Aleksandra Djuran

IMG_3708

Домаћинства, корисници новчане социјалне помоћи, имају право на умањење рачуна за струју од 40 до 60 одсто. Стицањем статуса енергетски угроженог купца, рачуне могу умањити и породице које примају дечији додатак, али и увећаног додатка за негу и помоћ другог лица, сеоска домаћинства, болесни. Месечно, бесплатно, могу да добију до 250 киловат сати струје, а у грејној сезони за гас или грејање из топлана умањити рачуне од 40 до 60 посто. Право на енергетски заштићеног купца могу да остваре и домаћинства која имају дуговања за струју, гас или топлотну енергију.

Пример ради, просечна трочлана породица која сада плаћа рачун за електричну енергију 4.700 динара у случају стицања овог статуса, може да умањи рачун за око 1.565 динара. Једночлано домаћинство које живи у 33 квадрата има право на 60 одсто попуста на топлотну енергију, ако просечно сада плаћа 3.940 динара, а са попустом има умањење од 2.300 динара.

Захтеви за стицање овог статуса  се налазе на сајту Министарства енергетике, сајту града Кикинде, а има их и у писарници Услужног центра. Након што се предају захтеве грађани ће у року од 30 дана бити обавештени о исходу. Прошле године ово право на територији града остварило је више од 800 суграђана.

Олакшице за струју важе целе године и за сада их користи око 72.000 најсиромашнијих домаћинства. У Министарству енергетике кажу да новца има за три пута више корисника.

struja radovi

Због радова на електро мрежи у уторак, 12. септембра, од 9 до 13 сати без струје ће бити део Мокрина.

Електричне енергије неће имати домаћинства у следећим улицама: Димитрија Туцовића, Живка Кодранова од Раде Трнића до Златне Греде, Доситеја Обрадовића од Светог Саве до Златне Греде, Светозара Милетића од Мирослава Антића до Златне Греде, Светог Саве од почетка до улице Доситеја Обрадовића, Јована Јовановића Змаја, Ивана Милутиновића, Златне Греде, Жарка Зрењанина, Николе Тесле, Соње Маринковић, Првомајска, Београдска, Железнички ред, Раде Вујина и Михајла Пупина.

376522338_212073941869431_7843784399677211891_n

Јубиларни, десети „Фестивал гомбоца“, организован је у Руском Селу. Организатор је удружење „Торонтал“, а простор етно куће окупио је удружења жена које су се потрудиле да буде маштоваите и направе традиционално јело војвођанске кухиње са што више укуса. Гастрономској манифестацији, којој је подршку пружила локална самоуправа, присуствовале су Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелница и Мелита Гомбар, чланица Градског већа.

 

-Драго ми је да имамо овакав фестивал. Гомбоце или кнедле са шљивама традиционална су посластица овог поднебља. Велике су могућности када су гомбоце у питању и има их и сланих и слатких, на радост великог броја посетилаца. Ова посластица све нас враћа у детињство и самим тим има посебну чар. Реч је о аустријском јелу које се задржало у нашој средини. Хвала  домаћину и свим учесницима који негују гастрономско наслеђе  – истакла је Дијана Јакшић Киурски.

Сваке године „Фестивал гомбоца“ расте и развија се, тако да је овогодишњи окупио највише  удружења до сада, њих 14, рекао је председник „Торонтала“ Шандор Талпаи.

-Радује ме што су се мом позиву одазвала већина удружења и подједнак је број учесника из мађарских и српских села. То осликава нашу мултикултуралност, наш суживот и показује да можемо да рачунамо једни на друге. Ово је пример како можемо да оживимо села, али и да развијамо сеоски туризам, по чему је „Торонтал“ препознат и за шта се залаже – напоменуо је је Талпаи.

Ово је и прилика да млађе генерације науче стари начин производње кнедли, да посетиоци пробају гомбоце и да се на тако очува лепа традиција наше кухиње.

