Aktuelno Arhive | Stranica 19 od 23

Rešenja za odvodnjavanje dostupna i preko eUprave

Jelena Trifunović oktobar 27, 2022

JVP „Vode Vojvodine“ će od sada rešenja za naknadu za odvodnjavanje slati i elektronskim putem obveznicima koji su istovremeno i korisnici eUprave.

Budući da su rešenja za tekuću godinu već poslata, danas će rešenja u svoje elektronsko sanduče dobiti samo fizička i pravna lica, koja su zakupci državnog poljoprivrednog zemljišta, navode u ovom preduzeću.

Međutim, od sledeće godine će na ovaj način naknadu za odvodnjavanje primiti gotovo 120.000 obveznika, koliko ih trenutno ima naloge na eUpravi.

Elektronska dostava pojednostaviće i ubrzati komunikaciju sa obveznicima, a preporuka je da se svi korisnici iz AP Vojvodine registruju na eUpravu kako bi automatski dobijali rešenja o utvrđenoj naknadi za odvodnjavanje, saopštili su iz JVP „Vode Vojvodine“.

Šakali istrebljuju divljač, lovci u organizovanim hajkama

Igor Crnogorac oktobar 27, 2022

Ogromne štete od šakala u lovištima primetne su svuda, pa i na teritoriji Kikinde. Ovi predatori primećeni su u atarima svih sela. Pojedinačno, ubijaju sitne životinje, ali u čoporima napadaju fazane i zečeve, čak i srne, kaže predsednik lovačkih društava u Iđošu i Sajanu, Veselin Veselinov.

– Primetno je opadanje populacija divljači, fazana i lanadi. Šakala ima i po 40, 50 u trskama i kopovima. Love noću, u čoporima. To je veoma pametna i lukava životinja, on je strvinar, jede uginule životinje, čak i ubijene jedinke svoje vrste. Do sada nisu ulazili u sela, ali su u dvorištu jedne kuće van naselja pojeli psa na lancu – kaže Veselinov.

On objašnjava da ovih strvinara, do pre desetak godina nije bilo. Od starijih su čuli da je populacija šakala bila vrlo brojna posle Drugog rata, ali je problem tada protpuno rešen trovanjem, koje danas zakonom nije dozvoljeno.

– Mi smo organizovali hajke sa po 20, 30 ljudi – priča Veselinov, ali to neće rešiti problem. Potrebno je sistemsko rešenje jer je lovno privredna osnova ugrožena, jako je smanjen broj korisne divljači, zečije, fazanske, srneće.

Šakali se veoma brzo razmnožavaju jer imaju dovoljno hrane koju nalaze i love, što otežava njihovo istrebljenje. Nove teritorije osvajaju u velikim migracijama, tražeći područja sa više hrane. Kod nas stižu s juga, iz Dalmacije, kaže Veselinov. Jedina dobra vest je da ove životinje beže od ljudi, veoma su plašljivi. Danju se ne mogu videti i love isključivo noću.

Šakal je opasan i zbog toga što, kao i lisica, može da prenese besnilo i pseću kugu. Pripada porodici pasa i ima veličinu srednjeg psa. Odrasle jedinke dostižu dužinu od 80 cm do 130 cm i visinu 40 cm, teški su i do 15 kilograma. Imaju uspravne, široko razmaknute uši. Vrst koja nastanju naše krajeve je braonkasto-zlatne boje. Njihovo omiljeno stanište su guste, neprohodne šikare.

Kada krenu u lov, ispuštaju karakterističan urlik sličan visokom, cvilećem kriku. Obično zavijaju u večernjim satima, dajući signale ostalima o tome gde se nalaze. Za njih nisu tipične sezonske migracije, zadržavaju se tamo gde imaju dovoljno hrane. Zato njihovo prisustvo najviše utiče na lovna područja, kakvo je i naš kraj.

Usavršavanje i stručna praksa u Austriji za studente ekonomije i prava

Jelena Trifunović oktobar 26, 2022

Započeo je novi ciklus stipendija Best of South-East koji i ove godine, u saradnji sa Univerzitetom u Gracu, realizuju Erste Grupa i Steiermärkische Sparkasse Banka. Ovaj program usavršavanja i daljeg obrazovanja namenjen je talentovanim i posvećenim studentima postdiplomskih i diplomskih studija iz oblasti ekonomije ili prava iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije.

Kako je saopšteno, program polaznicima pruža priliku da na jednom od najstarijih austrijskih univerziteta nadograde znanja stečena tokom studija, iskuse kako je raditi u multikulturalnoj sredini i lakše zakorače u profesionalni život zahvaljujući praksi ili obuci u jednoj od najmodernijih bankarskih institucija u Štajerskoj.

