Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

386881130_990408045559269_3970023270661715941_n

Наковчани обележили Дан села и Дан колонизације

Aleksandra Djuran октобар 5, 2023

У Накову је обележен 5. октобар Дан ослобођења села у Другом светском рату, али и Дан колонизације. Венце су положили представници Савета месне заједнице, Града и СУБНОР-а. Наковчани негују тековине Народноослободилачке борбе, али се на овај дан сећају и својих нјмилијих који су се пре 78 година са обронака Шатора, Грмеча и Пљешевице, вођени жељом за животом достојним човека, доселили у Наково, рекао је Бранислав Чубрило, члан Савета месне заједнице.

-Трудимо се да на достојан начин обележимо важне датуме у селу. Морамо да се сећамо и не смемо да заборавимо времена која су била тешка, времена у којима су људи давали своје животе да би ми данас могли да живимо у миру и слободи. Данас је важно да се присетимо свих оних који су били спремни да се изборе да нама данас буде боље – додао је Чубрило.

Дан села Наковчанима је честитао градоначелник Никола Лукач.

-Морамо неговати културу сећања на све оне који су се жртвовали за наше боље сутра и морамо поштовати све који су се борили за слободу, када се цео свет ујединио против фазима, највећег зла двадесетог века. Ово је дан када се присећамо и својих корена и одакле потичемо. Важно је да томе научимо нашу децу и младе. На нама је да уједињени градимо бољу и квалитетнију будућност поштујући и чувајући једни друге – истакао је Лукач.

384503182_250625897483647_3960196550253609582_n

Како стићи од атома до галаксије, појаснио је Младен Ђуран занимљивим предавањем

Aleksandra Djuran октобар 4, 2023

„Од атома до галаксије“ назив је једносатног предавања Младена Ђурана, дипломираног хемичара чија је пасија астрономија. На интересантан начин, суграђанима окупљеним у свечаној сали Културног центра, појаснио је структуру атома, организацију, хемијске везе, молекуле, хемију живота ДНК, сунчев систем и еволуцију звезда.

-Моје предавање прилагођено је за све од 7 до 77 година. За сваког је прича интересантна и свако је могао да се пронађе у сегментима излагања. Неко се подсетио на стечена знања, а неко од окупљених је стекао нова. Жеља ми је да код ђака, који су вечерас били присутни, пробудим будућег физичара, хемичара, биолога или астронома. Наука и знања су нам на дохват руке, треба само да смо довољно заинтересовани да их савладамо и разумемо – истакао је Ђуран.

Предавање је организовано у оквиру обележавања Светске недеље свемира којој се придружио и наш град, напоменула је в.д. директорица Туристичке организације Јасмина Миланков.

-Морам да се вратим годину дана уназад када је Кикинда постала један од градова који широм света, сваки на свој начин, обележавају Светску недељу свемира. Прошле године осврнулу смо се на дело нашег суграђанина Миливоја Југина који се прославио тиме што је био део тима људи који су омогућили да први човек оде на Месец. Ове године то је Младен Ђуран, астроном аматер, који је своје знање поделио са свима који су били присутни – појаснила је Јасмина Миланков.

Да суграђане интересује ова тема, показалу су тиме што је свечана сала била испуњена до последњег места, а имали су и питања на које им је Ђуран радо одговорио. Светска недеља свемира је међународна манифестација у којој се афирмишу достигнућа науке и технологије и њихов допринос побољшању и развоју људског живота и обележава се сваке године од 4. октобра до 10. октобра.

383303118_258765760479668_3029642261877921712_n

Отворена изложба „30 година змајевања у Кикинди“

Aleksandra Djuran октобар 4, 2023

Од данас до петка Културни центар организује манифестацију „Змајеве дечије игре“ које се у нашем граду одржавају 30., јубиларни, пут. Под слоганом „Свака звезда има свога пута…“ од јутрос су одржани квиз за основце, дечија ликовна колонија и јавни час балета ученика Балетске школице у Кикинди. Отварена је и ретроспективa изложбе „30 година змајевања у Кикинди“ којој је присуствовала Душица Мариновић, директорица „Змајевих дечијих игара“.

-Кикинда је једини град, после Новог Сада, који оволико организује најлепшу дечију манифестацију. Можемо да се похвалимо са три деценије успешне сарадње са децом, младима, менторима и породицама у вашем граду који је одличан домаћин. За све ове године учествовало је мноштво културних стваралаца који су радо сарађивали са некадашњим Домом омладине, а садашњим Културним центром. Програмима су била обухваћена и села, тако да су најмлађи могли да се друже са Мињом Суботом, Бранком Веселиновић, Драганом Лукићем, Душком Трифуновићев, као и познатим глумцима – рекла је Душица Мариновић.

Марко Марковљев, директор КЦК додаје да су „Змајеве дечије игре“ најстаријa и најдуговечнија дечија манифестација у Кикинди која није прекинута ни за време недаћа које су снашле нашу земљу.

-Изложба је направљена у сарадњи са новосадским „Змајевим дечијим играма“, Историјским архивом и део материјала је из наше архиве. Представља ретроспективу 30 година манифестације. Овде је мали део онога што је организовано. На фотографијама су деца која су сада одрасли људи и имају своју децу која учествују у нашим програмима – истакао је Марковљев.

На тему овогодишњег слогана пристигао је велики број литерарних и ликовних радова. За најбољи литерарни рад у категорији од првог до четвртог разреда проглашен је састав Емануеле Дабић из иђошке Школе „Миливој Оморац“, док је у категорији од петог до осмог разреда награду добила Милица Весков из мокринске Школе „Васа Стајић“.

У категорији ликовних радова награђен је Михајло Станкић из вртића „Пчелица“, Јања Цветићанин, ученица ОШ „Жарко Зрењанин“ била је најбоља у нижим, а Мартин Куцуровски из ОШ „Фејеш Клара“ прво место освојио је у категорији виших разреда основних школа.

На првим „Змајевим дечијим играма“ у Кикинди учествовали су писци Мира Алечковић, Раша Попов, Павле Јанковић Шоле, Перо Зубац, Раде Обреновић, Миња Субота и други.

386818511_1319740882008584_3054362606102699218_n

У путну инфраструктуру у граду и селима уложиће се 70 милиона динара

Aleksandra Djuran октобар 4, 2023

До краја недеље биће завршено асфалтирање у улици Уроша Предића. Осим реконструкције пута у дужини од 270 метара, уређени су и колски прилази, а постављене су и риголе и ивичњаци који ће омогућити одводњавање вишка воде ка колекторима у улицама Уроша Предића и Сутјеска. Становници улице истичу да од када је изграђено ово насеље није било радова на путу. Марија Бор живи у улици Уроша Предића 46 година.

-Улица је била катастрофална. Када падне киша вода се задржавала и практично смо пливали у води. Презадовољна сам што је оно што нам је обећано и урађено – рекла је Марија Бор.

Становници улице дуго година апелују да се она реконструише, сазнајемо од Миленка Бабића.

-Ова улица била је најгора у Граду. Точак од бицикла или аутомобила није могао да прође, а да не упадне у рупу. Градоначелник Лукач нас је саслушао, био је у улици када је падала киша и уверио се да је то неопходно. Свака част власти која испуњава обећања – додао је Бабић.

Градилиште су посетили градоначелник Никола Лукач и в.д. директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо који је истакао да се реконструкција и санација путева на територији Града приводе се крају.

-Асфалтирање, изградња паркинг места, реконструкција комплетне инфраструктуре у улици Уроша Предића значајно је за становнике јер је решен дугогодишњи проблем који су имали са одвођењем воде. Осим у Граду, средства у износу од 70 милиона динара, али и радове смо равномерно расподелили и у селима тако да су завршени послови у Мокрину, а започети су у Руском Селу. Очекује нас реконструкција у Банатској Тополи и у Башаиду. Извођач радова је „Еко градња“ и сав посао биће завршен за месец дана – рекао је Гверо.

Приоритетне радове заједно су договорили ЈП „Кикинда“ и локална самоуправа, јер је најважније да посао буде квалитетно обављен, казао је Никола Лукач.

-Обилазак радова, али и разговор са грађанима који нас дочекају важни су за нас који водимо град, јер у непосредном разговору чујемо предлоге о томе шта недостаје у појединим деловима града. Становници улице Уроша Предића задовољни су јер је проблем који су имали решен. Настављамо са радовима на селима, онако како смо и договорили са мештанима почетком године. Ускоро ће почети санација улице Бранка Радичевића код Градске пијаце према вртићу „Плави чуперак“, ради се на атмосферској канализацији у Чанадској, а на више локација у току је замена водовода. Молим моје суграђане за стрпљење због раскопаних улица, али сви поменути радови су значајни и важни. Захваљујем се на разумевању покрајинској и републичкој власти која има слуха за важне инфраструктурне пројекте за наш град – прецизирао је Лукач.

Ускоро ће бити расписана јавна набавка за одбир зимске службе. У оквиру овог уговора биће предвиђено такозвано хладно крпљење које ће подразумевати санацију ударних рупа током зиме, када температуре то дозволе.

„Змајеве дечије игре“ 30. пут у Кикинди

Aleksandra Djuran октобар 4, 2023

Културни центар Кикинда јубиларни, 30. пут, организује најстарију манифестацију за децу у нашем граду „Змајеве дечје игре“ ове године под слоганом „Свака звезда има свога пута….“.

Манифестација почиње данас , 4. октобра и траје до петка, 6. октобра, када је централна приредба на Градском тргу. За сутра, почев од 10 часова, планирани су квиз за основце, дечија ликовна колонија, јавни час балета ученика Балетске школице у Кикинди, отварање ретроспективне изложбе „30 година змајевања у Кикинди“, додела награда за најбоље ликовне и литерарне радове на тему овогодишњег слогана, концерт ученика ОМШ „Слободан Малбашки“, као и предавање „Од атома до галаксије“.

У четвртак, такође од 10 сати, на програму су дечија представа „Царство другарство“, изложба „Гертруде“ Весне Пантелић у Галерији „Тера“, вођење кроз изложбу „Лета пре нета“ у Народном музеју, пројекција филма „Лето кад сам научила да летим“ у Културном центру, а Народна библиотека „Јован Поповић“ организоваће радионицу „Отвара се школа за пачиће мале“.

У петак ће у рускоселској ОШ „Глигорије Попов“ бити организована приредба „На Змајевим крилима“, и у 15 сати је централну приреба у којој учествују малишани из вртића ПУ „Драгољуб Удицки“ и дечији писци.

Искључење воде за среду

Aleksandra Djuran октобар 3, 2023

Због реконструкције водоводне мреже сутра, 4. октобра, без воде ће од 7 до 20 часова остати потрошачи у Кумановској од Ђуре Оличкова до Жарка Гавранова и Жарка Гавранова од Албертове до Кумановске.

Из ЈП „Кикинда“ моле потрошаче да обезбеде довољну количину воде за своје потребе. За све додатне информације обратите се позивном центру на број 422-760 и 062/8844888.

382400864_1357369721872326_7778271888329615575_n

Почео попис пољопривредних газдинстава

Aleksandra Djuran октобар 3, 2023

У Србији је у недељу почео попис пољопривредних газдинстава. У десет катастарских општина на територији Града има 5.369 пољопривредних газдинстава и сви они биће у обавези да учествују у попису, истакла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-За попис су ангажована 24 пописивача који ће имати идентификационе картице тако да ће бити лако препознатљиви. У попис не улазе само породична пољопривредна газдинства, него и правна лица и предузетници који су могли да се самопопишу од 1. јуна. Закон о попису пољопривреде налаже да се пописују сва пољопривредна домаћинства, без обзира на то да ли су правна лица, предузетници или физичка лица – казала је наша саговорница.

Подаци који се прикупљају могу се сврстати у три групе. Неопходно је попунити податаке о газдинству, о броју стоке, о усевима, и то су питања која се постављају свим испитаницима. Постојаће одређени сет питања који се поставља само онима који су укључени у узорак за та питања. Трећи сет су практично питања које пописивач уопште неће постављати, зато што постоје добри административни извори, па ће се одатле повлачити.

-Попис ће омогућити да се добијени подаци искористе за развој пољопривредне производње, за доношење мера аграрне политике које ће помоћи произвођачима да унапреде и развију свој посао. Пописивачи ће сваког дана бити на терену и уколико никога не затекну код куће остављају обавештење да ће се вратити у време када то власнику газдинства одговара – додаје Мирослава Нарнчић.

Пописивачи су крајем септембра прошли обуку и спремни су за овај посао. Крајњи рок за завршетак пописа је 15. децембар, а прелиминарни резултати биће у јануару 2024. године.

Почела вакцинација против сезонског грипа

Aleksandra Djuran октобар 2, 2023

У амбулантама Дома здравља данас (понедељак) почела је вакцинација против сезонског грипа. Четворовалентна вакцина садржи два соја типа А и два соја типа Б вируса грипа, према препорукама које је издала Светска здравствена организација. На територију Севернобанатског округа дистрибуирано је 7.000 доза вакцина „инфлувак тетра“, док је у кикиндске амбуланте стигло 3.720 доза.

Вакцину треба да приме хронични болесници са поремећијама плућног и кардиоваскуларног система, дијабетичари, особе са ослабљеним имунитетомм, деца која су имуно компровитована, старији од 65 година. Имунизацијом је потребно обухватити особе смештене и запослене у геронтолошким центрима и установама социјалне заштите, као и запослене и смештене у установама које обављају здравствену делатност, као и особе запослене у јавним службама које су у ризику.

Вакцинација против грипа има за циљ смањење ширења грипа међу становништвом и заштиту грађана, посебно ризичних група, од потенцијално озбиљних компликација које грип може да изазове. За стицање имунитета потребно је две до три недеље након вакцинације а поствакцинални имунитет варира и траје од шест до 12 месеци .

