Компанија „Себа мед“ организовала је избор за педијатра године, а победник је педијатар неонатолог из Кикинде др Биљана Племић. Гласање је трајало до 31. децембра и организовано је на инстаграм страници Себа мед. Најбољи је биран на основу броја гласова, а номиновани су били дечији лекари из читаве Србије.
-Пуно ми значи што сам проглашена за педијатра године. Нисам очекивала да ћу баш ја заузети то, тешко освојиво, прво место. Нада је постојала, али незнатна. Ипак, уз подршку суграђана и медија освојила сам највише гласова и хвала свима који су гласали за мене. Ништа нема лепше када добијете доказ да сте у свом окружењу прихваћени и да се рад и труд цене и вреднују – истакла је др Племић.
Номиновано је било пуно педијатара из Београда, Новог Сада, али и других места и градова већих до Кикинде.
-Посебно бих истакла чињеницу да је међу лекарима за које се гласало и др Катарина Милошевић, пулмолог са Универзитетске дечије клинике у Тиршовој, али и други београдски педијатри за које сам била убеђена да ће имати више гласова. Награда је подстрек за још бољи рад и доказивање у струци коју сам одабрала. У кикиндској Болници педијатрија и неонатологија су на завидном нивоу што се види и по подршци суграђана – навела је др Биљана Племић.
Наша суграђанка је лекар са дугогодишњим искуством, стручна, вредна и веома посвећена свом послу.
-Свака посета малих пацијената педијатру представља изазов и они у великом броју случајева реше здравствени проблем. Ипак, за све сложеније проблеме новорођенчади консултује се неонатолог чији посао траје 24 сата. Брига о бебама у неонаталном боксу зависи од заједничког ангажовања медицинских сестара и педијатара. Овај посао пун је одрицања и немерљиве среће – каже др Племић.
Др Биљана Племић напомиње да је уз несебичну помоћ педијатара др Гордане Бистричић и др Драгице Митрић на најбољи могући начин савладала све вештине. Педијатрију је учила од врхунских стручњака са београдског Института за мајку и дете, а неонатологију од најбољих са новосадског Института за здравствену заштиту деце и омладине Војводине.
У току је реконструкција простора будућег Диспанзера за жене. Након што се дуже време тражио објекат за ову службу, донета је одлука да се искористи зграда некадашњег Антитуберкулозног диспанзера, подсетила је директорица Дома здравља др Биљана Марковић.
-Радови се обављају у другој половини зграде, из дворишта, која није санирана годинама уназад. Пуну подршку добили смо од локалне самоуправе која је препознала потребу да се за Диспанзер за жене изнађе адекватан простор. Из некадашњег Антитуберкулозног диспанзера измештен је рендген, а стручњаци Института „Винча“ прегледали су простор и утврдили да нема зрачења, тако да нема бојазни – истакла је др Марковић.
Диспанзер за жене до ковид пандемије био је смештен у Општој болници. Како је Болници био потребан простор за ковид центар ова служба је исељена и већ три године налази се у делу Медицине рада.
-Тада је то био једини слободан простор и на нама је било да га што пре доведемо у ред како би Диспанзер за жене могла да ради. Пошто се ситуација са корона вирусом стабилизовала и Медицина рада је почела поново да ради, почели смо да тражимо одговарајући простор. У некадашњем Антитуберкулозном диспанзеру има довољно места за запослене и све потребе поменуте службе. Тренутно имамо три гинеколога и места има за још једног – напоменула је наша саговорница.
Диспанзер за жене имаће две амбуланте за прегледе које ће моћи да раде у исто време, и по једну за ултразвучни преглед и цитологију, као и посебна просторија за преглед трудница. Биће места за простор за интервенције, чекаоницу, картотеку и све остало што је неопходно. У плану је и да се Центар за ментално здравље пресели на нову локацију, тако да се разматра да се у овај објекат пребаци и Патронажна служба која се налази у подруму амбуланте у улици Краља Петра Првог 106.
-Простор је неуслован и неадекватан и циљ је да и њима обезбедимо боље услове рада. Како су ове две службе уско повезане најбоље би било да су у једној згради – каже др Биљана Марковић.
Радови на Диспанзеру за жене напредују жељеном динамиком и биће завршени током пролећа.
ПРОЈЕКТУЈЕ СЕ НОВА ЗГРАДА ДОМА ЗДРАВЉА
Оно што би на најбољи начин решило проблеме неусловних просторија и улагања у старе зграде у којима се налазе амбуланте Дома здравља у граду јесте потпуно нова зграда.
