Aleksandra Djuran

насиље-скуп-(1)

У организацији Покрајинског заштитника грађана – Омбудсмана и  града у Градској кући одржан је састанак посвећен унапређењу борбе против насиља у породици и системској подршци жртвама. Снежана Кнежевић, заменица покрајинске заштитнице грађана, омбудсманке, задужена за равноправност полова истакла је да је покрајински омбудсман  координатор мреже „Живот без насиља“ која ове године обележава 20 година постојања.

-У недостатку, тада, правног оквира мрежа „Живот без насиља“ настала је 2005. године. Она окупља све институције на територији Војводине које се баве насиљем у породици и насиљем према женама. Године 2017. донет је Закон о спречавању насиља у породици који је обавезао институције на сарадњу. Једна од активности обележавања јубилеја мреже је и обилазак свих округа где разговарамо са представницима центара за социјални рад, полицијских управа, тужилаштава, домова здравља, болница. Желимо да чујемо са каквим се проблемима сусрећу професионалци у раду са предметима насиља, шта може да се промени како би се поступало ефикасније и боље и институција покрајинског омбудсмана може да учини да би заштита жртава насиља била боља – навела је Снежана Кнежевић.

Кнежевић додаје да породичног насиља има доста, али да има и помака од када је донет Закон.

-Сарадња институција и размена информација је кључна и на томе инсистирамо. Насиље је круг који се не зауставља сам од себе, те је од суштинске важности да се жене охрабрују да пријаве насиље – закључила је Снежана Кнежевић.

Александра Јованов, социјални радник у Општој болници додала је да постоји добра сарадњу са Полицијском управом и Центром за социјални рад.

-Упркос мерама и изменама Закона о спречавању насиља, бележи се пораст броја насиља у породици. Општа болница поступа по свим протоколима и правилима када је у питању жртва насиља. Наша законска обавеза је да насиље пријавимо, а дуже од 10 година у нашој установи функционише и Центар за заштиту жена жртава сексуалног насиља. Било би добро да имамо и повратне информације о томе како се на крају поступак завршио и да ли је жена жртва насиља добила свеукупну заштиту  – напоменула је Александра Јованов.

Градоначелник Младен Богдан, поздрављајући учеснике скупа, истакао је насиље у породици појава која је јако дуго присутна у друштву и да је локална самоуправу ту да помогне жртвама.

-Локална самоуправа, у сарадњи са надлежним републичким и покрајинским институцијама, учествује у свим програмима, препорукама и стратегијама за смањење, спречавање и сузбијање насиља у породици. Сваке године све више је пријава насиља у породици и важно је причати о насиљу и оснаживати жртве. Нови Закон умногоме је допринео да се убрза функционисање читавог система, а овакви скупови прилика су да се он још више унапреди – закључио је градоначелник Богдан.

Скупу су присуствовали представници релевантних институција из свих места Севернобанатског управног округа.

А.Ђ.

 

светски-дан-здравља-(7)

Под слоганом „Не пропусти ни један откуцај“, Светски дан срца биће обележен у понедељак, 29. септембра, акцијом бесплатне контроле здравља у просторијама Црвеног крста.

Од 9 до 11 часова, грађани ће моћи да измере ниво шећера у крви и крвни притисак, без здравствене књижице, упута и заказивања. Осим основних мерења, сви заинтересовани добиће и корисне превентивне савете о очувању здравља.

Акцију заједнички организују Црвени крст, Дом здравља и Завод за јавно здравље са циљем да повећа свест о здрављу срца, подсећајући људе да не занемарују упозорења о здрављу  и да дају приоритет редовним прегледима, здравим навикама и правовременој медицинској интервенцији како би се спречили превремени смртни случајеви због болести срца и крвних судова.

Стр-107-Поледјина-спомен-плоце-(2)-(2)

Поводом осам деценија од колонизације у суботу, 27. септембра у Новим Козарцима биће одржана манифестација „Сусрети на козарачким стазама – 80 година заједништва“.

