила у Србији, критике „узорног запада“ биле немилосрдне, иако Србија, како наводе, у кризним ситуацијама показује спремност, солидарност и способност да помогне и својим грађанима и другим државама.

Како портал Српски угао у свом тексту преноси : Мит о „шведском благостању“ под знаком питања: Сваки десети пензионер на ивици сиромаштва.

Дочек Нове године у Берлину претворио се у прави пакао – преко 420 ухапшених, десетине повређених полицајаца и ватрогасаца, запаљени аутомобили, аутобуси и барикаде, напади ракетама и петардама на службена лица, па чак и пет мртвих широм Немачке од несрећа са пиротехником, показујући да се годишња „слобода“ петардирања претворила у ноћ безакоња коју власти не могу или не желе да укроте.

Берлин је поново био епицентар хаоса у ноћи 31. децембра на 1. јануар. Полиција је пријавила више од 420 привремених хапшења, углавном због опасног баратања пиротехником и напада на снаге реда. Ватрогасци и полицајци гађани су ракетама, петардама па чак и кугластим бомбама – са 30-35 повређених само у престоници. Запаљени су аутобуси, аутомобили, барикаде, а у квартовима попут Нојкелна, Кројцберга и Рајникендорфа улице су личиле на ратну зону. Снимци са друштвених мрежа показују групе младића који циљано гађају полицијске патроле, док ватрогасци покушавају да угасе пожаре под кишом петарди.

Широм Немачке ситуација није била ништа боља, пет особа погинуло је у несрећама са пиротехником (двојица у Биелефелду од ручно-израдјених петарди), десетине тешко повређених, укључујући децу која су изгубила прсте или им је оштећен вид. У Хамбургу, Лајпцигу и другим градовима слични изгреди, са хиљадама интервенција полиције. Укупно хитне службе имале су преко 5.000 интервенција само у Берлину.

Власти су унапред најавиле појачане мере, хиљаде додатних полицајаца, забране у осетљивим зонама, али резултат је исти као годинама уназад, масовни изгреди, посебно у мултикултуралним квартовима, где се илегална пиротехника користи као оружје. Савезна министарка унутрашњих послова Ненси Фрезер осудила је насиље и обећала строге казне, али синдикати полиције и ватрогасаца већ годинама траже потпуну забрану приватне пиротехнике, истичући да је ово постало годишњи ритуал насиља.

Грађани су огорчени, док и даље форсирају „културну разноликост“, други стрепе за безбедност и имовину. Социјалне мреже пуне су снимака хаоса, са коментарима да је Берлин постао као „Кабул за Нову годину“. Полиција изјављује да је илегална пиротехника из иностранства главни проблем, али границе остају пропусне. Чињеница је у ствари да су главни проблем мигранти.

Поглед редакције портала српски угао

Новогодишњи берлински хаос јесте „културна разноликост“, која нема везе са културом, већ са разноликим насиљем, то је директна последица вишегодишње попустљивости према насиљу и неконтролисаним променама у друштву. Грађани стрепе да изађу на улицу, а хитне службе ризикују животе, власти се задовољавају хапшењима после којих ће већ сутра пустити починиоце назад. Немци су пред капитулацијом сопствене политике, где се „слобода“ претвара у дозволу за рат на улицама. Док се не уведу радикалне мере, свака Нова година биће само наставак исте срамоте.

Извор: Српски угао

Фото: Pixabay

Како портал Српски угао у свом тексту преноси : Док Срби углавном игноришу Хрватску и баве се сопственим пословима, хрватски медији, политичари и друштво не могу да преживе дан без помпезног урликања о „српској претњи“, „великосрпском хегемонизму“ и „непомиреним четницима“. Ова болесна, једнострана фикција није случајна – то је једини начин да хрватска држава одржи национално јединство и скрене пажњу са катастрофалних унутрашњих проблема: масовног исељавања младих, корупције која гута државу и економије која тоне упркос ЕУ милијардама.

Хрватски политичари редовно оживљавају ратну хистерију, оптужујући Србију за све своје неуспехе, док истовремено моле српске раднике да попуне рупе у привреди и српске туристе да напуне буџет. Медији у Загребу свакодневно бљују анти-српски отров, док у Београду хрватске теме једва да добију фусноту.

