Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

„Osmeh Vojvodine” za razvoj Kikinde

Aleksandra Djuran August 19, 2023

Izgradnja brze saobraćajnice koja će spojiti Bački Breg, na granici sa Mađarskom, i Nakovo ili Srpsku Crnju, na granici sa Rumunijom, trebalo bi ubrzo da počne najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Prema njegovim rečima, uskoro bi trebalo da bude potpisan ugovor za izgradnju ove saobraćajnice. Put kojem je „radno” ime „vojvođanski osmeh”, „smajli” ili „severna tangenta”, pokrenuće razvoj severa Vojvodine, cele pokrajine, a time i Srbije. Saobraćajnica dužine 175 kilometara spojiće dva granična prelaza, i između njih Sombor, Kulu, Vrbas, Bečej, Novi Bečej i Kikindu. Biće izgrađeno 11 petlji, 12 površinskih raskrsnica i 152 mosta, nadvožnjaka i podvožnjaka.

Naš grad put će obići sa južne strane, a dalje nastavlja ka Nakovu, ili Srpskoj Crnji, i granici sa Rumunijom. Gradonačelnik Nikola Lukač još jednom je istakao značaj ovog puta za razvoj grada, ali i kompletnog Severnobanatskog okruga.

– Brza saobraćajnica spaja severoistok i severozapad severa naše Srbije, odnosno spaja istok i zapad Vojvodine. Za Kikindu će on značiti povećanje investicionih potencijala kao i najbrže i najbliže povezivanje sa Koridorom 10 i auto- putem. Samim tim Kikinda će biti još bolje mesto za život, rad i podizanje dece. Ovakvi projekti omogućavaju kreiranje odličnog ambijenta za život i rad u našem gradu.

Saobraćajnica će se sastojati od četiri trake široke 3,5 metra sa najvećom dozvoljenom brzinom od 100 kilometara na čas. Praktično, put će od svih ovih šest gradova i opština ka Novom Sadu, i obrnuto, biti znatno ubrzan. Od Novog Sada do Sombora stizaće se za oko sat vremena, umesto dosadašnjih više od sat i po. Put do Kikinde biće skraćen za dvadesetak minuta, pa će od Novog Sada ka Kikindi biti brže preko Srbobrana i nove saobraćajnice, nego preko Zrenjanina. Sada je za taj put potrebno više od 90 minuta. Sombor i Kikinda sada će biti udaljeni samo 90 minuta vožnje novom saobraćajnicom, dok je do sada najbrži put bio preko Bačke Topole i Sente, za šta je trebalo izdvojiti više od dva sata.

Granični prelazi Bački Breg sa Mađarskom i Nakovo sa Rumunijom biće udaljeni manje od dva sata vožnje, dok su trenutno udaljeni tri časa vožnje.

Dodela-ugovora-za-hitne-popravke-u-osnovnim-i-srednjim-skolama-ostecenim-u-nevremenu-12 (2)

Za 42 oštećene škole tokom nevremena Pokrajinska vlada izdvojila 219 miliona dinara

Aleksandra Djuran August 19, 2023

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je danas ugovore predstavnicima 42 osnovne i srednje škole za realizaciju 46 projekata u školama u Vojvodini koje su oštećene u nevremenu sredinom jula.

„Probleme smo imali i još uvek imamo u Novom Sadu, Bačkoj Palanci, Rumi, Šidu, Beočinu, Sremskoj Mitrovici, i u tim mestima su najizraženiji, ali ih ima i u drugim opštinama koje su nešto manje pogođene u odnosu na procenu celokupne štete. Očekujem da će zahvaljujući novcu opredeljenom na ovom konkursu, ali i novcu koji je Pokrajinska vlada u roku od nekoliko dana izdvojila za sanaciju, pre svega predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, školska godina početi u rekonstruisanim i obnovljenim objektima“, izjavio je predsednik Mirović i istakao da će jedan deo radova trajati i tokom septembra.

