Aleksandra Djuran

saran-drzavno-(2)

На Државном првенству у шаранском риболову екипа „Шаран 1“ освојила је треће место и стекла право да учествује на Светском првенству које ће се у септембру одржати у Македонији. Екипа коју су чинили Лука Јегарски, Ратко Ромић, Дарко Цуцин и Вук Босанчић на језеру Борковац код Руме упецала је 32 килограма и 675 рибе.

Иза успеха на Државном првенству у шаранском риболову стоје дани и ноћи испуњени очекивањем, хиљаде забачаја и небројене одлуке .Стоје пријатељство, поверење и снага тима који није одустајао ни када је било најтеже, наводе из бронзаног тима.

На поменутом такмичењу Кикинду, односно удружење спортских риболоваца „Шаран“ представљала је и екипа „Шаран 2“ у саставу Зоран Попов, Зоран Кајла, Миодраг Трнић и Лука Врача, и они су заузели осмо место.

 

-За наше удружење ово је огроман успех – каже Зоран Попов, председник УСР „Шаран“. – Посебно јер је ова година у знаку јубилеја, 70 година нашег удружења. Прослава је у суботу на Риболовачком царству када ћемо доделити плакете појединцима у установама.

А.Ђ.

saobracajka-kikinda-mokrin

На путу Кикинда- Мокрин, код фарме, око 10 часова, догодила се саобраћајна несрећа између комбија и трактора са приколицом.

Како сазнајемо са лица места, три особе повређене су у овој незгоди и Хитна помоћ одвезла их је у Општу болницу.

Увиђај је још увек у току, а пошто се заврши, знаће се и узрок због којег је дошло до несреће на путу.

Током трајања увиђаја, саобраћај је био блокиран на овом делу пута.
plavi-cuperak

Дојавни системи уграђени су у вртићима „Колибри“, „Мики“ и „Плави чуперак“, а и остали вртићи биће обухваћени.

-На конкурсу Покрајинског секретаријата за енергетику, грађевинарство и саобраћај одобрено нам је око пет милиона динара за пројекат енергетске ефикасности у „Плавом чуперку“. Биће уграђене соларне плоче које ће служити за грејање и хлађење. То ће довести до значајних уштеда. У претходном периоду окречен је и комплетан вртић „Невен“, а урађена је и фасада.

Током лета уредиће се и објекти где је то неопходно.

bajkeri-1

За првих пет месеци ове године у саобраћајним несрећама је живот изгубило 29 возача и путника на мотоциклу и мопеду, што је двоструко више у односу на исти период прошле године, када је погинуло 14 возача на мотоциклу и мопеду.

Важно је да мотоциклисти користе заштитну опрему, буду јасни и видљиви на путу, не буду изненађење другим возачима, поштују саобраћајне прописе и прилагоде брзину условима у саобраћају и својим способностима.

Такође, коришћење заштитне кациге није само законска обавеза, већ најважнија мера која спашава живот возача и путника на двоточкашу и значајно смањује последице саобраћајне незгоде.

-Апелујемо на све учеснике у саобраћају да обрате посебну пажњу на возаче двоточкаша, нарочито у раскрсницама и приликом претицања, јер је њихова безбедност често угрожена и најмањом непажњом- поручју у МУП-у.

Током претходног дана у Републици Србији догодило се 106 саобраћајних незгода, у којима je погинулo једно, а повређено је 47 лица.

matura-60-god-(2)

Некадашњи ученици друге генерације средње Техничке машинске школе, генерација која је дипломирала школске 1965/1966. године обележили су 60 година од матуре. У тадашња два одељења било је 54 ђака, а протекле суботе окупило се њих 12 који су евоцирали успомене на школске дане.

Живојин Исаков, одазвао се позиву да обележи шест деценија од завршетка средње школе. Како истиче, родом из Новог Милошева, сваког дана путовао је до Кикинде, а школских дана сећа се са сетом:

-Од 54 ученика, колико нас је дипломирало, 29 је живих. Са колегама из разреда који су из Кикинде остао сам у контакту свих ових година. Многи су, попут мене, радни век провели у некадашњој Ливници, па смо тако и остали заједно. Добар део нас добијао је и стипендију из фабрике, тако да смо по завршетку средње школе имали обезбеђена радна места и одмах смо били у прилици да се запослимо.

Окупљање му пуно значи, јер, како вели, средњошколски дани остали су му у најлепшем сећању.

