September 9, 2026

Aleksandra Djuran

policijski-auto

На подручју Полицијске управе у Кикинди током викенда догодиле су се две саобраћајне незгоде у којима је једна особа погинула, три  су задобиле тешке, а шест особа лакше телесне повреде. Настала је материјална штета у износу од 70.000 динара.

Саобраћајна незгода се догодиле због непрописне радње возилом  и алкохолисаности возача.

Укупно је откривено 514 прекршаја у контроли саобраћаја. Из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 20 возача, од којих је шест возача задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 27 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 374 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 93 остала прекршаја.

guzva-na-putu

Током претходне недеље на путевима у Републици Србији догодило се 667 саобраћајних незгода, у којима је погинуло 12, а повређено 342 лица.

Стање безбедности саобраћаја у од почетка 2026. године је знатно повољније у односу на исти период претходне године. Смањен је број саобраћајних незгода, погинулих и повређених лица.

Од почетка године на нашим путевима до 20. јула нажалост страдало је 217 лица, док је у истом периоду прошле године страдало 248 лица.

У току је летња туристичка сезона у оквиру које се спроводи кампања „Вози одморан“ у циљу подизања свести возача о ризику вожње у стању умора, о неопходности да се планира путовање и на пут креће одморан, да се праве неопходне паузе у вожњи, као и на важност поштовања саобраћајних прописа, посебно ограничења брзине и на тај начин спречи страдање на нашим
путевима током летње сезоне.

Брзина је и даље један од главних узрока саобраћајних незгода са најтежим последицама. Зато прилагодите брзину условима на путу и поштујте прописана ограничења.

sladoled-svetski-dan-2026-(1)

Туристичка организација града обележила је Светски дан сладоледа. Овим  поводом на Градском тргу окупио се велики број најмлађих на интерактивном дружењу са члановима позоришта „Лане“. Они који су знали највише добили су бесплатан сладолед.

И породица Китановић радо ужива у овој посластици.

-Лети највише волим сладолед – сазнајемо од Давида Китановића. – Омиљени укус ми је лубеница. Кугла је велика, али ја могу да је поједем.

Вукан Грујић био је са мамом и уживао је у дружењу са глумцима:

-Сви сладоледи су ми омиљени. Највише волим сладолед од боровнице и шумског воћа. Сваки дан га једем , а највише волим када има и пуно прелива од чоколаде и мрвица.

Четворочлана породица Кукић такође ужива у летњој посластици.

-Нигде сладолед није као у Кикинди. Кугле су обимне и укус му је одличан. Сво четворо волимо да га једемо и користимо сваку прилику да се прошетамо Градским тргом и расхладимо сладоледом – рекли су нам Кукићи.

Организована  је и потрага за сладоледом за нешто старију децу који су уз помоћ кодова постављених на туристичким локацијама долазили до главне награде -сладоледа.

-Светски дан сладоледа у нашем граду обележава се од 2021 . године – рекла је Татјана Вуковић из Туристичке организације. –  Увек је трећег викенда у јулу, када се ова посластица и највише конзумира. Јул је проглашен месецом сладоледа , а у Кикинди је он део гастрономске понуде. Сладолед у нашем граду проглашен је за најбољи у региону.

Манифестацију су подржале градске, као и посластичарнице  у Руском Селу и Мокрину.

А.Ђ.

turisticka-zagubica

Туристичка организација града Кикинде учествовала је на традиционалном 21. сабору „Врела Хомоља“ у Жагубици, на врелу Млаве.

На „Гастро каравану“, у припреми традиционалних јела, освојили су, као екипа, прво место у категорији „Најбољи кувар сабора“. Екипу су чинили представници удружења „Банатски кулинари“ Душан Лукин и Јанош Кала.

-Припремали су традиционални банатски паприкаш, а у такмичењу је учествовало 15-ак екипа. Свака од њих правила је традиционално јело свог краја. Ово је била прилика да промовишемо туристичку и гастрономску понуду нашег града, а све присутне позвали смо и на 41. „Дане лудаје“ – истакла је Татјана Вуковић из Туристичке организације града.

Сарадња са Туристичком организацијом Жагубица и кикиндске траје већ неколико године и продубљује се.

 

default

Републички завод за статистику је објавио процене броја становника Републике Србије по старости, полу и типу насеља, за 2025. годину, и то на нивоу региона, области и градова и општина. Процене су израђене на бази Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године и података о природном и механичком кретању становништва односно унутрашњим миграцијама.