Посебно се истиче болесна опседнутост председником Александром Вучићем, Домогоја Маргетића бившег политичара, сада новинара познатог по бројним контраверзама, двпут осуђиваног од стране хашког трибунала. Фанатични анти-српски активиста који даноноћно шири отров по мрежама и медијима. Ови кругови не пропуштају прилику да пружају подршку домаћим издајницима и блокадерима, организујући лажне „радионице“ и „активистичке скупове“ под маском демократије, а заправо служећи као платформа за дестабилизацију Србије и промоцију страних интереса. Њихова сервилност према сваком покушају рушења стабилности у Београду открива право лице, није реч о принципима, већ о плаћеничкој мржњи која се храни из истих центара који финансирају распад српског друштва.

Ова асиметрија је поражавајућа: Хрватска не може да дефинише себе без Србије као вечног непријатеља – без тог фиксног „зла“ распала би се у сопственим контрадикцијама, неуспесима и лажима.

Док Срби гледају у будућност, хрватска држава је заробљена у ратовима, користећи мржњу као јефтин политички допинг за друштво које се распада.

Поглед редакције портала Српски Угао

Хрватска опсесија Србима је чиста патолошка зависност слабијег од јачег: без „српске опасности“ Загреб нема ни идентитет ни оправдање за сопствене пропасти. Док Србија ћути и напредује, хрвати вриште јер без мржње не би имали шта да понуде народу који бежи из земље. Ово није понос, већ срамотна слабост – друштво које постоји само кроз негацију другог, а не кроз сопствене успехе. Насупрот томе, Срби су алфа народ без комплекса, самоуверени, отворени према свету, воле све народе и све примају са гостопримством и достојанством, не трошећи енергију на вечиту мржњу или освете. Та снага долази из дубоког корена, не треба нам туђа сенка да бисмо знали ко смо и куда идемо.

Извор: Српски угао

Према писању портала srpskiugao.rs, администрација Сједињених Америчких Држава увела је 23. децембра забрану уласка у земљу за две водеће фигуре немачке невладине организације „HateAid“, Ана-Лену фон Ходенберг и Џозефин Балон.

Оне су означене као кључни актери у напорима да се кроз европске регулативе ограничи слобода говора на америчким платформама, саопштио је Стејт департмент. Ова мера део је ширег пакета санкција које обухватају и друге европске активисте и бивше званичнике оптужене за промовисање „екстериторијалне цензуре“ америчких конзервативних објава на интернету. Сличан проблем са селективним факт-чекерима и невладиним организацијама које под плаштом борбе против дезинформација гуше непожељне ставове постоји и у Србији, где домаћи „чекери“ често етикетирају и доводе до брисања патриотских и слободоумнних садржаја на друштвеним мрежама.

„HateAid“ организација основана је 2018. године и пружа правну помоћ жртвама дигиталног насиља и лобира за строжу регулацију друштвених мрежа у ЕУ.

Као „поуздани пријављивач“ (Trusted Flagger) у оквиру Digital Services Act-а (DSA), има привилегован статус за брзо уклањање садржаја на платформама попут Мета и X. Америчка страна тврди да ова улога доводи до селективног гушења конзервативних и непожељних мишљења, док организација прима значајна средства из немачког државног буџета – преко милион евра само у 2025. години, укључујући субвенције Министарства правде. Фон Ходенберг је у октобру овенчана Савезним орденом за заслуге од председника Франк-Валтера Штајнмајера.

Немачка влада оштро је осудила меру као „неприхватљиву“, пружајући пуну подршку „HateAid-у“ и истичући да организација штити жртве мржње и јача демократију у дигиталном простору. Слично реагују и у Бриселу, где се забране виде као покушај да се ослаби примена европских закона на америчке технолошке гиганте. Са друге стране, критичари у САД и делу Европе сматрају да „HateAid“ и сличне групе злоупотребљавају моћ да етикетирају и уклањају садржаје који не одговарају доминантном наративу, посебно оне са стране деснице.

Слични механизми селективне модерације присутни су и у Србији и региону, где су платформе попут „Raskrinkavanje.rs“ и „FakeNews Tragač“ годинама деловале као апсолутни господари слободне мисли на друштвеним мрежама, етикетирајући и доводећи до брисања сваког патриотског или слободоумног гласа који одудара од њиховог договореног наратива.