Kao i do sada, zainteresovani studenti moći će da biraju između pripravničke prakse ili programa stručne prakse, koji traju po godinu dana, od septembra 2023. do avgusta 2024. godine.

Studenti koji budu učestvovali u Trainee programu pohađaće izabrane kurseve na Univerzitetu u Gracu, dok će poslednja dva meseca programa, ili duže, provesti u jednoj od Steiermärkische Sparkasse banaka u Jugoistočnoj Evropi. Studenti koji učestvuju u Internship programu fokusiraće se na kurseve na Univerzitetu u Gracu koji su relevantni za završetak njihovih studija na matičnim univerzitetima.

Tokom dvomesečne letnje prakse, nakon akademske godine, učesnici će biti intenzivno uključeni u svakodnevno poslovanje Steiermärkische Sparkasse na jednoj od njenih lokacija u Štajerskoj ili u Jugoistočnoj Evropi.

Stipendisti u okviru programa imaju pravo na stipendiju vrednu do 9.000 evra, koja pokriva mesečni džeparac do 750 evra, školarinu i registraciju pri Univerzitetu u Gracu, kao i intenzivni kurs nemačkog jezika u univerzitetskom jezičkom centru Treffpunkt Sprachen.

Rok za prijavu na ovogodišnji ciklus stipendija je 1. decembar do 13 časova, a detaljnije informacije o neophodnim uslovima za prijavu, proceduri i dokumentaciji nalaze se na sajtu Erste Banke.

MSK i ,,Toza Marković“ među najvećim dužnicima za gas

Jelena Trifunović oktobar 24, 2022

Javno preduzeće ,,Srbijagas“ objavilo je spisak najvećih dužnika zaključno sa septembrom ove godine, a među najzaduženijima su i dva privredna društva iz Kikinde-,, Metanolsko sirćetni kompleks“ iz ,,Toza Marković“.

Kako je objavljeno na sajtu Srbijagasa, MSK zaključno sa 28. septembrom duguje tom preduzeću 1,66 milijardi dinara, a „Toza Marković“ 399 miliona dinara.

Na spisku najvećih dužnika su još i JKP ,,Novosadska toplana“, DOO ,,Novi Sad gas“, AD ,,Gas Feromont iz Stare Pazove i Toplana Jagodina.

JP ,,Srbijagas“ je većinski vlasnik oba pomenuta kikindska privredna društva.

Folklorci iz Bašaida oduševili na festivalu u Sarajevu

Igor Crnogorac oktobar 23, 2022

Folklorni ansambl KUD „Bašaid“ upravo se vratio iz Sarajeva u kojem su imali čast da nastupe na Međunarodnom festivalu folklora „Autumn Fest“. Bašaidski KUD boravio je u ovom gradu od 21. do 23. oktobra na poziv KUD „Ilidža“, sa čijim ansamblom su se sprijateljili ovog leta na festivalu u grčkom Nesebaru. Na sceni Multimedijalnog centra Ilidža nastupilo je, uz domaćine, sedam ansambala, od kojih i četiri iz Beograda i jedan iz Boleča.

– Festival je revijalnog karaktera, sa oko 250 učesnika. Mi smo se predstavili sa igrama iz Banata i doživeli smo oduševljenje publike i domaćina. Prijem je bio izuzetan, i dogovorili smo se i da nastavimo saradnju

– kaže sekretarka KUD „Bašaid“, Jasmina Mijailović.

Posebnu zahvalnost, kažu u KUD-u, duguju Gradu, na podršci i pomoći bez koje ne bi mogli da otputuju na ovaj izuzetan susret, u čemu im je pomogla i članica Saveta Mesne zajednice Bašaid, Aneta Jankov. Kako napominju, deo grupe postali su i vozači „Autoprevoza“, kojima su zahvalni na razumevanju i odličnoj saradnji sa članovima ansambla.

Istraga o masovnoj tuči ispred „Ipona“ u toku

Jelena Trifunović oktobar 23, 2022

Policija i tužilaštvo intenzivno rade na rasvetljavanju svih okolnosti u vezi sa masovnom tučom koja se dogodila juče posle ponoći ispred kafe-bara „Ipon“. Zvaničnog saopštenja o događaju nije bilo, ali je potvrđeno da su u tuči povređena trojica muškaraca koji su, posle ukazane lekarske pomoći u bolnici, pušteni kućama. Prema dosadašnjim informacijama, sukobila se grupa gostiju, najverovatnije navijača, sa radnicima obezbeđenja. Istraga je u toku.

Uznemirujući snimci tuče, ali i jednog od povređenih ubrzo su se raširili po društvenim mrežama, a preneli su ih i mnogi mediji što je dodatno podiglo buru oko ovog događaja.