-У току је израда пројекта за нови објекат који ће се налазити у оквиру простора некадашње касарне „Серво Михаљ“. Очекујемо у наредном периоду и зграду Дома здравља која ће имати све – прецизирала је др Марковић.
ОПРЕМЉЕНОСТ ОДЛИЧНА
У претходним годинама зановљена је медицинска и друга опрема за Диспанзер за жене.
-Медицински апарати су модерни и нови, а услед недостатака простора немамо где да ставимо сву опрему коју имамо тако да је то разлог што није у функцији – сазнајемо од наше саговорнице.
Адам Гросман, Петeр Книес и Петер Бартл била су тројица припадника немачке пољске полиције којима се 24. августа 1941. године изгубио сваки траг, након што су кренули у великокикиндски атар. Немачке полицијске власти утврдиће „напорним и дуготрајним настојањима“ да су, возећи се својим бициклима на путу Велика Кикинда-Башаид, наишли на припаднике драгутиновачког партизанског одреда који су их убили и закопали у оближњем кукурузишту. Њихови лешеви пронађени су последњег дана 1941. године. Уследиће сурова освета.
Трећег јануара 1942. године у парку поред Соколане у центру Кикинде, прво је организована погребна свечаност за побијене Немце, а потом јавно стрељање у дворишту Курије. Због убиства тројице немачких пољочувара, погубљена су деветорица родољуба из Драгутинова и Беодре, међу којима је био и командант Одреда Лазар Пајић.
На великим црвеним плакатима, грађанство је обавештено о стрељању „комунистичких злотвора“. Шесторица су били партизани, а тројица су оптужени да су им помагали и пружали склониште. Како би додатно застрашили становништво, беживотна тела родољуба окачили су на вешала испред православне цркве где су висила 24 сата.
У поподневним сатима, у затвор Курије, враћен је транспорт кикиндских затвореника са Бањице. Разлога за радост због повратка, убрзо ће се испоставити, није било. Стрељање припадника драгутиновачког одреда било је само увод у још свирепији злочин.
Наредба о одмаздама предвиђала је да за једног убијеног немачког војника, следи смртна казна за 50 до 100 комуниста. Паул Бадер, војни заповедник, 22. децембра издаје заповест по којој ће за једног убијеног Немца бити стрељано 50, а за рањеног 25 партизана.
Како стрељање 3. јануара није било у складу са заповешћу о одмаздама, за ново јавно стрељање одабран је трећи дан православног Божића. Одсек јавне безбедности забранио је да се црквена звона оглашавају од 9 до 11. јануара како се звоњава не би протумачила као пошта стрељаним родољубима.
Да је на помолу масакр, злослутно су најавила вешала подигнута испред Курије осмог јануара. Деветог јануара појавили су се плакати Управног одсека Подбанског звања о стрељањима која ће уследити истог дана у Кикинди, Мокрину, Аранђелову, Драгутинову и Петровграду. Жртве су 150 грађана српске и ромске националности, заробљени у рацијама током јесени 1941. године: партизани, њихови симпатизери, али и слободарски опредељени људи који нису желели да прихвате немачку окупацију. На плакату су исписана имена са кратким описом „кривице“: чланство у СКОЈ-у и КПЈ, сакупљање и преношење оружја, курирска служба за партизане, скривање илегалаца…
Крвава драма у дворишту Курије почела је у 10 часова. Пред стрељачки вод од 50 полицајаца, извођени су у групама од по десет- 25-годишњи студент права, 21-годишњи кројачки помоћник, 56-годишња домаћица, 47-годишњи баштован, 36-годишњи пољопривредник… Извршење злочина праћено је аплаузима и повицима из гледалишта. Кроз отворене прозоре Курије, војници, полицајци и цивили посматрали су стрељање, а неки од њих као полицијски комесар Антон Вебер повели су и своју децу. Побијено је 30 антифашиста- 21 Кикинђанин и 9 Мокринчана. Пошто су жртве 24 сата висиле на вешалима, мобилисани Роми однели су их колима иза католичког гробља код железничке станице и закопали у заједничку раку.
У свом извештају, срески начелник др Е. Кусинг навео је да су се стрељани „јуначки држали“. Док је прва група викала опроштајне речи својим укућанима и рођацима, друга и трећа су „клицале Совјетској Русији и слично“.
Тог деветог јануара 1942, фашисти су стрељали по 30 родољуба у Кикинди, Мокрину, Петровграду, Аранђелову и Драгутинову. У Банатском Аранђелову, за разлику од других места, жртвама је било дозвољено да напишу опроштајна писма.
