Aleksandra Djuran

prijemni

Завршни испит за ученике осмих разреда померен је за недељу дана. То значи да ће испит из српског односно матерњег језика бити организован 23. јуна, дан касније је математика, а 25. јуна осмаци ће полагати изборни предмет.

Упис у средње школетакође се  помера за недељу дана, укључујући и све пратеће активности – објављивање резултата, приговоре, подношење листе жеља, као и сам упис ученика, због померања завршног испита за осмаке.

После завршног испита  жалбе првостепеним и другостепеним комисијама моћи ће да се поднесу 28. и 29. јуна, а 30. јуна биће објављена коначна листа са оствареним поенима на завршном испиту.

Уписивање жеља које средње школе желе да упишу је 1. и 2. јула.

preduzetnici-konkurs-(1)

Потпредседница Владе Србије и министарка привреде Адријана Месаровић позвала је  заинтересоване привреднике и предузетнике који желе да унапреде пословање и повећају укупан обим пословања да искористе подршку своје државе и да се јаве на актуелне конкурсе Министарства привреде.

Средства су намењена за набавку опреме, адаптацију или куповину пословног простора, набавку возила или улагања у трајна обртна средства.

Младима, почетницима у пословању, узраста од 20 до 35 година на располагању су кредитна средства до пет милиона динара по појединачном захтеву кроз програм Фонда за развој, са каматном стопом од свега 1,5 одсто на годишњем нивоу, односно један одсто уз доставу банкарске гаранције са роком отплате до 78 месеци, који подразумева чак 18 месеци грејс периода.

Породичним фирмама је такође доступно до пет милиона динара по појединачном захтеву кредитних средстава уз рок отплате до 60 месеци, уз могућност грејс периода до 12 месеци са каматном стопом од свега 2,5 одсто на годишњем нивоу, односно 1,5 одсто уз доставу банкарске гаранције.

За све оне који се баве пласманом меда и других пчелињих производа, предвиђена су бесповратна средства у износу до три милиона динара за набавку опреме за паковање, складиштење меда и доставних возила уз учешће до 50 одсто сопствених средстава.

DUHOVNA-AKADEMIJA-BVS-(6)

Пре тачно две деценије у Банатском Велико Селу започета је изградња православне цркве. Храм Светог Василија Острошког је добио и своје најважније обележје пре неколико година када је на куполи подигнут и освештан часни крст. Чудотворац Василије је заштитник овог места, а Великоселци су добили дуго очекивану светињу. Тим поводом одржана је Духовна академија под називом „Со земљи“ чији је циљ да се сакупе средства за даље радове на Храму.

-Пре тачно 34 године основан је Црквени одбор који је покренуо иницијативу за изградњу храма, а пре 20 година забодени су први кочићи који су означавали темеље цркве. Тада је посејано зрно вере које је допринело да се изгради велелепни храм. Објекат се још увек гради и до сада су завршени сви већи послови попут малтерисања, расвете, а постављени су и громобрани. У наредном  периоду предстоји нам поправка крова и уређивање порте – истакао је јереј Немања Милинковић, парох у Банатском Великом Селу.

Овом догађају присуствовала је помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

-Становници су добили молитвено место које је и место мира и Божијег благослова. Пожелела бих да са Храма још дуго звоне звона и да окупља верни народ, да их упућује на заједништво и мир. Нека Свети Василије Острошки помогне Великоселцима да живе у миру, слози  и љубави. Вера нам је, у овом тешким и турбулентним временима, преко потребна – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

У програму су учествовали хор „Атендите“, Милан Вашалић, мултимедијални уметник, Сара Глишић, ето уметник, чланови КУД-а „Марија Бурсаћ“ и ђаци ОШ „Славко Родић”.

Академији су присуствовали и свештеници из Накова, Нових Козараца, Кикинде и околине.

А.Ђ.

 

fizicka-aktivnost-(7)

Међународни дан физичке активности обележен је на Старом језеру у организацији Туристичке организације, Дома здравља, ЗЗЈЗ и Црвеног крста.

Др Бранислав Хачко, шеф Одсека за промоцију здравља у ЗЗЈЗ подсетио је на мото манифестације који је ове године „Прихвати изазов, покрени се“.