Ове организације, финансиране претежно из страних извора – укључујући фондове ЕУ, НЕД, USAID и друге западне донаторе, често селективно проглашавају „дезинформацијама“ садржаје који критикују глобалистичке агенде или бране националне интересе. Ту је и Мрежа одбора за људска права CHRIS, која под плаштом „едукације“ и заштите права регрутује и индоктринира омладину кроз обуке и пројекте, кроз различите радионице у Србији, обучавајући их да етикетирају и утишавају „неподобне“ ставове, а финансирају је углавном страни донатори и пројекти везани за евроинтеграције и бившу америчку администрацију.

Посебно је уочљива цензура на платформама попут Мете (Facebook и Инстаграм), која је део шире глобалистичке агенде – имена и фотографије Ратка Младића и Радована Караџића систематски се бришу или ограничавају, под изговором борбе против „глорификације ратних злочинаца“ и „негирања геноцида“.

Ова политика, која се примењује строго на садржаје везане за ратове деведесетих, доводи до потпуног гушења историјског дијалога и алтернатива наратива, док се слични садржаји из других конфликата често толеришу.

Овај случај долази у тренутку када Мета од 2025. године гаси програм факт-чекинга трећих страна, прелазећи на „Community Notes“ модел, признајући да су претходни „независни“ чекери били пристрасни и служили цензури.

Поглед редакције портала Српски Угао

HateAid и факт-чекери су најгори облик лицемерја, плаћени цензори под маском чувара демократије, финансирани државним новцем и награђивани орденима, а служе да угуше сваки глас који одудара од званичног наратива. Када Америка каже „доста“ и гаси њихову мрежу, Берлин и ЕУ вриште о „нападу на слободу“. Права слобода говора не трпи ,овлашћене пријављиваче незаконитог садржаја“, нити плаћене етикетере, већ постоји за све, или је само оружје глобалистичке елите против народа.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

Како портал Српски угао пише: Немци више не верују у Деда Мраза: Мерц и његова коалиција изгубили поверење.

Нова анкета Института ИНСА за лист „Bild“, спроведена између 12. и 15. децембра међу 1.003 испитаника, представља досадан ударац за владу канцелара Фридриха Мерца и СПД-а. Поверење грађана у црно-црвену коалицију (ЦДУ/ЦСУ–СПД) пало је на историјски минимум у рекордном кратком року. Само 10% испитаника верује да ће политика Мерца, Клингбајла и остатка владе побољшати њихову личну ситуацију, 41% сматра да ће све остати исто, док чак 58,7% – највише од преузимања власти – не очекује никакав економски раст.

Ови резултати спадају међу најлошије забележене за једну нову владу у послератној Немачкој. Мерц је дошао на власт уз велика обећања о „економском преокрету“ и снажном лидерству, али је за само неколико месеци потрошио готово сав политички капитал. Уместо раста и стабилности, грађани све чешће осећају стагнацију, веће порезе и потпуни изостанак стварних промена.

Посебно показују податке о миграцијама, које 31% испитаника наводи као највећи проблем у земљи, док се климом примарно бави тек 11% грађана. Упркос томе, влада не нуди решења – 42% испитаника очекује да ће масовна имиграција остати на истом нивоу, а 31% верује да ће се ситуација додатно погоршати. Најизраженије незадовољство долази од бирача опозиције, који у великој већини не верују у промену курса.

Иако део бирача ЦДУ/ЦСУ и СПД-а још увек чека „чудо“, већина јавности поручује да је стрпљење потрошено.

Поглед редакције портала Српски Угао

Мерц и његова коалиција показали су колико брзо власт може изгубити поверење када обећања остану празна, а проблеми се гурају под тепих. Немачка данас нема кризу поверења случајно – она је директна последица неспособности и политичке самодовољности актуелне власти. У таквом амбијенту, раст подршке Алтернативи за Немачку (АфД) није изненађење, већ логична реакција бирача који траже јасне ставове и стварна решења. Док Мерц нуди изговоре, АфД говори о ономе што грађане највише погађа – границама, сигурности и економском опоравку.

Извор: Српски угао

У емисији „NIUS Live am Abend“ од 19. децембра 2025. немачки десно оријентисани портал НИУС оштро је критиковао канцелара Фридриха Мерца (ЦДУ) због подршке новом пакету помоћи Украјини.

Емисија је Мерцов приступ на самиту ЕУ у Бриселу назвала његовим „Ватерлоом“ – великим поразом.