Обележавање 9. јануара
Полагањем венаца и комеморативним скупом испред „зида плача“ у дворишту Курије, данас се обележава 82 године од свирепог злочина и одаје пошта страдалим жртвама.
Држава улаже велика средства у изградњу „Осмеха Војводине“ и тиме показује колико су нам важна сва та места у Војводини кроз коју ће проћи брза саобраћајница, истакао је председник Вучић.
Председник Србије Александар Вучић обилашао је градилиште на граничном прелазу са Мађарском у Бачком брегу где је почела изградња брзе саобраћајнице која ће обухватити Бачки Брег – Сомбор – Кулу – Врбас – Србобран – Бечеј – Нови Бечеј – Кикинду- гранични прелаз са Румунијом у Српској Црњи.
Фото: Фејсбук Александар Вучић
-Ова брза саобраћајница ће много тога променити када говоримо о путовању кроз Војводину. Инвестиција ће приближити Сомбор, Београду и Новом Саду, али и Мађарској и Румунији. Велике паре улажемо у ово и ово је део ЕКСПО 27, који није везан само Београд, већ за целу земљу – истакао је председник Вучић додајући да ће ово бити део модерних и брзих саобраћајница које кад имате онда вам долазе инвеститори.
Такође се дотакао гасне конекције Мокрин-Београд и казао да „неће индустрија тамо где нема гаса“.
Овом догађају присуствовали су и градоначелник Кикинде Никола Лукач и начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић.
Припремни радови на изградњи брзе саобраћајнице „Осмех Војводине“ почели су половином децембра. Саобраћајница „Осмех Војводине“ биће дуга око 186 километара и од Бачког Брега до Врбаса стизаће се око 50 минута, а од Врбаса до Српске Црње за сат и десет минута. Пројектована је за брзину од 100 километара на сат.
На делу трасе, од Сомбора до Кикинде, планирана је изградња 46 мостова, преко канала и пролаза за пут, 34 надвожњака, пет подвожњака и 35 пропуста. Саобраћајница ће 13 површинских кружних раскрсница и 12 петљи: Сомбор, Кљајићево, Сивац, Црвенка, Кула, Врбас Запад, Врбас Север, Врбас Исток, Врбас Е75, Србобран Север, Турија и Кикинда Исток.
Вучић је указао да се за Војводину увек мислило да је најразвијенији део Србије, а да су заправо у централној Србији развијенији делови од појединих делова Баната.
– Зато је ова саобраћајница важна за цео северни Банат. Кад изградите аутопут Београд-Зрењанин, то вам диже цео јужни Банат…Све око Зрењанина ће да процвета – рекао је Вучић.
Истакао је да мора да се улаже у Банат много више, али и у део Јужнобачког округа, у Западнобачки, делове Севернобачког и посебно у Севернобанатски округ.
– То су ствари према којима морамо да променимо свој однос, лакше је и боље него раније, али ово су ствари које морамо да направимо и урадимо да буду много боље – рекао је председник Србије.
„Изградња брзе саобраћајнице, у дужини од 185 километара, која ће повезати територије Сомбора, Kуле, Врбаса, Србобрана, Бечеја, Новог Бечеја и Kикинде, познате као „Осмех Војводине“ – једна је од најважнијих вести за Војводину минулих деценија, а заједно са другим пројектима и целе наше државе. Овако велику и значајну брзу саобраћајницу нисмо градили још од почетка 70-их година и изградње ауто-пута Београд-Суботица, који је грађен у фазама“, изјавио је председник Покрајинске владе Игор Мировић у Бачком Брегу где су у среду почели радови на изградњи прве деонице брзе саобраћајнице од границе са Мађарском до Српске Црње – граничног прелаза са Румунијом.
Догађају су присуствовали потпредседник Владе Србије и министар одбране Милош Вучевић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, амбасадор НР Кине Ли Минг, градоначелници Сомбора и Кикинде Антонио Ратковић и Никола Лукач и други званичници.
Мировић је додао да верује у партнерство Србије и Кине које је доказано много пута на бројним заједничким пројектима, те да ћемо у року који је предвиђен уговором имати реализовану ову инвестицију.
