У ЈП „Топлана“ у току су такозване функционалне, хладне пробе, а сутра, 12. и прекосутра, 13. октобра, биће урађене и топле пробе система као припрема за предстојећу грејну сезону. У четртак ће топле пробе бити у котларници Центар и у Банатском Великом Селу, а у петак у Микронасељу, Хајдук Вељковој и котларници у улици Светозара Милетића, истакао је в.д. директор ЈП „Топлана“ Душан Марјановић.
-Спремни смо за почетак нове грејне сезоне, а када ће она почети у пуном обиму зависи од спољне температуре. Подсетићу да смо прошле године са грејањем почели 1. новембра. Према најавама које имамо у понедељак се очекује пад температуре тако да ћемо у недељу покренути систем. Употпуности ћемо испоштовати градску одлуку везну за даљинско грејање – рекао је Марјановић.
Цена даљинског грејања за кориснике који га плаћају по квадрату увећана је 15,55, а за оне који плаћају по утрошку 16,97 процената. Нове цене биће исказане на новембарском рачуну који корисници добијају у децембру.
-Више пута поскупели су природни гас и електрична енергија од претходне грејне сезоне тако дс је било неминовно да и грејање поскупи. За стан од 60 квадрата рачун у грејној сезони пре поскупљења био је 12.030 динара, а са поскупљењем он ће изности 13.900 динара – појаснио је наш саговорник и додао да је настављен позитиван тренд прикључења нових корисника тако да „Топлана“ има нешто више од 3.100 корисника даљинског грејања.
Током лета саниран је део дотрајале топловодне мреже у Микронасељу и у центру на више локација, а замењена је и дотрајала опрема и вентили. За наредни период измењен је инвестициони план и очекивању су да ће до краја године бити завршен пројекат за санацију котларнице Центар.
Председник Покрајинске владе Игор Мировић заједно са потпредседником и покрајинским секретаром за здравство професором др Зораном Гојковићем и директором Управе за капитална улагања Милошем Малетићем посетио је Кикинду. Са градоначелником Николом Лукачем, народним послаником Миленком Јовановим, покрајинским посланицима Станиславом Хрњак и Миодрагом Булајићем, начелником Севернобанатског управног округа Мирославом Дучићем, заменицом градоначелника Дијаном Јакшић Киурски, помоћником градоначелника Светиславом Вукмирицом, чланом Градског већа Небојшом Јовановим и директором ЈП „Кикинда“ Чедом Гвером, посетили су градилиште на углу улица Семлачке и Браће Лаковић где је у току изградња секундарне атмосферске канализације, као и реконструисани део Завода за јавно здравље.
У деловим улица Душана Васиљева, Јаше Томића, Браће Лаковић и Семлачке радови су почели крајем августа и биће готови до краја године, а посао се изводи захваљујући заједничком улагању Града и Покрајине, истакао је градоначелник Никола Лукач.
– Задовољство нам је што у Кикинди можемо да угостимо председника Владе Војводине Игора Мировића са сарадницима. Изградња атмосферске канализације у коју ће бити уложено 150 милиона динара само је један од пројеката које смо ове године реализовали уз свесрдну помоћ Покрајине и Управе за капитална улагања. Захваљујем се на разумевању проблема грађана и подршци у Влади Војводине да их решавамо и тако унапређујемо живот у нашој средини. Хвала и нашим представницима у Покрајини који се боре за свој Град. Улице су раскопане, али са добрим разлогом јер се мењају водоводне цеви, гради се атмосферска канализација, улаже се у школе и вртиће, у села где ће бити изграђена четири постројења за прераду пијаће воде. Само у овој години Влада Војводине подржала је капитална улагања у Кикинду са 700 милиона динара и ми ћемо знати то да ценимо, али се нећемо зауставити. Имамо нове пројекте који су важни за моје Кикинђане, а односе се на путну инфраструктуру, изградњу фекалне и атмосферске канализације и многе друге који ће наш град учинити бољим и лепшим – рекао је Лукач.
Приземље Завода за јавно здравље, где се налази Епидемиолошка служба, реконструисано је у две фазе заједничким улагањем са војвођанском Владом. Ова установа покрива територију на којој живи више од 110.000 становника и сада има много боље услове за рад.
– Завршена је и реконструкција водоводне мреже током које су замењене азбест цементне цеви постављене још шездесетих година прошлог века. Издвојили смо средства за реконструкцију у Основној школи „Фејеш Клара“, али и хитне интервенције у Школи „Свети Сава“ и Гимназији „Душан Васиљев“. Ја сам био један од оних који се још 2012. године залагао за улагања у Индустријску зону која даје резултате. Ту не смемо да станемо јер Кикинда је највжније место у северном делу Банату и наредних година треба да очекује више средстава за реализацију својих пројеката. Улагање је неопходно и у изградњу канализацоне мреже у деловим Града, као и у атмосферску канализацију како би се избегли проблеми који настају услед великих количина падавина. Разговарали смо и о новим пројектима и потребама које Кикинда има и наредних недеља биће познато у шта ће се улагати наредне године – поручио је Мировић.
