Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Članovi KUD-a „Scena“ iz Banatske Topole organizovali koncert u susret Uskrsu

Aleksandra Djuran April 5, 2026

Članovi Kulturno – umetničkog društva „Scena“ iz Banatske Topole juče (subota) učestvovali su u uskršnjoj radionici, nakon koje su priredili koncert za svoje meštane. Kako saznajemo od predsednice društva Klementine Čorbe ovo je prvi put da je ovakvo druženje organizovano povodom Uskrsa.

-U saradnji sa članicama udruženja žena dvadesetak naših članova učestvovalo je u farbanju jaja i u uskršnjim igrama osmišljenim za njih. Takmičili su se u traženju jaja. Cilj je da se deca druže, ali i da od starijih nauče nešto novo. Najlepše radove smo nagradili, a sve učesnike pohvalili – istakla je Klementina Čorba.

Mali folkloraši imali su i nastup.

-Za sve naše meštane organizovali smo koncert. Nastupili naši folkloraši , ali i solisti koji su pevali i svirali – dodala je naša sagovornica.

A.Đ.

U toku zaštita pšenice i priprema za prolećnu setvu

Aleksandra Djuran April 5, 2026

Nakon više od mesec dana proteklog vikenda i početkom nedelje pala je preko potrebna kiša. Palo je, u proseku, između 20 i 25 litara po kvadratnom metru, što je nedovoljno da se nadomesti nedostatak.

-Zalihe vlage su i dalje veoma skromne – kaže savetodavac PSS Zoran Simić. – Deo pšenice zasnovane u našem ataru već pokazuje simptome nedostatka vlage. Kiša koja je pala malo će popraviti situaciju i „ugasila je požar“. Potrebno je najmanje između 50 i litara vodenog taloga da bi ozime strnine bile u dobrom stanju.

Ono što sledi je zaštita pšenice. Prihrana azotnim đubrivima je važna agrohemijska mera, a tu je i zaštita useva od korova i bolesti.

-Tretmani treba da se rade u optimalnim vremenskim uslovima, tu pre svega mislim na spoljnu temperaturu, a zavisiće i od pojave patogena i korova na biljkama. Žita i uljane repice ima više u odnosu na višegodišnji prosek. Repica nije dobro podnela nedostatak vlage i ima parcela na kojima je retka. Na nekim njivama je kasno nikla i sada kasni u porastu i sada su te parcele pod znakom pitanja. Prinos na njima neće biti onakav kakav se očekuje jer reaguju na stresne uslove – dodao je Simić.

Ko nije pripremio teren za predstojeću prolećnu setvu, sada je pravo vreme. Najvažniji posao u ovo doba godine takođe zavisi od povoljnih vremenskih uslova.

-Pošto se zemljište prosuši setva može da počne. Ipak, svedoci smo, bar kada je reč o proteklih nekoliko godina, da je sve relativno. Dobro je što ima dovoljno vlage za nicanje i ne preporučujem da se čeka mesec dana i da se setveni sloj potpuno osuši. Neophodno je pratiti dugoročnu vremensku prognozu. Po biologiji biljaka najpre bi mogla da počne setva suncokreta koji je skromniji sa zahtevima, ali opet postoji opasnost od ptica i štetočina. Kukuruz je osetljiviji i njemu trebaju optimalni uslovi – zaključuje naš sagovornik.

Predviđanja su da će i ove godine poljoprivrednici sejati manje „zlatnog“ zrna. Prošle godine kukuruza je bilo manje u odnosu na višegodišnji prosek, a ove će ga još manje. Naime, u protekle tri godine rod je bio katastrofalan usled izrazito nepovoljnih uslova. Šećerne repe biće u tragovima, jedva stotinak hektara, ali očekuje se više parcela pod sirkom. Optimalni rok za setvu slatkog korena je 20. marta, ali vremenske (ne) prilike su odložile ovaj posao.

A.Đ.

Pčelari Kikinde obeležili slavu: Najavljene mere grada za poljoprivrednike

Aleksandra Djuran April 4, 2026

Udruženje pčelara „Kikinda“ obeležilo je svoju slavu Lazarevu subotu. Osvećenju rezanju slavskog kolača, pored članova i gostiju svečanom činu prisustvovali su i predstavnici grada Mladen Bogdan, gradonačelnik, Biljana Kikić, zamenica i Đorđe Tešin, član Gradskog veća.

-Kikindsko pčelarsko udruženje jedno je od najstarijih u gradu, osnovano davne 1935. godine – podsetio je predsednik Robert Gorča– Nekada smo imali i više od 160 članova, međutim u proteklih nekoliko godina članstvo se osulo jer je bavljenje ovom nisko profitabilnom granom poljoprivrede postalo rizično. Slava je prilika da se okupimo, družimo, razmenimo iskustva.