Gradski odbor SUBNOR-a na obeležavanju Dana oslobođenja Beograda

Jelena Trifunović oktobar 23, 2022

Kako bi se poklonili senima žrtava, odali počast zaslužnim precima i uveličali obeležavanje važnog datuma, predstavnici Gradskog odbora SUBNOR-a, na poziv SUBNORA-a Savski Venac učestvovali su u obeležavanju Dana oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu.

Delegaciju kikindskog odbora SUBNOR-a činili su Savo Orelj, predsednik, Mileva Ćojanović, predsednica aktiva žena i članice Ljuba Luka i Nina Stepančev.

– Vence i sveće na mesto pogibije 28 Crvenoarmejaca 20 oktobra 1944.godine, položile su boračke organizacije iz Srbije, Hrvatske- Splita i Vukovara,BiH- Istočno Sarajevo, Crne Gore-Bijelo Polje, kao i predstavnici Ruske ambasade. Nadahnuto obraćanje savetnika ruskog ambasadora Olega Stupina i predsednice SUBNOR-a Savski venac Olge Stojiljković-Trifunović o danima oslobođenja, žrtvama i pobedi, nikog nisu ostavili ravnodušnim. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić upriličio je prijem za predsednika SUBNOR-a Srbije,generala Vidosava Kovačevića i njegove najbliže saradnike, i u razgovoru iskazao je priznanje za rad i dao punu podršku SUBNOR-u, najbrojnijih boračkoj organizaciji, u daljim aktivnostima na očuvanju tekovina NOR-a i negovanju antifašizma- kaže predsednik gradskog odbora SUBNOR-a Savo Orelj.

Dodaje da su se domaćini svojski potrudili da prisutne delegacije uspostave dogovor o budućoj prekograničnoj saradnji, u cilju negovanja tekovina antifašizma i kulture sećanja.

– Organizatori su se potrudili da obeležavanje uveličaju bogatim kulturno-umetničkim programom na Trgu republike Naša delegacija imala je čast i da da izjave za Dnevnik RTS-a i Večernje novosti. Pečat događaju dala je svečana Akademija u prostorijama opštine Savski venac Zahvaljujemo se Gradskoj upravi što nam je omogućila da učestvujemo u obeležavanju Dana oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu- zaključuje Orelj.

O besmislu rata, dvojezično, na sceni „Eđšega“

Igor Crnogorac oktobar 23, 2022

U Kulturno-umetničkom društvu „Eđšeg“ sinoć je odigrana predstava „Piknik na frontu“. Preko projekta Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjinnj – nacionalne zajednice, u ovom Društvu nedavno su uložili u opremu i obezbedili prevod na srpski jezik. Na taj način, privukli su i novu publiku, koja je i sinoć „Eđšeg“ odabrala za svoju pozorišnu destinaciju.

„Piknik na frontu“ je teatar apsurda, komedija čuvenog savremenog španskog pisca, Fernanda Arabala. Glumci-amateri dramske sekcije „Jožef Atila“, premijerno su je izveli u aprilu, ni ne sluteći da će, nažalost i veoma brzo, postati aktuelna.

– Pogodili smo živac. Ova komedija apsurda je sada ključ jer ljudi, obično, ne razmišljaju o strahotama rata, za njih je to nešto daleko i sada je ova naša predstava ključ. Rađena je u „montipajtonovskom“ stilu – publika se smeje dok je gleda, ali i dobija teme za ozbiljna promišljanja – kaže reditelj, Šandor Kiralj.

Kiralji je i rukovodilac dve dramske sekcije i stalni reditelj u „Eđšegu“. Pored njega, u predstavi su i Anamarija Kiralj, Norbert Đuranki, David Čikoš, Imre Tombac i Vivijen Fazekaš. Težak zadatak igranja situacija apsurda izneli su sa dobrim osećajem za balansiranje na ivici gega, u koji ova vrsta pozorišta ne sme da „sklizne“.

– Predstava govori i o malograđanštini, ljudskoj gluposti i besmislu rata. Igram majku, i mogla sam sa razumevanjem da pronađem lik. Mi ovde radimo kao porodica. Iako nas je sve manje, dolaze i mladi, ali zato i sve teže pronalazimo adekvatan tekst za ovako mali ansambl – kaže Anamarija Kiralj, koja je na sceni „Eđšega“ već gotovo tri decenije.

„Piknik na frontu“ odigran je i na Vojvođanskoj smotri mađarskih pozorišta u Temerinu, gde je osvojio tri nagrade – dve za kolektivnu igru i jedno glumačko priznanje, koje je pripalo mladom Davidu Čikošu. Ansambl je letos nastupao u Slovačkoj, a u planu je i gostovanje u Žombolju.

