јануар 26, 2026

Aleksandra Djuran

police-2122394-1920

Осам особа ухапшено је због приказивања, прибављања и поседовања порнографског материјала и искоришћавања малолетног лица за порнографију и полно узнемиравање.
У питању је наставак акције „Армагедон“, а хапшења су спроведена по налогу Посебног одељења за високотехнолошки криминал Вишег јавног тужилаштва у Београду, у сарадњи са полицијским управама у Београду, Лесковцу, Новом Саду, Кикинди, Крушевцу, Чачку, Сомбору, Крагујевцу.

Осумњичени С. Ј. (24), А.Ђ. (33), Е. Б. (40), Л. Т. (26), М. И. (32), М. Б. (64), В. С. (37) и држављанин Русије А. А. (39) су у дужем временском периоду преко интернета преузимали, чували и делили садржаје настале искоришћавањем деце у порнографске сврхе.

А.Ђ, Л. Т. и М. И. су преко друштвених мрежа и апликација регистровали лажне профиле представљајући се као девојчице узраста 12 и 13 година да би затим ступали у контакт са оштећеним малолетним лицима од којих су захтевали и прибавили фотографије и видео материјале сексуалне садржине на којима се налазе оштећена малолетна лица.

Приликом претресања станова и других просторија свих осумњичених, на електронским уређајима пронађени су фото и видео материјали настали искоришћавањем деце и малолетних лица у порнографске сврхе.
Осумњичени су, уз кривичну пријаву, спроведени у надлежно тужилаштво.

Ова акција је била и део међународне операције усмерене на сузбијање сексуалне експоатације и злостављање деце на интернету.

paketici-bogdan-bratina-(2)

Шестогодишња Ника Белеслин и њена двогодишња сестра Дуња,  као и њихови другари са нестрпљењем су чекали градског Деда Мраза и Снежну краљицу који су им донели пакетиће и испунили жеље које су написали у писму и убацили у Кутију жеља.

-Пожелела сам да ми Деда Мраз донесе играчку фарму животиња где су маце, куце, коњи, магарци – открила нам је Ника. – Дуња је пожелела кухињу, у којој ће спремати све што волимо. Биле смо добре, писале смо писмо и зато нам је и дошао Деда Мраз.

Подели првих пакетића присуствовао је и градоначелник Младен Богдан, као и министар телекомуникација и информисања Борис Братина који је боравио у радној посети Кикинди.

-Идеја да се оформи Кутија жеља и да деци пакетиће уруче Деда Мраз и Снежна Краљица је одлична. Ово је диван обичај, а радост малишана нас је све учинила задовољним, њихови осмеси рекли су све – истакао је министар Братина.

 

Подела новогодишњих пакетића малишанима на територији Града који су писма са новогодишњим жељама убацили у „Кутију жеља” једна је од најлепших акција локалне самоуправе.

-Стигло је више од 5.000 писама, а ово је 13. година како организујемо ову акцију. Ово је најлепши посао који обављамо на крају године. Посао је захтеван, треба прочитати сва писма, прибавити поклоне које су деца навела и све то спаковати. Хвала министру Братини који је на лицу места могао да се увери у срећу наших малишана када им дође најпознатији дека на свету – навео је Младен Богдан.

А.Ђ.

vaspitaci-predstava-(2)

Васпитачи Предшколске установе „Драгољуб Удицки“, већ по традицији, малишанима из вртића за Нову годину поклонили су позоришну представу. Ове године је две деценије како се у установи труде да на најлепши начин деци пожеле срећне празнике.

Традиција је и да сваке године други вртић припрема комад, а ове године ту част имали васпитачи из вртића „Плави чуперак“.

– За „Тајну чуперкових вилењака“ сви смо били тим – истакла је  Данијела Тамаши, васпитачица. – Васпитачи су написали текст и музику, режирали, осмисли сценографију, кореографију, костиме и све оно што је потребно да се представа.

