јануар 27, 2026

Aleksandra Djuran

ff534dc8-e421-4e08-8f98-81a4fe7e57c7

Буџет Града за 2024. годину са пројекцијама за 2025. и 2026. годину усвојен је већином гласова одборника на седници Скупштине града. Како је истакла заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски ову годину завршавамо са буџетом од три милијарде и 700 милиона динара и биће  реализован до 90 одсто.

-У наредној години буџет је планиран на три милијарде и 885 милиона динара. Међу капиталним улагањима која се планирају у наредној години су системи за пречишћавање пијаће воде у Мокрину, Иђошу, Накову и Банатском Великом Селу у износу од 153, 3 милиона динара, за путеве 96 милиона, изградњу атмосферске канализације у сливу Моравска је планирано 89,2 милиона, за завршетак реконструкције дистрибутивне водоводне мреже 56,2 милиона динара. За реконструкцију улице Михајла Пупина издвојиће се 21 милион динара. У буџету су знатна средства опредељена за здравствену и социјалну заштиту, као и социјалну политику. Новина је кредитно задужење од 115 милиона динара, уз сагласност Министарства финансија, како би локална самоуправа могла да испоштује зацртани инвестициони план – рекла је Дијана Јакшић Киурски и додала да је буџет планиран тако да се обезбеди несметано функционисање свих установа које се наслањају на локалну самоуправе, али и да се заврше најважније започете инвестиције.

Улагаће се и предшколске и школске објекте. Тако је планирана санација крова вртића у Сајану и у ССШ „Милош Црњански“, реконструкција крова у ОШ „Петар Кочић“ у Накову, замена расвете у ОШ „Глигорије Попов“ у Руском селу, замена дела крова у ОШ „Вук Караџић“, санација подова у ОШ „Миливоје Оморац“ у Иђошу, а  радови на хидрантској мрежи, санацији свлачионица и санитарних чворова планирани су у ОШ „Свети Сава“.

Како би се унапредио квалитет примарне здравствене заштите издвојиће се и осам милиона динара за завршетак реконструкција објекта за Диспанзер за жене.

За месне заједнице планирано је 45,8 милиона динара тако ће у Сајану бити набављен и уграђен енергетски ефикасни гасни котао у Дому културе. У Банатској Тополи планирана је  реконструкција, адаптација, санација и енергетској санацији Дома културе, у Башаиду ће средства бити издвојена за завршетак започете изградње капеле, у Новим Козарцима за замену кровног покривача на мотелу, у Руском Селу за трећу фазу изградње парка и санацију Дома пензионера, у Мокрину за изградњу фонтане и амфитеатра. У Банатском Великом Селу за завршетак већ започетих радова на стадиону, а у Иђошу за Дом културе.

Одборник Душан Попесков (СНС) прецизирао је да нема дилеме да одборници владајуће коалиције подрже буџет.

-Посебно ме радује што смо пуну подршку за рад добили на недавно одржаним изборима. Са 15.866 гласова које смо добили Кикинђани су верификовали наш рад. Можемо све да доводимо у питање, али грађани су рекли шта мисле. Са друге стране срамотно је што поједини људи из опозиције нису дошли на седницу како дали сугестију о буџету од ког зависи судбина града. Исто тако срамотно је што се нису појавили одборници СПС-а који имају коалициони споразум са Српском напредном странком и били су део ове власти. Знају да упућују критике, а када треба да буду ту њих нема на седници – образложио је Попесков.

Градоначелник Никола Лукач захвалио се одборницима, у име грађана Кикинде, што је изгласан буџет за наредну годину и истакао да Кикинда иде крупним корацима напред у још бољу будућност.

-Обећавам да ћемо и даље наставити развој Града. Почео је са изградњом ритејл парк, настављамо са улагањима у саобраћајну инфраструктуру, завршавамо кружни ток на изласку из Башаида, завршавамо изградњу фабрике за прераду пијаће воде, наставља се замена се водоводне мреже и реконструкција Опште болнице. Пре неколико дана постављен је камен темељац за брзу саобраћајницу Сомбор – Кикинда што је од непроцењивог значаја за овај део Баната и Кикинду. Неће бити  ни лако ни једноставно, али када смо сви заједно, када подржавамо и чувамо једни друге, када разговарамо и слушамо грађане, када размењујемо идеје, пројекте и визије, тада ћемо пуно тога урадити за нашу Кикинду, Војводину и Србију – поручио је градоначелник Лукач.