„Почели су радови на изградњи ауто-пута Београд – Зрењанин – Нови Сад, и на изградњи брзе саобраћајнице „Осмех Војводине“. Са овим, али и са свим другим конкретним пројектима, у наредних седам до осам година, видећемо потпуно нову слику Војводине, а тиме и целе наше државе“, истакао је Мировић и додао да је уверен да грађани целе Србије виде конкретне резултате политике заједништва и рада на северу наше земље.
„Изградња ове брзе саобраћајнице значиће за грађане Сомбора, Куле, Врбаса, Новог Бечеја, Бечеја, Кикинде, Србобрана, али и других општина које се налазе у широј зони ауто-пута. То ће значити нова радна места у будућности, нове индустријске зоне, домаће и стране компаније, као и шансу за развој туризама“, навео је Мировић и указао да ће то значити много за будућност и заједничку борбу да људи остану у мањим местима, да се не селе у градове и не одлазе у иностранство, већ да овде оснују своје породице.
ЗА БРЗИНУ 100 КМ НА САТ
Саобраћајница позната као „Осмех Војводине“ односно „Смајли” пројектована је за брзину од 100 километара на сат.
На делу трасе планиране брзе саобраћајнице, од Сомбора до Кикинде, планирана је изградња 46 мостова (преко канала и пролаза за пут), 34 надвожњака, пет подвожњака и 35 пропуста.
На траси брзе саобраћајнице планирана је изградња 12 петљи: Сомбор, Кљајићево, Сивац, Црвенка, Кула, Врбас Запад, Врбас Север, Врбас Исток, Врбас Е75, Србобран Север, Турија и Кикинда Исток. Планирана је изградња и 13 површинских кружних раскрсница.
ВЕЛИКИ ДАН ЗА СРБИЈУ И ВОЈВОДИНУ
Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић изјавио је да је ово велики дан за Србију и Војводину, јер ће ова саобраћајница променити живот грађанима Војводине. Овај пут важан је и за Мађарску и Румунију.
„Политика председника Вучића је да се Србија саобраћајно повеже што ће омогућити инвестиције, нова радна места и бољи животни стандард“, рекао је Весић и истакао да је план да се ради и реконструкција око 400 километара пруге у Војводини, паралелна пруга са брзом пругом за брзине од 120 километара на сат.
СИМБОЛ ПРИЈАТЕЉСТВА КИНЕ И СРБИЈЕ
Амбасадор НР Кине Ли Минг изјавио је да је почетак изградње ове саобраћајнице – догађај који представља једну врсту прекретнице за Републику Србију.
„Kина је веома поносна што заједно са Србијом ради на изградњи њене инфраструктуре. Данашњи дан представља још један симбол пријатељства између Kине и Србије“, навео је амбасадор Минг.
Пред нама је нова зимска сезона и право време да заштитите мерне уређаје од смрзавања. Да би се водомери и унутрашње инсталације сачували током ниских температура, важно је да буду изоловани на адекватан начин. Пракса из претходних година показује да се велики број водомера налази у спремиштима која нису одговарајућа.
Битно је напоменути да је управо обавеза потрошача да брину о својим унутрашњим инсталацијама и да се старају да водомерно окно буде чисто и заштићено од смрзавања и механичких оштећења, али исто тако да водомер буде доступан за одржавање и очитавање, наводе у ЈП Кикинда.
До смрзавања водомера долази најчешће када они нису прописно смештени, нарочито у подрумима без прозора или шахтовима без поклопца. У таквим околностима предлажемо да се водомери утопле, да се постави неки термоизолациони материјал преко њега (даске, слама, стиропор или стаклена вуна).
Напомињемо да завијање водомера крпама не представља довољну заштиту када су ниске температуре.
Дворишне водоводне инсталације које воде до чесмe, гаража, шупа и издвојених објеката који се не греју, требало би, такође, обезбедити.
Посебно апелујемо на власнике викендица и објеката у којима се не борави током зиме да испусте из славина воду и адекватно изолују мерно место.
Молимо грађане да на време провере своје унутрашње инсталације и мерне уређаје и тиме предупреде евентуалне трошкове узроковане пуцањем истих.
Квар на водоводној мрежи може се пријавити путем телефона 0230/422-760 и 062/884-48-88, али исто тако и електронским путем на адресу call.centar@jpkikinda.rs сваким радним даном од 07 до 15 часова.
Пријаву квара након 15 часова како радним,тако нерадним данима и празницима могуће је извршити путем телефона 062/884-48-88.
Председник Србије Александар Вучић најавио је новчану помоћ средњошколцима у висини од 10.000 динара у наредних 10 дана.