Пирамида од више стотина гомбоца

Иако званично такмичарског карактера, манифестација је посвећена доброј атмосфери, дегустацији припремљених специјалитета  и дружењу. Жири је оцењивао само гомбоце са шљивама, а први пут ове године за све учеснике и посетиоце направљена је пирамида од око 300 гомбоца које су умесиле чланице „Торонтала“. На овом фестивалу направљено је око хиљаду комада традиционалне посластице.

struja (2)

У понедељак, 11. септембра, због радова на електро мрежи, од 9 до 12 часова без струје ће остати домаћинства у Кикинди у улици Чанадској од Генерала Драпшина до Светозара Милетића.

Истог дана, од 8 до 9 сати, без електричне енергије остаће и део Руског Села и то улицама Браће Опсенице од Браће Домазет до Полита Десанчића и Полита Десанчића од Жарла Зрењанина до Соње Маринковић.

375520201_2218298965028216_2533322298435153067_n

Под покровитељством Министарства за бригу о породици и демографију и Града Зрењанина, у Перлезу jе организoвана манифестација „Дани породице у Србији”. И ове године Кикинда је представила успешну  проналитетну политику  и мере које се спровoде у оквиру социјалне заштите.

Министар Вучевић, обраћајући се окупљенима, подсетио је на речи владике Николаја Велимировића који је говорио да онај ко је родитељ, ко има децу, благословен је и славан – благословен и славан и пред Богом и пред анђелима и пред народом.

-Верујемо да људи који воле своје породице, који воле своје родитеље, који воле своју децу и туђу децу, само ти људи могу да разумеју, воле и поштују друге људе. Да људи који не воле своју породицу или не воле свој град и своју државу не могу да воле ни друге градове, ни друге државе, ни друге народе – саопштио је Вучевић.

Министарка за бригу о деци Дарија Кисић нa манифестацији, којој су присуствовали Никола Лукач, градоначелник, његова заменица Дијана Јакшић Киурски, Младен Богдан, председник Скупштине града и Мелита Гомбар, чланица Градског већа, истакла је да је све што се ради и гради због највећег човековог блага – деце.

-Србија је велика породица и земља је одважних, јаких и храбрих људи. Влада Србије одлучна је у намери да учинимо све да нас буде још више. На иницијативу председника Александра Вучића започели смо читав низ мера и програма како би било што више дечијих осмеха. На том путу одлучно корачамо и  већ видимо прве резултате. На нама је да подржимо младе људе да заснују своје породице јер је то најлепше и највише што могу у животу да постигну – казала је Дарија Кисић.

Манифестација негује праве вредности и култ породице.

-Наш Град са више од 200 милиона динара подржава низ мера социјалне политике. Од те суме 54 милиона динара опредељено је за програм подршке деци и породици са децом. Кикинда је препозната као град породице, а то нам је и потврђено прошле године на овој манифестацији када смо били међу прве три локалне самоуправе, у конкуренцији од 40, које су препознате као заједница којој је брига о породици приоритет. За све нас то је подстрек да будемо још бољи – рекла је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

У оквиру помоћи, између осталог,  издваја се за парове приликом одласка на вантелесну оплодњу,  за акцију „Беби клуб“ и пакете за новорођенчад, родитељске додатке, незапослене породиље, бесплатне ужине у вртићима и основним школама, бесплатан боравак у вртићу за треће дете, ученике првих разреда којима су обезбеђени уџбеници као и школски прибор Град издваја средства и за личне пратиоце деце са сметњама у развоју, а обезбеђен је и бесплатан превоз средњошколцима и врхунским спортистима, регресиран превоз и стипендирање студената. Кикинда је и део покрета „3+“.

У оквиру манифестације представљени су потенцијали Града, као и предстојећа манифестација „Дани лудаје”.

375237638_332303982525561_2964163531170843057_n

Kултурно уметничко друштво „Еђшег“ вечерас је било домаћин 7. Међународном сусрету хорова. Кикиндској публици представило се седам хорова из Новог Кнежевца, Нове Црње, Руског Села, Сајана, два кикиндска хора културно-уметничких друштава „Еђшег“ и „Сунчана јесен“, као и хор из Мађарске. Јудит Дукаи из града Шолтваркерта из Мађарске истиче да им је увек драго када дођу у Кикинду.

-Са члановима „Еђшега“ негујемо вишедеценијску сарадњу. Од самог почетка део смо сусрета хорова. Имамо цитрашки оркестар који броји више од 30 чланова, а у Кикинду је дошло њих девет. Хор „Еђшега“ сваке године у августу  узвраћа нам посету када организујемо Фестивал цитри – напоменула је Јудит Дакаи.

Манифестација је, као Сусрет банатских хорова, заживела пре девет година међутим када су се фестивалу прикључили гости из Мађарске прерастао је у Међународни фестивал хорова, појаснила је председница КУД-а „Еђшег“ Рамона Тот.

-Циљ је размена искустава, неговање традиционалне песме и музике, упознавање и размена искустава, али и промоција Кикинде. Ово је прилика да се упознамо са традицијом средина које нас окружују – истакла је Рамона Тот.

Међународни сусрет хорова подржала је Фондација „Бетлен Габор“ која је обезбедила и новац, 350.000 динара, за адаптацију хола друштва.

-Дуго година желимо да хол, кроз који се улази на сцену, преуредимо у салу успомена и сећања. Сада то можемо и да остваримо. Радови се почели и биће завршени до краја године, а у холу ће се налазити предмети, фотографије, новински чланици који ће представљати историјат нашег друштва – казала је Рамона Тот.

У „Еђшегу“ већ наредног месеца припремају ново окупљање када ће на сцени наступити „Младе звезде“. У новембру је позоришни фестивал „Сцена кратких прича“ када ће прилику да се представе добити млади глумци са кратким представама.

 

375762687_1312965419318145_5023280054696784214_n

„Мамут фест“ и ове године, 17. пут, окупио је у дворишту Курије и Народном музеју велики број малишана, али и гостију како би заједнички био прослављен рођендан мамутице Кике. Као носећа изложба овогодишње манифестације, у Галерији „Нова“ отворена је изложба „Лета без интернета“ Музеја науке и технике из Београда, a читав дан био је у знаку популарне Кике.

– Изложба је изазвала велико интересовање и биће доступна до 9. новембра. Намењена је деци и интерактивна је, али колико видимо једнакко је интересантна свим генерацијама. Садржи флипер, игру школице, кликере и подсећа на време које смо проводили пре доласка интернета. У оквиру Базара музеја и идеја угостили смо музеје из наше земље. То је показетељ да наше колеге из других музеја подржавају овај фестивал и препознају га као добар музејски садржај. Са друге стране значјано је што нам се на манифестацији придружи велики број деце и њихових родитеља који се лепо проводе у Музеју – истакла је директорица Народног музеја Лидија Милашиновић.

„Мамут фест“ има вишеструки значај за Град, јер је мамутица један од заштитних знакова и велика промотерка Кикинде, рекла је Валентина Мицковски, чланица Градског већа која је присуствовала овом догађају.

– Славимо рођендан најстарије Кикинђанке Кике и ово је прилика да деца и родитељи квалитетно проведу време и сазнају више о једном од брендова наше средине. Сваке године посетиоце очекује богат и добро осмишљен програм уз тематске радионице. Ово је уједно и најлакши начин да деца кроз игру стичу нова знања – рекла је Валентина Мицковски.

У току је радионица Стреличарског клуба „Аполо“, након чега следи “Концерт за бебе”. Луткарска представа студија „Театрило“  почиње у 18 часова реализује у сарадњи са нашим суграђанином  Владимиром Анушићем. Реч је о човеку који је препознатљив по својој методологији како деца у најранијем узрасту могу да науче да пливају. Рођендански дан завршава се плесном радионицом студија „Џеси“ за децу.

 

 

 

376349517_301654315785061_3354587417895239608_n

Изложба „Графике и теракоте“ Милана Блануше отворена је у Галерији „Тера“. Уметник годинама ствара у Атељеу „Тера“ и како истиче осетио је потребу, али и обавезу да изложи своје радове у Кикинди. Посетиоци имају прилику да виде скулптуре стандардног формата и новије графике у чијем је фокусу појединац.

-Људска фигура је мој мотив, сиви човек. Највише радим графике и сликам, а скулптуре од теракоте стварам током лета у „Тери“. Сматрам да је атеље недовољно искоришћен, да би вајари чешће требало да долазе. Услови за рад су фантастични – рекао је Блануша.