У реконструкцију и опремање Завода за јавно здравље уложено је 45 милиона динара од којих је 20 обезбедила Влада Војводине, а 25 Завод за јавно здравље.
Брза саобраћајница развојна шанса
– У наредним годинама очекује нас и изградња брзе саобраћајнице која ће почети у Сомбору. Неће пуно времена проћи и уверен сам да ћемо за две до три године и у Кикинди имати прве профиле овог пута. Саобраћајница ће повезати Сомбор и Кикинду односно северни Банат и средњу и северну Бачку са аутопутем који иде од Суботице до Новог Сада. Биће то велика развојна шанса – рекао је Игор Мировић.
Интензивни развој Србије
Осим брзе саобраћајнице, чувеног „смајлија“, војвођанска Влада улаже и у Фрушкогорски коридор, брзу пругу.
– Инвестициона улагања говоре да је Република Србија у фази интензивног развоја после деценија заостајања за земљама у региону и у Европи. Ми смо, захваљујући председнику Александру Вучићу и вишегодишњој политици континиуираног економског развоја и раста, успели да обезбедимо финансијска средства и да реализујемо бројне инвестиције и поносни смо због тога. Први пут се у нашој земљи, а посебно у Покрајини, после ко зна колико деценија, улаже у капиталне пројекте који по својој вредности и техничко – технолошкој сложености могу бити узор и за развијеније земље. Поред тога улаже се и у локалне путеве, улице, реконструшу се водоводне мреже, граде се постројења за пречишћавање отпадних вода, реконструишу се школе, болнице. Војвођанска привреда има одличне резултате и самим тим расте и број запослених. У овој години, која није лака због глобалних изазова, у Војводини је 4.500 људи више нашло посао у другом кварталу у односу на први квартал. Сигуран сам да грађани то препознају. Сви који критикују развојни подухват наше земље нису у праву и то ће врло брзо видети, када се буде изашло на биралишта. Уверен сам да ће људи гласати за своје, пуније, кућне буџете, за инвестиције, за реконструкције, брзе саобраћајнице, модерније школе и болнице. Сви они који воле своју земљу даће најбољу оцену стања у којем се Србија налази – прецизирао је Игор Мировић.
Припадници Министарства унутрашњих послова у Кикинди ухапсили су двадесетдеветогодишњег Б. Б. из Кикинде због сумње да је извршио кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја.
Он се сумњичи да је јутрос у околини Кањиже управљајући аутомобилом налетео на трогодишњег дечака који се налазио на пешачком прелазу. Тешко повређени дечак превезен је у Општу болницу у Суботици где је од задобијених повреда преминуо.
Б. Б. је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Основном јавном тужилаштву у Сенти.
Од четвртка, 12. октобра, суграђани могу да конкуришу за једну од девет мера енергетске ефикасности које ће субвенционисати локална самоуправа и Министарство рударства и енергетике. Како је истакао Никола Југин, енергетски менаџер за разлику од прошле године, ове је важно када се предаје захтев.
-Немамо бодовање и важно је када ће пријава бити поднета. Грађани треба што пре да предају потпуну документацију јер ће се она прегледати на дневном нивоу и по редоследу примљених пријава комисија одлази на терен и утврђује чињенично стање. Уколико је све у реду средства се одобравају одмах након тога. Нема листа као прошле године већ се новац одобрава сукцесивно, до утрошка средстава, тако да ћемо правити дневни пресек колико је новца преостало – појаснио је Југин.
Ове године издвојено је укупно 20 милиона динара за доделу бесповратних средстава, а новине су пакети мера које подразумевају да се више сродних мера примени у једном домаћинству.
-За појединачне мере субвенција је 50 одсто укупних средстава, за основни пакет је 55, за стандардни 60, а за напредни је до 65 процената. Примера ради основни пакет подразумева изолацију и замену столарије, стандардни подразумева наведено и замену грејног тела, док напредни подразумева изолацију, замену столарије, грејног тела и уградњу соларног колектора или панела. За сваку меру постоји максималан удео који се суфинансира по домаћинству тако је за замену столарије за куће максимална субвенција 160.000, а за станове 120.000 динара, за котолове на гас је 90.000 динара, соларне панеле 420.000, за изолацију куће је 250.000 колико је и за изолацију крова – навео је Југин.
За појединачне мере не треба пројектно техничка документација, док је за пакете мера то неопходно. Тако ће требати да се уради идејни пројекат, елаборат енергетске ефикасности и енергетски пасош за шта постоји пријављена фирма, као и за свих осталих девет мера.