-Од када сам у пензији све ређе виђам своје школске другове, а ово је била прилика и да се сретнем и са онима који већ дуго не живе у Кикинди, попут Јована Мраовића који живи у Крагујевцу и сигурно га нисам видео већ 30 година. Део моје генерације живи у Новом Саду, имамо другара и у Лазаревцу, али и у Марибору у Словенији – наводи Исаков.

Јован Мраовић пошто је био стипендиста фабрике „Застава“ Крагујевац и већ у јулу 1966. године запослио се у поменутој фирми и већ 60 година је Крагујевчанин:

-Остао сам сам и све више се присећам школских дана. Основно образовање завршио сам у школи „Ђура Јакшић“. Нисам желео да пропустим ово окупљање и радовао сам се данима уназад сусрету са некадашњим школским друговима. Срећан сам што смо се окупили – открио нам је Мраовић.

У генерацији су биле и три девојке од којих је једна жива, али јој здравствено стање није дозволило да дође на скуп.

 

Окупљени су се у причи дотакли и разредног старешине професора Драгутина Капуна, који је према њиховим речима, био легендаран наставник, а присетили су се и професорице  Милке Будишин.

А.Ђ.

zadar

Волонтери Црвеног крста Кикинде отпутовали су у Задра где ће, заједно са Удругом удомитеља за дјецу „Осмијех“ из Ђурђевца, учествовати у међународном „Еразмус +“ пројекту размене младих. Кикинђани ће у Хрватској боравити 10 дана током којих ће бити реализован пројекат „Harmony for connection“.

-Ово је друга година сарадње у којој учествује 18 волонтера из нашег града – сазнајемо од секретарке Црвеног крста Данијеле Бјељац. – Ове године тема је ментално здравље.

Циљ програм  је  подстицања младих да размишљају о менталном здрављу.

-Поред учења, ово је прилика да се млади друже, размењују искуства и повежу кроз креативне активности. Пројекат је реализован под окриљем програма који подржава Европска унија, са циљем јачања младих и подстицања интеркултуралне сарадње.

И у наредном периоду Црвени крст наставиће сарадњу са Удругом удомитеља на сличним пројектима.

linglong-nsz-(3)

Кинеска компанија Линглонг, која у Зрењанину запошљава око 2.500 радника, најавила је ново проширење производних капацитета, што би у наредном периоду могло да отвори између 400 и 800 нових радних места.

Тим поводом, Филијала Кикинда Националне службе за запошљавање, у сарадњи са компанијом Линглонг Зрењанин, организовала је презентацију компаније и услова запослења за све заинтересоване кандидате.

Групно информисање, на које се појавио велики број суграђана, одржано је јуче, након чега су кандидати могли да попуне пријавне формуларе и обаве кратке разговоре са представницима компаније.

-Имамо компанијски превоз из Кикинде и рута је скраћена, тако да до фабрике радници стижу за минимално времена, сат и по времена у одласку и исто толико у доласку  – напомиње Марина Граховац, HR регрутер у Линглонгу. – Највише нам требају оператери у производњи, на машинама и овог момента неопходно нам је више од стотину радника. Запошљавамо и педесетак људи на одржавању, механичаре и електричаре, а у наредном периоду производња ће се ширити, те ће бити још могућности за запошљавање. Зарада је добра и већа је него у осталим производним компанијама у широј околини. Ради се о појединачним радним местима и не постоји претходно искуство које може да се употреби за рад у компанији, па је неопходна обука за свако радно место. Од радника очекујемо да прате упутства и да се добро сналазе.

Позив је намењен незапосленим лицима, али и свима који разматрају промену посла и желе да се упознају са могућностима које нуди један од највећих послодаваца у региону.

Линглонг је кинески произвођач гума, а фабрика у Зрењанину представља једну од највећих гринфилд инвестиција у Србији последњих година.

Ј. Ц.

 

pcelar-pcele-med-1

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за аграрна плаћања расписало је Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на подстицаје у сточарству по кошници пчела за 2026. годину.

Како је наведено у саопштењу Министарства, захтеви се подносе до 15. јула, закључно, искључиво електронским путем, преко платформе еАграр, односно портала еПодстицаји.

