Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

Опрез од афричке куге свиња: Заплењено месо на пијаци у Руском Селу

Aleksandra Djuran јул 19, 2023

У Севернобанатском управном округу на снази су превентивне мере и активности у циљу спречавања ширења афричке куге на територији нашег округа. Појачане су инспекцијске контроле, па су тако недавно надлежни органи реаговали и на пијаци у Руском Селу запленили свињско месо без порекла, које је дошло са територије проглашене високоризичном због афричке куге свиња.

Начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић апеловао је на суграђане да строго воде рачуна где и какво месо купују.

-Најбоље би било да се месо и месне прерађивине купују од регистрованих произвођача који имају све прописане декларације. На тај начин штите своју породицу и себе и избећи ће евентуално ширење заразе. – истче Дучић – Надлежне инспекцијске службе појачаним интензитетом проверавају и провераваће све субјекте на терену. Свако нелегално прометовање свежег меса и производа од меса подлеже кривичној и материјалној одговорности. Посебно ће акценат бити на непоштовању Уредбе Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде која се односи на спречавање ширења афричке куге свиња.

Поред тога што се ова болест ширу у локалним самоуправама у непосредном окружењу, регистрована је и у Румунији близу границе, те је стога и Кикинда у потенцијалној опасности од афричке куге. Ветеринар Арапад Ач додаје да свака три месеца обавља активан надзор свиња у индивидуалним домаћинствима која стоку држе у двориштима кућа.

-Свима скрећем пажњу да је најважније да не пуштају никога код свиња. Исто тако, од велике важности су биосигурносне мере односно дезобаријере, као и да се свиње не хране помијама. Напомињем да је забрањено држати и куповати свиње које нису обележене маркицом. Уколико дође до заразе држава рефундира трошкове угинућа и уклањања свиња обележених маркицом, а за оне које немају маркице власник сноси трошкове, а ризикује и кривичну пријаву. На територији коју покривам, а то су Иђош и Сајан, 99 одсто свиња је обележено и произвођачи се придржавају прописаних мера – казао је Арпад Ач.

Афричка куга свиња у Србији, према последњим подацима, регистрована је код 617 газдинстава у 26 општина и потврђена је код 1.083 домаћих свиња, од чега су 491 угинула.

Искључење воде у четвртак

Aleksandra Djuran јул 19, 2023

У четвртак, 20. јула, од 8 до 17 часова, због реконструкције водоводне мреже, без воде ће остати потрошачи на Тргу српских добровољаца у Кикинди од фирме „Јетел“ до кружног тока и од „Јетела“ до зграде Градске управе.

Из ЈП „Кикинда“ моле се потрошаче да обезбеде довољну количину воде за своје потребе. За све додатне информације обратите се позивном центру на број 422-760.

358406480_732042558930416_578607762562145014_n

Радионица веза и труковања у Народном музеју

Aleksandra Djuran јул 19, 2023

Народни музеј у суботу, 22. јула у 18 сати, у Галерији Нова, организује радионицу традиционалног веза и труковања. Водитељи радионице су Смиљка Булатовић, везиља и трукерка и Славица Гајић, виши кустос етнолог. Ово је прва у низу радионица које ће, као пратећи програм изложбе „Змијањски вез“, бити реализоване до краја августа.

Изложба „Змијањски вез – светско нематеријално наслеђе“ реализовао је Музеј Републике Српске и то је прва званична сарадња кикиндског и музеја Републике Српске из Бања Луке. Изложба садржи оригиналне предмете са змијањским везом, али и предмете његове савремене примене кроз које се наставља традиција овог веза и одржање вештине , а ауторка је музејски саветник Данијела Ђукановић. Змијањски вез је прво нематеријално културно добро из Републике Српске, односно БИХ које је уписано на УНЕСКО-ву репрезентативну листу.

Посетиоци изложбе, која је отворена до 30. августа, у прилици су да виде и кратак филм о упису змијањског веза на УНЕСКО-ву листу нематеријалног културног наслеђа.