Prema Mirovićevim rečima, Pokrajinska vlada je do sada izdvojila više od 900 miliona dinara za sanaciju štete od nevremena na javnim objektima – 700 miliona dinara kada je reč o direktnim sredstvima koja su već stavljena na raspolaganje gradovima i opštinama.

„Jedan deo tih sredstava je takođe namenjen za rekonstrukciju osnovnih i srednjih škola. U Novom Sadu otvorena je procedura i izdvojili smo deo novca za sanaciju krova na osnovnim školama „Jožef Atila“, „Petefi Šandor“ i „Desanka Maksimović“. Cilj nam je da do septembra zajedničkim snagama otklonimo svu štetu na objektima“, dodao je Mirović.

Sredstva za hitne popravke obezbedila je Pokrajinska vlada preko konkursa Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice.

Ugovori vredni 219 miliona dinara namenjeni su za finansiranje i sufinansiranje obnove osnovnih škola: OŠ „Aleksa Šantić“ u Gajdobri, OŠ „Petar Petrović Njegoš“ i OŠ „20. oktobar“ u Vrbasu, OŠ „Nebojša Jerković“ u Buđanovcima, OŠ „Petro Kuzmjak“ u Ruskom Krsturu, OŠ „Miloje Čiplić“ u Novom Bečeju, OŠ „Zmaj Jova Jovanović“ i OŠ „Veljko Dugošević“ u Rumi, OŠ „Milivoj Petković -Fećko“ u Platičevu, OŠ „Žarko Zrenjanin“ u Obrovcu, OŠ „Zdravko Čelar“ u Čelarevu, OŠ „Svetozar Marković“ u Bačkom Gradištu, OŠ „Miloš Crnjanski“ u Hrtkovcima, OŠ „Dositej Obradović“ u Putincima, OŠ „Žarko Zrenjanin“ u Novom Sadu, OŠ „Veljko Petrović“ u Begeču, OŠ „Simeon Aranicki“ u Staroj Pazovi, OŠ „Branko Ćopić“ u Mladenovu, OŠ „Sveti Sava“ u Bačkoj Palanci, OŠ „Dr Đorđe Natošević“ u Novom Slankamenu, OŠ „Kosta Stamenković“ u Srpskom Miletiću, OŠ „Marko Orešković“ u Bačkom Gračcu, OŠ „Dobrosav Radosavljević Narod“ u Mačvanskoj Mitrovici, OŠ „Jovan Mikić“ u Subotici, OŠ „Svetozar Miletić“ u Titelu, OŠ „Jovan Popović“ u Suseku, OŠ „Jovan Grčić Milenko“ u Beočinu, OŠ „Braća Stefanović“ u Neuzini, OŠ „Dr Aleksandar Sabovljev“ u Ečkoj, kao i srednjim školama: Ekonomsko-trgovinska škola u Bečeju, Poljoprivredna škola sa domom učenika u Futogu, Tehnička škola „Pavle Savić“ u Novom Sadu, Gimnazija „Stevan Puzić“, Srednja stručna škola „Stevan Petrović Brile“, Srednja stručna škola „Branko Radičević“ i Srednja tehnička škola „Milenko Brzak Uča“ u Rumi, Gimnazija „20. oktobar“, Srednja stručna škola „Dr Radivoj Uvalić“ i Tehnička škola „9. maj“ u Bačkoj Palanci, Srednja škola „Vuk Karadžić“ u Sečnju, Srednja tehnička škola „Nikola Tesla“ u Sremskoj Mitrovici i Tehnička škola u Staroj Pazovi.

Mirović je istakao da se radilo i na otklanjanju štete i na objektima koji su u sistemu zdravstvene zaštite i kulturnim centrima, kao i da će se posebna pažnja posvetiti verskim objektima.

Dodeli ugovora prisustvovao je i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Žolt Sakalaš.

