најчитанији портал Севернобанатског округа
У четвртак, 15. маја у 14 часова у Културном центру биће одржан 6. Еко фестивал предшколаца.
Први део програма обухватиће еко радионице које, док ће наступи деце, проглашење победника на ликовном конкурсу и додела награда почети у 15 сати.
Еко фестивал организује Еко тим Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ који обележава 15 година постојања.
Компанија НИС спровела је дронско снимање бушотинског фонда и надземне инфраструктуре на нафтном пољу у Кикинди, као део унапређења процеса истраживања и производње нафте и гаса. Ова метода омогућава ефикасније прикупљање података са терена, који се користе у геолошким истраживањима и пројектовању инфраструктуре.
Снимањем су, како је саопштила компанија, добијени ортофото снимци, дигитални модели терена и облаци тачака, а подаци се даље користе за планирање цевовода и објеката. У овом случају, дрон је заменио класичне геодетске методе, уз тачност мерења између 15 и 20 милиметара. Дневно је могуће обрадити до 90 хектара терена на висини лета од 190 метара, уз прецизност од 3 цм по пикселу.
Технологију су применили запослени Департмана за инжењеринг Научно-технолошког центра (НТЦ) НИС-а, који планира да ову праксу прошири и на друге локације.
Према речима Александра Кнежевића, директора овог департмана, снимање омогућава бржу припрему пројектне документације, а теренске слике олакшавају рад пројектаната без додатних излазака на терен. Навео је пример локације од 25 хектара, која је снимљена за један дан, чиме је остварена значајна уштеда у времену.
Ученици Основне школе „Ђура Јакшић“, њих 12, заједно са Добриславом Ружић, наставницом енглеског језика, Јеленом Гаврилов, наставницом историје и Биљаном Шимон, директорицом школе, провели се седам незаборавних дана у Португалу.
У оквиру Еразмус плус пројекта „Лет’с ДЕМО“ партнерска школа била је из места Лусада. Деца су имала прилику да се упознају са радом ове школе, да стекну нове пријатеље, виде лепоте Португала.
-Улице, храна, школа и људи, све је оставило одличан утисак на мене – сазнајемо од Адријане Ћурчин, ученица ОШ „Ђура Јакшић“ која је била део пројекта – Постоје разлике у часовима, али и у понашању. Примера ради у њиховим школама не постоји кодекс облачења, а ђаци су према наставницима изузетно културни. Посетили смо и Порто, један од већих градова, али мост на реци Дуро, који је конструисао Ајфел, за мене је било право откриће.
И њен другар Марко Гламочан подели је са нама своја запажања.
-Имали смо прилику да будемо на часовима, биологије, хемије, физичког и енглеског језика тако да смо могли да видимо како изгледа настава. На часу физичког учили смо наше домаћине да играју Ужичко коло, а они су нас научили њихов традиционални плес – навео је Марко Гламочан.
Кикинђани и Португалци учествовали су у дебатама: „Да ли животиње треба да буду у ЗОО врту?“ и „Да ли у школама треба да се носе униформе?“.
-Пројекат је имао за циљ да развије вештине ученика у друштву на демократски начин, да доносе одлуке, уважавају туђа мишљења, воде аргументовану дебату – додала је Добрислава Ружић. – Осим ђака и ми, наставници, научили смо како се води пројекат и на који начин се организује овако велики догађај. Са друге стране, партнерима из Португала било је драгоцено наше искуство у раду Ђачког парламента јер они немају овакав вид организовања ученика.
У разговору са руководством школе направљени су планови за наредни период.
-Договорили смо се да реализујемо још један пројекат с обзиром на то да су наши домаћини били одушевљени нашим ученицима и начином рада нашег Ђачког парламента. Заједно ћемо конкурисати за програм који ће Португалце довести у Кикинду, на обострано задовољство – напоменула је Биљана Шимон.
За Дан Европе, Кикинђани, су у ношњи одиграли Ужичко коло и представили су нашу кухињу. Захваљујући се родитељима ученика домаћини су пробали ајвар, кајмак, чварке, штрудлу са маком, ванилице…
Ученици су посетили и Музеј романике у Лусади, а осмислили су приче која ће бити преточене у аудио књигу на три језика – португалском, енглеском и српском.
