Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

„Осмех Војводине” за развој Кикинде

Aleksandra Djuran August 19, 2023

Изградња брзе саобраћајнице која ће спојити Бачки Брег, на граници са Мађарском, и Наково или Српску Црњу, на граници са Румунијом, требало би убрзо да почне најавио je председник Србије Александар Вучић. Према његовим речима, ускоро би требало да буде потписан уговор за изградњу ове саобраћајнице. Пут којем је „радно” име „војвођански осмех”, „смајли” или „северна тангента”, покренуће развој севера Војводине, целе покрајине, а тиме и Србије. Саобраћајница дужине 175 километара спојиће два гранична прелаза, и између њих Сомбор, Кулу, Врбас, Бечеј, Нови Бечеј и Кикинду. Биће изграђено 11 петљи, 12 површинских раскрсница и 152 моста, надвожњака и подвожњака.

Наш град пут ће обићи са јужне стране, а даље наставља ка Накову, или Српској Црњи, и граници са Румунијом. Градоначелник Никола Лукач још једном је истакао значај овог пута за развој града, али и комплетног Севернобанатског округа.

– Брза саобраћајница спаја североисток и северозапад севера наше Србије, односно спаја исток и запад Војводине. За Кикинду ће он значити повећање инвестиционих потенцијала као и најбрже и најближе повезивање са Коридором 10 и ауто- путем. Самим тим Кикинда ће бити још боље место за живот, рад и подизање деце. Овакви пројекти омогућавају креирање одличног амбијента за живот и рад у нашем граду.

Саобраћајница ће се састојати од четири траке широке 3,5 метра са највећом дозвољеном брзином од 100 километара на час. Практично, пут ће од свих ових шест градова и општина ка Новом Саду, и обрнуто, бити знатно убрзан. Од Новог Сада до Сомбора стизаће се за око сат времена, уместо досадашњих више од сат и по. Пут до Кикинде биће скраћен за двадесетак минута, па ће од Новог Сада ка Кикинди бити брже преко Србобрана и нове саобраћајнице, него преко Зрењанина. Сада је за тај пут потребно више од 90 минута. Сомбор и Кикинда сада ће бити удаљени само 90 минута вожње новом саобраћајницом, док је до сада најбржи пут био преко Бачке Тополе и Сенте, за шта је требало издвојити више од два сата.

Гранични прелази Бачки Брег са Мађарском и Наково са Румунијом биће удаљени мање од два сата вожње, док су тренутно удаљени три часа вожње.

Dodela-ugovora-za-hitne-popravke-u-osnovnim-i-srednjim-skolama-ostecenim-u-nevremenu-12 (2)

За 42 оштећене школе током невремена Покрајинска влада издвојила 219 милиона динара

Aleksandra Djuran August 19, 2023

Председник Покрајинске владе Игор Мировић уручио је данас уговоре представницима 42 основне и средње школе за реализацију 46 пројеката у школама у Војводини које су оштећене у невремену средином јула.

„Проблеме смо имали и још увек имамо у Новом Саду, Бачкој Паланци, Руми, Шиду, Беочину, Сремској Митровици, и у тим местима су најизраженији, али их има и у другим општинама које су нешто мање погођене у односу на процену целокупне штете. Очекујем да ће захваљујући новцу опредељеном на овом конкурсу, али и новцу који је Покрајинска влада у року од неколико дана издвојила за санацију, пре свега предшколских установа, основних и средњих школа, школска година почети у реконструисаним и обновљеним објектима“, изјавио је председник Мировић и истакао да ће један део радова трајати и током септембра.

Према Мировићевим речима, Покрајинска влада је до сада издвојила више од 900 милиона динара за санацију штете од невремена на јавним објектима – 700 милиона динара када је реч о директним средствима која су већ стављена на располагање градовима и општинама.

„Један део тих средстава је такође намењен за реконструкцију основних и средњих школа. У Новом Саду отворена је процедура и издвојили смо део новца за санацију крова на основним школама „Јожеф Атила“, „Петефи Шандор“ и „Десанка Максимовић“. Циљ нам је да до септембра заједничким снагама отклонимо сву штету на објектима“, додао је Мировић.