Bojana Stamenov oduševila Kikinđane

Aleksandra Djuran August 18, 2023

Prvi put u Kikindi i prvi put sa balkona Kurije pevačica Bojana Stamenov oduševila je Kikinđane. Džez i bluz pevačica zajedno sa Nenadom Paunovićem, pijanistom i Gaborom Gunfordom, saksofonistom čine soul trio koji je izveo najpoznatije svetske kompozicije. Raskošnog glasa dirnula je publiku koja se okupila u velikom broju.

-Nastup je bio neobičan s obzirom na to da smo bili na balkonu i sa radošću sam prihvatila poziv da budem jedan od promotera prelepih balkona koje imate na Gradskom trgu. Ovo je drugi put da sam nastupala, a da sam daleko od publike. Prvi put to je bilo na Evroviziji – istakla je Bojana Stamenov.

Dodaje i da voli da komunicira sa svojom publikom.

-Volim da pričam i sva moja očekivanja su ispunjena. Najavljujem pesme, objasnim o čemu je kompozicija i uvek ubacim svoju priču, anegdotu koja mi se desila. Bilo je ovo lepo veče za uživanje jer su retke prilike da izvodim soul i pop hitove. Na ovakvim nastupima najviše uživam – otkrila je Bojana Stamenov.

Iz užurbanog Beograda, preselila se u, kako kaže, mirnu Suboticu.

-Prija mi ravnica, prija mi život koji ima laganiji tempo od onog na koji sam navikla živeći u glavnom gradu. Kao Vojvođanka se osećam dobrodošlom i moram da priznam da pripadam ovde. Beograd volim, rođena sam tamo, ali mi više prija tempo i atmosfera Subotice gde se osećam lepo i prijatno. Puno putujem i nastupam i treba mi mirno životno okruženje – otkrila je popularna pevačica.

Bojanu Stamenov pozdravio je i gradonačelnik Nikola Lukač koji je pohvalio nastup i pozvao je da opet dođe u naš grad.

Poljoprivrednici zainteresovani za konkurse Grada

Aleksandra Djuran August 18, 2023

Početkom maja lokalna samouprava raspisala je 20 javnih poziva u okviru podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju za šta je ukupno izdvojeno 15 miliona i 750 hiljada dinara. Ovaj iznos veći je od prošlogodišnjeg za pola miliona.

-Prema poslednjim informacijama realizovano je nepunih 50 odsto planiranih sredstava. To govori da su poljoprivrednici zainteresovani za mere podršk – saznajemo od Ljubana Sredića, člana Gradskog veća. – Novac je opredeljen za sve grane poljoprivrede: ratarstvo, stočarstvo, voćarstvo, pčelarstvo, vinogradarstvo, kreditnu podršku, osiguranje useva, navodnjavanje, za jačanje udruženja iz oblasti poljoprivrede, mlade poljoprivrednike. Subvencije su od 30 do 100 odsto.

Pravo da konkurišu imaju poljoprivredna gazdinstva sa teritorije grada koja ispunjavaju uslove, a javni pozivi su otvoreni do utroška sredstava. Mere su utvrđene u skladu sa potrebama gazdinstava na teritoriji grada.

-Najveće interesovanje je za opremu za pčelarstvo i nabavku novih pčeliljih društava i tu nema više sredstava. Sav planirani novac za izgradnju i opremanje objekata za tradicionalne zanate, takođe je utrošen. Konstantno pristižu zahtevi za opremu za navodnjavanje i podizanje novih i obnavljanje postojećih zasada voća. Ima i interesovanja za meru namenjenu mladim poljoprivrednicima za koju je opredeljeno 1,7 miliona, a maksimalan iznos je 200.000 dinara – rekao je Sredić.

Za nabavku opreme za mužu, za primanje, preradu pakovanje, čuvanje mleka je najslabije interesovanje.

