Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

Божићне и коледарске песме певачких група „Гусала” најлепши увод у Божић

Aleksandra Djuran January 5, 2024

Чланови Академског друштва за неговање музике „Гусле“ одржали су Божићни концерт у Храму Светих Козме и Дамјана и суграђанима на овај начин честитали најрадоснији празник. Наступили су женска и мушка певачка група, као и чланови хора „Корнелије Станковић“.

-Други пут свим грађанима поклањамо најлепше божићне и коледарске песме нашег народа, а програм смо обогатили и са неколико духовних нумера. И прошле годину концертну сезону почели смо у овом храму што је била и својеврсна генерална проба за певачко такмичење у Пољској одакле смо донели вредну награду. Надам се да ће нам и ова година бити успешна као прошла током које смо освојили мноштво награда, учествовали на великом броју фестивала и у најбољем светлу представљали нашу земљу, наш град и наше друштво – истакао је уметнички руководилац Игор Попов.

Старешина храма протојереј Бобан Петровић обраћајући се присутнима рекао је да му концерт причињава велику радост.

-„Гусле“ су део мог живота читавих две деценије. Када сам дошао у Кикинду и добио благослов да покренем изградњу храма, они су ме подржали. Сваки концерт, донаторску вечеру и празник који смо обележавали увек су били ту. Тиме су допринели да се изгради овај храм – навео је протојереј Бобан Петровић.

Концерту је присуствовала и чланица Градског већа Валентина Мицковски која је суграђанима честитала најрадоснији хришћански празник Божић.

-Храм Светих Козме и Дамјана од великог је верског и културног значаја за град и Кикинђане. Овакав концерт прави је начин да се суграђани окупе и уживају у песмама које су „Гусле“ сачувале од заборава – казала је Валентина Мицковски.

viber_image_2022-01-07_10-05-16-451-w1024

Распоред богослужења за Бадњи дан и божићне дане

Aleksandra Djuran January 5, 2024

Поводом најрадоснијег хришћанског празника Божића у цркви Светог Николе у Кикинди сутра, 6. јануара у 9 сати биће служена Света Литургија у 14.30 је Вечерње богослужење, а у 15 сати је дочек и паљење бадњака. У поноћ ће бити служено Поноћно јутрење, а у 9 сати, 7. јануара, Света Литургија. Истог дана у 17 сати је Бденије.

На други дан Божића, када се обележава Сабор пресвете Богородице, у 9 часова је Света Литургија и у 17 сати је Бденије. Трећи дан Божића, 9. јануара, када се прославља Свети Архиђакон Стефан у 9 сати служиће се Света Литургија, а у 16 часова Бденије.

Током божићних празника измењено радно време

Aleksandra Djuran January 5, 2024

Нерадни дани за Божић су недеља, 7. и по препоруци Владе Србије понедељак, 8. јануар па ће радно време јавних служби и малопродајних објеката бити прилагођено празнику. Већ сутра, на Бадњи дан трговинске радње „Универекспорта“, „Идеје“, „Максија“ и „Лидла“ радиће до 18 сати. Недеља је нерадна, а понедељак, 8. јануар све продавнице прехрамбене робе раде уобичајеним радним временом.

Током празника дежура амбуланта у Светосавској 53. На Бадњи дан ради до 18 сати. У недељу и понедељак радно време биће до 20 часова. Фебрилна амбуланта у Микронасељу и током празника биће доступна од 8 до 16 часова. Дежура и Дечији диспанзер који ће радити од 9 до 17 сати.

У Општој болници у понедељак, 8. јануара, другог дана Божића, рад у Општој болници Кикинда биће организован као рад за празник.То значи да ће радити дежурне службе, а пацијенти који тог дана имају заказан амбулантни преглед биће благовремено обавештени о новом термину. Грађанима ће 24 сата бити доступна апотека у Блоку ГА 4.

ЈП „Кикинда” током божићних празника радиће по измењеном распореду. Паркинг се неће наплаћивати у понедељак. Службе водовода и канализације дежураће током празника 24 сата, а за све информације и евентуалне кварове, доступан је број позивног центра 062/88-44-888.

Компанија ФЦЦ комунални отпад односиће према устаљеном распореду.

Главна, али и остале испоставе Поште биће затворен на Божић, а и другог дана Божића 8. јануара главна Пошта ради од 7 до 15 часова.

Од сутра до уторка аутобуси „Аутопревоза“ превозиће путнике по недељном реду вожње.

„Велика земља – прича о нашим селима“ нова књига Владислава Вујина

Aleksandra Djuran January 5, 2024

Када је 2017. године поводом манифестације „Ноћ музеја“ у Народном музеју Кикинда организована изложба „Велика земља – прича о нашим селима“, многи посетиоци су питали зашто се, све оно што су видели и прочитали не „преточи“ у књигу. И били су у праву, прича Владислав Вујин, виши кустос историчар у Народном музеју.

-Изложба је и била конципирана као „улазак“ у једну „велику књигу“, боље рећи новине са великим плакатима дизајнираним попут „шареног“ магазина уз мали број експоната пошто наш музеј „пати“ од недостатка предмета везаних за околна села. Уз основне податке о селима, посетиоци су на изложби могли да виде и прочитају битне, али и потпуно небитне, али свакако занимљиве, смешне, тужне , трагичне и заборављене приче из локалних историја свих места која чине општину односно град Кикинду – каже Вујин.

Приче су поређане по азбучном реду девет села: Банатска Топола, Банатско Велико Село, Башаид, Иђош, Мокрин, Наково, Нови Козарци, Руско Село и Сајан. Временски период који је у овим причама обрађен завршава се у првим годинама нове колонизације после Другог светског рата.

-Пошто великокикиндске новине из несхватљивих разлога углавном нису бринуле, писале, о дешавањима у околним селима, као основни извор за изложбу сада и књигу служиле су новине које су излазиле у Београду између два светска рата „Време“ и „Правда“ и Новом Саду „Застава“. Но, тада смо дошли до проблема. Престонички медији су извештавали тек када се у нашим селима догодило нешто ружно. Нека пљачка, несрећа, убиство или самоубиство. Позитивних вести готово и да нема. Баш као и данас. Црна хроника продаје новине. Зато је ваљало потражити и друге изворе. О већини наших села писане су књиге у којима се могу пронаћи занимљиви подаци. Затим ту су и текстови вредних аутора и истраживача прошлости села који су објављивани у Гласнику Историјског архива Кикинда „Аттендите“. О прошлости из XIX века добар извор била је књига Васе Стајића „Великокикиндски диштрикт“. На крају ту су и подаци, предмети и фотографије из историјске и етнолошке збирке Народног музеја Кикинда – појаснио је Владислав Вујин.

Без икаквих претензија да буде научно штиво, већ да служи за забаву и сећање кроз забаву, „Велика земља -историјска сликовница о нашим селима“ је компилација кратких историја, „упакована“ у плаветнило севернобанатског хоризонта са мноштвом фотографија, која, без сумње, може представљати занимљиво штиво за све наше бивше и садашње суграђане.

Данас се припрема храна за Божић и обележава Туциндан

Aleksandra Djuran January 5, 2024

Српска православна црква и њени верници данас обележавају Туциндан, празник пред Бадњи дан, када се припрема храна за Божић. Два дана пред Божић је Туциндан или Туцје, дан када се коље и припрема печеница.

Празник је назван Туциндан јер се некада прасе или јагње „тукло“, односно ударало крупицом соли или ушицама од секире, па се онда, тако убијено или ошамућено, клало и редило. У градовима месо се купује, по селима прасе или јагње намени се знатно раније и храни посебном храном. Уз то, неко још коље и ћурку, гуску или кокош.

Према народном веровању, на данашњи дан се ништа не даје нити износи из куће, јер ће онда и преко целе године ствари само одлазити из тог домаћинства. С друге стране, требало би вратити све дугове, да домаћин не би био дужан до следећег Божића.

Ово је и дан Светог Наума Охридског Чудотворца, ученика и настављача дела Кирила и Методија, који се за живота прославио исцељитељским моћима. Један је од утемељивача медицине на нашем тлу.

Коринђаши доносе радост у домове и Градску кућу и чувају обичај од заборава

Aleksandra Djuran January 5, 2024

На Бадње вече на територији Града дочекују се коринђаши. Не постоји дете у Кикинди и околини које не зна бар две рецитације и радо коринђа. Рецитовањем песмица, деца домаћинима желе срећно Бадње вече, берићетну годину и пуно здравља за све укућане. И ове године Градскa кућa отвориће врата коринђашима од 16 до 18 сати. Дочекаће их градпначелник Никола Лукач са сарадницима и даровати их слаткишима и воћем. Прошле године било их неколико стотина, а циљ је да се од заборава сачува обичај који се задржао једино у Кикинди и околини и један је од ретких који се и дан данас преноси са колена на колено.

Осим деце која једва чекају Бадње вече и домаћини су ти који се веселе овом обичају. Коринђаши се дочекују са радошћу и весељем. Домаћини припреме поклоне којима их дарују, а домаћице припреме суве шљиве, смокве, јабуке, поморанџе, орахе. Сваки од дарова има симболику. Орах је посвећен прецима, бомбоне су симбол слатког живота, јабука симбол здравља, тако да деца добију све оно што ми је потребно за раст.

Са друге стране, деца кроз рецитације домаћинима наговесте здравље, напредак у кући и породици. Неке од рецитација које се говоре старе су више од сто година преносе се са генерације на генерацију, а неке се и мењају сходно савременом добу.

Коринђање је обичај који је стављен на националну листу за нематеријално културно наслеђе Србије.

У башаидској школи у току сређивање учионица у приземљу

Aleksandra Djuran January 5, 2024

У Основној школи „1. октобар“ из Башаида зимски распуст биће искоришћен за уређење учионица. Мирко Влајков, директор каже да је у току кречење учионица.

-Одлучили смо да време када ђаци нису у школи искористимо и окречимо четири учионице у приземљу. У њима се настава одвија за ученике нижих разреда и нису кречене сигурно 15 година. Материјал је школа купила од сопствених средстава, а наш домар обавља молерске радове – рекао је Влајков и додао да су у школи решени да сваку прилику искористе како би кречили део по део зграде.

У протеклом периоду у ову школу уложена су знатна средства чиме је омогућено да ученици и запослени имају боље услове за рад.

-На конкурсима који буду расписани аплицираћемо за средства за дигиталну учионицу која ће бити опремљена рачунарима. Имамо простор који се не користи и у њему би ученици нижих разреда на прави начин могли да савладају градиво из предмета дигитални свет – сазнали смо од Влајкова.

У току чишћење сеоских дивљих депонија

Aleksandra Djuran January 4, 2024

У току је чишћење дивљих депонија на територији Града. У овај посао биће уложено укупно шест милиона динара. Како је истакла Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, пет милиона определио је Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне, а милион динара издвојено је из градског буџета.

-Депоније које су обухваћене пројектом су у Новим Козарцима, Сајану и Руском Селу. Радови се обављају у Новим Козарцима и Сајану, а у Руском Селу депонија је очишћена крајем претходне године. Завршетак посла очекује се до краја јануара – каже наша саговорница.

Да се очисте дивље депоније у ова три села одлучило се по приоритету.

-Највећи број пријава за бесправно одлагање отпада стигао нам је из поменутих месних заједница. Мештани су пријављивали да се смеће одлаже на месту које није предвиђено за то. Осим тога, за Руско Село, Сајан и Нове Козарце била је спремна пројектна документација за уклањање депонија – додала је Мирослава Наранчић.

И овом приликом Мирослава Наранчић апеловала је на све да отпад не одлажу на дивљим депонијама.

-За неадекватно одлагање отпада искључиво смо ми одговорни. Сваке године знатна средства издвајају се да се сметлишта у селима и граду очисте. На жалост, сведоци смо да врло брзо, поново настану дивље депоније. Неопходно је да сви подједнако водимо рачуна о животној средини, јер нашу околину не чувамо само за нас, него и за нашу децу – прецизирала је Наранчић.

Serbia, Vojvodina. Farmer in tractor cultivating field in spring season.

Већи аграрни буџет и нове мере, најављене из Покрајинског секретаријата за пољопривреду

Aleksandra Djuran January 4, 2024

Aграрни буџет у 2024. години опредељен је у износу од 1.004.000.000 динара, што је више у односу на прошлу годину. Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство подржаће све мере које су дале резултате, али и увести нове, изјавио је покрајински секретар Владимир Галић.

-Нова мера у овој години биће унапређење економских активности на селу кроз подршку за непољоприведне послове. Поједина домаћинства, која се баве сеоским туризмом, продају и пољопривредне производе. Са 20 милиона динара оснажићемо таква газдинства да развијају ову грану привреде – појаснио је Галић.

Највише средстава, 507 милиона динара, опредељено је за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава, првенствено за набавку пољопривредне механизације, куповину опреме за заштиту од временских непогода, елемената за подизање засада воћа, винове лозе и хмеља, затим биљну производњу у заштићеном простору односно пластенике, као и за опремање сточарских фарми , за набавку опреме за пчеларсто. За органску производњу планирано је 16 милиона, а за реализацију инвестиција за унапређење руралне инфраструктуре и услуга 35 милиона динара. За спровођење годишњег одгајивачког програма у сточарству биће издвојено 50 илиона динара.

-Настављамо са подршка пољопривредницима млађим од 40 година, за шта је опредељено 200 милиона динара . Циљ је да млади стекну економску независност и добију могућност да даље напредују и определе се да остану на селу – додао је Галић.

За увођење и сертификацију система квалитета хране, органских производа и производа са ознаком географског порекла на газдинствима предвиђено је 96 милиона динара. За савете и информације пољопривредним произвођачима, удружењима, задругама и другим правним лицима у пољопривреди издвојиће се 100 милиона.

ВУЧЕВИЋ ЕКСКЛУЗИВНО НАЈАВИО: Покрећемо иницијативу о обавезном служењу војног рока. ЕВО КОЛИКО БИ ТРЕБАЛО ДА ТРАЈЕ

Aleksandra Djuran January 4, 2024

Министар одбране Милош Вучевић најавио је у гостовању на Хепи телевизији укидање суспензије војног рока у Србији.

„Оно што је веома битно, а тиче се војске Србије и безбедности оружаних снага, то је да је одлуком Владе и председника Србије, од јануара плата већа за 10 одсто у односу на претходну годину“, рекао је Вучевић.

Додао је да је Војска Србије 2023. годину завршила далеко јача што се тиче војне опреме и нивоа обучености људи.

„Све то ће бити једна од кључних тема када се крајем месеца будемо подносиили извештај председнику. Крајем јануара имаћемо један дугачак и детаљан састанак. Оно што желим да кажем ексклузивно, Генералштаб ВС ће данас покренути иницијативу ка председнику Србије, као врховном команданту, а потом кроз ширу расправу ка Народној скупштини, да се укине одлука о суспензији обавезног служења војног рока, односно да реактивирамо закон који дефинише обавезно служење војног рока“, изјавио је Вучевић.

Навео је да је предлог Министарства одбране да војни рок не буде дужи од четири месеца.

„Зашто покрећемо ову иницијативу? Зато што је извршена процена безбедности у држави. После 13 година ми имамо потребу за попуњавањем резервног састава. Нама је 13 генерација изашло из састава ВС, није било обавезног војног рока. Наше безбедносне потребе су да имамо нове регруте који су увек спремни да чувају државу. Разумемо безбедносне ризике. То није само потреба која је карактеристична за Србију, многе европске државе активирају обавезни војни рок“, објаснио је Вучевић.

Извор: Dnevnik.rs