Вучић је изјавио да ће у наредних 10 дана држава Србија свим локалним самоуправама пребацити средства како би се сваком средњошколцу у Србији исплатило по 10.000 динара.
Како је рекао, о томе је разговарао са премијерком Аном Брнабић и министром финансија Синишом Малим око додатних мера које се односе великом већином на оне који немају право гласа.
„Исплатићемо 10.000 динара сваком средњошколцу, преко мајки, где живи са оцем преко оца, или преко хранитељске породице или посебних центара. Сматрамо да је то пред празнике важна мера и да ће помоћи родитељима да могу да уштеде. Стање у финансијама је добро“, рекао је Вучић.
Рекао је и да је договорена и друга мера – да се преко Поштанске штедионице свим корисницима студентских картица пребаци 1.000 динара, а да ће држава банци то надокнадити.
Министарство унутрашњих послова расписало је Конкурс за похађање селекционе и основне обуке за попуњавање 200 радних места у Жандармерији. Дирекцији полиције у Београду, Новом Саду, Нишу и Краљеву.
Право учешћа на конкурсу имају кандидати који испуњавају следеће услове:
да су држављани Републике Србије;
да имају пријављено пребивалиште на територији Републике Србије, најмање једну годину непрекидно пре дана подношења пријаве на конкурс;
да имају завршено средње образовање;
да немају мање од 18 ни више од 24 године старости у моменту подношења пријаве;
да не постоје безбедносне сметње за обављање послова у Министарству;
да поседују возачку дозволу за управљање моторним возилом „Б” категорије;
да испуне услове селекционог тестирања;
да су способни за похађање селекционе обуке за Жандармерију сходно резултатима са претходног лекарског прегледа.
Пријава на конкурс, подноси се на прописаном обрасцу заједно са документацијом, на адресу: Министарство унутрашњих послова, Сектор за логистику, Управа за људске ресурсе, Булевар др Зорана Ђинђића број 104, 11070 Нови Београд (писарница СИВ-а 2 или путем поште), са назнаком: “За јавни конкурс за радно место жандарм“ (навести за који Одред се подноси пријава).
Рок за подношење пријаве је 2. децембар. Више информација и образац за пријаву налазе се на страници МУП-а.
Вођа опозиције Драган Ђилас на судској лицитацији 2О18. године за свега 13,2 милиона динара купио је несуђену хладњачу, за коју је средином 2009. године, посредством „жуте“ покрајинске власти, Ђиласов ортак Зоран Милешевић, од Развојне банке Војводине узео кредит од 960 хиљада евра, уз обавезу да развије посао са воћем и поврћем, али од бизниса није било ништа, а банкарима ни динар није враћен. Застакљена зграда на улазу у град, у међувремену је претворена у – одгајивачницу немачких овчара, пише у прошлом броју „Комуне” Милан Иветић.
Актуелни вођа опозиције Драган Ђилас показао се и доказао као неко ко лако стиже до новца, поготово ако лову стиче док, као бизнисмен, упоредо обавља високу политичку функцију, па преко своје партијске врхушке (ДС) док она „дрма“ Србијом, уговара уносне послове са државом.
Тако је, као градоначелник Београда, у исти мах и власник „Мултиком групе“, за кратко време стекао неслућено богатство. Уме, такође, лидер Странке слободе и правде, сада и кључни креатор и спонзор изборне листе „Србија против насиља“, и да добитно улаже у станове и друге исплативе некретнине, да девизе промишљено орочи у банкама широм кугле земаљске… Зна, опет, овај тајкун с политичким педигреом и да свесно троши на нешто што, у новчаном смислу, барем на први поглед – не враћа уложено. Тако је, наиме, поступио у Кикинди.
Ђилас је, наиме, 2018. године, постао газда несуђене хладњаче за воће и поврће у нашем граду. Шта га је мотивисало да олако одреши кесу и преузме небригом и нехатом на рубу града уз магистралу у правцу Башаида у пословно-политичком глибу давно укотвени, додатно запуштени, стаклени „брод“ у којем је још од 2010. године требало да се складиште тржишни продукти овдашњих воћара, виноградара и повртара. Као да је, не размишљајући, улудо бацио паре. А није. Да ли је пазарењем будзашто (мерено дебљином његовог буђелара) несуђеног привредног профитног објекта Ђилас покушао да барем донекле сапере пословну и људску брљотину овдашњег тајкуна, са којим политички одавно тесно сарађује и јаранише? Присетимо се само како су њих двојица „спасавали“ од финансијске пропасти своју ДС, увлачећи је, како многи сматрају у –дужничко ропство. То је, међутим, друга тема.