-Pripremili smo predlog izmene programa, tako da će se sredstva sa pozicija za koje nema zainteresovanih preusmeriti na one za koje je konkurisao najveći broj poljoprivrednika. Cilj nam je da se sva planirana sredstva i potroše i da što više proizvođača bude obuhvaćeno – napominje naš sagovornik.

Za konkurisanje je potrebna potvrda o aktivnom poljoprivrednom gazdinstvu, fotokopija lične karte i namenskog računa poljoprivrednog gazdinstva, kao i dokaz o plaćenom porezu koji se pribavlja po službenoj dužnosti. Konkursi su otvoreni do kraja novembra, a za sve informacije zainteresovani mogu da se obrate Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj. Prošle godine za podršku je pristiglo 610, od kojih je odobreno 588 zahteva.

U iđoškoj školi đačke učionice u novom ruhu

Aleksandra Djuran August 18, 2023

U Osnovnoj školi „Milivoj Omorac“ u Iđošu tokom letnjeg raspusta uloženo je 7,7 miliona dinara u adaptaciju i opremanje, kako bi što spremnije bila dočekana nova školska godina. Aleksandar Aćimov, direktor, ističe da je ova obrazovna ustanova na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine dobila 3,4 miliona za deo radova.

– U delu zgrade, koja je građena sedamdesetih godina prošlog veka, završava se kompletna saniracija tri toaleta koji su još iz vremena kada je objekat podignut. Toaleti su bili neuslovni i zub vremena učinio je svoje, tako da je njihova adaptacija bila preko potrebna – pojašnjava Aćimov.

Đake će u novoj školskoj godini dočekati i preuređene učionice i kabineti u kojima se odražava nastava.

– Lokalna samouprava sa tri miliona dinara finasirala je postavljanje novih podova u sve četiri učionice, dva kabineta i Biblioteku. Podovi u školi bili su od polivinila koji se nekada koristio i bili su pohabani. Osim navedenog, učenici će imati bolje uslove za rad s obzirom na to da su kupljene nove školske klupe i stolice za šta je Grad opredelio 660.000 dinara – dodao je naš sagovornik.

Školska Biblioteka je izmeštena u adekvatan prostor i opremljena modernim učilima i video projektorom.

-Podsetiću i da smo prošle godine u čitavoj školi postojeće osvetljenje zamenili led svetlom. Kako bi zgrada bila energetski još efikasnija u toku je izrada projektne dokumentacije za sanaciju fasade – kaže Aleksandar Aćimov.

U narednoj godini u planu je da se zamene vrata na učionicama, ali i podovi u hodnicima, kao i da se uredi prilaz školi i ulaz u dvorište. Iđoška škola ima 113 učenika od kojih je 18 đaka prvaka.

300082782_128595819911790_4313327976281004327_n

Likovna kolonija “Džev” u Banatskom Velikom Selu

Aleksandra Djuran August 18, 2023

Udruženje likovnih i književnih stvaralaca „Džev“ iz Banatskog Velikog Sela u subotu i nedelju, 19. i 20. avgusta, organizuje 7. Likovnu koloniju „Kerkez Dušan – Džev“. Učestvovaće dvadesetak slikara iz Beograda, Novog Sada, Subotice i Kikinde. Ove godine tema je slobodna, ranijih je bila arhitektura Banatskog Velikog Sela, u kojoj se prepliću uticaji različitih nacija, koje su i stvarale ovo mesto.

Na svakoj koloniji nastane dvadesetak radpva koji će biti izloženi u Banatskom Velikom Selu, Kulturnom centru u Kikindi i u Novom Sadu. U fundusu trenutno ima sedamdesetak slika.

Kozarčani pesmom i igrom čuvaju tradiciju

Aleksandra Djuran August 18, 2023

Kulturno – umetničko društvo „Petar Kočić“ iz Novih Kozaraca održalo je celovečernji koncertu dvorištu Kurije, a u okviru „Kikindskog leta“. Milan Vašalić, umetnički rukovodilac istakao je da je ovo druga godina kako se predstavljaju kikindskoj publici tokom letnjih programa.