-Локални мото је „Крени ка реци, не апотеци“. Важно је да будемо у природи и да прихватимо изазов и променимо на стил живота. Говорим из личног искуства с обзиром на то да сам пре тачно годину дана био 15 килограма тежи , а до Нове године добио сам још пет килограма. У фебруару сам завршио у Болници са метаболичким дијагнозама. Тада ми је ендокринолог саопштио поражавајућу чињеницу, наставим ли тако, или дијализа или инсулин. На почетку седме деценије решио сам да се мењам уз лагану физичку активност и контролу исхране јер они доприносе да се спрече метаболички поремећаји који настају лошим стилом живота – открио је др  Хачко.

Обележавање је подржала и локална самоуправа, а заједно са бројним суграђанима били су и чланови Градског већа Тихомир Фаркаш и Маријана Мирков.

-Међународни дан физичке активности је начин на који треба да размишљамо како би, првенствено деци, створили навике да буду физички активни. Сведоци смо да нас развој технологије и друштвене мреже, на неки начин, спречавају да будемо физички активни. Подржавамо предлог да се у школама уведе више часова физичког и здравственог васпитања јер је то важно за развој деце – навео је Фаркаш.

Учествовали су чланови спортске школице „Растимо заједно“, „Champ 07“, спортско удружење „Сунце“, АДЗНМ „Гусле“, удружење пензионера „Сунчана јесен“, маме које су прошетале са децом у колицима.


Циљ је да се подигне свест о значају редовног кретања и физичке активности за здравље појединца и друштва, да подстакне људе свих узраста да се више крећу, да се смањи број обољења повезаних са седентарним начином живота попут гојазности, дијабетеса типа 2, кардиоваскуларних болести, да се промовише активан стил живота и то не само вежбање, већ и ходање, бициклизам, кућне и баштенске активности.

А.Ђ.

DUDA-MEMORYdef-OK

Вече сећања на недавно преминулог Душана Радака, писца и композитора,  биће одржано вечерас (субота) у 20 сати у Народном позоришту.

Радак је рођен у Кикинди, где је завршио основну школу и Гимназију, као и музичку школу. Радио је у Дому омладине у Кикинди, као уредник уметничког програма. Иако је највећи део живота провео у Новом Саду, увек се враћао свом родном граду. Тако је и његов последњи пут, по његовој жељи, био пут за Кикинду, за Банат на који је био поносан, и који је бескрајно волео. Душан Радак је написао девет књига од којих су најбројније књиге поезије (Самса, Кревет Змија, Трактат о радости, Стадијум кашике. Шљунак, и друге).

Писао је и за децу, радећи у Малом Невену, а као плод тог рада, осим чувених Суперпиталица, настао је и музички албум  „Хогли вогли рок”, који је убрзо, од стране критике у региону, проглашен за један од најбољих албума намењених деци, икада. Заступљен је у највећем броју антологија поезије, као истакнути стваралац савременог, самосвојног, поетског израза.

Добитник је више књижевних награда: „Печата вароши Сремскокарловачке“ , награде за животно дело „Песничке републике“ , награде за мултидисциплинарни допринос стваралаштву за децу, награде за савремено стваралаштво „Милан Ненадић“ , и других. Његов аутентични поетски израз будио је интересовање и сјајне критике ван граница наше земље. Његове песме су преведене на: енглески, италијански, руски, немачки, француски, мађарски, словачки, русински, румунски, македонски… Писао је и филмску музику.

turisticka-temisvar

Туристичка организација Кикинде представила је своју понуду на промоцији туристичке привреде у Темишвару, која је одржана 8. и 9. маја, на позив Туристичке организације Србије. Првог дана организовани су сусрети са туристичким агенцијама и медијима, док су се другог дана учесници представили на градском тргу. У оквиру програма, наступили су чланови Културно-уметничког друштва „Мокрин“ који су грађанима Темишвара приказали богатство српске традиције кроз песму и игру.