За обичног смртника 13,2 милиона динара је баснословна сума. За Ђиласа је тај износ – ситница, цркавица. Толико је, Ђилас на јавној судској лицитацији платио за зграду хладњаче. А ево зашто је дошло до продаје кикиндског „Скадра на Бојани“.
Принтскрин
Зоран Милешевић је 6. јуна 2009. године од тек основане Развојне банке Војводине, настале докапитализацијом дотадашње Металс банке, која је, зна се, била под директном управом војвођанског огранка тада владајуће Демократске странке, узео строго наменски кредит од 89 милиона динара (по тадашњем курсу око 960 хиљада евра). Обавезао се, између осталог, да запосли одређени број људи и за неколико месеци започне производњу. Његов параф на банкарском уговору, испоставило се, био је, за невољу – мртво слово на папиру. Милешевић је тотално занемарио све преузете обавезе. Понео се као да је РБВ – Алајбегова слама. Тако, иначе, буде када се кредити дају на основу политичког, прецизније „буразерског“, пријатељства, а не екомомске логике и интересног резона.
Пошто није испоштовао уговор, нити измирио обавезе према РБВ, његов дуг са каматама и трошковима судског поступка нарастао је на фантастичних 172,391.585,22 динара (поједностављено на 172,4 милиона динара). Због тога је Развојна банка Војводине, да колико-толико намири огромну штету, од Милешевића одузела хладњачу и понудила је на продају. У ту сврху ангажован је јавни извршитељ из Зрењанина Драган Николић. Тек у другом покушају здање хладњаче је, за 13,2 милиона динара, односно за 112 хиљада евра, као једини понуђач, купила Ђиласова фирма „Мултиком група“.
Захваљујући Д.Ђ. и З.М, Кикинда, уместо хладњаче за воће и поврће, сада има још једну, баснословно плаћену – одгајивачницу паса. Поучан бизнис, да се смрзнеш.
НОВА НАМЕНА
Изјаловила су се надања Кикинђана да ће пребогати Ђилас преузету пословну аквизицију привести пројектованој пословној намени. Боде очи закантачен плац несуђене хладњаче. Свега и свачега је ту: грађевински материјал, гвожђурија, путарске, транспортне и радне машине… А унутра, у својеврсном „стакленику“ – чопор Милешевићевих паса, чији лавеж, када се отворе врата, одзвања атаром будећи језу. Несуђена хладњача за воће и поврће постаде, ето – поред оне у „Нарвику“, друга Милешевићева – пасја кућа.
ЗГРНУО БОГАТСТВО
Реагујући на јавне прозивке да се непоштено, до неслућених граница обогатио, Ђилас је на друштвеним мрежама куражно потврдио да на рачуну има 619 милиона евра. Машала. Па, не трепнувши, појасни: „То су приходи фирме у протеклих 10 година, на које плаћам порез. Ја се поносим тиме“.
А како је стекао толико богатство најбоље је објаснила некадашња председница Савета за борбу потив корупције Верица Бараћ. Ђилас је у време владавине ДС могао да функционише као градоначелник Београда, у исто време и као власник фирме која се бави медијима и која је, у пословном смислу, везана за буџет. Тако је лако могао да згрће милионе. Није то био одраз његове памети нити пословне креативности, већ – безобразлук и цинизам, рекла је својевремено Верица Бараћ.
Кикинда је међу топ десет градова по потражњи кућа, пише портал каматица. Велика потражња је била за кућама у Суботици, Зрењанину, а у врху листе су и Кикинда, Нови Сад, Шабац, Сомбор, Крагујевац, Бечеј, Панчево, Сремска Митровица. У свим овим градовима је у првој половини године продато више кућа него у било којој београдској општини.
Током протекле године убедљиво највише кућа у Србији, продато је ван Београда, у Суботици, око 1.200, а овај град је и у 2023. задржао прво место по броју купопродаја овог типа некретнина и за првих шест месеци су продате 564 куће.
На тржиште некретнина утицала је и већа потражња за кућама у селима која је порасла са појавом пандемије. Иако је интересовање касније благо смањено и даље је веће него пре пандемије. Најјефтиније куће у Суботици на селу се у околини тог града могу понекад наћи и за 10.000 евра, а најскупље коштају и више од 200.000 евра. Најскупље куће су, у местима Бачки виногради, Хајдуково и Хоргош, а углавном је уз њих ишао већи комад обрадивог земљишта или воћњак.