А.Ђ.
Народна библиотека „Јован Поповић“ расписала је конкурс за младе под називом „Од азбуке до књиготрејлера“.
-Ако волиш да читаш, снимаш, монтираш, креативан си и имаш до 20 година – ово је конкурс за тебе. Књиготрејлер је кратак видео који представља књигу као филмски трејлер. Може да се направи самостално или у тиму. Најбољи радови биће приказани, а аутори награђени – истичу организатори.
Могу да учествују ученици основних и средњих школа, односно млади до 20 година старости, појединци или тимови, до 7 чланова. Потребно је одабрати књигу, осмислити сценарио и снимити књиготрејлер у трајању од 30 секунди до 10 минута. Приликом монтаже неопходно је додати наслов, музику, глас, ефекте. Трејлер треба послати преко WеТрансфер-а на kultura@kibiblioteka.org.rs. Уз видео је потребно да стоји име и презиме, школа и разред, контакт и кратак опис трејлера, до 300 карактера.
У Народној библиотеци могуће је добити менторску подршку, библиотекари и сарадници ће помоћи око идеје, сценарија, снимања или монтаже. Пријављивање за ову помоћ је на kultura@kibiblioteka.org.rs уз натпис : „Желим ментора“.
Рок за слање радова 15. октобар 2025.
Књиготрејлери који садрже непристојан садржај или крше ауторска права биће дисквалификовани.
Међународни дан сестринства, 12. мај, обележен је у Општој болници. Овом прилико додељене су плакете, повеља и похвалница најзаслужнијим појединцима запосленим у кикиндским здравственим установама. Највише признање за пожртвован рад, плакета, ове године припала је Јадранки Филипов, медицинској сестри која је до недавно била запослена на хирургији, а сада је у заслуженој пензији.
Присутне је поздравила председнице Организације здравствених радника Кикинде, главна сестра Гинеколошко-акушерског одељења Мелинда Клачак.
-Лекари, сестре и уопште сви здравствени радници су један тим. Важно је да сваког дана радимо заједно на унапређењу здравствене заштите. Мото за Дан медицинских сестара, медицинских сестара, техничара и бабица је да осмех лечи, а посвећен је у знак сећања на Флоренс Најтингејл која се сматра оснивачем савременог сестринства – истакла је Мелинда Клачак.
Ово је прилика да се укаже на то да здравствени радници свој посао обављају професионално и без задршке.
-За ове четири године, колико сам на челу Опште болнице, уверила сам се да сте ви једина права енергија, снага, војска која држи и носи Болницу – навела је в.д. директорица Болнице др Весна Томин која је медицинском особљу пожелела пуно успеха у даљем раду.
И главна сестра Опште болнице Светлана Ромаков истакла је да је 12. мај важан је струку.
Повеље су припале Анђелки Грујић, Маји Павлић, Мирославу Дамјановићу, Радмили Арбутини и Биљани Петровић. Додељена је и 21 захвалница.
А.Ђ.
Општа болница прикључила се превентивној кампањи Еуромеланома дан, која је део је европске кампање за рано откривање малигних тумора коже. Укључене су 33 земље, а кикиндска здравствена установа од првог дана организује дермоскопске прегледе.
-Радило се у две амбуланте и суграђани су могли да се консултују и питају све што их интересује. На преглед је дошло 27 пацијената. Код једне особе откривен је сумњиви карцином и код двојице пацијената сумњиви младежи. Поменути пацијенти биће упућени на хирургију са налогом за патохистологију. Циљ кампање је да становништво бар једном годишње превентивно прегледа кожу како би се на време открили евентуални меланоми и други облици рака коже – истакао је др Синиша Јолић, дерматовенеролог који је обављао прегледе заједно са др Милицом Агић. – Наша жеља је да подигнемо свест о раку коже јер је кампања посвећена превенцији, раном откривању и лечењу рака коже.
Ове године у фокусу су млади, те је и слоган „Брига о здрављу деце је наша одговорност, заштитимо их од негативних утицаја УВ зрачења“.