Lokalna samouprava trudi se da, iz godine u godinu, bude oslonac i partner pčelarima na kojeg mogu uvek da računaju, rekao je Đorđe Tešin i dodao:

-I ove godine oni mogu da računaju na podsticaje. Pčelari imaju problem sa pomorom pčela tako da će moći da konkurišu za nabavku opreme i za nabavku novih pčelinjih društava i matica.

Za subvencije poljoprivrednicima lokalna samouprava prošle godine izdvojila je 13 miliona dinara za 13 mera. Od oko 400 podnetih zahteva, 350 je odobreno. Ove godine ima 15 mera za koje je opredeljeno 20 miliona dinara.

-Svaka mera kreira se uz dogovor, a ove godine imamo i dve nove. Jedna je za namenjena stočarima za pomoć za usluge veterinara, lekova i vitamina. Druga se odnosi na sufinansiranje opreme za primarnu poljoprivrednu proizvodnju tačnije za primarnu obradu zemljišta za koje su neophodne priključne i radne mašine. Ukoliko je žena nosilac poljoprivrednog gazdinstva povrat će biti 60 odsto jer želimo da stimulišemo i sugrađanke da se bave proizvodnjom. Sve one mere iz prethodne godine, koje su dale efekta, biće na raspolaganju i ove – napomenuo je Tešin.

Dve najatraktivnije mere su osiguranje useva za koju je prošle godine bilo podneto 150 zahteva. Najviše sredstava, 4,6 miliona dinara bilo je odvojeno za mlade poljoprivrednike i mala poljoprivredna gazdinstva. Ove godine starosna granica za mlade biće 45 umesto prošlogodišnjih 40 godina. Vinari i proizvođači rakija moći će da konkurišu za opremu za proizvodnju i opremanje degustacionih sala. Povrtari i voćari će imati priliku da apliciraju za podizanje plastenika i rasadničku proizvodnju, a ta sve je tu mera sistema za navodnjavanje. Za udruženja koja se bave tradicionalnim zanatima biće moguće da opreme sale, dok će članovi udruženja imati prednosti pri dobijanju sredstava u odnosu na ostale.

A.Đ.

Dan Visoke škole: Priznanja najboljim studentima osnovnih i master studija

Aleksandra Djuran April 4, 2026

Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača obeležila je 4. april, Dan studenata, koji je ujedno i Dan jedine visokoškolske ustanove u našem gradu. Ovo je bila prilika da se najboljim studentima osnovnih i master studija dodele priznanja.

Najbolja na osnovnim studijama je Jelena Petrović iz Zrenjanina sa prosekom 9,64 na smeru strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta.

-Školu sam odabrala jer volim ovaj poziv, a i zbog toga što, nama, koji smo roditelji znači nastava vikendom. Zaposlena sam u struci i nastavljam sa usavršavanjem. Upisala sam master jer želim da budem što bolja u svom poslu – istakla je Jelena Petrović.

Marija Maleš iz Bočara, bila je najbolja i na osnovnim studijama, a isti uspeh ponovila je i na master studijama. Ona je dobila plaketu „Dr Jelena Mićević Karanović“, ustanovljenu u znak sećanja na prerano preminulu profesoricu ove škole.

-Velika je čast što mi je pripala plaketu, posebno što sam imala tu privilegiju da mi profesorka Mićević Karanović predaje. Moj najveći uspeh je taj što sam dobila mogućnost da sa znanjem, koje sam stekla tokom studija, doprinesem unapređenju ove profesije. Smatram da biti vaspitač znači odgovornost – rekla je Marija Maleš.

Pomenimo i to da je dodelu povelje „Dr Jelena Mićević Karanović“ inicirao Nemanja Savić, naš kolega, novinar Komune.

Visoka škola obeležila je 72 godine postojanja i rada.

-Uručeno je 35 diploma na osnovnim i 45 na master studijama. Drago mi je što smo imali priliku da ugostimo i naše prijatelje iz Rumunije iz vrtića u mestu Deska sa kojim imamo odličnu saradnju – dodala je direktorica Angela Mesaroš Živkov.

U prigodnom programu učestvovala su deca iz kikindskih vrtića, kao i studenti.

A.Đ.

Humanitarne „Krofne iz bloka“: Sredstva za porodicu Mijin

Aleksandra Djuran April 4, 2026

Na platou ispred hrama Svetog Nikole organizovana je humanitarna prodaja krofni u okviru akcije „Krofne iz bloka“. Borislav Naumović iz organizacije „Srbi za Srbe“, podsetio je da se akcija organizuje drugu godinu.