Тијана Тошевски, историчарка уметности приликом отварања изложбе позвала је суграђане да дођу и погледају изложбу која ће бити отворена до 28. септембра.

-Милан Блануша 2013. године био је учесник Интернационалног симпозијума у теракоти и вишегодишњи је сарадник нашег Центра за ликовну и примењену уметност. Његови радови део су сталне поставке у Музеју „Тера“. Изложба је наставак онога што уметник годинама ствара, а указује на проблем савременог човека у друштву окренутом материјалним вредностима – напоменула је Тијана Тошевски.

Милан Блануша је у континуитету активно присутан на домаћој уметничкој сцени на којој деценијама остаје доследан аутентичном језику медија, паралелно у цртежу, слици, графици али и скулптури инсистирајући на питањима посвећеним отуђеном човеку који преживљава у отуђеном глобалном – корпоративно -капиталистичко – конзумерско оријентисаном друштву. Визуелне поруке на радовима појачане су цитатима, речима или реченицама те тако представљају интимну белешку уметника који није само сведок већ и забринути учесник визуелних представа које ствара.

honing-2-480x323

Одлука о износу минималне цене раде за следећу годину биће донета на седници Владе Србије 14. септембра, а предлог Владе јесте да се минималац повећа за 17,8 одсто и да износи 47.154 динара, односно 401 евро, изјавио је данас министар финансија Синиша Мали.

Министар је након седнице Социјално-економског савета Србије  рекао да ће цена радног сата од 1. јанаура бити повећана са 230 на 271 динар и да ће бити повећан неопорезиви део зараде са садашњих 21.712, на 25.000 динара.

-Са тим повећањем ће се зараде растеретити и имаћемо рекордно ниско оптерећења на зараде. Оно је рецимо 2018. године било 64 одсто, а са растерећењем од 1. јануара биће мање од 60 одсто и износити 59,9 одсто. То ће мотивисати послодавце да запошљавају нове раднике и да оне из тзв. сиве зоне пребаце у белу зону –  рекао је Мали.

376393427_820096249600270_6497440912411116190_n

Прослава рођендана мамутице Кике почела је данас, а предшколци из кикиндскох вртића и основци најлепше жеље пожелели су јој цртањем рођенданских честитки. Близу 200 предшколаца из вртића украсило је простор око најстарије становнице Кикинде, а њима су се придружили и њихови старији другари који тек уче да читају, пишу и рачунају, а неки су већ савладали добар део школског градива.

Анђела Малиновић ученица је четвртог разреда ОШ „Вук Караџић“.

-Кики за рођендан нацртала сам торту, и то воћну, јер свако треба да има торту за свој рођендан. Пожела сам јој срећан рођендан. Кика је била мамутица која је живела јако, јако давно – рекла нам је Анђела.

И њен другар Филип Стојановић такође се потрудио да изради лепу честитку.

-Нацртао сам лудаје и торту. Лудаје су на цртежу зато што имамо „Дане лудаје“, а сигуран сам и да је Кика волела да једе бундеве – истакао је Филип.

Ученица ОШ „Свети Сава“ Емилија Бањац додаје да воли „Мамут фест“ који је посвећен Кики.

-Кика је пронађена пре 27 година. Ископана је и сада сви можемо да видимо како су мамути изгледали док су живели на Земљи. Рођенданску торту коју сам нацртала укарсила сам балонима – казала је Емилија.

Централни дан рођенданског славља је сутра када ће у оквиру „Мамут феста“ од 11 до 19 сати бити низ активности за децу.Овом приликом биће отворена изложба Музеја науке и технике из Београда „Лета пре нета“. У оквиру Базара музеја и идеја гостоваће музеји из Шида, Лесковца, Новог Сада, Београда. У рођенданским радионицама учествоваће стреличарски клуб „Аполо“,  биће приређен „Концерт за бебе“ , а за сву децу препорука је едукативна луткарска представа „Пливајте са нама“  дечијег позоришта „Театрило“. Рођендански дан завршава се плесном радионицом за децу.