-Грађани искључиво од фирми које су изабране на јавном позиву могу већ сада да узимају предмере и предрачуне радова и да прикупљају документацију. Новина је да је јавни конкурс за правна лица отворен читаве године, тако да ће се листа извођача радова ажурирати на сваких 15 дана – додао је наш саговорник.
Грађани су имали могућност да се о овом конкурсу распитају претходе две недеље у Услужном центру. Највећа заинтересованост је за замену столарије, грејних тела односно котла на гас, као и за изолацију зидова и кровних покривача и соларне панеле. Они који конкуришу за столарију могу сами да бирају шта ће им се наћи у предрачуну. Претходне две године, колико се спроводи овај конкурс, подржано је 150 суграђана, а ове се очекује више с обзиром на то да је буџет увећан два и по пута.
На конкурсу Министарства културе Историјски архив Кикинда је добио средства на основу два пројекта укупне вредности 700.000 динара. За инсталацију рачунарске мреже унутар канцеларија ове установе опредељено је 300.000 динара, док је за набавку и монтажу фиксних архивских полица у депоу у Чанадској улици утрошено 400.000 динара.
Према речима Николе Радосавчева, координатора дигиталних процеса, нова рачунарска мрежа допринеће осавремењивању рада, бољој повезаности и комуникацији, сигурнијем чувању података на серверу, приступу АРХИС-у , архивском информациониом систем Републике Србије, и бржем процесу дигитализације. Половином септембра замењена е инсталациона мрежа у канцеларијама Историјског архива, а саму инсталацију пратила је замена старих, новим, мрежним уређајима.
-Добијањем средстава, настављено је улагање у смештајне капацитете депоа у Чанадској улици. Срђан Сивче. Министарство културе омогућило је Архиву да започне са инсталацијом архивских полица на спрату депоа који се налази у бившој Земљорадничкој задрузи. Постављањем нових, металних, полица, добили смо још преко потребног простора за смештај архивске грађе – истакао је в.д. директор Срђан Сивчев.
На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодилe су се три саобраћајне незгоде, две са настрадалим лицима у којима су две особе задобиле лакше телесне повреде једна са материјалном штетом. Укупно настала материјална штета процењена је на 275.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због радње возилом, неуступање првенства возила и због вожње под дејством алкохола.
Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 19 учесника у саобраћају и издат је 81 прекршајни налог. Истовремено, из саобраћаја је због вожње под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 16 возача, од којих су три особе задржане у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.
Такође, откривено је 27 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 28 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 71 осталих прекршаја.
До 15. октобра, у 30 европских земаља које су чланице организације „Роадпола”, мреже саобраћајних полиција Европе, међу којима је и Србија, биће спроведена међународна акција под називом „Фокус на путу“, саопштио је МУП.
Акција ће бити усмерена на откривање и санкционисање прекршаја непрописног коришћења мобилног телефона код возача, као и непрописног коришћења мобилног телефона и слушалица пешака приликом преласка коловоза.
Коришћење мобилног телефона током вожње повећава ризик од саобраћајне незгоде за четири до чак 20 пута, што чини овај прекршај једним од тренутно највећих проблема безбедности саобраћаја на путевима.
Према подацима Агенције за безбедност саобраћаја, око пет одсто пешака непрописно користи мобилни телефон или слушалице приликом преласка коловоза, док се проценат возача који непрописно користе мобилни телефон за време вожње креће од четири до 15 одсто у зависности од врсте возила.
Полицијски службеници саобраћајне полиције од почетка ове године санкционисали су око 38.000 возача због непрописног коришћења мобилног телефона за време вожње и око 2.500 пешака због непрописног коришћења телефона или слушалица.
Хана Тодорић, ученица 7. разреда Основне школе „Свети Сава“ у Кикинду је донела још једно признање. Млада солисткиња први пут је учествовала на Међународном фестивалу „Док тече Лашва“ у Новом Травнику и успела је да освоји треће место. Представила се композицијом „Тајна прве љубави“ за коју је текст и музику написала Светлана Милић, а аранжман Ладо Леш.
Међународни фествал окупио је учеснике из Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Црне Горе и Буграске.
Већ наредног месеца Хана и њена млађа сестра Петра учествују на фестивалу „Шкољкице“ у Новом Саду одакле су већ донеле признања.
Народни музеј у Кикинди у оквиру изложбе „Лета пре нета“ од 10. октобра организује едукативне радионице. Као пратећи програм изложбе „Лета пре нета“ биће организована радионица „Поздрав са изложбе“ у којој ће основци учити како да напишу и пошаљу писмо.
Едукативни садржај намењен је основцим од првог до четвртог разреда.
Изложбу „Лета пре нета“ реализовао је Музеј науке и технике из Београда. Циљ је да се млађим геенерацијама представи, а да се они старији подсете како су се проводила лета пре интернета.