Мерц је заговарао директно коришћење замрзнуте руске имовине (преко 200 милијарди евра) за финансирање Украјине. Међутим, договорен је бескаматни зајам од 90 милијарди евра за наредне две године, финансиран новим заједничким дуговима ЕУ, а не руским новцем. Водитељ Андреас Дорфманн и гости истакли су да је ово уступак Русији и слабост Мерца, јер Путин сада види да се рат „исплати“. Критиковали су Мерца што оптерећује немачке пореске обвезнике уместо да користи руска средства.

Друга главна тема била је дебата о проширењу овлашћења Савезне обавештајне службе (БНД). Емисија је насловом „Дозвола за убијање?“ упозорила на нацрт новог закона о БНД-у, који предвиђа веће могућности за операције у иностранству. Агентима би било дозвољено да врше саботаже, уништавају непријатељску опрему или чак дозволе одређене преступе за заштиту извора. Гости су упоредили ово са „Џејмс Бондом“, изражавајући забринутост да Немачка прелази на агресивнију обавештајну политику.

Поглед редакције портала Српски Угао

Ове теме показују дубоку поделу у немачкој политици – Мерцова подршка огромној помоћи Украјини и јачању обавештајних служби види се као наставак рата без краја на терет европских грађана. Уместо мира, Берлин бира ескалацију, што само продужава сукоб и слаби Европу.

Извор. Српски угао

Немачки недељник „Шпигл“ (Дер Спиегел), познат по либералном и проевропском уредничком профилу, објавио је насловну причу под драматичним насловом: „Како Доналд Трамп издаје Европљане Владимиру Путину“. Текст је брзо постао вирална тема на друштвеним мрежама и у духу препознатљиве „Шпигл“ драматургије, гради слику америчког председника и руског лидера као „два негативца са истим циљем“ – наводним слабљењем Европе и трансатлантског савеза. Такав оквир међутим, више говори о нервози у европским престоницама него о хладној анализи чињеница.

Аутор у „Шпиглу“ тврди да Трамп „презире Европу“ и да води билатералне разговоре са Москвом, остављајући Украјину и европске савезнике по страни. Као аргумент се помињу наводни процурели транскрипти и разговори европских лидера – попут Макрона, Мерца и Рутеа – у којима се изражава бојазан да би Вашингтон могао да „прода“ украјинско питање ради брзог договора. По „Шпигловој“ логици, Европа се суочава са „опасним савезом“ Вашингтона и Кремља, а кључна дилема гласи – зашто Стари континент нема сопствену стратегију, већ реагује тек када се тон из САД промени?

У таквом наративу, реч „издаја“ звучи као хладноратовски рефрен, али и као политички мегафон – она појачава страх, сужава простор за нијансе и гура читаоца у бинарну поделу на „добре“ и „зле“. Истовремено, чињеница је да Трамп од повратка у Белу кућу, јавно инсистира на брзом завршетку рата и тврди да жели директан канал преговора – што европске елите тумаче као ризик од договора „преко главе“ савезника. У медијским извештајима се помињу и емисари, контакти и „оквири“ могућег споразума уз тврдње да се разматрају компромиси и безбедносне гаранције, али управо ту „Шпигл“ иде најдаље – сваку идеју о преговорима унапред представља као капитулацију Европе.

Трампова порука да не жели „бесконачне састанке без резултата“ у Вашингтону има и унутрашњополитичку димензију – трошкови, бирачи и замор од дугих ратова. Проблем настаје када се европска реакција сведе на моралну панику, уместо на озбиљно питање – шта Европа реално може сама, а шта очекује од САД. У том смислу, „Шпиглов“ текст делује као алармно звоно, али и као огледало једне дубље слабости – европског ослањања на амерички кишобран уз истовремену навику да се одлуке из Вашингтона дочекују као обавеза, а не као променљива политичка реалност.

Поглед редакције портала Српски Угао

Трамп не „издаје“ Европу, већ је присиљава да одрасте. Европска унија, са својим бирократским централизмом и слабим војним капацитетима, није у стању да сама решава кризе на свом прагу. Оптужбе из „Шпигла“ више личе на плач због губитка америчког покровитељства него на објективну анализу. Уместо хистерије, Европљанима би боље дошло да прихвате реалност и допринесу решењу, уместо да кукају над наводном „издајом“.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао