Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Saradnja kikindskih lovaca i lokalne samouprave

Aleksandra Djuran jul 3, 2023

Vetrozaštitni pojas, dužine šest kilometara na potesu takozvanog Bočarskog druma koji je posađen 2019. godine uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, predat je na održavanje Lovačkom udruženju „Kikinda“. Cilj je da se očuva preko dve hiljade sadnica gorskog javora zasnovanog u dva reda.

-Po isteku ugovora o održavanju od strane grada, mi smo pomenuti deo atara predali kikindskim lovcima na period od pet godina u okviru pilot projekta – istakla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životnu sredinu, poljoprivredu i ruralni razvoj – Vetrozaštitni pojasevi imaju višestruku ulogu kako na poljoprivredno zemljište, samo tlo, tako i na porast divljači. Oni stvaraju zelene oaze kakve smo nekada imali u samom ataru.

Predsednik Lovačkog udruženja „Kikinda“ Mladen Banjac dodao je da se oni o mladicama brinu od kraja prošle godine i da je ovakva saradnja sa lokalnom samoupravom uspostavljena prvi put.

-Zemljište koje se nalazi do drvoreda iskoristili smo da zasejemo proso koje služi za ishranu divljači, a za dve godine planiramo da između drvoreda zasnujemo žbunasto bilje autentično za našu srednu. Nećemo ga kositi jer je ideja da se naprave nova staništa. Nijedno udruženje u Srbiji nije uspostavilo ovakvu saradnju sa lokalnom samoupravom – otkrio nam je Banjac.

Prilikom obilaska terena lovci zatiču polomljena i uništena stabla, ali i to da su poljoprivrednici posejali suncokret i kukuruz u samom drvoredu. Četiri metra od stabala je zemljište koje je u vlasništvu lokalne samouprave i to poljoprivrednici znaju.

-Ove godine nismo želeli da uništavamo zasnovane kulture, ali na jesen će se teškim tanjiračama označiti zemlja pored drvoreda kako bi se napravila međa. Postaviće se i table upozorenja kako bi se sačuvala stabla. Svi oni koji se budu i dalje bahato ponašali biće procesuirani – pojasnio je Banjac.

Na ovom potesu zastupljeni su zec, fazan, lisica, šakal i srneća divljač i već sada se raspituju lovci iz Rumunije, Mađarske, Francuske, Crne Gore i Austrije da dođu u ovo lovište na odstrel sitne i trofejne divljači. Kako nedostaje vode lovci su izbušili bunar, napravili desetak pojilišta, a do kraja godine biće izgrađena četiri veća i isto toliko manjih hranilišta u pojasu od šest kilometara. Ukoliko se saradnja pokaže kao dobra obuhvatiće i potes od Banatske Topole do Galada.

Mere za sprečavanje afričke kuge svinja

Aleksandra Djuran jul 3, 2023

Prema podacima Uprave veterine Ministarstva poljoprivrede ugrožena i zaražena područja od afričke kuga svinja registrovana u 63 naseljena mesta među kojima su i lokalne samouprave u Srednjebanatskom i Južnobanatskom okrugu. Tim povodom u Gradskoj kući organizovan je zajedniči sastanak Saveta upravnog okruga i okružnog Štaba za vanredne situacije o preduzimanju prevetivnih mera i aktivnosti u širenju afričke kuge na teritoriji Severnobanatskog okruga.

Siniša Filipović sa Veterinarskog instituta u Subotici istakao je da već duže vreme u čitavom regionu postoji problem sa afričkom kugom svinja. U Rumuniji su aktivna dva žarišta blizu granice, te je stoga i Kikinda u potencijalnoj opasnosti od afričke kuge.

-Kako su i Rumunija i Mađarska pod ovom zaraznom bolešću, neminovno je da se afrička kuga svinja pojavi i kod nas. Dosta žarišta tokom prošle nedelje zabeleženo je u Banatu kod gazdinstava koja drže svinje. To je razlog što je Uprava za veterinu podigla stepen uzbune na makismalnu budnost u svim regionalnim i kriznim centrima i lovačkim udruženjima – kazao je Filipović – Bolest je specifična, vakcinacija ne postoji i jedina mera borbe je otkrivanje pozitivnih slučajeva nakon čega se radi depopulacija.

Farma „Kozare“ iz Banatskog Velikog Sela koja je u sistemu „Delta agrara“ ima između 10.500 i 11.000 svinja svakodnevno. Plan biosigurnosnih mera koji se odavno primenjuje, a najvažnije je podići svest zaposlenih.

-Farma nije pod jednim krovom, pa je to tačka rizika. Mesto gde su svinje je ograđeno žicom, svuda su postavljene dezobarijere za ljude i vozila. Postoji sistem najavljivanja poseta tako da ne može da uđe na farmu bilo ko. Ukoliko posetilac ima dozvolu da uđe prolazi kroz kupatilo gde se tušira, umesto svoje oblači garderobu sa farme i na ulasku u svaki objekat prolazi kroz niz dezobarijera. Isto tako na ulazu u svaki objekat imamo dezinfekciju koja je takođe obavezna – rekla je Vera Mandić, veterinarka na farmi „Kozare“.

Preventivno reagovanje je od velike važnosti jer se epidemija približava severnom Banatu. Nije pitanje da li će, nego kada će se bolest pojaviti.

-Na nama je da da upozorimo sve držaoce svinja, naročito, male proizvođače da obrate pažnju i da primenjuju sve preventivne mere – dodao je Miroslav Dučić, načelnim Severnobanatskog upravnog okruga – Situacija je ozbiljna, stepen pripravnosti je na najvišem nivou i treba svi da smo svesni toga.

Lovcima je savetovano da se pretrage terena obavljaju češće. Svi leševi koji se otkriju i sve odstreljene svinje treba da se ispitaju na zaraznu bolest i prijave veterinarskoj inspekciji.

Prvi dečiji festival u Mokrinu okupio 200 folkloraca

Aleksandra Djuran jul 3, 2023

KUD „Mokrin“ organizovao je prvi dečiji festival folklora „Kolo vodi momče, a za njim devojče“. Nakon svečanog defilea na Varoškom trgu, u Domu kulture nastupilo je oko 200 dece iz kulturno-umetničkih društva: „Banat” iz Novog Kneževca, „Izvor“ iz Nakova, „Marija Bursać“ iz Banatskog Velikog Sela, „Aleksandrovo“, „Sveti Sava“ iz Čoke, „Dr Tihomir Ostojić“ iz Ostojićeva, „Petar Kočić“ iz Novih Kozaraca, kao i domaćini.

Predsednik KUD-a „Mokrin“ Živko Ugrenović istakao je da je cilj festivala da se sačuva i neguje tradicija, pesme i igre koje su deo nas.

-Na nama je da podržimo decu koja su pokazala svu lepotu i raznolikost naše folklorne baštine. Učesnici su trudom , angožovanjem , a pre svega ljubavlju prema folklornom nasleđu, učinili ovaj festival jedinstvenim – rekao je Ugrenović.

Ovakvi festivali su i prilika da se deca iz drugih sredina upoznaju, druže i razmene iskustva. U KUD-u „Mokrin“ već planiraju sledeće izdanje dečijeg festivala i nadaju se da će postati prepoznatljiv događaj u kulturnom kalendaru regiona.

357348001_1568360233654096_5999835847597969901_n

Ekipa „Gardoš 3X3″ pobednik trećeg „Mamut opena“

Aleksandra Djuran jul 2, 2023

Ekipa „Gardoš „3X3“ iz Beograda pobednik je sportskog takmičenja „Mamut Open 3h3 Kikinda“. Oni su u finalu savladali ekipu „3X3 Zemare“ iz Novog Sada. Turnir je održan na otvorenim terenima Sportskog centra „Jezero“ i okupio je ekipe iz cele Srbije. Nikola Cvetković , tim menadžer pobedničke ekipe podsetio je da su na prošlogodišnjem turniru bili drugi.

-Kikinda je naša druga kuća. Najbolji uspeh ostvarili smo upravo na ovom nadmetanju jer smo sebi postavili više ciljeve i sledeće godine branićemo ovu titulu – rekao je Cvetković – Kao pobednici obezbedili smo učešće u finalu završnog turnira Srbije koji će biti održan u septembru na Trgu republike u Beogradu. To nam je bila namera, jer sada sa manje opterećenja učestvujemo na ostalim turnirima.

Treći turnir u olimpijskom sportu 3h3 basketu okupio je 17 ekipa u seniorskoj kategoriji, a takmičila su se i deca u kategoriji U14.

-Ne postoji bolja afirmacija ovog sporta od turnira. Održavaju se od 2011. godine i obišli smo veliki broj lokalnih samouprava u Srbiji. U basketu 3X3 Srbija je šest puta bila svetski i četiri puta evropski prvak, a osvojena je i bronza na olimpijadi. Kikinda je deo naše turneje po Srbiji i nadamo se da ćemo nastaviti saradnju i u narednim godinama – istakao je Lazar Jakovljević, delegat KSS za 3X3 basket u Srbiji.