-Interesovanje je ogromno i mi smo pripremili 600 krofni. Poučeni iskustvom od prošle godine nadali smo se ovakvom odzivu sugrađana. Sva prikupljena sredstva biće donirana Lidiji Mijin, samohranoj majci sa osmoro dece iz Iđoša, kako bi im se obezbedilo mesto za stanovanje. Trenutno živi u jednoj sobi i bez osnovnih higijenskih uslova. Svako ko uzme krofnu da onoliko novca koliko može. Pohvalio bih Kikinđane koji su i ovoga puta pokazali koliko su humani – naveo je Naumović.

Akcija se realizuje uz blagoslov Srpske pravoslavne crkvene opštine.

Vrbica, simbol dečije radosti i Lazarevog vaskrsenja

Aleksandra Djuran April 4, 2026

Pravoslavni vernici obeležavaju Lazarevu subota odnosno Vrbica. Ovaj praznik posvećen je dečijoj radosti, a u centru grada postavljene su tezge sa slatkišima, slanišima, igračkama, cvećem, slikama, poljoprivrednim proizvodima, rukotvorinama.

Običaj je i da majke svečano obučenu decu, pa čak i onu najmanju, od nekoliko meseci, vode u crkvu i kupuju im zvončiće vezane za trobojku koje mališani nose oko vrata. Sreli smo Sergeja i Vladislava Perovića i Milana i Milu Marić koji su nosili zvončiće oko vrata.

-Zvončiće smo kupili u crkvi, a nose se zato što je danas Vrbica. Juče smo preskakali vatru na Lazarici, a danas smo došli u crkvu i da kupimo nešto na Vrbici – otkrili su nam naši sagovornici.

Već više od decenije zvončiće svih boja i ukrasa na Gradskom trgu prodaje Aleksandra Mrkonjić iz Beograda.

-Ovu tradiciju je započela moja majka, a otac i ja smo nastavili. Čuvamo njene dizajne i ubacujemo nove, u skladu sa vremenom. Dolaze nam i roditelji koji nam kažu da imaju naše zvončiće koje su dobili kada su bili mali. Kikinđani rado kupuju zvončiće koji su simbol radosti Lazarevog vaskrsenja – kazala je Mrkonjić.

Na Lazarevu subotu bere se i pruće od vrbe preko kojeg se, po verovanju, prenosila snaga zelenila na decu i odrasle. Svake godine ona se proslavlja osveštanjem vrbovih grana i litijom dece oko crkve. Po tradiciji u pravoslavnim crkvama osveštavaju se vrbe, a vernicima se dele osveštane grane.

A.Đ.

Vernici koji Uskrs slave sutra obeležavaju Veliku subotu, dan tišine, iščekivanja i duhovne pripreme

Aleksandra Djuran April 4, 2026

Za vernike koji Uskrs slave po Gregorijanskom kalendaru danas je Velika subota, dan pred veliki praznik Uskrs.

Velika subota, odnosno Sveta subota, poslednji je, treći dan Vazmenog trodnevlja i ovaj dan ima posebno mesto jer je posvećen tišini i molitvi. Ovaj dan poznat je i pod drugim nazivima, među kojima su Veliki šabat, Crna subota, Radosna subota, Subota slave.

Posebno mjesto u obeležavanju ovog dana ima Vazmeno bdenje, koje se tradicionalno slavi noću. Ovo bogoslužje ne počinje pre nego što padne noć, a završava pre svanuća uskrsne nedelje. Tada se vjernici okupljaju oko ognja koji sveštenik blagoslovi, a tim plamenom pali se uskrsna svijeća, simbol Isusa Krista, svetla i novog života.

Velika subota je dan tišine, iščekivanja i duhovne pripreme. Između tuge Velikog petka i radosti Uskrsa, ovaj dan u hrišćanskoj tradiciji nosi poruku mira, sabranosti i nade, dok se u mnogim domovima istovremeno obavljaju i posljednje pripreme za proslavu Uskrsa.

Vatre Lazarice teraju zlo, duhove i bolesti: Uživali i stari i mladi

Aleksandra Djuran April 3, 2026

Ulice u Kikindi i okolnim selima ove večeri obasjavale su vatre Lazarice. Deca su sa nestrpljenjem čekala da padne prvi mrak, kako bi mogli da preskaču vatru. Palili su se tulaj, slama, grane.

Dečija graja praćena budnim okom starijih čula se i u ulici Stevana Sinđelića gde su se okupili članovi Kikindskog konjičkog društva. I Nika Beleslin bila je jedna od onih koji su preskakali Lazaricu.

-Dolazim svake godine. Okupio se veliki broj mojih drugara. Volim da preskačem vatru, nije me strah ni kada je velika– kaže Nika.