Поменути подаци показују да је Севернобанатски округ 2015. имао 141.612 становника, а прошле године, према проценама, 114.276 становника, односно 27.336 мање.

Број становника у нашем округу се константно смањивао, па је 2015. овде живело 141.612 становника, 2016. било нас је 139.940, 2017. – 138.371, 2018. – 136.918, 2019. –135.453, 2020. –133.934, 2021. – 132.117 , 2022. – 118.421, 2023. – 116.959, 2024. – 115.656, , а 2025. – 114.276 становника.

Према проценама Републичког завода за статистику, град Кикинда, укључујући и девет села прошле године је имао 47.851 становника, од тога 23. 295 мушкарца и 24.556 жена. Следи Кањижа са 19.636 становника, Сента са 17.335, Ада са 12.892, Нови Кнежевац са 8.298 и Чока са 8.264 становника.

Просечна старост у нашем округу је 45,4 године, а према статистичким подацима просечан животни век мушкараца је 71,1 годину, а жена 77,1.

sudar

Осамдесетчетворогодишњи мушкарац из Чоке погинуо је у саобраћајној несрећи која се догодила јутрос у 4 сати и 15 минута на територији општине Чока. У несрећи је повређено и седам особа.

Несрећа се догодила на отвореном путу између Остојићева и Падеја. Путничко возило “скала 55” које је возио преминули мушкарац налетело је на паркиран комби у којем је било седам особа.

Повређени су превезени у Општу болницу у Сенти где им је указана медицинска помоћ.

skola-za-trudnice-10-god-(2)

Школица за труднице Дома здравља, која ради у оквиру Културног центра, обележила је деценију постојања и рада. У програму, који је приређен овом приликом, учествовала су деца чије су мајке похађале ову школицу током трудноће, а рођенданској забави одазвале су некадашње и садашње полазнице и сарадници.

Међу првим полазницама била је и Данијела Ненадов која је школицу похађала и са старијом ћерком Нађом која има 9,5 и са седмогодишњом Јаном:

-Пуно ми је значило у трудноћи што сам била део школице. Захваљујући радионицама и предавањима долазак бебе није била непознаница. Препоручујем свим трудницама да буду део школице. Много тога се научи, а најважније је што сам била спремна и знала сам шта ме очекује и на порођају и у првим бебиним данима. Познанства која сам стекла негујем и данас.

Милица Бадрљички има бебу од девет месеци и школицу је похађала прошле године.

-Знања која сам стекла много су ми помогла. Знала сам како изгледа Порођајни блок, шта могу да очекујем приликом порођаја, али и када дођем са бебом кући. Моја топла препорука за све труднице је да максимално искористе све што ова школица нуди – рекла нам је Милица Бадрљички.

Главна патронажна сестра Дома здравља и координаторка Школе за труднице и родитеље Оливера Вучковић Попов подсетила је на саме почетке.

-Најпре смо почели као Школица за труднице, а сада смо прерасли у Школу за труднице и родитеље. Наш циљ је био да се што више приближимо трудницама, а најбољи начин за то је да се са њима дружимо и заједно учимо путем школице. Почели смо стидљиво са неколико трудница, а данас, деценију после, могу да истакнем да смо порасли и постали најбоља подршка будућим мамама – додала је Вучковић Попов.

На годишњем нивоу школу, у просеку, прође стотинак трудница и породица.

-За ових десет година поставили смо одличне темеље за генерације које долазе да је наставе. Ту смо да им одговоримо на сва питања, да разбијемо предрасуде, да их ослободимо страхова, да разговарамо. Сада је пуно информација доступно путем интернета и друштвених мрежа, али увек постоје недоумице и ми смо ту да одговоримо на њих. У школи је стручни тим који будућим мајкама нуди психо физичку припреми припреми за оно што их очекује. Порођај није најстрашнији на свету, него је то леп догађај и на нама је да труднице научимо да уживају доносећи нови живот на свет. Имамо све више тата, али и осталих чланова породице који се укључују како би изградили родитељски савез – закључила Вучковић Попов.

У оквиру школе труднице се друже и повезују тако да стварају дугогодишња пријатељства.

У знак сећања на овај дан сва присутна деца чије су мајке похађале школу оставила су отисак прста на слици дрвета. Присутнима се представила и патронажна служба Дома здравља, као и изложба фотографија беба чије мајке су биле део школе.