-Дечија кожа је тања у односу на кожу код одраслих, а приметно је да све више младих, на жалост, оболевају од рака коже. Важно је да родитељи заштите своју децу, у најранијем добу, од превелике изложености Сунцу. Грешка је, уврежено мишљење, да заштитне креме високих фактора омогућавају дужи боравак на сунцу. Препорука је да од 10 до 17 сати деца не буду на сунцу током летњих месеци – навео је др Јолић.
Годишње се у свету дијагностикује 132.000 меланома и преко три милиона других облика рака коже. У Србији се за годину дана открије око 700 пацијената, од којих половина премине од ове болести.
-Сваке године негативна статистика се повећава. Кожа дуго памти и оно што сви можемо да урадимо је самопреглед. Уколико неко примети да младеж расте, мења боју, крвари, задаје бол неопходно је да се што пре јави дерматологу, како би обавио дермоскопију. Откривање меланома коже у најранијем стадијуму је и најважније јер је излечење загарантовано – додао је др Синиша Јолић.
Преглед младежа веома важан јер их имамо сви, али 30 одсто може да се промени и да једног дана постану меланоми. Пацијентима је дељена и брошура са упутствима о самопрегледу читавог тела који треба обављати једном месечно.
Кампања Еуромеланом је званична медијска кампања Европског удружења за дерматолошку онкологију и Европске академије за дерматологију и венерологију, а организуј се се под покровитељством Министарства здравља Републике Србије.
А.Ђ.
У просторијама Црвеног крста приређена је свечаност за ђаке прваке за све школе на територији града. У сеоским основним школама организована је посета. Овом приликом волонтери су најмлађим школарцима представили рад Црвеног крста на забаван и едукативан начин.
И ученици ОШ „Јован Поповић“ имали су прилику да сазнају више о хуманој мисији и принципима, а њихове учитељице истакле су да је ово најбољи начин да се ђаци уче да буду хумани.
-Деца се упознају са историјатом Црвеног крста, као и на који начин могу да нам се придруже и постану волонтери или део организације – појаснио је стручни сарадник Црвеног крста Бела Шаму. – Већ у овом узрасту покрећемо иницијативу да старе играче и гардеробу коју су прерасли ђаци поклоне и тако покажу хуманост. Основци почињу да волонтирају у четвртом разреду основне школе и радо помажу приликом свих наших акција.
А.Ђ.
Већ три деценије у нашем граду постоји Основна балетска школа. У питању је једини огранак гласовите новосадске балетске школе, која је основана још 1947.
-На позив из тадашњег Дома омладине у Кикинди, сада већ давне 1994. наставница класичног балета из новосадске Балетске школе, Смиља Илијић, дошла је у наш град с колегиницом Оливером Драшковић.
Увиделе су тада да у Кикинди влада интересовање за балетску уметност и убрзо је формирано прво ванредно одељење за образовање будућих балетских играча и балерина-каже нам данашња корепетиторка и наставница солфеђа у кикиндској школи Даница Мандић. -У почетку на балет се уписало дванаесторо деце, која су тада почела да се образују по званичном плану и
програму које је прописало Министарство просвете. У исто време у Руском Селу је постојала мала група балетског забавишта коју је водила наставница Ингрида Војводић Црномарковић.
-Ингрида се обрела у нашој средини након распада Совјетског Савеза, а познато је да је у тој земљи балет имао дугу и богату традицију. Ингрида је била заинтересована да ступи у контакт с нама, како би се и деци која нису у Новом Саду пружила могућност да се образују
у области класичног балета и тако је све кренуло-додаје наша саговорница.
Убрзо након формирања Школе, наставница Ингрида Војводић Црномарковић прелази из Руског села у Кикинду, на место наставника класичног балета, а групу балетског забавишта, коју је дотад водила, преузима наставница Лариса Гајић. Већ од наредне 1995. стекли су се сви законски и кадровски услови за свеобухватно балетско школовање младих Кикинђана. Наставу су водиле поменуте две наставнице класичног балета – Лариса и Ингрид, корепетитор је била Гордана Раушки, после ње Оливера Стојков, а затим и Драгана Новаковић. Потом су у својству наставника кикиндске Балетске школе предавачи били и Драгана Карановић, Ана Бујић,
Даница Мандић…
-У једном периоду наставу су водиле и наше бивше ученице Уна Грабић и Јелена Вујичић, које су радиле као наставнице савремене игре и класичног балета, потом је код нас радио и Игор Попов, као и Јелена Банић која тренутно ради на месту наставника примењене гимнастике-додаје Даница Мандић.