Pokrovitelj „Mamut Opena“ je Grad Kikinda, a organizator Sportski centar „Jezero“.

-Izuzetan sportski događaj postaje tradicionalan u našem gradu, gradu sporta. Pored profesionalnih ekipa, posebno nam je drago što smo imali devet ekipa dece ispod 14 godina. Za njih i za budućnost sporta sve ovo i radimo – dodao je Pudar.

Ovom događaju prisustvovao je i gradonačelnik Nikola Lukač i Dragan Pecarski, član Gradskog veća, koji su i dodelili pehare i medalje.

-Basket 3X3 postaje sve popularniji sport, a turnir „Mamut Open 3h3 Kikinda“ postaje sve značajniji među profesionalnim ekipama. Kao domaćinu žao mi je što naša ekipa nije ostvarila bolji rezultat, ali prvoplasirana ekipa je zasluženo pobedila – precizirao je Lukač – Naredne godine trudićemo se da takmičenje podignemo na viši nivo i mislim da je vreme da turnir preselimo u centar grada.

Prvoplasirana ekipa osvojila je 100.000 dinara , drugoplasirani su dobili 20.000 dinara i opremu KSS, a trećeplasirani su se okitili bronzom i opremom KSS.

Organizovano je nadmetanje u brzom šutiranju „trojki“ kao i takmičenju u zakucavanju. Ovogodišnji „Mamut Open“ je humanitarnog karaktera. Na samom događaju prikupljaju se sredstva za našeg malog sugrađanina Damjana Petrova i Udruženje građana „ Deca sa ahondroplazijom“. Osim donacija gledalaca i sredstva od kotizacije za takmičenje u brzom šutiranju trojki i zakucavanju biće usmerene u tu svrhu.

354478099_834732237560393_221562842460904069_n

„Mamut Open 3X3 Kikinda“ okupio ekipe iz cele Srbije

Aleksandra Djuran jul 2, 2023

Na otvorenim terenima Sportskog centra „Jezero“ u toku je treći turnir u olimpijskom sportu 3h3 basketu koji je počeo u poslepodnevnim satima. Za naslov pobednika trećeg „Mamut Open“ turnira uskoro se očekuje nadmetanje dve najbolje ekipe.

Sportsko takmičenje, „Mamut Open 3h3 Kikinda“, čiji je pokrovitelj Grad Kikinda, a organizator Sportski centar „Jezero“, privukao je veliki broj ekipa iz cele Srbije.

Obezbeđene su i vredne nagrade. U seniorskoj kategoriji, prvoplasirana ekipa osvojiće 100.000 dinara kao i mesto u finalu Srbije. Drugoplasiranima sledi 20.000 dinara i oprema KSS, a trećeplasirani će se okititi bronzom i opremom KSS.

Takmičila su se i deca, budućnost košarke, basketa 3h3, i sporta uopšte, u kategoriji U14, a za njih su takođe spremne vredne nagrade. Pre finala gledaoci će uživati u nadmetanju u brzom šutiranju „trojki“ kao i takmičenju u zakucavanju.

Ovogodišnji „Mamut Open“ je humanitarnog karaktera. Na samom događaju prikupljaju se sredstva za našeg malog sugrađanina Damjana Petrova i Udruženje građana „ Deca sa ahondroplazijom“. Osim donacija gledalaca i sredstva od kotizacije za takmičenje u brzom šutiranju trojki i zakucavanju biće usmerene u tu svrhu.

Brza kola i oldtajmeri ispunili očekivanja Kikinđana

Aleksandra Djuran jul 2, 2023

Ogromno interesovanje sugrađana izazvao je drugi „Tjuning šou“, u organizac iji automobilskog sportskog kluba „Kar bradrs“, na Gradskom trgu. Oko 150 četvorotočkaša učestvovalo je u takmičenju u stajlingu odnosno izgledu automobila i DB dragu odnosno jačini muzike u automobilu koja se meri u decibelima. Bilo je tu i dvotočkaša, ali i oldtajmera. Dodeljeno je šezdesetak nagrada među kojima je bilo 22 pehara. Među onima koji su osvojili pehare je i Stefan Petrović iz Smedereva, vlasnik „golfa 5“.