Код споменика колонизацији у центру села у 14 сати биће организован програм. Споменик посвећен колонистима постоји једино у Новим Козарцима и ове године он ће бити реконструисан односно урадиће се заштита и чишћење. Аутор споменика је академски сликар Здравко Мандић који га је назвао „Своме роду и потомству“.

У 15 сати почеће „Питијада“, такмичење у прављењу пите кромпируше. Она се организује 15. пут, а ово надметање настало је на иницијативу покојног професора Милорада Мајкића. Козарчанке су надалеко познате по својим питама. Рецепти се преносе са колена на колено, а у Крајини, одакле су Нови Козарци насељени, кромпируша је традиционално јело. И ове године правиће се пита за Гиниса.

У оквиру обележавања важне годишњице биће организован турнир у малом фудбалу на који се пријавило 14 екипа сачињених од мештана. Из сваке улице у селу пријављене су екипе, право учешћа имају становници Нових Козараца и  и у турниру ће учествовати око 150 људи.

Годишњица колонизације биће обележена и садњом дрвећа. Током јесење садње на пет локација посадиће се већином платани који су симбол дуговечности, заједништва и снаге. Нова стабла наћи ће своје место у центру села, у два парка и ободу села.

А.Ђ.

 

 

 

пореска-управа

Пореска управа Републике Србије расписала је данас конкурс за 248 извршилаца на 195 радних места, а пријављивање кандидата траје од данас, 25. септембра до 2. октобра.

За Кикинду су расписани конкурси за три радника и то на пословима наплате за правна лица, у звању порески саветник, пословима сервиса и пружања правне помоћи, у звању порески саветник и за пореског рачуновођу 1, у звању порески саветник.

Конкурс под слоганом „Пореска управа запошљава. Одговорни људи за одговорно друштво“ наставак је активности Пореске управе у 2025. години, у току које су спроведени конкурси за пријем 1.000 нових колега.

Комплетне информације у вези са условима конкурса биће доступне на интернет страници Пореске управе, у делу „Конкурси“.

наградајованпоповиц-1

Жири за доделу регионалне књижевне награде „Јован Поповић“ објавио је шири избор од 26
рукописа збирки поезије и кратке прозе. Конкурс је расписала издавачка кућа Партизанска књига у знак сећања на великог кикиндског, југословенског и српског писца.

На конкурсу су учествовали ауторке и аутори из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске. Ужи избор биће проглашен до 1. новембра.

Аутору награђеног рукописа 18. новембра у Кикинди биће уручена плакета и објављена уређена књига у издању Партизанске књиге, уз потписивање стандардног издавачког уговора. Конкурс за регионалну књижевну награду Јован Поповић подржало је Министарство културе.

Јован Поповић био је песник, прозни писац, уредник, преводилац, књижевни и позоришни критичар, учесник у НОБ-у од почетка оружаног устанка у Србији. Објавио је три књиге
поезије и три књиге кратке прозе. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.
Партизанска књига је први и ексклузивни издавач Поповићевих сабраних дела.

европска-ноц-истразиваца-2025

Манифестација „Европска ноћ истраживача” биће одржана 26. септембра од 16 до 22 сата, у 16 градова широм Србије. Под слоганом „У току са науком” манифестација ће бити одржана у Кикинди, као и у Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Чачку, Крушевцу, Суботици, Смедереву, Пироту, Лесковцу, у Рановац у Петровцу на Млави, Зајечару, Свилајнцу, Шапцу и Инђији.

У понедељак, 22. септембра је у Научном клубу организована радионица ученице Милице Томић „Амерички сан изван екрана“ . Наредног дана реализован је програм „Пронађи ме помоћу ВИ“ предавача професора Мирослава Грујића.

Данас (среда) је радионица „Млади и вештачка интелигенција- паметна решења за паметно друштво“ Милане Божулић и Ање Пејиновић.