У комаду глуми 17 запослених, а главни јунаци су вилењаци са свим својим манама и врлинама.

-Они се боре да буду јединствени и сложни у свему што раде. То не иде под капу чаробњаку Зликоу који се труди да им поквари све што раде. Осим њега ту је и вилењак Љутко који неће да се дружи са осталима. Ипак, уз тајни рецепт који се састоји од љубави, другарства и осмеха, добро побеђује зло. Наша порука је да су пријатељство, заједништво и толеранција најважнији за успех.

Са припремом представе почело се у септембру, а једног од вилењака глуми васпитачица Марина Ћирић:

-Глумим Сањивка који је чувар лепих снова, верује у доброту.

И Милана Оличков, логопед у установи, прикључила се представи.

-Ја сам Плашљивко коју на крају постаје храбар – појаснила је Оличков.

Више од 500 деце из вртића у граду и на селима погледало је представу која је одиграна и за све запослене.

А.Ђ.

ministar-bratina-(5)

У радној посети Кикинди боравио је министар информисања и телекомуникација Борис Братина. Прву посету нашем граду започео је разговором са градоначелником Младеном Богданом, након чега је организован састанак са начелником Севернобанатског управног округа  Небојшом Јовановим и председницима локалних самоуправа.  Ово jе била прилика да  локалне самоуправе представе своје приоритете и потребе, као и да чују конкретне кораке министарства  у наредном периоду.

-Разговарали смо о постављању додатних инсталација чији циљ је да побољшају приступ интернету- навео је министар Братина. – Министарство је у пројекту који ће бити завршен до краја следеће године и  који ће обезбедити да сваки становник наше земље, без обзира на то где живи, има одличан оптички интернет. Важан нам је развој програма 5Г мреже, али и укључивање деце. Наша замисао је да оснујемо такозване дигиталне кутке по школама јер се показало да су школарци заинтересовани за бављење техником. Неопходно је да имају правилан однос према употреби техничких могућности.

Министарство издваја средства за пројектно суфинансирање медијских садржаја. Циљ је да се информисање што боље развија.

-Већ почетком наредне године расписаћемо конкурсе и позивам све, који имају добре идеје на који начин да оплемене постојеће или уведу нове садржаје, да аплицирају за средства. Сви делови Србије занимљиви су на свој начин и управо медији су ти који ће их промовисати. Кикинда је центар округа и неопходно је да има дописништво РТС-а, али и других медијских кућа са националном покривеношћу – закључио је министар Борис Братина који је додао да му је на састанку скренута пажња да наш град, али и општине у округу нису довољно заступљене у телевизијским кућама које имају националну фреквенцију.

Градоначелник Младен Богдан прецизирао је да је побољшање постојећих мрежа увек потребно.

-Првог дана када је у Србији пуштена у рад 5Г мрежа, заживела је и у нашем граду. То су препознали сви корисници мобилних уређаја. Верујем да су сви задовољни бржим протоком интернет конекције која је важна за све послове који се обављају преко установа и институција. Тема којој смо посветили пажњу односила се и на локалне медије и на који начин можемо да помогнемо да буду још бољи и садржајнији – истакао је Богдан.

Пошто прође криза условљена снабдевањем енергентима, следећи корак Министарства информисања и телекомуникација биће отварање ка сателитској техници.

-Она је потребна за све сфере живота. Оног часа када Србија буде имала своје сателите на небу, одскочиће од других  – закључио је министар Братина.

А.Ђ.

krave-(1)

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде расписало је данас Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на подстицаје за инвестиције у физичку имовину пољопривредног газдинства за набавку квалитетних приплодних грла за унапређење примарне сточарске пољопривредне производње за 2025.

Захтеви се подносе закључно са 31. децембром, преко платформе еАграр, односно портала еПодстицаји.