Већ током првих неколико година од оснивања уследили су успеси на савезним такмичењима, а истовремено, залагањем Града, обезбеђени су и сви неопходни услови за квалитетно образовање будућих балетских играча у Кикинди. Тако је тадашњи Дом омладине у којем се одвијала настава убрзо био опремљен савременим балетским салама, свлачионицама, канцеларијама…
-Од 1994. године до данашњих дана издвојено одељење у Кикинди ради у континуитету. Школу су досад завршила 132 ђака у 22 генерације. Даље балетско образовање у СБШ је наставило и завршило 11 ђака. Неки од наших ђака су данас активни играчи, а неки раде као балетски педагози у балетским школама-истичу с поносом Даница и Ингрид.
По традицији дугој више од двадесет година, кикиндска Школа сваке године организује и јавне наступе својих ђака на локалним манифестацијама: „Дани лудаје“, „Змајеве дечје игре“, фестивал дечије песме „Та се песма љубав зове”, Новогодишња балетска представа у кикиндском Народном позоришту, учешће на плесном фестивали „КИ ДАНЦЕ ФЕСТ“ у КСЦ „Језеро“, концерт поводом 8. марта, учешћа поводом прославе дана установе Културног центра Кикинда (25.5.) као и на завршном Годишњем концерту на којем учествују сва деца из Школе, а као кореографи, наставници су ангажовани и на чувеном матурском плесу.
Наставнице Оливера Драшковић и Ингрида Војводић Црномарковић су од оснивања део наставничког кадра у Балетској школи. Ингрида подсећа да основно балетско образовање траје 4 године, а томе би требало додати и припремну групу.
-Деца се у школу уписују у 4. или 5. разреду основне школе. Тренутно имамо око 40 полазника, ако рачунамо и припремну групу. Радимо по плану и програму који је прописало Министарство за омладину и спорт. Први уписни рок је већ почео и трајаће до половине јуна, а планиран је
и други уписни рок, како бисмо изашли у сусрет свим заинтересованим ђацима. Иначе, наставу обављамо у две лепо опремњене балетске сале у Културном центру, а термине прилагођавамо према настави коју ђаци имају у својим редовним основним школама.
Питамо нашу саговорницу да ли има дечака заинтересованих за балет?
-Да, има их, али не тако пуно. Нашу школу је похађали Борис Ладичорбић и Данило Станкић, који је наставио да се професионално бави плесом, а прошле године је завршио и Андрија Глигорин. -Да, мало је дечака – надовезује се наставница Даница Мандић – а мислим да су томе највише криве предрасуде. Родитељи би требало да схвате да су балетани дефицитарни и да добијају посао чак и пре него што матурирају. Знам за скорашњи пример из Панчева где су мушки ученици средње балетске школе били ангажовани у представама и за то добијали хонораре. Балетани су веома цењени у суседству – у Румунији и Мађарској. Волела бих да се и код нас разбије стереотип да балет није за дечаке-додаје Даница, док Ингрид с
поносом закључује: -Прошле године смо поводом тридесет година постојања Школе, добили награду Града Кикинде и то нам је посебно драго, јер нам подршка локалне самопуправе баш много значи.
Н.С.
Завршни испит за ученике осмих разреда померен је за недељу дана. То значи да ће испит из српског односно матерњег језика бити организован 23. јуна, дан касније је математика, а 25. јуна осмаци ће полагати изборни предмет.
Упис у средње школетакође се помера за недељу дана, укључујући и све пратеће активности – објављивање резултата, приговоре, подношење листе жеља, као и сам упис ученика, због померања завршног испита за осмаке.
После завршног испита жалбе првостепеним и другостепеним комисијама моћи ће да се поднесу 28. и 29. јуна, а 30. јуна биће објављена коначна листа са оствареним поенима на завршном испиту.
Уписивање жеља које средње школе желе да упишу је 1. и 2. јула.