Сутра су две радионице Арпада Пастора и Гордане Рајков. Прва „Уметност помоћу ВИ“ је од 15.30 у ОШ „Свети Сава“, а друга „Програмирање у Скречу помоћу ВИ“ је у 17 часова у Научном клубу. Последњег дана у петак, од 10 сати у ЦСУ, програм „Истражујемо природу помоћу вештачке интелигенције“ припремила је учитељица Десанка Ристић. Од 12 часова на тему „Вештачка интелигенција у фармацији и медицини“ говориће Кристина Ковачевић.

Програми су бесплатни за све посетиоце.

Европска ноћ истраживача организује се већ 20 година уз подршку Европске комисије широм Европе, са циљем да на занимљив начин афирмише истраживаче и науку, приближи њихов рад широј јавности и подстакне младе да се определе за научно-истраживачку каријеру.

А.Ђ.

 

опанци

Министарство привреде објавило је Јавни позив за доделу бесповратних средстава у оквиру Програма подршке развоју старих и уметничких заната и послова домаће радиности у 2025, а укупан износ средстава предвиђен за те намене је 20 милиона динара. Јавни позив траје до 24. октобра ове године.

Средства за програм подршке намењена су за набавку нове производе опреме за професионалну употребу, као и репроматеријала, сировина и полупроизвода. Бесповратна средства се одобравају у висини од 100 одсто набавне вредности са предрачуна, укључујући порез на додату вредност (ПДВ) и то од најмање 80.000 динара до највише 300.000 динара. У позиву је наведено да у случају када је укупна вредност опреме која се набавља премашује 300.000 динара, корисник преузима обавезу да финансира разлику сопственим учешћем.

 

 

Право да се пријаве на конкурс за доделу бесповратних средстава имају правна лица регистрована у Агенцији за привредне регистре (АПР) као привредна друштва или задруге до 31. децембра 2024. која су разврстана на микро и мала правна лица у складу са Законом о рачуноводству према финансијским извештајима за 2023. као и предузетници регистровани у АПР-у до 31. децембра 2024. Учесник на јавном позиву може поднети само једну пријаву.

Захтев, са пратећом документацијом доставља се препоручено поштом или лично у затвореној коверти на адресу Министарства привреде, Сектор за развој малих и средњих предузећа и предузетништво, Кнеза Милоша 20, 11000 Београд.

Конкурсна документација и комплетна информација о свим битним елементима и правилима за учешће у овом јавном позиву налазе се на сајту Министарства привреде https://www.privreda.gov.rs/.

Потпредседница владе и министарка привреде Адријана Месаровић изјавила је раније да очекује велико интересовање за Програм подршке за развој старих и уметничких заната, као што је било и прошле године.

780422-цоллаге-ф

Друштвене мреже преплављене снимцима поскупљења Царнеx-ових производа!

Иако је Влада Србије донела уредбе о ограничењу маржи и смањењу цена да би заштитила грађане од дивљања тржишта, уредбе изгледа не важе са све подједнако – закључак је грађана који коментаришу снимке из трговина, који су преплавили друштвене мреже.

На друштвеним мрежама последњих дана појавили су се снимци незадовољних потрошача, грађана широм Србије, праћени мноштвом коментара осуде и неверице – како је могуће да неко буде толико бахат и безобразан да, упркос свим уредбама Владе Србије о смањењу маржи и заштити потрошача, и даље “дере кожу с леђа” грађанима својим ценама?!

Људи отворено показују шокантне примере из супермаркета: Царнеx гулаш за 600 динара, што значи да породица са двоје деце и двоје одраслих само за један ручак мора да издвоји 2.400 динара – без хлеба, без ичега другог. Када се то помножи на месечном нивоу, долази се до цифре од невероватних 74.000 динара – само да би једна породица јела Царнеxов гулаш! Паштете, виршле и кобасице које су некада биле део свакодневне трпезе обичног човека сада се продају по ценама које превазилазе премиум производе, док је квалитет, како сами потрошачи пишу, одавно пао испод просека.