Средства за хитне поправке обезбедила је Покрајинска влада преко конкурса Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице.

Уговори вредни 219 милиона динара намењени су за финансирање и суфинансирање обнове основних школа: ОШ „Алекса Шантић“ у Гајдобри, ОШ „Петар Петровић Његош“ и ОШ „20. октобар“ у Врбасу, ОШ „Небојша Јерковић“ у Буђановцима, ОШ „Петро Кузмјак“ у Руском Крстуру, ОШ „Милоје Чиплић“ у Новом Бечеју, ОШ „Змај Јова Јовановић“ и ОШ „Вељко Дугошевић“ у Руми, ОШ „Миливој Петковић -Фећко“ у Платичеву, ОШ „Жарко Зрењанин“ у Обровцу, ОШ „Здравко Челар“ у Челареву, ОШ „Светозар Марковић“ у Бачком Градишту, ОШ „Милош Црњански“ у Хртковцима, ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Путинцима, ОШ „Жарко Зрењанин“ у Новом Саду, ОШ „Вељко Петровић“ у Бегечу, ОШ „Симеон Араницки“ у Старој Пазови, ОШ „Бранко Ћопић“ у Младенову, ОШ „Свети Сава“ у Бачкој Паланци, ОШ „Др Ђорђе Натошевић“ у Новом Сланкамену, ОШ „Коста Стаменковић“ у Српском Милетићу, ОШ „Марко Орешковић“ у Бачком Грачцу, ОШ „Добросав Радосављевић Народ“ у Мачванској Митровици, ОШ „Јован Микић“ у Суботици, ОШ „Светозар Милетић“ у Тителу, ОШ „Јован Поповић“ у Сусеку, ОШ „Јован Грчић Миленко“ у Беочину, ОШ „Браћа Стефановић“ у Неузини, ОШ „Др Александар Сабовљев“ у Ечкој, као и средњим школама: Економско-трговинска школа у Бечеју, Пољопривредна школа са домом ученика у Футогу, Техничка школа „Павле Савић“ у Новом Саду, Гимназија „Стеван Пузић“, Средња стручна школа „Стеван Петровић Бриле“, Средња стручна школа „Бранко Радичевић“ и Средња техничка школа „Миленко Брзак Уча“ у Руми, Гимназија „20. октобар“, Средња стручна школа „Др Радивој Увалић“ и Техничка школа „9. мај“ у Бачкој Паланци, Средња школа „Вук Караџић“ у Сечњу, Средња техничка школа „Никола Тесла“ у Сремској Митровици и Техничка школа у Старој Пазови.

Мировић је истакао да се радило и на отклањању штете и на објектима који су у систему здравствене заштите и културним центрима, као и да ће се посебна пажња посветити верским објектима.

Додели уговора присуствовао је и покрајински секретар за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице Жолт Сакалаш.

Бојана Стаменов одушевила Кикинђане

Aleksandra Djuran August 18, 2023

Први пут у Кикинди и први пут са балкона Курије певачица Бојана Стаменов одушевила је Кикинђане. Џез и блуз певачица заједно са Ненадом Пауновићем, пијанистом и Габором Гунфордом, саксофонистом чине соул трио који је извео најпознатије светске композиције. Раскошног гласа дирнула је публику која се окупила у великом броју.

-Наступ је био необичан с обзиром на то да смо били на балкону и са радошћу сам прихватила позив да будем један од промотера прелепих балкона које имате на Градском тргу. Ово је други пут да сам наступала, а да сам далеко од публике. Први пут то је било на Евровизији – истакла је Бојана Стаменов.

Додаје и да воли да комуницира са својом публиком.

-Волим да причам и сва моја очекивања су испуњена. Најављујем песме, објасним о чему је композиција и увек убацим своју причу, анегдоту која ми се десила. Било је ово лепо вече за уживање јер су ретке прилике да изводим соул и поп хитове. На оваквим наступима највише уживам – открила је Бојана Стаменов.

Из ужурбаног Београда, преселила се у, како каже, мирну Суботицу.

-Прија ми равница, прија ми живот који има лаганији темпо од оног на који сам навикла живећи у главном граду. Као Војвођанка се осећам добродошлом и морам да признам да припадам овде. Београд волим, рођена сам тамо, али ми више прија темпо и атмосфера Суботице где се осећам лепо и пријатно. Пуно путујем и наступам и треба ми мирно животно окружење – открила је популарна певачица.

Бојану Стаменов поздравио је и градоначелник Никола Лукач који је похвалио наступ и позвао је да опет дође у наш град.

Пољопривредници заинтересовани за конкурсе Града

Aleksandra Djuran August 18, 2023

Почетком маја локална самоуправа расписала је 20 јавних позива у оквиру подршке пољопривреди и руралном развоју за шта је укупно издвојено 15 милиона и 750 хиљада динара. Овај износ већи је од прошлогодишњег за пола милиона.

-Према последњим информацијама реализовано је непуних 50 одсто планираних средстава. То говори да су пољопривредници заинтересовани за мере подршк – сазнајемо од Љубана Средића, члана Градског већа. – Новац је опредељен за све гране пољопривреде: ратарство, сточарство, воћарство, пчеларство, виноградарство, кредитну подршку, осигурање усева, наводњавање, за јачање удружења из области пољопривреде, младе пољопривреднике. Субвенције су од 30 до 100 одсто.

Право да конкуришу имају пољопривредна газдинства са територије града која испуњавају услове, а јавни позиви су отворени до утрошка средстава. Мере су утврђене у складу са потребама газдинстава на територији града.

-Највеће интересовање је за опрему за пчеларство и набавку нових пчелиљих друштава и ту нема више средстава. Сав планирани новац за изградњу и опремање објеката за традиционалне занате, такође је утрошен. Константно пристижу захтеви за опрему за наводњавање и подизање нових и обнављање постојећих засада воћа. Има и интересовања за меру намењену младим пољопривредницима за коју је опредељено 1,7 милиона, а максималан износ је 200.000 динара – рекао је Средић.

За набавку опреме за мужу, за примање, прераду паковање, чување млека је најслабије интересовање.

-Припремили смо предлог измене програма, тако да ће се средства са позиција за које нема заинтересованих преусмерити на оне за које је конкурисао највећи број пољопривредника. Циљ нам је да се сва планирана средства и потроше и да што више произвођача буде обухваћено – напомиње наш саговорник.

За конкурисање је потребна потврда о активном пољопривредном газдинству, фотокопија личне карте и наменског рачуна пољопривредног газдинства, као и доказ о плаћеном порезу који се прибавља по службеној дужности. Конкурси су отворени до краја новембра, а за све информације заинтересовани могу да се обрате Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. Прошле године за подршку је пристигло 610, од којих је одобрено 588 захтева.

У иђошкој школи ђачке учионице у новом руху

Aleksandra Djuran August 18, 2023

У Основној школи „Миливој Оморац“ у Иђошу током летњег распуста уложено је 7,7 милиона динара у адаптацију и опремање, како би што спремније била дочекана нова школска година. Александар Аћимов, директор, истиче да је ова образовна установа на конкурсу Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине добила 3,4 милиона за део радова.

– У делу зграде, која је грађена седамдесетих година прошлог века, завршава се комплетна санирација три тоалета који су још из времена када је објекат подигнут. Тоалети су били неусловни и зуб времена учинио је своје, тако да је њихова адаптација била преко потребна – појашњава Аћимов.

Ђаке ће у новој школској години дочекати и преуређене учионице и кабинети у којима се одражава настава.

– Локална самоуправа са три милиона динара финасирала је постављање нових подова у све четири учионице, два кабинета и Библиотеку. Подови у школи били су од поливинила који се некада користио и били су похабани. Осим наведеног, ученици ће имати боље услове за рад с обзиром на то да су купљене нове школске клупе и столице за шта је Град определио 660.000 динара – додао је наш саговорник.

Школска Библиотека је измештена у адекватан простор и опремљена модерним училима и видео пројектором.

-Подсетићу и да смо прошле године у читавој школи постојеће осветљење заменили лед светлом. Како би зграда била енергетски још ефикаснија у току је израда пројектне документације за санацију фасаде – каже Александар Аћимов.

У наредној години у плану је да се замене врата на учионицама, али и подови у ходницима, као и да се уреди прилаз школи и улаз у двориште. Иђошка школа има 113 ученика од којих је 18 ђака првака.

300082782_128595819911790_4313327976281004327_n

Ликовна колонија “Џев” у Банатском Великом Селу

Aleksandra Djuran August 18, 2023

Удружење ликовних и књижевних стваралаца „Џев“ из Банатског Великог Села у суботу и недељу, 19. и 20. августа, организује 7. Ликовну колонију „Керкез Душан – Џев“. Учествоваће двадесетак сликара из Београда, Новог Сада, Суботице и Кикинде. Ове године тема је слободна, ранијих је била архитектура Банатског Великог Села, у којој се преплићу утицаји различитих нација, које су и стварале ово место.

На свакој колонији настане двадесетак радпва који ће бити изложени у Банатском Великом Селу, Културном центру у Кикинди и у Новом Саду. У фундусу тренутно има седамдесетак слика.

Koзарчани песмом и игром чувају традицију

Aleksandra Djuran August 18, 2023

Културно – уметничко друштво „Петар Кочић“ из Нових Козараца одржало је целовечерњи концерту дворишту Курије, а у оквиру „Кикиндског лета“. Милан Вашалић, уметнички руководилац истакао је да је ово друга година како се представљају кикиндској публици током летњих програма.

-Радо се одазивамо свим манифестацијама у граду јер нам је циљ да промовишемо наш рад и наше чланове. Како је прошлогодишњи наступ у оквиру „Кикиндског лета“ изазвао пажњу и емоције, решили смо да га поновимо и ове године – рекао је Вашалић.

Наступиле су све секције друштва најмлађи дечији, припремни и извођачки ансамбл.

-Најстарији чланови који себе зову ветерани, а ја бих рекао да смо ми велики ентузијасти, одиграли су кореографије којима су обухваћени делови наше земље. Мушка певачка група извела је традиционалне песме. Културно-уметничко друштво замајац је свих културних догађаја у селу. Организујемо књижеве вечери, изложбе, сликарске колоније – додао је наш саговорник и напоменуо да су Козарчани одлични играчи и певачи, уметници, песници, као и да имају највећи број сликара у односу на број становника.

Током читаве године у друштву се континуирано ради на очувању традиције и обичаја, а не мањка ни подмлатка.

368562827_592021172876522_8922277679460257752_n

Иђошки пензионери организовали “Кулинарски дан”

Aleksandra Djuran August 17, 2023

У оквиру „Дана села“ у Иђошу удружење пензионера „Треће доба“ организовало је „Кулинарски дан“. Кувала се рибља чорба, пекле су се гибанчице и риба.

Са најстаријима послеподне је провео и градоначелник Никола Лукач. Овом приликом захвалио је пензионерима што су активни чланови заједнице и што својим ангажманом доприносе средини у којој живе. Првои човек Града додао је и да ће локална самоуправа у пуном капацитету сарађивати са свим удружењима пензионера и пожелео да оваква дружења из године у годину буду што масовнија и популарнија.

-Оваква окупљања права су прилика за добро дружење, размену искустава и идеја и треба их буде што више и што чешће – поручио је Никола Лукач.

Жетва сунцокрета првих рокова сетве почеће следеће недеље

Aleksandra Djuran August 17, 2023

У претходна два дана на територији града пало је између 13 и 15 литара кише по квадратном метру. Падавине су помогле да се повећа влага у земљишту која недостаје, а помоћи ће и кукурузу који заснована у каснијим роковима сетве. На род сунцокрета последња киша неће утицати, сазнајемо од Зорана Симића, саветодавца Пољорпривредне стручне службе „Кикинда“.

-Северно од града Кикинде, у делу атара Иђоша, Мокрина и према Накову суша је урадила своје и код кукуруза и код сунцокрета. На овом потесу падавине неће имати утицаја с обзиром на то да ће род јарих култура бити преполовљен. Осим суше овог лета било је јаких ветрова и леда тако да има и полега и парцела где је род употпуности уништен – каже Симић.