Imajući u vidu okolnosti na kulturnoj sceni, u „Eđšegu“ se, kažu, trude, da rade tehnički i organizaciono manje zahtevne predstave. Tako stižu do mesta manjih mesta u kojima nema pozorišta. Nije im teško da igraju i u kafani, kaže reditelj Kiralj.

Pored ove predstave, aktivan je i komad za decu „Gluvi kralj“, koji potpisuje isti reditelj, a igra ga mlađi ansambl Društva. Uprkos mnogim otežavajućim okolnostima – sve je manje glumaca, nema ni dovoljno novca, „Eđšeg“ može da se pohvali da je jedino mađarsko pozorište u državi koje svake godine izvede premijeru. Pored toga, za svaki praznik koji okuplja članove različitih sekcija i prijatelje, pripremaju se inscenacije, muzički program, recitali.

Ulazak na predstave se ne naplaćuje, ali publika može da donira novac, koji ansambl koristi za putovanja. U svojoj misiji putujućeg pozorišta koje stiže svuda gde se teatru raduju.

Jovanov: Osnovni zadatak buduće vlade da sačuva samostalnost i slobodu Srbije

Jelena Trifunović oktobar 18, 2022

Predsednik poslaničke grupe „Aleksandar Vučić- Zajedno možemo sve“ Milenko Jovanov istakao je da je osnovni zadatak buduće vlade da sačuva samostalnost i slobodu Srbije u okolnostima kada se sa svih strana na našu zemlju vrše pritisci i građanima osporava pravo da odlučuju kakvu vladu žele.

Jovanov je, u ime predlagača, obrazložio predlog izmena i dopuna Zakona o ministarstvima koji podrazumeva da nova Vlada ima 25 resora jer će, kako je ukazao, nova vlada funkcionisati u vanrednim okolnostima, pa neke oblasti moraju biti reorganizovane.

On je naglasio da je veoma važno da se nastavi ekonomski rast, navodeći da smo prošle godine imali ukupno 3,9 milijardi evra stranih investicija, a da je ove godine do septembra taj iznos bio 3,1 milijardu evra.

Kako je naveo, očekuje se da se nastavi rast plata i penzija, penzije će porasti u novembru za devet odsto, a u januaru za više od 12 odsto. Jovanov je ukazao i na povećanje minimalne zarade na 40.000 dinara i naveo da nezaposlenost u ovom trenutku iznosi 8,9 odsto. Takođe, napomenuo je važnost realizacije plana Srbija 2025 i ravnomernog regionalnog razvoja Srbije.

Pojedine oblasti biće reorganizovane, pa će tako Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija biti podeljeno u više resora. Telekomunikacije i informisanje biće objedinjeni, a kultura će biti zaseban resor. Sve poslove na velikim investicijama objediniće Ministarstvo za javna ulaganja. Sport će biti zaseban resor, a omladina u resoru sa turizmom.

Međunarodni dan iskorenjivanja siromaštva

Igor Crnogorac oktobar 17, 2022

U svetu se 17. oktobar obeležava kao Dan borbe protiv siromaštva. Stopa rizika od siromaštva u našoj zemlji prošle godine bila je 21,2 odsto i, u odnosu na prethodnu godinu, manja je za pola procenta. Novčanu socijalnu pomoć u Kikindi i selima prima četiri odsto ukupne populacije Grada.

U Srbiji, siromaštvom su najviše pogođena deca do 14 godina i stariji u ruralnim područjima, zatim mnogočlane porodice, samohrani roditelji, nezaposleni, i osobe sa invaliditetom i porodice u kojima oni žive. Samozaposleni su imali mnogo veću stopu rizika od siromaštva od zaposlenih kod poslodavca – 14,5 odsto u odnosu na 5,4 odsto. Pod najmanjim rizikom prošle godine bili su građani starosti od 25 do 54 godine – 19.1 odsto.

Za jednočlano domaćinstvo, u 2021. godini, prag rizika od siromaštva bio je 24.064 dinara, za domaćinstvo s dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina iznosio je 43.315 dinara, a za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece – 50.533 dinara.

U Kikindi, ukupan broj korisnika socijalne zaštite na evidenciji Centra za socijalni rad je 7.582. Novčanu pomoć primaju 2.194 osobe, a dečiji dodatak njih 854, pokazuju podaci za prošlu godinu, prikupljeni u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu i nadležnom ministarstvu.

Osnovica novčane socijalne pomoći za jednu osobu je 9.580 dinara, za svaku narednu odraslu osobu u domaćinstvu dobija se 4.790 dinara, a za dete do 18 godina, 2.874 dinara.

Актуелно