Како је саопштило ресорно министарство, овим позивом обухваћена је подршка за инвестиције у набавку квалитетних приплодних грла говеда, оваца, коза, свиња и матица пчела и риба, које су у потпуности реализоване у периоду од дана истека рока за подношење захтева за остваривање права на подстицаје по претходном Јавном позиву, а најкасније до дана подношења захтева за остваривање права на подстицаје.

Додаје се да се текст Јавног позива налази на сајту Управе за аграрна плаћања, а за све додатне информације пољопривредни произвођачи се могу обратити Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде на бројеве телефона: 011/260-79-60, 011/260-79-61, 011/30-20-100, 011/30-20-101, 011/30-20-118 и 0800/106-107, сваког радног дана од 7.30 до 15.30 часова.

Детаљне информације доступне су и на званичној веб презентацији Министарства пољопривреде шумарства и водопривреде и Управе за аграрна плаћања.

konferencija-demografija-(1)

Трећа национална конференција „Србија – наша породица“, на којој је започета израда првог документа Стратегије демографског развоја Републике Србије до 2036. године, са пројекцијама до 2050. године, организована је у Београду.

Конференцији, коју је отворио премијер Републике Србије Ђуро Мацут, нагласивши да је демографија једно од кључних питања за будућност земље и на којој је саветник председника Србије за регионална питања Милош Вучевић истакао да без народа нема државе, као и да је питање опстанка народа кључно за сваку земљу и на томе држава и појединац заједно морају да раде, присуствовали су  Младен Богдан, градоначелник Кикинде, као и Жељко Раду, члан Градског већа.

-Учествујући на конференцији потврдили смо да је Кикинда  град који системски улаже у породицу, децу и младе. Активно учествујемо у обликовању државних политика усмерених на јачање породице, останак становништва и стварање сигурнијег и стабилнијег амбијента за живот нових генерација – навео је Богдан.

О циљевима и правцима будуће стратегије говорила је Јелена Жарић Ковачевић, министарка за бригу о породици и демографију, истакавши да се по први пут приступа изради свеобухватног, системског документа који ће објединити мере државе и локалних самоуправа у области популационе политике.

Очекивања су да стратегија донесе три кључне вредности. Јасне циљеве, засноване на подацима, како би се успорили негативни трендови и створили услове за раст броја становника. Да повеже све секторске политике, од образовања до бриге за децу, социјалне заштите, економске сигурности, стамбене политике и здравља, тржишта рада и регионалног развоја у једну јединствену међуресорну системску политику која директно утиче на квалитет живота наших грађана. И да започне, али и да обезбеди континуитет, јер демографија не трпи кратке рокове.

Конференцији су присуствовали и бројни министри у Влади Републике Србије.

А.Ђ.

 

spiegel-trump-putin-1200x600-okvir-1140x570

Немачки недељник „Шпигл“ (Дер Спиегел), познат по либералном и проевропском уредничком профилу, објавио је насловну причу под драматичним насловом: „Како Доналд Трамп издаје Европљане Владимиру Путину“. Текст је брзо постао вирална тема на друштвеним мрежама и у духу препознатљиве „Шпигл“ драматургије, гради слику америчког председника и руског лидера као „два негативца са истим циљем“ – наводним слабљењем Европе и трансатлантског савеза. Такав оквир међутим, више говори о нервози у европским престоницама него о хладној анализи чињеница.

Аутор у „Шпиглу“ тврди да Трамп „презире Европу“ и да води билатералне разговоре са Москвом, остављајући Украјину и европске савезнике по страни. Као аргумент се помињу наводни процурели транскрипти и разговори европских лидера – попут Макрона, Мерца и Рутеа – у којима се изражава бојазан да би Вашингтон могао да „прода“ украјинско питање ради брзог договора. По „Шпигловој“ логици, Европа се суочава са „опасним савезом“ Вашингтона и Кремља, а кључна дилема гласи – зашто Стари континент нема сопствену стратегију, већ реагује тек када се тон из САД промени?