-Учествовале су 22 организације из наше земље, а Србија је представила своју понуду јер је циљ био да се скрене пажња на природне лепоте – сазнајемо од в.д. директорице Туристичке организације Кикинде Јасмине Миланков. – Позната је чињеница да су Румуни чести гости у нашем граду, Вршцу, Новом Саду, тако да је овога пута пружена могућност и другим организацијама да покажу своју понуду Румунима. Кикинда је акценат ставила на 40. „Дане лудаје“ како би наше драге комшије посетиле најстарију манифестацију и у што већем броју. Подсетићу и да је прошле године било 19.000 посетилаца из суседне земље, чиме је изједначен рекорд по броју посета Румуна из 2019. године за четири дана манифестације. Успоставили смо и контакт са туристичким агенцијама и представницима организација које се баве промоцијом Темишвара. Наша жеља је да Румуни, у што већем броју, долазе у Кикинду, а да ми пружимо могућност да, на организован начин, и наши суграђани одлазе у узвратне посете.

А.Ђ.

kol-centar-1

Центар за информисање о подстицајима у пољопривреди отворен је у Управи за аграрна плаћања. Брзе одговоре и основне информације пољопривредници ће добијати путем кол-центра, док ће се сложенији проблеми решавати директно, уз помоћ службеника Министарства пољопривреде. Циљ Центра да се помогне произвођачима који се нису снашли у систему Е-аграр, као и да се убрза исплата субвенција и учини процес транспарентнијим. Кол центар налази се у  улици Булевар краља Александра 84 у Београду и отворен је радним данима од 07.30 до 15.30 часова.

Министар Драган Гламочић поручује да Центар за помоћ пољопривредницима није класичан шалтер, већ место за комуникацију на вишем нивоу. Додаје да ће службеници који се баве решавањем већих проблема своја запажања о честим препрекама преносити Министарству.

У кол-центру, у коме тренутно ради десет службеница, биће доступна брза упутства и сервисне информације. Од априла ове године одговориле су на више од 22.000 питања.

Најчешћа питања су: када ће бити објављени јавни позиви, зашто нисам добио новац, а комшија који је конкурисао три дана после мене јесте. Нису сви довољно вешти да прате електронску управу, платформу Е-аграр и обавештења која стижу на мејл.

 

54722314-ce6a-4017-84f7-35befb8f73e9

Ротари клуб Кикинда организовао је хуманитарну аукцију радова ученика Основне школе „6. октобар”. У Музеју „Тера“ хуманој акцији, осим ротаријаранаца из Кикинде, одазвали су се и чланови Ротари клуба из Жомбоља, Руме и Зрењанина.

Срђан Стојановић, директор ОШ „6. октобар“ истакао је да ову образовну установу похађа 39 ученика.

-Приход од улазница и аукције биће дониран школи. Ми образујемо и подржавамо децу са посебним потребама која су насликала радове за овај догађај. На аукцији је било 19 радова коју су у различитим техникама сликали ученици наше школе и осам дела кикиндских сликара који су на овај начин подржали акцију. Прикупљена средства искористићемо за набавку наставних и дидактичких средстава којима ћемо опремити учионице. Најнеопходније су нам посебне врсте струњача за корективни рад, мали тобогани, различите врсте помагала која служе за стимулацију мишића и развој психомоторике. Планирамо да у оквиру сваке учионице оформимо кутак у ком би деца која имају проблем са праћењем наставе могла да се на сензорни начин стимулишу – навео је Стојановић.

Кикиндски ротаријанци активно подржавају хуманитарне пројекте и иницијативе усмерене на унапређење локалне заједнице, додао је председник Небојша Недељковић.

-Желимо да пружимо подршку деци која се суочавају са различитим изазовима. Њихови радови носе посебну причу и емоцију, а свака куповина значи много за њихову будућност. Наше мало њима значи пуно – додао је Недељковић.

 

А.Ђ.

 

norland-poseta-(6)

У оквиру посете званичника из Нарвика у Градској кући одржан је и састанак са представницима покрајине Норланд. Домаћин гостима из Норвешке био је градоначелник Младен Богдан са најближим сарадницима.