Стигле домаће лубенице и диње: Најлепше су слатке и хладне

Aleksandra Djuran јул 18, 2023

У току је берба домаћег бостана. На територији града мало је произвођача који узгајају лубенице и диње, а међу њима је суграђанин Драган Радновић Дабика. Узгој је захтеван и потребан је свакодневни рад и нега, а род највише зависи од ћудљивих временских услова.

-Ове године лубенице сам заснова на три, а диње на једном јутру. Узгајам рану, средњу и касну лубеницу, а посао почиње већ почетком марта, када се производи расад. Сам га узгајам од холандског семена и већ око 15. априла расад се сади на њиви и тада имамо највише посла. Рану сорту „кризби“ почео сам берем већ почетком јуна. Берба средње сорте „топ ган“ и „ромерије“ , црне лубенице, је у пуном јеку. Уколико ме време послужи касну сорту браћу у септембру – истиче наш саговорник.

Производњом бостана бави се 15 година и како каже свака година је другачија и свака је изазов.

-Сунчано и топло време одговара лубеницама јер тада имају сласт. Сви купују и траже слатке лубенице и оне које производим испуњавају услове купаца. – напомиње Дабика – Ове године нисмо имали право пролеће које је више било јесен, тако да пролећно заливање није имало правог ефекта.

Тренутна цена лубеница је 60 динара, иако је продаја почела са 100 динара за килограм.

-Ове године за 30 до 40 одсто је поскупело је семе и ђубриво, тако да до краја сезоне нећу знати да ли сам у минусу, плусу или позитивној нули са производњом. Макисмално сам уложио у агротехнику, јер без пуне агротехнике нема ни рода. Са друге стране цена килограма лубенице остала је иста и очекујем да до краја сезоне буде и 30 динара за килограм. Имам редовне купце које сам стекао за ових 15 година, а снабдевам и маркете и пиљарнице тако продаја иде одлично – открио нам је Драган Радновић.

Са четири јутра под бостаном очекује род од 30 до 50 тона. Свим купцима напомиње да је најбоље јести храну која се производи у њиховом крају јер је она и најквалитетнија.

Како препознати слатку лубеницу

Боја лубенице указује на њену зрелост и увек треба бирати ону која има јако изражене пруге тамнозелене или светложуте боје. Куцкање лубенице је такође популарна провера. Ако звучи шупље, значи да има више воде и да је зрела. Супротно од тога значи да је кора дебела и да лубеница још није зрела. Увек бирајте лубенице које су више округле него овалне.

Браво за Ену, Хану и Петру, младе музичке звезде Кикинде

Aleksandra Djuran јул 18, 2023

Ена Гогић (14) и сестре Хана (12) и Петра Тодорић (10) освојиле су значајна признања на 43. Међународном фестивалу забавне музике за децу и младе „ТИН 2023“ одржаном у Доњем Милановцу. Фестивал је окупио велики број солиста из Румуније, Маекдоније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије.

Прошлогодишња добитница гран прија фестивала Ена Гогић, ове године освојила је награду за најбољег солисту у категорији младих. Наступала је са композицијом „Гласам за љубав“.

-Свака награда пуно значи и подстрек је да будем још боља. У току су и припреме за такмичење „Србија у ритму Европе“. Заједно са Миланом Рајков, Еном Тошић и Ивом Племић представљам наш град са песмом кипарске уметнице Иви Адамоу „Ла ла лов“. Вредно вежбамо и надамо се успеху у Зрењанину. – истакла је Ена Гогић и додала да снима нову песму.

Хана Тодорић освојила је награду стручног жирија за најбољег солисту у категорији дечије музике. Извела је песму „Написана љубав“. Ништа мање успешна није била ни Петра Тородић која је са композицијом „Зимска песма“ добила прву награду дечијег жирија. Сестрама Тодорић, које имају велики број награда, ово је било прво учешће на „Тин“ фестивалу. И њих две вредно раде овог лета јер их већ у августу очекује наступ на дечијем фестивалу „Распеване пахуљице“ у Мркоњић Граду, а у октобру ће бити део фестивала у Новом Травнику.

Пријавите се за „Војводина Опен Инвиктус“ такмчење

Aleksandra Djuran јул 17, 2023

Спортски центар „Језеро” Кикинда позива све заинтересоване да пријаве своју екипу за забавно спортску манифестацију „Војводина Опен бај Инвиктус” која се организује 28. и 29. јула на отвореним базенима Спортског центра “Језеро” у Кикинди са почетком од 19 часова.

Реч је о такмичењу у ком су игре осмишљене на бази некадашњих популарних „Игара без граница“. Замишљено је као спортска манифестација такмичарско – забавног карактера чији је циљ да се такмичари добро забаве савладавајући разне препреке и логичке задатке. Број екипа које могу да учествују је неограничен, а минимум је четири. У једнoj екипи минимално треба да буде пет чланова и мора бити сачињена од три мушкарца и две девојке. Све екипе учествују у неколико дисциплина, у зависности од броја екипа.

Из СЦ „Језеро“ позивају суграђане да оформе своју екипу или представљају свој клуб и да се, пре свега, добро забаве уз игре на базену. Бесплатно је и учешће за екипе као и за гледаоце, а покровитељ такмичења је Града Кикинде. Пријава екипа је могућа на број телефона 065/ 526 – 81 – 20.

Такође, у недељу, 30. јула, на “Старом језеру” одржаће се дечје такмичење ОЦР Кидс, где ће малишани до 13 година имати прилику да се опробају на специјално осмишљеним справама и полигону. Пријаве за ОЦР Кидс су на дан трке, уз присуство родитеља или старатеља.

359494976_240283878470878_1052888106767634007_n

Етно камп и ФЕНОК негују традиционалну музику и игру

Aleksandra Djuran јул 17, 2023

Етнокамп и ФЕНОК у организацији Академског друштва за неговање музике „Гусле“ биће одржан од од 23. до 30. јула. Кикинда ће бити домаћин студентима музичких академија и средњошколцима музичких школа из Београда, Новог Сада, Бања Луке, Суботице, Сомбора и Кикинде. Студијско истраживање музичко-традиционалног фолклора Баната које се већ 22 године организује у оквиру етно кампа користи се за семинарске, дипломске и мастер радове студената, као и за писање различитих књига. “Гусле” су домаћин кампу који је проглашен за истраживачку станица фолклористике, рекао је директор Зоран Петровић.

-Реч је о пројекту који је започет 2002. године и сматра се најуспешнијим ове врсте у Србији. У протекле 22 године много користи за друштво и културни живот града донеле су ове манифестације, а подсетићу да смо допринели и отварању смера васпитач за традиционалне игре у кикиндској Високој струковној школи. Очекујемо да ћемо наредне године привести крају трансформацију друштва које би требало да постане покрајинска институција културе што је велико признанња за наш рад, али и подстрек и подршка културном животу Кикинде – напоменуо је Петровић.

Истраживања се базирају на музичком традиционалном фолклору Баната односно на играчкој, певачкој и музичкој традицији нашег краја и ширег окружења. Велики део терена већ је истражен, али потреба да се истражује жива традиције постоји и даље. Компаративном анализом сазнаје се шта је остало, шта се променило, да ли је нешто нестало, напоменула је уметнички руководилац Магдалена Попов.

-Истражује се српски, мађарски и румунски Банат са тенденцијом да се проширимо на читаву Војводину. Осим тога организоваћемо и бројна предавања еминентних стручњака етнокореолога, етнолога и етномузиколога, а сваког дана петнаестак студената очекују играчке, певачке и музичке радионице. Ментор кампа је др Драгица Панић са бањалучке Академије уметности, а коментор је уметнички руководилац „Гусала“ Игор Попов. У среду организујемо и промоцију књиге „Игре и обичаји Срба у Поморишју“ Игора Попова која је настала као директан продукт етно кампа. Посебан део кампа посветићемо и преминулој др Селени Ракочевић која је од почетка била са нама, а за собом је оставила значајна истраживања и радове – додала је Магдалена Попов.

Међународни фестивал оркестара ФЕНОК, као засебна манифестација, такође слави 22. рођендан. До сада је окупила више од 150 оркестара и ансамбала. Поред музичких радионица и презнтација за госте и концертима који афирмишу музичку традицију наше земље и земаља учесница моћи ће свако вече да уживају суграђани од уторка, 25. јула у 20 сати у дворишту Курије.

-Имаћемо госте из Бугарске, Турске, Румуније, Босне и Херцеговине и више домаћих ансамбала. Прво вече резервисано је за концерт фолклора и са нашим гостима фолклорним ансамблом „Вила“ из Новог Сада наступиће чланови „Гусала“. Други концерт исте вечери биће наступ оркестра „Ђерђевдан“ из Бугарске. Наредне вечери наступају певачка група етно кампа, а на сцени ће се заједно представити и гости из Бугарске и оркестар „Гусала“. Четвртак је резервисан за београдски Етно академски народни оркестар, музичари Академије из Темишвара и турски анасмбл из Истанбула, док ће се у петак публици представити румунски тамбураши и пољски вокални квартет. У суботу поново наступају Турци и Пољаци, али и тенор Саша Петровић. Последњег дана, у недељу, бенд „Ворд ап“ одржаће одличан поп-рок концерт. – прецизирао је Петровић.

Покровитељ је град Кикинда , а финансијску подршку пружио је и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

Место сусрета теорије и праксе

Етно камп је место на ком се сусрећу теорија и пракса јер студенти имају прилику да се упознају са оним шта ће радити пошто заврше факултете. Сва истраживања се архирвирају и сматра се да је архивска грађа „Гусала“ једна од највреднијих те врсте у нашој земљи. У оквиру пројекта нематеријалног културног наслеђа чији је носилац био град огроман посао већ је завршен.

Осмочлана породица Исаков из Аустралије у посети Кикинди

Aleksandra Djuran јул 16, 2023

Павле и Јана Исаков са шесторо деце живе у Аустралији и након шест година дошли су у посету рођацима у Кикинди, Новом Милошеву и Сремској Каменици. Павлова мајка пореклом је из Иђоша, а отац из Меленаца и његови родитељи пре 50 година одселили су се на најудаљенији континет. Код свог сина пробудили су љубав према Србији, у кући су увек говорили српски, тако да је он, иако рођен у Аустралији, такође заволео нашу земљу. Супруга Јана је из Сремске Каменице и пошто су се венчали и одлучили за живот у Аустралији добили су шесторо деце која носе библијска имена: Марис (16), Јестира (14), Невије (12), Натанијел (11), Калита (9) и Бетани (4).

-Моји родитељи у Аустралију су се одселили 1968. године, али никада нису заборавили Банат. Научили су ме да говорим српски језик и увек су одржавали контакт са рођацима, што и ми сада радимо јер деца треба да знају своје порекло и одакле су им корени- истиче Павле.

Супругу Јану упознао је преко назаренске заједнице. Венчали су се 2004., а наредне године она је добила исељеничку визу за Земљу кенгура. Живе у околини Бризбејна, трећег по величини града у Аустралији.

-Већина Јанине родбине је у Србији, а највише волимо Кикинду где дођемо код мојих рођака. Долазак овде је наш одмор, време када се опустимо и уживамо – додаје Исаков.

По професији часовничар наш саговорник додаје да је живот у Аустралији потпуно другачији од оног у нашој земљи.

-Лако се проналази сталан посао који је добро плаћен, али је знатно скупље него овде. Тамо се некретнине, возила и све остало купује на кредит и није чудо да се подигне више кредита. Цене хране су сличне, а, примера ради, гориво у Србији је скупље него у Аустралији – сазнали смо од Павла Исакова.

Велике су разлике у друштвеном животу. Аустралијанци током радне недеље практично немају друштвени живот. Посао и кућа су им једине релације, а викенди су предоређени за путовања, изласке, дружења и све остале активности.

-Наша деца када дођу овде увек нас питају шта се десило када су у вечерњим и ноћним сатима радним данима улице пуне људи – додаје Исаков.

Од деце, стидљиве и насмејане, сазнајемо да са нестрпљењем ишчекују долазак у Србију, који је за њих авантура. Расту један уз другог, старији помажу млађима и сви се одлично слажу.

Са цркве у Башаиду после 75 година поново ће се чути црквено звоно

Aleksandra Djuran јул 16, 2023

Месна заједница Башаид у понедељак, 17. јула уз Свету Литургију и резање славског колача прославља црквену славу Светог Саву свештеномученика епископа Горњокарловачког и Плашког пароха башаидског. У сусрет слави на храму Светог Николаја после 75 година подигнуто је ново црквено звоно уместо старог које се није оглашавало од 1948. године.

-Постојеће звоно пукло је 1948. године када је одлуком тадашњих власти одузета црквена имовина – сазнајемо од јереја Александра Лекића који је на служби у Башаиду. – Од тада па све до 2021. године у парохијском дому није се родило ниједно дете. За више од седам деценија прво дете које се родило у кући у којој живи свештеник са породицом је мој син Арсеније. Са својом супругом из Радојева у Башаид сам преузео службу 2020. године и почео да прикупљам донације за звоно. Звоно је стигло 2021. године током преподневних сати, а моја супруга породила се тог послеподнева.

Звоно је 5. јуна ове године освештао владика банатски Никанор, а ових дана оно је подигнуто на своје место. Огласиће се са цркве наредне недеље чим се ојача конструкција и оно буде фиксирано.

-Већ неколико година црква се обнавља сопственим и средствима приложника. Храм је један од највећих у Банату и прошле и ове године уређена је фасада, а започети су и унутрашњи радови. Потребно је санирати плафоне и рестаурирати фреске, што ће трајати до краја године – напомиње јереј Лекић.

Црква је изграђена 1833. године и од тада је два пута обнављана 1959. ии 1982. године. Неопходнје и кречење куполе и торња, да се поставе нови сатови и бехатон. Наш саговорник нада се да ће све бити завршено током наредне године када би било организовано и велико освећење цркве.

Вашар у Башаиду: Све атрактивнији и бољи

Aleksandra Djuran јул 15, 2023

Од марта до октобра, сваке друге недеље у месецу, у Башаиду се организује вашар. Овако је протеклих деценија, а у задњих неколико окупља све више оних који купују и продају, долазе да виде и буду виђени. Тако је било овог месеца када је простор од три хектара врвео од људи. Нудило се све, од игле до локомотиве. Поред одеће, обуће, воћа,поврћа, ситне и крупне стоке, прибора за кућу посетиоци су могли да купе алате, намештај, огрев, али и машине за пољопривредну производњу. Поред продаваца из Кикинде и околних села ту су и комшије из оближњих градова, али и осталих делова Војводине, па и шире.

Жељко Чокањев из Зрењанина, власник је шеширџијске радње „Мој шешир“ и како нам открива увек долази са својом робом у Башаид.

-Већ 16 година бавимо се производњом шешира, а дуже од десет долазимо на башаидски вашар – сазнајемо од Чокањева – Иако не живимо од вашара, овде долазимо јер смо у комшилику и јер нас овде увек лепо дочекају. Радимо шешире за филмове и свештенике и то нам је најважнија производња, а овде долазимо првенствено јер је уређено и сређено, а и купци нас увек испоштују. Ово је један од бољих вашара у Војводини.

Супружници из Лаћарка код Сремске Митровице први пут су били на башаидском вашару.

-Бавимо се производњом домаћих производа од меса. Све правимо по старим рецептима, без адитива и било каквих додатака. Цене су приступачне, а купаца има. Ово је породична производња и шира фамилија је укључена у њу. Презадовољни смо како је у Башаиду. Место је мало, али је све уређено. Доћи ћемо и наредног месеца сигурно – рекли су нам

А какав је то вашар без музике. Данијела из Новог Сада обучена у банатску ношњу уз звуке виолине допринела је да атмосфера и купаца и продаваца буде лепша и веселија.

-Била сам једном прошле године и свидело ми се. Поред посла бавим се и уличним свирањем у Новом Саду, али и на већим скуповима попут овог. На вашарима нема свађе око места на ком ћу свирати што ми се често дешава у Новом Саду. Када ме виде, прво се мало зачуде, али након тога су љубазни и лепо реагују – додала је Данијела.

Наредни вашар у Башаиду је 6. августа и уколико сте пропустили овај, отиђите на следећи.