Ово је била прилика и да се представе чланови стручног тима којима су уручене захвалнице: др Драгана Миладинов, гинеколог, патронажним сестрама Отилија Каналаш, Жељка Викљи и Славица Бајић, др Драгана Грујић, педијатар, др Горана Гајски, педијатар, др Бранислава Давидовић, гинеколог, др Маја Васић, стоматолог, медицинске сестре на Порођајном одељењу Мелинда Клачак и Каролина Радоњић, Бела Шаму из Црвеног крста и Ирена Макивић.

А.Ђ.

sladoled-marko-(1)

Сутра (субота)  на платоу испред Градске куће биће обележен Светски дан сладоледа.

Из Туристичке организације у 19.30 сати најављују интерактивно дружење за млађе уз глумце позоришта „Лане“, а од 20 сати је, за старију децу, потрага за сладоледом, уз упознавање са туристичким потенцијалима града.

bognar-(4)

Истакнути песник, есејиста, антологичар, прозаиста и приређивач Зоран Богнар, на позив локалне самоуправе и Библиотеке „Јован Поповић“, представио је синоћ у башти Градске куће, представио свој уметнички рад.

Међу многобројним наградама које овај стваралац има у својој колекцији, издвајају се најновије „Ђура Јакшић“ у Српској Црњи и кикиндска „Душан Васиљев“ чији је актуелни лауреат уз Гордану Ђилас.

Представљајући своје богато поетско стваралаштво, Зоран Богнар (Вуковар, 1965), још једном је потврдио зашто спада у сам врх домаће песничке сцене. Његове поетске преокупације, како је сам навео, добрим делом крећу се од летаргије до литургије, што у исходишту значи да му поезија није лишена ни библијских тема, као ни теме неминовног физичког одласка. О вечитом питању колико је поезија маргинализована и колико јој је садашњица супротстављена, Богнар је изричит:

-Наравно да поезија никад неће бити превазиђена. Било је и тежих времена од ових и већих изума од електронских глупости. Веома се осећам несрећно што живим у овом времену, али још од Платонове државе песници су били први свесни људи и увек су представљали сметњу-навео је овај књижевник.

Програм је надахнуто водила директорка библиотеке Дуња Бркин Трифуновић нагласивши да ако су људи на одморима, то не значи да је култура на одмору, пожелевши да овакви сусрети буду још чешћа пракса.

Беседе о поезији и казивање стихова ефектно су гарниране музичким нумерама у извођењу истакнутог џез гитариста Роберта Варге из Сенте.

Програму је присуствовала и Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу.

 

Н. С.

toplana-radovi-jul-2026-(4)

По завршетку грејне сезоне, како је и најављено, запослени у Јавном предузећу „Топлана“ започели су реконструкцију топловода. Ради се на локацијама које су се показале најкритичније и најлошије током претходне грејне сезоне, наводи в.д. директор Душан Марјановић.

-У улици Светосавској 125 реконструисан је топловод, али и сам улаз испод у зграде до подстанице у дужини од 30 метара. У истој улици, али код Галадске такође се ради на вреловоду. Овде се праве нови испусти на најнижој тачки на вреловоду – истиче Марјановић.

Отклоњене су и две хаварије.

-Прва, у дужини од 30 метара била је код пицерије у Светосавској улици, некадашњи Блок Г1. Друга је била у Партизанској улици  у Микронасељу, стари Блок Д1. После ових радова не очекујемо да у овим деловима имамо проблеме – додаје наш саговорник.

И на Тргу српских добровољаца 10 реконструисано је 15 метара топловода, али и део самог улаза испод зграде, укупно дужине око 40 метара.

-Тренутно се ради траса вреловода у дужини од 120 метара. Реч је о топловоду код Парка пријатељства у улици Др Зорана Ђинђића, у близини Универекспорта. И у згради Универекспорта, у улици Вука Караџића, реконструисан је вреловод у дужини око 30 метара – напомиње Душан Марјановић.

Запослене очекује и да  реше део топловода у улици Браће Татић  број 1. Ова деоница показала се као најкритичнија јер су се током грејне сезоне   догодиле две хаварије на истом месту. Радови су захтевнији и сигуран сам да ћемо их успешно завршити – каже в.д. директор „Топлане“.

-Са овим завршавамо први део ремонта. Крајем августа планирамо други део ремонта и саму припрему за почетак грејне сезоне – закључио је Марјановић.

У протеклих неколико година комплетан вреловод замењен је у улицама Браће Татић, Вука Караџића, Ђоке Радака и у већем делу Немањине улице. Урађен је и најзахтевнији део вреловодне мреже у улици Милоша Великог.

Остаје још да се споји вреловод испод пута из улице Вука Караџића до Ђоке Радака тачније до семафора у Светосавској улици.

А.Ђ.