децембар 6, 2025

Aleksandra Djuran

LOVCI

Ветрозаштитни појас, дужине шест километара на потесу такозваног Бочарског друма који је посађен 2019. године уз подршку Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, предат је на одржавање Ловачком удружењу „Кикинда“. Циљ је да  се очува преко две хиљаде садница горског јавора заснованог у два реда.

-По истеку уговора о одржавању од стране града, ми смо поменути део атара предали кикиндским ловцима на период од пет година у оквиру пилот пројекта – истакла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животну средину, пољопривреду и рурални развој – Ветрозаштитни појасеви имају вишеструку улогу како на пољопривредно земљиште, само тло, тако и на  пораст дивљачи. Они стварају зелене оазе какве смо некада имали у самом атару.

Председник Ловачког удружења „Кикинда“ Младен Бањац додао је да се они о младицама брину од краја прошле године и да је оваква сарадња са локалном самоуправом успостављена први пут.

-Земљиште које се налази до дрвореда искористили смо да засејемо просо које служи за исхрану дивљачи, а  за две године планирамо да између дрвореда заснујемо жбунасто биље аутентично за нашу средну. Нећемо га косити јер је идеја да се направе нова станишта. Ниједно удружење у Србији није успоставило овакву сарадњу са локалном самоуправом – открио нам је Бањац.

Приликом обиласка терена ловци затичу поломљена и уништена стабла, али и то да су пољопривредници посејали сунцокрет и кукуруз у самом дрвореду. Четири метра од стабала је земљиште које је у власништву локалне самоуправе и то пољопривредници знају.

-Ове године нисмо желели да уништавамо засноване културе, али  на јесен ће се тешким тањирачама означити земља поред дрвореда како би се направила међа. Поставиће се и табле упозорења како би се сачувала стабла. Сви они који се буду и даље бахато понашали биће процесуирани – појаснио је Бањац.

На овом потесу заступљени су зец, фазан, лисица, шакал и срнећа дивљач  и већ сада се распитују ловци из Румуније, Мађарске, Француске, Црне Горе и Аустрије да дођу у ово ловиште на одстрел ситне и трофејне дивљачи. Како недостаје воде ловци су избушили бунар, направили десетак појилишта, а до краја године биће изграђена четири већа и исто толико мањих хранилишта у појасу од шест километара. Уколико се сарадња покаже као добра обухватиће и потес од Банатске Тополе до Галада.

 

 

svinje

Према подацима Управе ветерине Министарства пољопривреде угрожена и заражена подручја од афричке куга свиња регистрована у 63 насељена места међу којима су и локалне самоуправе у Средњебанатском и Јужнобанатском округу. Тим поводом у Градској кући организован је заједничи састанак Савета управног округа и окружног Штаба за ванредне ситуације о  предузимању преветивних мера и активности у ширењу афричке куге на територији Севернобанатског округа.

Синиша Филиповић са Ветеринарског института у Суботици истакао је да већ дуже време у читавом региону постоји проблем са афричком кугом свиња. У Румунији су активна два жаришта близу границе, те је стога и Кикинда у потенцијалној  опасности од афричке куге.

-Како су и Румунија и Мађарска под овом заразном болешћу, неминовно је да се афричка куга свиња појави и код нас. Доста жаришта током прошле недеље забележено је у Банату код газдинстава која држе свиње. То је разлог што је Управа за ветерину подигла степен узбуне на макисмалну будност у свим регионалним и кризним центрима и ловачким удружењима – казао је Филиповић – Болест је специфична, вакцинација не постоји и једина мера борбе је откривање позитивних случајева након чега се ради депопулација.

Фарма „Козаре“ из Банатског Великог Села која је у систему „Делта аграра“ има између 10.500 и 11.000 свиња свакодневно. План биосигурносних мера који се одавно примењује, а најважније је подићи свест запослених.

-Фарма није под једним кровом, па је то тачка ризика. Место где су свиње је ограђено жицом, свуда су постављене дезобаријере за људе и возила. Постоји систем најављивања посета тако да не може да уђе на фарму било ко. Уколико посетилац има дозволу да уђе пролази кроз купатило где се тушира, уместо своје облачи гардеробу са фарме и на уласку у сваки објекат пролази кроз низ дезобаријера. Исто тако на улазу у сваки објекат имамо дезинфекцију која је такође обавезна – рекла је Вера Мандић, ветеринарка на фарми „Козаре“.

Превентивно реаговање је од велике важности јер се епидемија приближава северном Банату. Није питање да ли ће, него када ће се болест појавити.

-На нама је да да упозоримо све држаоце свиња, нарочито, мале произвођаче да обрате пажњу и да примењују све превентивне мере – додао је Мирослав Дучић, начелним Севернобанатског управног округа – Ситуација је озбиљна, степен приправности је на највишем нивоу и треба сви да смо свесни тога.

Ловцима је саветовано да се претраге терена обављају чешће. Сви лешеви који сe открију и све одстрељене свињe треба да се испитају на заразну болест и пријаве ветеринарској инспекцији.

 

имг1749

КУД  „Мокрин“ организовао је први дечији фестивал фолклора „Коло води момче, а за њим девојче“. Након свечаног дефилеа на Варошком тргу, у Дому културе наступило је око 200 деце из културно-уметничких друштва: „Банат” из Новог Кнежевца, „Извор“ из Накова, „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села, „Александрово“, „Свети Сава“ из Чоке,  „Др Тихомир Остојић“ из Остојићева, „Петар Кочић“ из Нових Козараца, као и домаћини.

Председник КУД-а „Мокрин“ Живко Угреновић  истакао је да је  циљ фестивала да се сачува и негује традиција, песме и игре које су део нас.

-На нама је да подржимо децу која су показала сву лепоту и разноликост наше фолклорне баштине. Учесници су трудом , ангожовањем , а пре свега љубављу према фолклорном наслеђу, учинили овај фестивал јединственим – рекао је Угреновић.

Овакви фестивали  су и прилика да се  деца из других средина упознају, друже и размене искуства. У КУД-у „Мокрин“ већ планирају следеће издање дечијег фестивала и надају се да ће постати препознатљив догађај у културном календару региона.

357348001_1568360233654096_5999835847597969901_n

Екипа „Гардош „3X3“ из Београда победник је спортског такмичења „Мамут Опен 3х3 Кикинда“. Они су у финалу савладали екипу „3X3 Земаре“ из Новог Сада. Турнир је одржан на отвореним теренима Спортског центра „Језеро“ и окупио је екипе из целе Србије. Никола Цветковић , тим менаџер победничке екипе подсетио је да су на прошлогодишњем турниру били други.

-Кикинда је наша друга кућа. Најбољи успех остварили смо управо на овом надметању јер смо себи поставили више циљеве и следеће године бранићемо ову титулу – рекао је Цветковић – Као победници обезбедили смо учешће у финалу завршног турнира Србије који ће бити одржан у септембру на Тргу републике у Београду. То нам је била намера, јер сада са мање оптерећења учествујемо на осталим турнирима.

Трећи турнир у олимпијском спорту 3х3 баскету  окупио је 17 екипа у сениорској категорији, а такмичила су се и деца у категорији У14.

-Не постоји боља афирмација овог  спорта од турнира. Одржавају се од 2011. године и обишли смо велики број локалних самоуправа у Србији. У баскету 3X3 Србија је шест пута била светски и четири пута европски првак, а освојена је и бронза на олимпијади. Кикинда је део наше турнеје по Србији и надамо се да ћемо наставити сарадњу и у наредним годинама – истакао је Лазар Јаковљевић, делегат КСС  за 3X3 баскет у Србији.

Покровитељ „Мамут Опена“ је  Град Кикинда,  а организатор Спортски центар „Језеро“.

-Изузетан спортски догађај постаје традиционалан у нашем граду, граду спорта. Поред професионалних екипа, посебно нам је драго што смо имали девет екипа деце испод 14 година. За њих и за будућност спорта све ово и радимо – додао је Пудар.

Овом догађају присуствовао је и градоначелник Никола Лукач и Драган Пецарски, члан Градског већа, који су и доделили пехаре и медаље.

-Баскет 3X3 постаје све популарнији спорт, а турнир „Мамут Опен 3х3 Кикинда“ постаје све значајнији међу професионалним екипама. Као домаћину жао ми је што наша екипа није остварила бољи резултат, али првопласирана екипа је заслужено победила – прецизирао је Лукач – Наредне године трудићемо се да такмичење подигнемо на виши ниво и мислим да је време да турнир преселимо у центар града.

Првопласирана екипа освојила је 100.000 динара , другопласирани су добили  20.000 динара и опрему КСС, а трећепласирани су се окитили  бронзом и опремом КСС.

Организовано је надметање у брзом шутирању „тројки“ као и такмичењу у закуцавању. Овогодишњи „Мамут Опен“ је хуманитарног карактера. На самом догађају прикупљају се средства за нашег малог суграђанина Дамјана Петровa и Удружење грађана „ Деца са ахондроплазијом“. Осим донација гледалаца и средства од котизације за такмичење у брзом шутирању тројки и закуцавању биће усмерене у ту сврху.

354478099_834732237560393_221562842460904069_n

На отвореним теренима Спортског центра „Језеро“ у току је трећи турнир у олимпијском спорту 3х3 баскету који је почео у послеподневним сатима. За наслов победника трећег „Мамут Опен“ турнира ускоро се очекује надметање две најбоље екипе.

Спортско такмичење, „Мамут Опен 3х3 Кикинда“, чији је покровитељ Град Кикинда,  а организатор Спортски центар „Језеро“,  привукао је велики број екипа из целе Србије.

Обезбеђене су и вредне награде. У сениорској категорији,  првопласирана екипа освојиће 100.000 динара као и место у финалу Србије. Другопласиранима следи  20.000 динара и опремa КСС, а трећепласирани ће се окитити  бронзом и опремом КСС.

Такмичила су се и деца, будућност кошарке, баскета 3х3, и спорта уопште, у категорији У14, а за њих су такође спремне вредне награде. Пре финала гледаоци ће уживати у надметању у брзом шутирању „тројки“ као и такмичењу у закуцавању.

Овогодишњи „Мамут Опен“ је хуманитарног карактера. На самом догађају прикупљају се средства за нашег малог суграђанина Дамјана Петровa и Удружење грађана „ Деца са ахондроплазијом“. Осим донација гледалаца и средства од котизације за такмичење у брзом шутирању тројки и закуцавању биће усмерене у ту сврху.

received_287472833943820

Огромно интересовање суграђана изазвао је други „Тјунинг шоу“, у организац ији аутомобилског спортског клуба „Кар брадрс“, на Градском тргу.  Око 150 четвороточкаша учествовало је у  такмичењу у стајлингу односно изгледу аутомобила и ДБ драгу односно јачини музике у аутомобилу која се мери у децибелима. Било је ту и двоточкаша, али и олдтајмера. Додељено је шездесетак награда међу којима је било 22 пехара. Међу онима који су освојили пехаре је и Стефан Петровић из Смедерева, власник „голфа 5“.

-Пехаре сам добио за најбољи гепек, стрит класу и два су фолију. Посећујем све сличне скупове јер волим дружење, сазнам пуно тога, упознам залуђенике за аутомобиле попут мене. У модифкацију аутомобила сам до сада уложио 11.500 евра. Имам понуду да га продам у Немачкој, али не размишљам о томе и тренутно ниједна понуда не може да ме одвоји од мог „голфа“– каже Петровић.

Велику пажњу изазвали су стари аутомобили. Олдтајмер  клуб Бечеј- Нови Бечеј представио се са својом колекцијом. Ту су били „буба“, „волово“, „лада“, „опел кадет“, сви настали у прошлом веку. Два лепотана, један поред другог „мерцедес“  познатији као репоња из 1964. и „астон мартин“ из 1996. године, једини такав у Србији, власништво су породице Бакић из Кикинде.

-Мерцедес сам купио у Арадцу од господина који га је купио у Шведској. Код мене је већ тридесет година и лепо се возамо. Ови аутомобили су нестали, нема их нигде.  Астон мартин је уникат има 6.000 кубика, 500 коња и јединствен је у нашој земљи  – рекао нам је Радован Бакић.

Циљ је окупљање, дружење, али и промоција аутомобилизма. „Кар брадерс“ окупља 40 чланова из Кикинде, Зрењанина и Новог Бечеја.

-Ове године  имали смо госте из наше земље, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и Румуније – напоменуо је Срђан Поморишац, председник „Кар брдаерса“ – Посетиоци су имали прилику да се опродбају  у играма спретности  попут држања фелне и намотавања матице на навој од шрафа и за најбоље су биле обезбеђене награде. Наградили смо  и четворогодишњаке  који су нацртали најлепше необичне  аутомобиле.

Локална самоуправа помогла је тјунинг шоу ком је присуствовао и члан Градског већа Драган Пецарски.

-Све похвале аутомобилском спорстском клубу „Кар брадерс“ на организацији оваквог скупа. Кикинђани су имали прилику да виде велик број аутомобила, а гости да се упознају са нашим градом – напоменуо је Пецарски.

Окупљени су имали прилику да присуствују  и презентацији правила у саобраћају коју запослених у Саобраћајној полицији.Скуп љубитеља олдтајмера, аутомобила, музике и доброг дружења имао је хуманитарни карактер јер су прикупљана  средства за Миклоша Mезеија из Зрењанина оболелог од церебралне парализе.

 

 

 

sns penzioneri

Месну организацију пензионера у Банатском Великом Селу посетили су представници Градског одбора Српске напредне странке на челу са председницом Станиславом Хрњак и потпредседником Николом Лукачем. Са најстаријим мештанима разговарано је о томе како живе, шта им је потребно, који су проблеми и како их решити.

-Константно разговарамо са грађанима, како у граду, тако и у селима. Месна организација пензионера у Банатском Великом Селу једна је од квалитетно организованих и има више од стотину активних чланова, што је важно за ову  заједницу – истакла је Станислава Хрњак – Дуго година постоје и имају заједничке активности које доприносе бољем квалитету живота мештана трећег доба. Током јесени, када временске прилике дозволе, на објекту у ком су просторије биће урађена фасада, а захвљујући помоћи Града и Месне заједнице добиће и намештај.  У ранијим разговорима са њима истакли су да им је потребан фрижидер за просторије удружења.  Стога смо средствима странке и наших пријатеља купили фрижидер, а ову посету искористили смо за дружење са пензионерима, али и договор шта можемо у перспективи да им помогнемо.

Банатско Велико Село друштвено је уређено, мештани препознају потребе једни других и помажу се међусобно, напоменула је Хрњакова.

-Увек смо били блиски са људима који знају и да саслушају, али и да кажу примедбу. Ту смо да помогнемо када год је то потребно. Дужни смо и да им се захвалимо на подршци коју пружају Српској напредној странци – казала је Станислава Хрњак.

Председница Месне организације пензионера Славојка Поповић захвалила је на донацији, која им је, како напомиње била неопходна јер је постојећи фрижидер стар скоро две деценије.

-Посебно хвала Станислави Хрњак и Николи Лукачу који нам увек излазе у сусрет. Наше  просторије свакодневно су место окупљања пензионера, али и осталих Великоселаца. Трудимо се да привучемо нове чланове, а циљ нам је да поново покренемо да се у нашем удружењу играју друштвене игре попут шаха, пикада, карата. Одлично сарађујемо са месном организацијом пензионера из Башаида и Бочара – сазнали смо од Славујке Поповић.

Месна заједница обезбедила је материјал за уређење фасаде, а  радове ће заједничким снагама обавити мештани.

Подсетимо и то да ће у Банатском Великом Селу, али  и Накову, Мокрину и Иђошу до краја године почети изградња мини постројења за пречишћавање пијаће воде, што ће значајно побољшати квалитет живота. Капитално улагање у четири месне заједнице, са 160 милиона динара подржала је Влада Војводине.

 

stoni tenis 1

Руско Село домаћин је  првог  Меморијалног стонотениског турнира „Руско Село-Меморијал Кабок Имре“. Турнир је приређен у част преминулог  дугогодишњег председника МЗ Руско Село и члана Градског већа Имра Кабока који је један од оснивача стонотениског клуба „Чарнојевић“.

-Осим иницијативе за оснивање клуба, Имре Кабок помагао нам је све ове године. Посебно му је важан био рад са децом. Имамо четрдесетак деце, регистрованих играча, четири године били смо у првој лиги, а две играчице су и део репрезентације. Постижемо значајне и запажене резултате, а како много дугујемо Имру Кабоку одлучили смо се да организујемо турнир у његову част – рекао је Игор Радић, председник и тренер у Стонотениском клубу „Чарнојевић“.

Турнир, ком су присуствовали Кабокови супруга и син, отворио је градоначелник Никола Лукач.

-Имре Кабок био је мој пријатељ и сарадник. Увек се борио за своје  село, помагао је свима, имао је визију како треба да функционишу месне заједнице, као и на који начин развијати пољопривреду у граду – казао је Лукач – Борио се за своје село и своје Рускоселце. Сигуран сам да ће овај турнир постати препознатљив у наредним годинама и имати још више учесника.

Првом Меморијалном турниру присуствовали су и  Драган Пецарски, члан Градског већа и Шандор Талпаи, помоћник градоначелника.

-Имре Кабок пуно тога урадио је за Кикинду и Руско Село. Стонотенсери клуба „Чарнојевић“ имају завидне резултате иза којих стоји рад и труд. Огроман је успех, у малој средини, направити овакав клуб – напомену је Драган Пецарски.

На спортском такмичењу, у фискултурној сали ОШ „Глигорије Попов“,  учествује стотинак такмичара  свих узрасних категорија из Зрењанина, Ечке, Суботице и Новог Сада.

 

 

zetva sajan 1

Чувари традиције окупили су се и ове године у ручној косидби жита са жељом да негују вештину баратања косом, на начин како се раније скидала пшеница на родним војвођанским њивама. У организацији КУД-а “ Ади Ендре” и МЗ Сајан одржане су 26. Севернобанатске жетелачке свечаности. Учествовало је шест екипа, а циљ манифестације је да се очува традиција ручне косидбе хлебног зрна. До парцеле са житом косци су стигли у поворци.

Најстарији косац био је 86-годишњи Ференц Хереши из Сенте. Испричао нам је како је то некада било.

-Нисмо имали комбајне само косе, српове и наше руке. Жито је везивано у снопове које су вукли коњи на колима. Постојала је само машина која од класја одваја семе. За косце је најважнији био добар алат, коса, која је морала да буде оштра – истакао је Ференц Хереши

Са екипом из Сенте био је и најмлађи косац 13-годишњи Криштоф Сабо. Лајко Маћаш из Аде део је сајанских жетелачких свечаности од самог почетка. Оваква окупљања, каже, враћају га у прошлост , у лепша времена.

-У њиву сам први пут ушао са пет, шест година. Мој задатак био је да везујем снопове жита, носили смо воду косцима и били смо од користи. Пре него што је дошла механизација, косило се пола јутра на дан, толика је била норма – присећа се Лајко Маћаш.

Међу екипама су били жетеоци из: Мађарске, Црне Баре, Сенте , Аде. Домаћини из Сајана имали су две екипе које су се први пут опробале у ручном кошењу жита. Ричард Фекете (19) предводио је екипу средњошколаца.

-Моји родитељи учествовали су дуго година у овој манифестацији и као мали долазио сам са њима. Одувек сам желео да се опробам у кошењу жита као некада и заједно са три другара, такође средњошколаца, оформио сам екипу како би и ми дали допринос најстаријој манифестацији у селу – сазнајемо од Ричарда Фекете.

Тешко је замислити данас да се жетва обавља као пре много година.Некада се устајало у четири ујутро и кретало на жетву. Радило се док не падне мрак, а за време ручка било је одмора од сат времена. Да би косци имали снаге да читав дан раде, припремао се жетелачки фруштук који је и ове године био веома сличан оном када се хлебно зрно скидало са њива ручно.

Највећу подршку манифестацији пружа град Кикинда,а овом догађају присуствовале су чланице Градског Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

-Манифестација чува и негује традицију и обичаје. Вршидба жита је један од најважнијих пољопривредних радова, а косидба је имала и улогу јачања заједнице – напоменула је Мелита Гомбар.

Млади се прикључују манифестацији и то је веома важно јер ће тако и даље да траје, напоменула Шара Бењоцки, председница КУД-а „Ади Ендре“. Не изостаје ни подршка Месне заједнице чији је циљ да она буде још боља и масовнија, рекао је Золтан Тот, председник Савета  МЗ Сајан.

received_258843553427470

Писци кратких прича: Барбара Делаћ из Црне Горе, Тања Новак из Хрватске, Вера Хегедиш из Мађарске, Штефанија Михалаке из Румуније, Муанис Синановић из Словеније, Данило Лучић и Ненад Станковић из Србије учесници  су  17. Међународног фестивала кратке приче „Кикинда шорт“. Своје приче представили су публици окупљеној у дворишту Народне библиотеке „Јован Поповић“, а ове године лајт мотив је „КИ… КИНДА“.

-Фестивал је важно место да се упознамо са другим писцима, размењујемо искуства и остварујемо сарадњу – рекао је Данило Лучић – На овај начин упознајемо књижевност и ауторе из других земаља, јер врло мало знамо о писцима који живе у суседним земљама. Нарочито је овај фестивал важан јер промовише кратку причу која се, традиционално, налази на маргини и непрофитабилна је књижевна област.

Барбара Делаћ почела је најпре да пише поезију.

-Пишем оним жанром у зависности од теме која ме окупира. Писати кратке приче за мене је забавно. Кроз њих „брусим“ свој стил и „печем“ занат. Не бих се бавила кратком причом да ми такво писање није забавно и да не уживам у томе – додала је Барбара  Делаћ.

Вера Папић, организатор, истиче да се Алмин Капалн из БиХ који је требало да учествује разболео, али је његову причу прочитао кикиндској публици обраћајући им се преко видео снимка. До сада је на фестивалу учествовало 248 аутора.

 

Аутори читају приче на свом језику, а превод на српском се пројектује на платну, тако да су посетиоци имали прилику да чују више различитих језика на једном месту. Већ сутра, своје приче представиће београдској публици.

Don`t copy text!