У таквом наративу, реч „издаја“ звучи као хладноратовски рефрен, али и као политички мегафон – она појачава страх, сужава простор за нијансе и гура читаоца у бинарну поделу на „добре“ и „зле“. Истовремено, чињеница је да Трамп од повратка у Белу кућу, јавно инсистира на брзом завршетку рата и тврди да жели директан канал преговора – што европске елите тумаче као ризик од договора „преко главе“ савезника. У медијским извештајима се помињу и емисари, контакти и „оквири“ могућег споразума уз тврдње да се разматрају компромиси и безбедносне гаранције, али управо ту „Шпигл“ иде најдаље – сваку идеју о преговорима унапред представља као капитулацију Европе.

Трампова порука да не жели „бесконачне састанке без резултата“ у Вашингтону има и унутрашњополитичку димензију – трошкови, бирачи и замор од дугих ратова. Проблем настаје када се европска реакција сведе на моралну панику, уместо на озбиљно питање – шта Европа реално може сама, а шта очекује од САД. У том смислу, „Шпиглов“ текст делује као алармно звоно, али и као огледало једне дубље слабости – европског ослањања на амерички кишобран уз истовремену навику да се одлуке из Вашингтона дочекују као обавеза, а не као променљива политичка реалност.

Поглед редакције портала Српски Угао

Трамп не „издаје“ Европу, већ је присиљава да одрасте. Европска унија, са својим бирократским централизмом и слабим војним капацитетима, није у стању да сама решава кризе на свом прагу. Оптужбе из „Шпигла“ више личе на плач због губитка америчког покровитељства него на објективну анализу. Уместо хистерије, Европљанима би боље дошло да прихвате реалност и допринесу решењу, уместо да кукају над наводном „издајом“.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

bvs-kicenje-(3)

У Банатском Великом Селу  у самом центру и ове године окићена je јелка. У присуству деце, мештана и гостију, протекле недеље упаљена је и новогодишња расвета. Јелку су китили и најмлађи који су донели украсе са својим именом.

-Ово је трећа година да су Великоселци украсили центар села – истиче Ђурђина Војводић, мештанка која је и иницијатор кићења. – Малишани су се највише обрадовали Деда Мразу који је дошао на кочијама и донео им је слаткише. Хвала свима на помоћи, а посебно Наташи Карановић. Драго ми је што су овом догађају присуствовали и становници из околних села и Кикинде.

Удружења жена припремила су крофне и шарене палачинке, а и сви остали дали су свој допринос.

А.Ђ.

struja-radovi

Због радова на електричној мрежи у четвртак, 18. децембра, од 9 до 11 сати без струје ће бити Винцаид.

У случају ранијег завршетка планираних радова, Електродистрибуција  задржава право да укључи напајање корисника пре планираног времена. Услед лоших временских услова, радови се могу одложити.

aandrej-matica-srpska-(2)

Суграђанин Андреј Поповић, студент прве године примењене математике на београдском Математичком факултету, добитник је повеље „Мирослав Петричевић“ која му је вечерас додељена у Матици српској у Новом Саду. За ову нагрaду предложили су га Привредна комора Србије и Унија послодаваца Србије, а поводом успеха које је остварио на пољу науке.  Повеља је утемељена у знак захвалности и поштовања према Мирославу Петричевићу, рано преминулом младом привреднику и утемељивачу награде „Планетарни Тесла”.

У образложењу се, између осталог, наглашава Андрејев „немерљив ментални и стваралачки допринос унапређењу просперитета, доказујући да је стваралаштво и верност отаџбини, једнaко видљиво и складно са моралном вертикалом коју је успоставио велики Никола Тесла“.

У оквиру пројекта „Пут ка успеху“ најбољим актерима привредног и друштвеног стваралаштва уручена су и признања „Капетан Миша Анастасијевић”.

А.Ђ.

Don`t copy text!