-Rado se odazivamo svim manifestacijama u gradu jer nam je cilj da promovišemo naš rad i naše članove. Kako je prošlogodišnji nastup u okviru „Kikindskog leta“ izazvao pažnju i emocije, rešili smo da ga ponovimo i ove godine – rekao je Vašalić.

Nastupile su sve sekcije društva najmlađi dečiji, pripremni i izvođački ansambl.

-Najstariji članovi koji sebe zovu veterani, a ja bih rekao da smo mi veliki entuzijasti, odigrali su koreografije kojima su obuhvaćeni delovi naše zemlje. Muška pevačka grupa izvela je tradicionalne pesme. Kulturno-umetničko društvo zamajac je svih kulturnih događaja u selu. Organizujemo književe večeri, izložbe, slikarske kolonije – dodao je naš sagovornik i napomenuo da su Kozarčani odlični igrači i pevači, umetnici, pesnici, kao i da imaju najveći broj slikara u odnosu na broj stanovnika.

Tokom čitave godine u društvu se kontinuirano radi na očuvanju tradicije i običaja, a ne manjka ni podmlatka.

368562827_592021172876522_8922277679460257752_n

Iđoški penzioneri organizovali “Kulinarski dan”

Aleksandra Djuran August 17, 2023

U okviru „Dana sela“ u Iđošu udruženje penzionera „Treće doba“ organizovalo je „Kulinarski dan“. Kuvala se riblja čorba, pekle su se gibančice i riba.

Sa najstarijima poslepodne je proveo i gradonačelnik Nikola Lukač. Ovom prilikom zahvalio je penzionerima što su aktivni članovi zajednice i što svojim angažmanom doprinose sredini u kojoj žive. Prvoi čovek Grada dodao je i da će lokalna samouprava u punom kapacitetu sarađivati sa svim udruženjima penzionera i poželeo da ovakva druženja iz godine u godinu budu što masovnija i popularnija.

-Ovakva okupljanja prava su prilika za dobro druženje, razmenu iskustava i ideja i treba ih bude što više i što češće – poručio je Nikola Lukač.

Žetva suncokreta prvih rokova setve počeće sledeće nedelje

Aleksandra Djuran August 17, 2023

U prethodna dva dana na teritoriji grada palo je između 13 i 15 litara kiše po kvadratnom metru. Padavine su pomogle da se poveća vlaga u zemljištu koja nedostaje, a pomoći će i kukuruzu koji zasnovana u kasnijim rokovima setve. Na rod suncokreta poslednja kiša neće uticati, saznajemo od Zorana Simića, savetodavca Poljorprivredne stručne službe „Kikinda“.

-Severno od grada Kikinde, u delu atara Iđoša, Mokrina i prema Nakovu suša je uradila svoje i kod kukuruza i kod suncokreta. Na ovom potesu padavine neće imati uticaja s obzirom na to da će rod jarih kultura biti prepolovljen. Osim suše ovog leta bilo je jakih vetrova i leda tako da ima i polega i parcela gde je rod upotpunosti uništen – kaže Simić.

Čim se zemljište prosuši i steknu se uslovi može da počne žetva suncokreta zasnovanog u prvim rokovima setve, na zemljištima lošijeg kvaliteta, ali i na parcelama gde je bilo leda i polega usled vetra.

-I ove godine rok setve, ali i primena agrotehnike su presudni za prinos. U ataru imamo šarenoliko stanje, ali ono što je sigurno je da će rod kukuruza biti znatno bolji u odnosu na prošlu godinu kada je bio katastrofalan. Biće i njiva gde će prinos biti izuzetan. Kod većine proizvođača očekuje se prosečan rod kukuruza od šest do sedam tona, a suncokreta između tri i tri i po tone po hektaru – napomenuo je naš sagovornik.