382245371_213153571778257_4345230424119624312_n

ЗЗЈЗ три деценије у мисији очувања здравља становништва

Aleksandra Djuran октобар 2, 2023

Завод за јавно здравље у Кикинди основан је 2. октобра 1993. године и од тада до данас, некадашњи и садашњи запослени труде се да буду на услузи становништву, рекла је др Сандра Радловић, директорица, приликом свечаног скупа којим је обележено три деценије постојања ове установе.

-Овом приликом не бих да говорим о појединцима који су заслужни за рад Звода за јавно здравље јер ова установа је више од појединца и више од директора. Завод чини заједница људи који су труде да дају максималну подршку јачању здравственог потенцијала становништва. Сви запослени континуирано се усавршвају, прате све светске стандарде, да установа буде акредитована по најновијим захтевима и на нама је да учинимо све да будемо лидер у очувању здравља становништва – казала др Сандра Радловић.

Обележавању значајног јубилеја, поред колега из других здравствених установа са територије града, округа и Покрајине присуствовао је и градоначелник Никола Лукач.

-Једна од најзначајнијих здравствених установа у граду је Завод за јавно здравље и свим запосленима честитам 30. рођендан са жељом да још боље напредују и да услови за рад буду на највишем нивоу. Сви који су радили и раде у овој установи суочавали су се са изазовима са којима су изборили на прави начин. Локална самоуправа, али и Покрајина потрудиће се да услови за рад буду још бољи, као и да се знање запослених унапређује – додао је Никола Лукач.

Завод као високоспецијализована установа својим деловањем покрива територију Севернобанатског округа односно Град Кикинду и општине: Сента, Кањижа, Чока, Нови Кнежевац и Ада којима припада 50 насељених места.

382698271_845490980630757_2958144127635935533_n

Старо језеро најлепша и највећа зелена оаза у Кикинди

Aleksandra Djuran октобар 2, 2023

У оквиру ИПА пројекта прекограничне сарадње Србија – Румунија у Кикинди је реализован пројекат „Рехабилитација екосистема и очување природних добара у Жомбољу и Кикинди” – Еколејкс. Циљ пројекта додатно уређење Старог језера, као највеће урбане, зелене оазе у граду, је постигнут, истакао је поводом његовог завршетка Саша Танацков, члан Градског већа.

-Вредност пројекта је више од 780.000 евра, а Граду Кикинди припало је 413.000 евра. Трстик, неуређен и закоровљен простор претворен је у парк. Сада имамо више од 700 метара пешачких стаза, постављено је педесетак стубова јавне расвете, тридесетак клупа, а поред стабала која су постојала засађена су нове младице, али и друго зеленило. У самом језеру, али и у ободном каналу постављено је пет аератора што је подигло квалитета воде. Они нису фонтане и њихова сврха је убацивање кисеоника у воду чиме ће се побољшати њен квалитет – рекао је Танацков.

Два аератора су у ободном каналу, а три већа су у самом језеру. У оквиру пројекта урађена је и студија о квалитету воде у језеру чиме су добијена сазнања каква је вода, ког је хемијског састава и шта треба урадити да квалитет буде бољи.

-Конкурисали смо са два додатна пројекта у оквиру новог позива сарадње прекограничних пројеката. Један пројекат је, у неку руку наставак Еколјекса, и тиче се трајног и потпуног решења за Старо језеро. У првој фази предвиђено је чишћење корита језера и припрема техничке документације, док се друга фаза односи на повезивање Великог кикиндског канала, преко ободних канала, са каналом који иде око Старог језера чиме бисмо омогућили да постане текућа вода, уместо стајаћа каква је сада. Други пројекат се односи на уређење парка „Бландаш“ односно његову комплетну реконструкцију у складу са условима Покрајинског завода за заштиту природе – појаснио је Танацков.

Потенцијални проблем који се јавио током постављања аератора врло брзо је решен, додао је члан Градског већа Небојша Јованов.

– Било је неопходно што пре санирати ободни део канала који је био пун растиња, трске и остале вегетације. Било је упитно како ће аератори функционисати. Јавно предузеће „Воде Војводине“ финансирало је са милион динара чишћење које су обавили запослени у Водопривредном друштву „Северни Банат“. Посао је обављен брзо и ефкасно и у том моменту били смо им приоритет – појаснио је Јованов.

Осим конкретних радова, пројекат је имао и едукативни карактер. Организовано је неколико манифестација и кампова у којима су деца школског и предшколског узраста из Жомбоља и Кикинде више научила о нужности очувања животне средине.

Изградња смештајних капацитета

Старо језеро је највеће еколошко благо Кикинде. Из тог разлога локална самоуправа покушава да заинтересује потенцијалне инвеститоре да уложе у изградњу хотела или велнес и спа центра.

– Сматрамо да овај простор има огроман потенцијал, нарочито уколико се узме у обзир да је у непосердној близини СЦ „Језеро“, али је и једина зелена оаза у ужем центру града – прецизирао је Танацков.