Царнеx, који је у власништву МК Гроуп, према ономе што видимо на снимцима, а како тврди потрошач који је и направио један од снимака, бахато игнорише уредбе и уместо да спусте – они подижу цене! Управо то је изазвало бес народа и лавину коментара на друштвеним мрежама: Док једни осуђују бахатост индустрије меса, други пак верују да је тајкунима све дозвољено, јер, како пишу, ако је могао да купи три шећеране за три евра, што не би могао и да диже цене када их сви остали спуштају?!

Снимци из маркета: “Царнеx више није за обичног човека!”

“Ево нас у Лидлу, дошли смо да проверимо како је Царнеx од просечног бренда за обичног човека дошао до премиум бренда са ненормалним ценама, а не квалитетом.
Рецимо, Царнеx стишњена шунка од 350 грама је 368 динара. Значи, што даље, каже да је она преко 1000 динара по цени по килограму. Па, то није ни мало повољно. Царнеx виршле су 179,99, док је домаћа кобасица Царнеx, она стара роштиљска, знате, коју смо сви користили – 300 грама, 272 динара и 49 пара. То значи да је она, па, скоро 1000 динара по килограму. Имамо паштету са шунком Царнеx, која је за 75 грама, значи она мања паштета је 77,99, док је Царнеx јетрена паштета 78,49. Пасуљ са сланином Царнеx, који је 400 грама, он кошта 317 динара. То би било све из Лидла, поздрављамо вас. Такође, јуримо и Суноко производе, који су у власништву истом као и Царнеx, да проверимо да ли су исто стравично подигли цене!”

Од поноса Врбаса до оруђа за пљачку

Царнеx је основан 1958. године у Врбасу. Био је гигант месне индустрије, симбол домаће хране, производ који се извозио у Енглеску, Италију и широм Европе. Генерације су одрасле на Царнеx паштетама и готовим јелима.

Како смо дошли до овога данас?

Прича о Царнеx је заправо прича о томе како су тајкуни опљачкали Србију после 5. октобра. Није тајна да је Зоран Живковић јавно признао како је Демократска странка рушила тадашњу власт уз помоћ домаћих моћника – Миодрага Костића, Филипа Цептера и осталих…

Костићу, који је уједно био и пословни директор Демократске странке је тада омогућено да путем спорне приватизације за срамотна три евра, те 2002. године купи чак три шећеране – Бач, Ковачицу и Пећинце – за три евра! Три евра за три фабрике! Посао који је и тада био контроверзан, јер је било јасно да се стратешки ресурси Србије дају у бесцење политички подобним тајкунима. То је био почетак његове империје. Уз помоћ државних пара и на рачун опљачкане Србије, Костић је касније дошао и до Царнеxа.

Костић је покушао да се брани изјавама да је то био “лош потез”. Али бројке демантују: данас се у тим шећеранама преради 1,7 милиона тона шећерне репе и произведе чак 260.000 тона шећера годишње. Суноко, фирма коју је формирао, постала је највећи домаћи произвођач и извозник шећера.

Ова приватизација нашла се и на листи 24 спорне приватизације. Костића су позвали на информативни разговор у Радну групу МУП-а задужену за спорне приватизације. Питања су се тицала да ли су испоштовани договорени инвестициони програми и да ли је извоз шећера у ЕУ био регуларан. Као и обично – ништа се није десило.

Енормна загађења – прљава тајна месне и шећерне индустрије

Али, није само “драње коже с леђа” народа оно што прати ове индустрије. И Царнеx и шећеране из Костићевог царства остављају иза себе енормна загађења. Отпадне воде, непрерађени нуспроизводи, непријатни мириси, тешки метали и хемикалије – све то завршава у земљишту, рекама и ваздуху који удишу грађани. Људи у Војводини годинама се жале да не могу да отворе прозоре, да вода није за пиће, да земља више не рађа као некада. То су теме којима ћемо се ми, као редакција, тек бавити у наредним текстовима, јер иза лажног сјаја империје крију се и прљаве последице које уништавају животну средину и здравље људи.