Žetva suncokreta kasnijih rokova setve mogla bi da počne početkom septembra. Ove godine u kikindskom ataru zasnovano je više pšenice i suncokreta, a na uštrb kukuruza. I pored toga na našim njivama i dalje je najzastupljenije „zlatno“ zrno koja se tradicionalno seje na oko 30.000 hektara, dok je suncokret zauzeo oko 18.000 hektara.

Kikinđani među najuspešnijim Srbima u 2023. godini

Aleksandra Djuran August 17, 2023

U enciklopediji Internacionalne izdavačke kuće “Oksford buk” za 2023. godinu, među najuspešnijim ljudima Srbije nalaze se i biografije trojice Kikinđana Slobodana Kojića, Miloša Latinovića i Milana Prunića Dume. Sva trojica su, pre svega, kulturni pregaoci i iza njih su bogate karijere.

Vajar Slobodan Kojić magistrirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a uporedo sa umetničkim stvaralaštvom
bavio se i pedagoškim radom. Osnivač je Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti „Tera“ koji već 42. godine tokom jula u Kikindi okuplja najeminentnije svetske umetnike.

– Veoma prija kada se nađete u društvu odabranih. I ovo je jedan vid priznanja dugogodišnjem radu, ali i simpozijumu „Tera“ koji je prevazišao sva moja nadanja i postao veći nego što sam mogao
da zamislim te davne 1982. godine kada je počeo. Ostaće zabeleženo da sam jedna od ličnosti koje su obeležile 2023.
godinu što je važno, ne za mene, nego za kulturu i umetnost – napomenuo je Slobodan Kojić.

Direktor Bitef teatra i književnik Miloš Latinović smatra da je u dobrom društvu i da su Kikinđani koji su u enciklopediji zaslužili svoje mesto. Završio je Fakultet političkih nauka i autor je dvadesetak knjiga – desetak romana, knjiga priča, eseja, poezije, drama i književnih priloga u periodici i dnevnim listovima. Dela su mu prevedena na engleski, mađarski, slovački, slovenački, makedonski i rumuski jezik.

– Drago mi je što ima više Kikinđana u ovoj enciklopediji. Zahvalan sam i drago mi je zbog toga. Našao sam se u ovoj knjizi, pre svega, zbog rezultata mog književnog rada. S druge strane, već deceniju sam direktor Bitef teatra i Bitef festivala koji ima kontinuitet, repertoar se razlikuje od godine do godine, onoliko koliko se razlikuje naša stvarnost – rekao je Latinović.

Bard vojvođanskog melosa, Milan Prunić Duma, prvi javni nastup imao je 1971. godine u beogradskom Domu sindikata, a prošle godine proslavio je 50 godina kulturnog rada. Peva iz srca i smatra da je to najvažnije i da publika to prepoznaje, tako da je i nagrada tokom godina bilo puno.

– Velika je čast biti u ovoj enciklopediji, naročito što su Kikinđani koji su njoj kulturni radnici. Dobitnik sam velikog broja nagrada i muzički pravac ne menjam više od 50 godina. Od početka karijere pevam tradicionalnu, vojvođansku muziku. Imao sam sreću što nikada nije bilo potrebe da se bavim drugačijom muzikom i istrajao sam kao pevač narodne i gradske muzike. Na svakom nastupu dajem sve od sebe. Dobio sam sve nagrade koje postoje u našoj zemlji od kolega, a ovo je još jedna potvrda mog estradnog rada – rekao je Milan Prunić.

Oksford enciklopedija sa dugogodišnjom tradicijom objavila je knjigu uspešnih ljudi Srbije, gde su uzeta u obzir isključivo profesionalna dostignuća. „„Oxford’s Book of Successful People of Serbia” je srpski leksikon, priređen po sistemu “ko je ko”, u kojem su pobrojane ličnosti iz različitih sfera društvenog života. U knjizi su navedene osobe koje su svojim stvaralaštvom, sposobnošću i talentom, ostavile trag koji je vredan da se zabeleži kroz njihove biografije.