-Аутономна покрајина Војводина са округом Норланд има потписан Протокол о сарадњи. Циљ нам је да реализујемо што више заједничких активности у области образовања, културе, размену ученика у оквиру програма Еразмус +. Раније је било ових размена и жеља нам је да се оне поново покрену како би и наша и норвешка деца упознала обе земље. Циљ нам је и привредна сарадња са округом Норланд, а не само са Нарвиком – навео је градоначелник Богдан.

Делегацију из Норланда су чинили: Ејвинд Холст, председнику округа, Касандра Елени Б. Пеца, председници Одбора за развој заједнице, културу и заштиту животне средине и члановима одбора Вегард Јохан Линд-Јегер, Сив Анита Јонсен Бреке, Кари Ане Бекестад Андреасен и Пер Кристијан Бренвик Јакобсен.

-Са представницима Кикинде разговарали смо о развоју друштвене заједнице, култури и заштити животне средине. Кикинда је братски град са Нарвиком, а посетили смо и Меленце које такође има добре односе општином Фауске. Дошли смо овде да научимо више о вашој култури, начину живота и да видимо Србију и Кикинду и да на основу тога у будућности планирамо активности – рекао је Ејдвин Холст.

Део представника Норланда био је обучен у народну ношњу, како би и на тај начин промовисали своје културно наслеђе.

-Ношњу не повезујемо само и искључиво за традиционална плес, него је носимо на догађаје и датуме који су нам важни – додала је Касандра Елени Б. Пеца – Дан победе је изузетно битан датум за читав свет и многи догађаји из Другог светског рата повезују наше две земље.

А.Ђ.

dan-pobede-(1)

Полагањем венаца и шетњом Бесмртног пука у Кикинди је обележен 9. мај, Дан победе над фашизмом. Централно обележавање осамдесетогодишњице одржано је на споменику жртвама фашизма, а сенима предака поклонили су се представници града на челу са градоначелником Младеном Богданом, представници Владе Србије, амбасаде Русије, гостију из братског града Нарвика, министарстава одбране, војске Србије и унутрашњих послова, борачких организација.

Обраћајући се присутнима градоначелник Богдан истакао је да је 9. мај донео победу против највећег зла у историји човечанства.

-Други светски рат памтимо по истребљењу, највећем броју умрлих и погинулих. Срби су, уз Јевреје и Русе, поднели највећу људску жртву у овом рату јер смо се борили за оно што је наше. У свим ратовима увек борили смо се само за своју слободу, народ и своју земљу. И данас, када доживљавамо подмукле нападе, и споља и изнутра, треба да се сетимо да су наши преци увек били јединствени када су требали да бране земљу. Зато нам је преко потребно јединство да будемо на страни истине, победе и српског народа – навео је градоначелник Богдан.

Генерал Милорад Ступар, саветник председника за одбрану додао је да Кикинда има право да слави Дан победе јер су њени становници учествовали у борби против нацизма.

-И овог 9. маја треба да се подсетимо храбрих предака. Нацисти су у Другом светском рату убили 51 милион људи. Према страдању, у односу на укупном број становника, највише жртве поднели су Пољаци којих је страдало 18 одсто, Руси 14, а Срба је страдало 10,6 процената. То нам даје за право да славимо Дан победе и да негујемо културу сећања и за генерације које долазе – рекао је генерал Ступар.

Шетња Бесмртног пука кренула је од Градске куће и окупила је велики број суграђана. Многи су носили фотографије својих предака погинулих у ратовима. Међу њима је била и Цица Љиљак, ћерка Здравка Љиљка, одликованог борца у Другог светског рата и почасног грађанина Кикинде.

-Четврта је година како није са нама и ово је још један повод да га се сетимо. Није попуштао обележавање важних датума и увек нам је причао о томе како је било у рату, како се не би заборавило страдање – сазнајемо од Цице Љиљак.
Венци су положени и на споменик „Туга“, као и на спомен плочу бригадиру Драгутину Ристићу у холу Градске куће.

У ноћи између 8. и 9. маја 1945. године Немачка је потписала безусловну капитулацију. Тиме је формално завршен Други светски рат у Европи, али су остаци немачких трупа и њихових савезника још неколико дана пружали отпор. У Југославији је то потрајало до 15. маја.

 

А.Ђ.