Чим се земљиште просуши и стекну се услови може да почне жетва сунцокрета заснованог у првим роковима сетве, на земљиштима лошијег квалитета, али и на парцелама где је било леда и полега услед ветра.

-И ове године рок сетве, али и примена агротехнике су пресудни за принос. У атару имамо шаренолико стање, али оно што је сигурно је да ће род кукуруза бити знатно бољи у односу на прошлу годину када је био катастрофалан. Биће и њива где ће принос бити изузетан. Код већине произвођача очекује се просечан род кукуруза од шест до седам тона, а сунцокрета између три и три и по тоне по хектару – напоменуо је наш саговорник.

Жетва сунцокрета каснијих рокова сетве могла би да почне почетком септембра. Ове године у кикиндском атару засновано је више пшенице и сунцокрета, а на уштрб кукуруза. И поред тога на нашим њивама и даље је најзаступљеније „златно“ зрно која се традиционално сеје на око 30.000 хектара, док је сунцокрет заузео око 18.000 хектара.

Кикинђани међу најуспешнијим Србима у 2023. години

Aleksandra Djuran August 17, 2023

У енциклопедији Интернационалне издавачке куће “Оксфорд бук” за 2023. годину, међу најуспешнијим људима Србије налазе се и биографије тројице Кикинђана Слободана Којића, Милоша Латиновића и Милана Прунића Думе. Сва тројица су, пре свега, културни прегаоци и иза њих су богате каријере.

Вајар Слободан Којић магистрирао је на Факултету ликовних уметности у Београду, а упоредо са уметничким стваралаштвом
бавио се и педагошким радом. Оснивач је Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти „Тера“ који већ 42. године током јула у Кикинди окупља најеминентније светске уметнике.

– Веома прија када се нађете у друштву одабраних. И ово је један вид признања дугогодишњем раду, али и симпозијуму „Тера“ који је превазишао сва моја надања и постао већи него што сам могао
да замислим те давне 1982. године када је почео. Остаће забележено да сам једна од личности које су обележиле 2023.
годину што је важно, не за мене, него за културу и уметност – напоменуо је Слободан Којић.

Директор Битеф театра и књижевник Милош Латиновић сматра да је у добром друштву и да су Кикинђани који су у енциклопедији заслужили своје место. Завршио је Факултет политичких наука и аутор је двадесетак књига – десетак романа, књига прича, есеја, поезије, драма и књижевних прилога у периодици и дневним листовима. Дела су му преведена на енглески, мађарски, словачки, словеначки, македонски и румуски језик.

– Драго ми је што има више Кикинђана у овој енциклопедији. Захвалан сам и драго ми је због тога. Нашао сам се у овој књизи, пре свега, због резултата мог књижевног рада. С друге стране, већ деценију сам директор Битеф театра и Битеф фестивала који има континуитет, репертоар се разликује од године до године, онолико колико се разликује наша стварност – рекао је Латиновић.

Бард војвођанског мелоса, Милан Прунић Дума, први јавни наступ имао је 1971. године у београдском Дому синдиката, а прошле године прославио је 50 година културног рада. Пева из срца и сматра да је то најважније и да публика то препознаје, тако да је и награда током година било пуно.

– Велика је част бити у овој енциклопедији, нарочито што су Кикинђани који су њој културни радници. Добитник сам великог броја награда и музички правац не мењам више од 50 година. Од почетка каријере певам традиционалну, војвођанску музику. Имао сам срећу што никада није било потребе да се бавим другачијом музиком и истрајао сам као певач народне и градске музике. На сваком наступу дајем све од себе. Добио сам све награде које постоје у нашој земљи од колега, а ово је још једна потврда мог естрадног рада – рекао је Милан Прунић.

Оксфорд енциклопедија са дугогодишњом традицијом објавила је књигу успешних људи Србије, где су узета у обзир искључиво професионална достигнућа. „„Oxford’s Book of Successful People of Serbia” је српски лексикон, приређен по систему “ко је ко”, у којем су побројане личности из различитих сфера друштвеног живота. У књизи су наведене особе које су својим стваралаштвом, способношћу и талентом, оставиле траг који је вредан да се забележи кроз њихове биографије.