Mira Rakić prisetila se kako je to bilo nekada:

-U paljenju Lazarice učestvovao je čitav komšiluk. Bilo je puno mladih, puno parova i dece. Spremale su kokice, palačinke, kifle i krofne i kokice obavezno, a stariji bi popili po koju rakiju i vino. Narodno veselje trajalo je do ponoći. Neretko je tu bila i harmonika pa se zapevalo i zaigralo- saznajemo od Mire Rakić.

Gradonačelnik Mladen Bogdan takođe je uživao u ovom običaju. Preskakao je vatru razgovarao sa sugrađanima i družio se sa decom. Kako je istakao, ovi običaji su važni, jer, pre svega, okupljaju sve generacije na jednom mestu.

I danas je tako, dok mladi preskaču vatru, stariji Kikinđani druže se uz krofne, kokice i rakiju. Tako je bilo i u Malom Bedemu gde se okupilo stotinak stanovnika ovog dela grada, istakao je Zoltan Kočiš.

-Mi ovako obeležavamo svake godine Lazaricu. Palimo tulaj, grane, slamu po starom običaju. Zna se da je petak veče pred Vrbicu uvek veseo. Deca su jedva čekala da padne mrak i da upalimo vatru. Kokice su obavezne. Svi donesu po nešto tako da deca pored preskakanja vatre uživaju i u slatkim i slanim đakonijama – otkrio nam je Kočiš.

Paljenje vatri Lazarica svake godine pada u petak, sedam dana pre Velikog petka za pravoslavne vernike. Nekada se verovalo da preskakanje upaljenih snopova kukuruza, grana, slame, tera zle duhove, veštice i bolest.

A.Đ.

Humanitarna akcija u Mokrinu: Prikupljaju se sredstva za četrnaestogodišnju Hanu Dokić

Aleksandra Djuran April 3, 2026

U nedelju, 5. aprila od 16 sati, na Varoškom trgu biće organizovan humanitarni slatko- slani bazar. Sva sredstva koja se prikupe biće donirana za pomoć Mokrinčanki četrnaestogodišnjoj Hani Dokić.

-Hani je sa dve godine postavljena dijagnoza mišićna spinalna atrofija – saznajemo od Zorice Lazić koja je inicirala humanitarnu akciju. – Sa deset godina došlo je do pogoršanja bolesti i sa 11 je počela da koristi kolica. Sredstva su joj neophodna za kupovinu kolica koja će joj omogućiti da se lakše kreće i da prebrodi sve barijere na trotoaru i uopšte na putu od škole do kuće, a koje joj otežavaju život. Neophodna kolica postoje samo u Švajcarskoj i njihova cena je četrdesetak hiljada evra. Deo sredstava je već prikupljen, a nadam se, da će uz pomoć ljudi dobre volje, vrlo brzo Hani na raspolaganju biti cela suma, što bi joj omogućilo da kvalitetnije živi.

Hana, čiji su roditelji su Mokrinčani, sa porodicom živi u Novom Sadu i učenica je prve godine Gimnazije „Isidora Sekulić“.

Broj žiro računa na koji je moguće uplatiti sredstva za Hanu Dokić je 200716000000315750 banka Poštanska štedionica.

Zdravstvenim ustanovama u Kikindi opredeljeno 58,5 miliona dinara za novu medicinsku opremu

Aleksandra Djuran April 3, 2026

Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo doneo je odluku o dodeli sredstava na konkursu za finansiranje odnosno sufinansiranje izgradnje, održavanja i opremanja zdravstvenih ustanova u Vojvodini. Za tri zdravstvene ustanove u Kikindi odobreno je ukupno 58,5 miliona dinara.

Opšta bolnica, po osnovu pomenute odluke, nabaviće 4K video laparoskopski stub sa setom za laparoskopiju i setom za histeroskopiju za koji je odobreno 17,2 miliona dinara, ultrazvuk za radiologiju u iznosu od 10,3 miliona, optički koherentni tomograf u iznosu od 9,2 miliona, aparat za anesteziju za koji će biti izdvojeno 6,1 milion, aparat za intraoperativno spašavanje krvi u iznosu od četiri miliona, transportni respirator vredan 1,8 miliona dinara i bronhoskop od 1,5 miliona dinara. Ukupan iznos na koji Opšta bolnica može da računa je 50,3 miliona dinara.

Po istom konkursu Domu zdravlja pripalo je ukupno 4,3 miliona dinara. Za nabavku osam komada autoklava za stomatološku zdravstvenu zaštitu opredeljeno je 3,8 miliona dinara, a za sedam kompresora za stomatološku zdravstvenu zaštitu 545 hiljada dinara.

Zavodu za javno zdravlje za nabavku aparata za parazitološki pregled fecesa koji koristi naprednu AI tehnologiju i digitalnu mikroskopiju sa pripadajućim podacima odobreno je 3,8 miliona dinara.

A.Đ.