Дата је и сагласности на програм пословања за 2024. годину јавних предузећа „Кикинда“,  „Топлана“ и „Аутопревоз“.  Донета је и одлука одређивању подручја за упис деце у основне школе на територији Града.

Донације и трансфери

У 2024. планирани су приходи од донација и трансфера. У буџет треба да се слију донације у износу од 26 милиона динара, пошто се потврди да су сви ИПА пројекти прекограничне сарадње успешно реализовани. У оквиру трансфера планирано је више од 288 милиона динара. Од тога 74 милиона су средства која треба да стигну из Управе за капитална улагања за започету реконструкцију водоводне мреже и атмосферске канализације. На име рудне ренте планирано је 375 милиона динара, а од закупа пољопривредног земљишта 125 милиона.

410274837_331596896356601_567714342180600315_n

Званично су почели припремни радови за изградњу ритејл парка у Кикинди, саопштио је на седници градског парламента члан Градског већа Саша Танацков.

-Први посао је измештање инсталација „Телекома“ које се налазе на парцели. Уколико све буде текло по плану и временски услови дозволе, сама изградња ритејл парка почеће у фебруару – рекао је Танацков.

Компанија „РЦ Јуроп“ обратила се Градском већу са молбом да Скупштина дозволи да се у називу будуће фирме која ће бити у Кикинди налази назив града, а одборници су ову молбу подржали.

-Пословна пракса је да у свим местима у Србији, Румунији и Чешкој, где имају сличне објекте, поред назива компаније имају и назив града – додао је Саша Танацков.

За изградњу објекта је неопходно од осам до десет месеци, тако да је планирани рок отврања Ритејл парка крај 2024. године.  У изградњу ће се инвестирати више од шест милиона евра, а у њега ће се уселити домаћи и страни закупци који продају храну, гардеробу, обућу и играчке. На овом простору налазиће се дечије игралиште и кафић.

Ритејл парк у Кикинди биће ограђен и имаће обезбеђење 24 сата. Инвеститор се обавезао да ће на паркингу будућег парка са око 100 паркинг места дозволити слободно паркирање станарима околних зграда, чиме ће делимично бити решен проблем још увек недостајућих паркинг места у том делу града. Ритејл парк имаће 14 малопродајних објеката у којима ће радити око 100 особа.

1afdfdb7-789c-4bdb-a5c9-41f9ef9fcc35

Победница музичког пројекта „Певамо заједно” је Андријана Зобеница. Друга је Невена Росић, а треће место заузела је Катарина Ристић. Надметање су осмислили  ученички парламенти Економско-трговинске школе и Гимназије „Душан Васиљев”, а такмичење солиста организовано је у Културном центру. Од Жарка Утржана, председника ученичког парламента Економско- трговинске школе сазнајемо да је културни догађај плод сарадње две школе које деле исту зграду.

-Имали смо жељу да покажемо да је Кикинда лепо и културно место тако да смо организовали такмичење у певању на које се пријавило седам такмичарки. Све су то нама познати солисти од којих се поједини већ баве певањем. Сви су врло талентовани и наш циљ је да укажемо да наш град итекако има успешне младе људе – казао је Утржан.

Катарина Чарапић, председница ученичког парламента Гимназије „Душан Васиљев“ додала је да се идеја о музичком такмичењу „родила“ пре три месеца.

-Овакву сарадњу школе нису имале и наш циљ је да то променимо. Соло певачи који су показали шта умеју су Ања Вукобрат, Андријана Зобеница и Невена Росић из Гимназије „Душан Васиљев“, Маријана Медић, Јелена Николић и Катарина Ристић из Економско-трговинске школе и Николина Васиљевић из Техничке школе. Сви су извели познате поп и рок нумере – појаснила је Катарина Чарапић.

Подршка је стигла и о локалне самоуправе, а овом догађају присуствовала је и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Сарадња међу школама је веома важна,  а када је иницирају сами ученици она још више добија на значају. Пројекат који је осмишљен има вишеструки значај јер промовише уметност, подстиче и инспирише младе  да се друже и упознају. Уверена сам да ће музичко такмичење „Певамо заједно“ обогатити културну понуду Града – напоменула је Валентина Мицковски.

Трочлани жири радио је у саставу Марија Алексић из Зрењанина, Душан Дакић из Београда и Николина Сувајџић из Кикинде. Победници је припао ваучер за куповину рачунарске опрему.

Две школе наставиће сарадњу и у наредном периоду у плану им је да организују и дебату.

struja radovi

У четвртак, 21. децембра од 10 до  13 сати струје неће бити у  улици Генерала Драпшина од броја 10 до броја 36. Истог дана такође од 9 до 13 часова без електричне енергије остаће део улице Омладинске у Банатском Великом Селу  и улица Симе Шолаје.

MOK (1)

Протеклог викенда одиграно је 10. и последње коло првог дела такмичења Друге лиге Север. Мушки одбојкашки клуб пред домаћом публиком играо је против екипе „Војводина 2“ и изгубио са 3:2 у корист гостију.

-Играли смо катастрофално, те не чуди што смо поражени. На почетку првенства имали смо амбицију да будемо први на табели, међутим то се није остварило. Разлог је што на најважнијим утакмицама нисмо били комплетни. Стога ни момци нису имали мотивацију да играју боље у овом последњем колу – сазнајемо од тренера Милана Радосавчева.

Пролећни део надметања одбојкаши ће завршити на четвртој или петој позицији јер је осталим екипама преостало да одиграју још једно коло.

-Почетак другог дела првенства је 3. и 4. фебруара. Како се не можемо домоћи жељене лидерске позиције у утакмицама које нам предстоје прилику да се докажу добиће млађи играчи у клубу. То ће им помоћи у стицању неопходног искуства, а самим тим и у напредовању  – закључио је Радосавчев.

 

 

jelke lagundzin

Јелке су  најтраженије у ово доба године и топле су препоруке да се ките само јелке са бусеном које уносе лепоту, свежину и мирис природе у просторијама у којима се налазе. И ове године у Кикинди је добра понуда јелки, а не изостаје ни потражња. Радивој Лагунџин, власник расадника „Доријат“ истиче да у понуди имају смрчу, Панчићеву оморику, сребрну смрчу и белу јелу.

-Јелке се крећу од 2.000 динара до 4.000  динара. Продаја иде одлично и веома смо задовољни. Нисам за јелке без бусена јер се сече дрво. Јелке које имају бусен могу да се посаде након што прођу празници и природна јелка доприноси правом новогодишњем духу – каже Радивој Лагунџин.

И док окићена јелка краси сваки дом треба јој нега да би се очувала.

-Да би јелка опстала у кућним условима најважније да се избегну температурни шокови. У домовима су температуре 22, 23 степена и на тим температурама биљка која је у мировању поново почиње да расте. Стога и пре него што се окити треба неко време да буде у просторији која није толико топла. Исти принцип је и када се износи напоље само што тада јелка треба да буде до две недеље у прелазној просторији. Док је у кући треба је заливати једном недељно како се не би осушила – напомиње наш саговорник.

Породица Лагунџин производи јелке и од семена до јелки које се ваде прође од пет до седам година.

-Купујемо сертификовано семе. Прве две године производи се семе у контејнерима након чега се пресађује у земљу. Након тога пет до седам година потребно је да достигне висину од метар и по. Најважнија нега је правилно и редовно заливање – сазнајемо од Лагунџина.

 

Јеле су дуговечне и у земљи могу да трају од 50 до 100 година.

Обичај кићења

Обичај кићења новогодишње и божићне јелке вуче корене из  XI века. „Рајско дрвце“ украшено црвеним јабукама 24. децембра, на дан Адама и Еве, у Западној Немачкој се с временом почело уносити у кућу и китити колачићима различитог облика. Свеће, као симбол Христа, биле су обавезни пратилац тога обичаја. У истој соби налазиле су се мале пирамиде прављење од хране и украшаване зеленилом, свећама и звездама.

 

SEDNICA SREDNJOSKOLCI (1)

Буџет Града за 2024. годину са пројекцијама за 2025. и 2026. годину наћи ће се пред  одборницима на 34. седнице Скупштине града која је заказана за сутра, 20. децембар. Ову годину завршавамо са буџетом од три милијарде и 700 милиона динара, а у наредној години буџет је планиран на три милијарде и 885 милиона динара. Међу капиталним улагањима која се планирају су системи за пречишћавање пијаће воде у Мокрину, Иђошу, Накову и Банатском Великом Селу, реконструкција путева, изградња атмосферске канализације у сливу Моравска, наставак  реконструкције дистрибутивне водоводне мреже , реконструкција улице Михајла Пупина. У плану буџета су знатна средства опредељена за здравствену и социјалну заштиту, као и социјалну политику.

Улагаће се и предшколске и школске објекте, здравствену заштиту, месне заједнице.

На дневном реду су  и  програми пословања за 2024. годину јавних предузећа „Кикинда“,  „Топлана“ и „Аутопревоз“, као и одлука  о одређивању подручја за упис деце у основне школе на територији Града и кадровске измене.