Право на подстицаје могу да остваре правна лица, предузетници и носиоци комерцијалних породичних пољопривредних газдинстава који су уписани у Регистар пољопривредних газдинстава и налазе се у активном статусу, извршили су обнову регистрације за текућу годину, пријавили гајење пчелињих друштава и ХИД број, обележили и регистровали кошнице у Централној бази података, уредно пријавили стање и промене података о пчелињацима, као и да су власници пријављених кошница или да су кошнице у власништву члана породичног пољопривредног газдинства, у складу са важећим прописима.

Подстицај се остварује у износу од 1.000 динара по кошници пчела, за најмање 20, а највише 1.000 кошница.

Додатне информације могу се добити путем телефона Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде: 011/260-79-60, 011/260-79-61, 011/30-20-100, 011/30-20-101 и 011/30-20-118, као и на званичној интернет презентацији eAgrar na adresi: https://eagrar.gov.rs.

nakovo-staze-(3)

У Месној заједници Наково завршена је изградња пешачких стаза око језера на ободу села, а како сада изгледа уверили су се градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа Бојан Микалачки.  Средства за ову инвестицију, 12,4 милиона динара, опредељена су на конкурсу за унапређење и развој руралне инфраструктуре и услуга Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду.

 

-Оазу у Накову максимално користе и млади и стари. Свакодневно се мајке са децом у колицима шетају око језера, као и рекреативци – сазнајемо од Бранислава Чубрила из Савета Месне заједнице.  – Стаза је завршена за нешто више од месец да и све је урађено квалитетно. Ту је и дечије игралиште, и терен за балоте.

Изграђено је 2.000 квадрата стаза од бехатон плоча. Како је на поменутој локацији тло водопропусно најпре је постојеће земљиште припремљено, као када се асфалтирају путеви.  Пре само деценију језеро је заправо било стара бара око које је створена огромна дивља депонија.

-Заједничким снагама локалне самоуправе и Месне заједнице, а на захтев мештана Наково је добило зелену оазу коју сви радо користе – рекао је градоначелник Младен Богдан. –  Она није место окупљања само Наковчана него и Кикинђана, Великоселци, па и гости из суседне Румуније. Значајна средства су уложена и хвала Покрајини на издвојеном новцу, а у наредном периоду предстоји нам да изнађемо средства за расвету.

Депонија која је постојала је уклоњена и рекултивисана, а бара је продубљена како би била претворена у језеро. Оно не служи само за риболов, него и за мир и одмор. То су препознале прве комшије из Румуније, из Лунге, који су постали редовни посетиоци.

Пошто се заврши изградња стаза, преостаје осветљење. Струја је доведена и половина простора има расвету и исто треба урадити у другом делу.

А.Ђ.

 

mala-matura-polaganje-(1)

Ученици осмог разреда основних школа широм Србије у понедељак и уторак полагали су тест из српског односно матерњег језика, док је сутра завршни испит из изборног предмета. На територији града у 15 основних школа малу матуру полаже  416 ученика.

Другог дана матуре, након полагања математике, разговарали смо са осмацима из Основне школе „Вук Караџић“. Максим Катаи, истиче да му је тежи био тест из српског језика:

-Лакша ми је била математика. На тесту из српског језика најтежа су ми била последња три питања. Требало је да анализирамо дати текст. Са друге стране тест из математике подједнако је обухватио све области. Планирам да упишем Техничку школу, смер техничар друмског саобраћаја.

Иван Костенко, слаже се са својим другом из разреда.

-И мени је тест из српског језика био пуно тежи у односу на математику. Од задатака најтежи је био из геометрије. Припремали смо се за завршни испит у школи – каже Иван.

И Михајло Миланов истог је мишљења.

-Српски сам лошије урадио, али надам се да ћу са тестом из математике надокнадити бодове. Разумевање текста је било најтеже у српском, док сам из математике највише „муке“ имао са задатком из геометрије у којем је требало да се одреди пролаз кроз пећину – открио нам је Михајло, који, такође, планира да упише Техничку школу “Михајло Пупин”.

Задаци који су задали највише потешкоћа из српског језика су питања из области књижевности, значења појединих речи и разумевања прочитаног текста. Осмаци из основне школе максимално могу да понесу 60 бодова, док на завршном испиту могу да остваре највише 40 бодова.

 

Прелиминарни резултати завршног испита биће објављени 19. јуна, коначни 22. јуна, док ће листа жеља моћи да се подноси 23. и 24. јуна. Коначни распоред ученика по школама биће објављен 29. јуна