-Pehare sam dobio za najbolji gepek, strit klasu i dva su foliju. Posećujem sve slične skupove jer volim druženje, saznam puno toga, upoznam zaluđenike za automobile poput mene. U modifkaciju automobila sam do sada uložio 11.500 evra. Imam ponudu da ga prodam u Nemačkoj, ali ne razmišljam o tome i trenutno nijedna ponuda ne može da me odvoji od mog „golfa“– kaže Petrović.

Veliku pažnju izazvali su stari automobili. Oldtajmer klub Bečej- Novi Bečej predstavio se sa svojom kolekcijom. Tu su bili „buba“, „volovo“, „lada“, „opel kadet“, svi nastali u prošlom veku. Dva lepotana, jedan pored drugog „mercedes“ poznatiji kao reponja iz 1964. i „aston martin“ iz 1996. godine, jedini takav u Srbiji, vlasništvo su porodice Bakić iz Kikinde.

-Mercedes sam kupio u Aradcu od gospodina koji ga je kupio u Švedskoj. Kod mene je već trideset godina i lepo se vozamo. Ovi automobili su nestali, nema ih nigde. Aston martin je unikat ima 6.000 kubika, 500 konja i jedinstven je u našoj zemlji – rekao nam je Radovan Bakić.

Cilj je okupljanje, druženje, ali i promocija automobilizma. „Kar braders“ okuplja 40 članova iz Kikinde, Zrenjanina i Novog Bečeja.

-Ove godine imali smo goste iz naše zemlje, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Rumunije – napomenuo je Srđan Pomorišac, predsednik „Kar brdaersa“ – Posetioci su imali priliku da se oprodbaju u igrama spretnosti poput držanja felne i namotavanja matice na navoj od šrafa i za najbolje su bile obezbeđene nagrade. Nagradili smo i četvorogodišnjake koji su nacrtali najlepše neobične automobile.

Lokalna samouprava pomogla je tjuning šou kom je prisustvovao i član Gradskog veća Dragan Pecarski.

-Sve pohvale automobilskom sporstskom klubu „Kar braders“ na organizaciji ovakvog skupa. Kikinđani su imali priliku da vide velik broj automobila, a gosti da se upoznaju sa našim gradom – napomenuo je Pecarski.

Okupljeni su imali priliku da prisustvuju i prezentaciji pravila u saobraćaju koju zaposlenih u Saobraćajnoj policiji.Skup ljubitelja oldtajmera, automobila, muzike i dobrog druženja imao je humanitarni karakter jer su prikupljana sredstva za Mikloša Mezeija iz Zrenjanina obolelog od cerebralne paralize.

(VIDEO) Osluškuju potrebe i pomažu: Predstavnici GrO SNS posetili velikoselske penzionere

Aleksandra Djuran jul 2, 2023

Mesnu organizaciju penzionera u Banatskom Velikom Selu posetili su predstavnici Gradskog odbora Srpske napredne stranke na čelu sa predsednicom Stanislavom Hrnjak i potpredsednikom Nikolom Lukačem. Sa najstarijim meštanima razgovarano je o tome kako žive, šta im je potrebno, koji su problemi i kako ih rešiti.

-Konstantno razgovaramo sa građanima, kako u gradu, tako i u selima. Mesna organizacija penzionera u Banatskom Velikom Selu jedna je od kvalitetno organizovanih i ima više od stotinu aktivnih članova, što je važno za ovu zajednicu – istakla je Stanislava Hrnjak – Dugo godina postoje i imaju zajedničke aktivnosti koje doprinose boljem kvalitetu života meštana trećeg doba. Tokom jeseni, kada vremenske prilike dozvole, na objektu u kom su prostorije biće urađena fasada, a zahvljujući pomoći Grada i Mesne zajednice dobiće i nameštaj. U ranijim razgovorima sa njima istakli su da im je potreban frižider za prostorije udruženja. Stoga smo sredstvima stranke i naših prijatelja kupili frižider, a ovu posetu iskoristili smo za druženje sa penzionerima, ali i dogovor šta možemo u perspektivi da im pomognemo.

Banatsko Veliko Selo društveno je uređeno, meštani prepoznaju potrebe jedni drugih i pomažu se međusobno, napomenula je Hrnjakova.

-Uvek smo bili bliski sa ljudima koji znaju i da saslušaju, ali i da kažu primedbu. Tu smo da pomognemo kada god je to potrebno. Dužni smo i da im se zahvalimo na podršci koju pružaju Srpskoj naprednoj stranci – kazala je Stanislava Hrnjak.

Predsednica Mesne organizacije penzionera Slavojka Popović zahvalila je na donaciji, koja im je, kako napominje bila neophodna jer je postojeći frižider star skoro dve decenije.

-Posebno hvala Stanislavi Hrnjak i Nikoli Lukaču koji nam uvek izlaze u susret. Naše prostorije svakodnevno su mesto okupljanja penzionera, ali i ostalih Velikoselaca. Trudimo se da privučemo nove članove, a cilj nam je da ponovo pokrenemo da se u našem udruženju igraju društvene igre poput šaha, pikada, karata. Odlično sarađujemo sa mesnom organizacijom penzionera iz Bašaida i Bočara – saznali smo od Slavujke Popović.

Mesna zajednica obezbedila je materijal za uređenje fasade, a radove će zajedničkim snagama obaviti meštani.

Podsetimo i to da će u Banatskom Velikom Selu, ali i Nakovu, Mokrinu i Iđošu do kraja godine početi izgradnja mini postrojenja za prečišćavanje pijaće vode, što će značajno poboljšati kvalitet života. Kapitalno ulaganje u četiri mesne zajednice, sa 160 miliona dinara podržala je Vlada Vojvodine.

Memorijalni stonoteniski turnir Imru Kaboku u čast

Aleksandra Djuran jul 1, 2023

Rusko Selo domaćin je prvog Memorijalnog stonoteniskog turnira „Rusko Selo-Memorijal Kabok Imre“. Turnir je priređen u čast preminulog dugogodišnjeg predsednika MZ Rusko Selo i člana Gradskog veća Imra Kaboka koji je jedan od osnivača stonoteniskog kluba „Čarnojević“.

-Osim inicijative za osnivanje kluba, Imre Kabok pomagao nam je sve ove godine. Posebno mu je važan bio rad sa decom. Imamo četrdesetak dece, registrovanih igrača, četiri godine bili smo u prvoj ligi, a dve igračice su i deo reprezentacije. Postižemo značajne i zapažene rezultate, a kako mnogo dugujemo Imru Kaboku odlučili smo se da organizujemo turnir u njegovu čast – rekao je Igor Radić, predsednik i trener u Stonoteniskom klubu „Čarnojević“.

Turnir, kom su prisustvovali Kabokovi supruga i sin, otvorio je gradonačelnik Nikola Lukač.

-Imre Kabok bio je moj prijatelj i saradnik. Uvek se borio za svoje selo, pomagao je svima, imao je viziju kako treba da funkcionišu mesne zajednice, kao i na koji način razvijati poljoprivredu u gradu – kazao je Lukač – Borio se za svoje selo i svoje Ruskoselce. Siguran sam da će ovaj turnir postati prepoznatljiv u narednim godinama i imati još više učesnika.

Prvom Memorijalnom turniru prisustvovali su i Dragan Pecarski, član Gradskog veća i Šandor Talpai, pomoćnik gradonačelnika.

-Imre Kabok puno toga uradio je za Kikindu i Rusko Selo. Stonotenseri kluba „Čarnojević“ imaju zavidne rezultate iza kojih stoji rad i trud. Ogroman je uspeh, u maloj sredini, napraviti ovakav klub – napomenu je Dragan Pecarski.

Na sportskom takmičenju, u fiskulturnoj sali OŠ „Gligorije Popov“, učestvuje stotinak takmičara svih uzrasnih kategorija iz Zrenjanina, Ečke, Subotice i Novog Sada.

Kosidba žita kao nekad okupila mlade i stare kosce

Aleksandra Djuran jul 1, 2023

Čuvari tradicije okupili su se i ove godine u ručnoj kosidbi žita sa željom da neguju veštinu baratanja kosom, na način kako se ranije skidala pšenica na rodnim vojvođanskim njivama. U organizaciji KUD-a “ Adi Endre” i MZ Sajan održane su 26. Severnobanatske žetelačke svečanosti. Učestvovalo je šest ekipa, a cilj manifestacije je da se očuva tradicija ručne kosidbe hlebnog zrna. Do parcele sa žitom kosci su stigli u povorci.

Najstariji kosac bio je 86-godišnji Ferenc Hereši iz Sente. Ispričao nam je kako je to nekada bilo.

-Nismo imali kombajne samo kose, srpove i naše ruke. Žito je vezivano u snopove koje su vukli konji na kolima. Postojala je samo mašina koja od klasja odvaja seme. Za kosce je najvažniji bio dobar alat, kosa, koja je morala da bude oštra – istakao je Ferenc Hereši

Sa ekipom iz Sente bio je i najmlađi kosac 13-godišnji Krištof Sabo. Lajko Maćaš iz Ade deo je sajanskih žetelačkih svečanosti od samog početka. Ovakva okupljanja, kaže, vraćaju ga u prošlost , u lepša vremena.

-U njivu sam prvi put ušao sa pet, šest godina. Moj zadatak bio je da vezujem snopove žita, nosili smo vodu koscima i bili smo od koristi. Pre nego što je došla mehanizacija, kosilo se pola jutra na dan, tolika je bila norma – priseća se Lajko Maćaš.

Među ekipama su bili žeteoci iz: Mađarske, Crne Bare, Sente , Ade. Domaćini iz Sajana imali su dve ekipe koje su se prvi put oprobale u ručnom košenju žita. Ričard Fekete (19) predvodio je ekipu srednjoškolaca.

-Moji roditelji učestvovali su dugo godina u ovoj manifestaciji i kao mali dolazio sam sa njima. Oduvek sam želeo da se oprobam u košenju žita kao nekada i zajedno sa tri drugara, takođe srednjoškolaca, oformio sam ekipu kako bi i mi dali doprinos najstarijoj manifestaciji u selu – saznajemo od Ričarda Fekete.

Teško je zamisliti danas da se žetva obavlja kao pre mnogo godina.Nekada se ustajalo u četiri ujutro i kretalo na žetvu. Radilo se dok ne padne mrak, a za vreme ručka bilo je odmora od sat vremena. Da bi kosci imali snage da čitav dan rade, pripremao se žetelački fruštuk koji je i ove godine bio veoma sličan onom kada se hlebno zrno skidalo sa njiva ručno.

Najveću podršku manifestaciji pruža grad Kikinda,a ovom događaju prisustvovale su članice Gradskog Valentina Mickovski i Melita Gombar.

-Manifestacija čuva i neguje tradiciju i običaje. Vršidba žita je jedan od najvažnijih poljoprivrednih radova, a kosidba je imala i ulogu jačanja zajednice – napomenula je Melita Gombar.

Mladi se priključuju manifestaciji i to je veoma važno jer će tako i dalje da traje, napomenula Šara Benjocki, predsednica KUD-a „Adi Endre“. Ne izostaje ni podrška Mesne zajednice čiji je cilj da ona bude još bolja i masovnija, rekao je Zoltan Tot, predsednik Saveta MZ Sajan.

Festival kratke priče 17. put

Aleksandra Djuran jun 30, 2023

Pisci kratkih priča: Barbara Delać iz Crne Gore, Tanja Novak iz Hrvatske, Vera Hegediš iz Mađarske, Štefanija Mihalake iz Rumunije, Muanis Sinanović iz Slovenije, Danilo Lučić i Nenad Stanković iz Srbije učesnici su 17. Međunarodnog festivala kratke priče „Kikinda šort“. Svoje priče predstavili su publici okupljenoj u dvorištu Narodne biblioteke „Jovan Popović“, a ove godine lajt motiv je „KI… KINDA“.

-Festival je važno mesto da se upoznamo sa drugim piscima, razmenjujemo iskustva i ostvarujemo saradnju – rekao je Danilo Lučić – Na ovaj način upoznajemo književnost i autore iz drugih zemalja, jer vrlo malo znamo o piscima koji žive u susednim zemljama. Naročito je ovaj festival važan jer promoviše kratku priču koja se, tradicionalno, nalazi na margini i neprofitabilna je književna oblast.

Barbara Delać počela je najpre da piše poeziju.

-Pišem onim žanrom u zavisnosti od teme koja me okupira. Pisati kratke priče za mene je zabavno. Kroz njih „brusim“ svoj stil i „pečem“ zanat. Ne bih se bavila kratkom pričom da mi takvo pisanje nije zabavno i da ne uživam u tome – dodala je Barbara Delać.

Vera Papić, organizator, ističe da se Almin Kapaln iz BiH koji je trebalo da učestvuje razboleo, ali je njegovu priču pročitao kikindskoj publici obraćajući im se preko video snimka. Do sada je na festivalu učestvovalo 248 autora.

Autori čitaju priče na svom jeziku, a prevod na srpskom se projektuje na platnu, tako da su posetioci imali priliku da čuju više različitih jezika na jednom mestu. Već sutra, svoje priče predstaviće beogradskoj publici.