Овако изгледа Шећерана у Пећинцима:

После шећерана, уследиле су нове аквизиције. МК Гроуп шири царство, купује домаће пољопривредне фирме, а 2016. године преузима и ПИК Бечеј – једну од највећих пољопривредних компанија у Србији.

Круна експанзије била је куповина Царнеxа 2011. године. Некадашњи симбол домаће месне индустрије прешао је у руке “краља шећера” Миодрага Костића, власника МК Гроуп. Званично – “повратак у домаће руке”. У стварности – плен једног тајкуна који је империју изградио на политичким везама и јефтиним приватизацијама.

Загађења која производи Царнеx:

Пословање у бројкама – милијарде од паштета и гулаша
Док се народ пита како да плати гулаш 600 динара и паштету од 80, Царнеx у 2024. години бележи укупне приходе од чак 10.785.868.000 динара!

Дакле – скоро 11 милијарди динара промета од производа за које потрошачи тврде да су изгубили квалитет и постали луксуз. Уместо да покаже одговорност и смањи цене, компанија наставља да их диже у небеса, не обазирући се ни на уредбе Владе ни на очај грађана.

То је права слика пословне филозофије МК Гроуп – профит изнад свега, народ на последњем месту.

Царнеx као огледало тајкунске Србије

Закључак потрошача, оно што читамо на друштвеним мрежама је, да Царнеx више није оно што је био. Од бренда који је био синоним домаћег квалитета, постао је маска за извлачење пара. Јер другог оправдања, кажу, нема. Или им је тако допуштено, или су просто тако навикли и верују да су изнад свих.

Извор: 24 седам

иницијатива-прелаз-(3)

Градоначелници Кикинде и Жомбоља Младен Богдан и Даријус Постелнику потписали су у Градској кући иницијативу којом се тражи да гранични прелаз Наково – Лунга буде отворен 24 сата седам дана недељно.

Кикинда и Жомбољ братски су градови од 1985. године, а Даријус Постелнику захвалио се градоначелнику Богдану на позиву и сарадњи.

-Два града одувек су добро сарађивала на разним пројектима, а посебно је то изражено последњих неколико година. Заједничком иницијативом настављамо пројекат започет 2014. године јер је за све нас значајно да се он ради 24 сата. Свима који живе у овој граничној зони умногоме ће бити олакшана прелазак из једне из другу земљу, а ми, као братски градови, моћи ћемо још више да продубимо сарадњу у свим областима, а пре свега у култури и спорту – навео је Постелнику.

О значају ове иницијативе говори податак да је у Кикинду, од петка до недеље, за време „Дана лудаје“, само преко граничног прелаза Наково – Лунга, који је радио 24 сата, прешло је 13.560 путника што је за 20,55 одсто више него прошле године у исто време.

– Иницијатива ће бити послата  Влади Републике Србије и Влади републике Румуније и имамо сигнала да ће врло брзо ући у разматрање. Наш циљ је да изменимо члан два споразума који је на снази и који се односи на радно време граничног прелаза с обзиром на то да нам је тежња да ради нон стоп. Као чланица Европске уније у Румуније ће бити имплементиран посебан систем преласка границе и он подразумева скенирање лица и узимање отисака прстију путника који прелазе границу, што ће успорити читав процес. Стога је у интересу Републике Румуније да има што више граничних прелаза који раде 24 сата. Са иницијативом су се сложиле и граничне полиције две земље

Процене су да је око 19.000 људи прешло на три гранична прелаза, у околини Кикинде, како би присуствовали традиционалној манифестацији.

Састанку су присуствовали представници обе локалне самоуправе који су разговарали о наредним корацима у заједничкој сарадњи.

А.Ђ.

 

водовод-баранда-1

Из ЈП „Кикинда“ обавештавају потрошаче да ће због радова на водоводном прикључку, од 9 до 13 часова, сутра, 23. септембра, без воде остати становници у Кикинди и то у Агроиндустријској зони у продужетку улице Вука Караџића.