OIP (2)

Пола Србије слави, пола иде у госте – тако ће се и данас обележити Свети Никола  односно Никољдан као најзаступљенија слава у Србији.
Сматра се заштитником деце, учених људи, трговаца, морепловаца и путника. Светитељев култ распрострањен је не само код православаца, већ и међу католицима, те је у другим земљама познат и као Божић Бата.


Осим што се спомен на дан смрти Светог Николе слави 19. децембра, односно 6. децембра по грегоријанском календару, Свети Никола се прославља и 22. маја, у знак сећања преноса његових моштију у Бари.
Свети Никола је посна слава зато што пада у току Божићног поста. Припрема се риба, као главно јело, посни пасуљ и паприке, кромпир салата, посни колачи. Али најважније је тога дана припремити славски колач, скувати жито, вино. Овај празник се никако не припрема са мрсном трпезом.

dusko petrovv

Протекле две недеље биле су успешне за стрелца Душка Петрова, репрезентативца Србије из редова Кикинде. На 48. интернационалном првенству Београда, „Велика награда Београда“, у појединачној конкуренцији Петров је стигао до сребра, иза бугарског репрезентативца Кирила Кирова, бронзаног са овогодишњег Светског првенства. Учествовало је 14 земаља и сви најбољи стрелци Европе. Најуспешнији стрелци су, уместо медаљама, награђени трофејима „Београдски победник“

-Био сам први у квалификацијама пошто сам упуцао 580 кругова и на крају сам, у финалу освојио друго место. То је изузетан успех, нарочуто када се постигне пред домаћом публиком – сазнајемо од Петрова.

Протеклог викенда одржан је Гран при у Осијеку.

-И на овом такмичењу био сам други, а Дамир Микец био је први. Конкуренција није била тако јака као у Београду, али је свакако значајно такмичење – истакао је Душко Петров.

У току је припремни период за стрелце јер најважнија такмичења тек предстоје јануара и фебруара.

-Међународно такмичење Првенство Европе је од изузетног значаја. Уколико освојим медаљу успећу да се квалификујем на Олимпијаду. Тешко је, али није неизводљиво. Када бих тамо пуцао као претходна два викенда био бих задовољан. Надам се што бољем пласману на овим такмичењима јер ми је жеља да се пласирам на олимпијске игре – открио нам је Петров.

Претходних месец дана и медаље које је освојио показују да је Петров у доброј форми и да су му наде реалне.

 

e52c4979-703b-40fb-ad12-8830bb217c53

На територији Града од укупно 46.823 бирача, који су имали право да гласају на парламентарним изборима, излазност је 63,76 одсто, истакао је председник Градске изборне комисије Петар Жигић.

-Највише гласова освојила је листа „Александар Вучић – Србије не сме да стане“, 53,21 одсто. На другом месту са 19,85 одсто освојених гласова је изборна листа „Србија против насиља – Мирослав Мики Алексић, Мариника Тепић“, док је листа „Ивица Дачић – премијер Србије“ успела да освоји 5,1 процената гласова Кикинђана – предочио је Жигић.

Листа НАДА за Србију освојила је 4,24 процента, „Ми глас из Народа – проф. др Бранимир Несторовић’’ 3,86 одсто, док је Савез војвођанских Мађара добио поверење 4,73 процента бирача од укупног броја изашлих на биралишта.

На територији Града на покрајинским изборима право гласа има 47.036 бирача.

-Према обрађеном материјалу излазност је била 63,29 процента. Изборна листа „Александар Вучић – Војводина не сме да стане“ освојила је  52,74 одсто гласова, листа „Србија против насиља -Мариника Тепић“ 18,91, док је поверење листи „Ивица Дачић  – премијер Србије“ дало 5,55 процента изашлих – рекао је председник Градске изборне комисије.

Највећа излазност забележена је на бирачком месту број 40 у Банатском Великом Селу где је гласало 76,37 процента уписаних у бирачки списак, а најмања излазност била је на бирачком месту 48 у Башаиду 53,82 одсто.

Свих 60 бирачких места, 35 у граду и 25 на селима, отворено је у седам и затворено у 20 сати.

-Градска изборна комисија је током дана активно учествовала у контроли бирачких одбора и констатовано је да је гласање протекло у најбољем реду и без неправилности. На недељним изборима било је страних посматрача, представника ОЕБС-а који су обилазили и Градску изборну комисију и нису имали никаквих примедби – додао је наш саговорник.

Don`t copy text!