Aleksandra Djuran

библиотека-киса-(2)

Пљусак који је синоћ захватио Кикинду довео је до тога да је у Народној библиотеци прокисао плафон изнад Дечијег одељења, просторија у ком се налази рачуноводство, као и у канцеларији директора где је отпао део плафона. Како сазнајемо од директора Бранета Марјановића проблем је настао јер олуци, који су били очишћени, нису могли да приме велику количину воде које је пала у једном моменту. Наиме током протекла 24 сата на територији града пало је 55 литара кише по метру квадратном.

-Библиотека од јутрос не ради за кориснике и тако ће бити до понедељка. Позвали смо мајсторе на чију препоруку је искључена струја у комплетној згради. Књиге са Дечијег одељења које су оштећене од воде суше се, а највише штете претрпело је рачуноводство где је страдало неколико рачунара. Рад ћемо прилагодити насталим околностима и потрудићемо се да у најскорије време санирамо последице настале због велике количине кише – истакао је Марјановић.

Због ванредних околности књижевно вече Гордане Ђилас заказано за 18 сати у Народној библиотеци биће одржано у Културном центру.

А.Ђ.

 

стоматолоска-столица-(3)

Стоматолошка амбуланта Дома здравља има боље услове за рад, захваљујући локалној самоуправи и фирми „Калцедонија“. Нову стоматолошку столицу донирала је поменута фирма јер је стара била неусловна.

-Хвала градоначелнику Николи Лукачу и компанији „Калцедонија“ на помоћи и, нама, преко потребној опреми. Стоматолошка столица коју смо имали била је стара 27 година и било ју је потребно заменити. Било је питање дана када више неће моћи да се користи и тада више не би могли да примамо пацијенте. Захваљујући донацији сада ће суграђани имати врхунску  стоматолошку негу – истакао је др Милош Радловић, начелник Стоматологије.

Столица је у употреби од пре две недеље, а градоначелник Никола Лукач, члан Градског већа Саша Танацков и Адриано Зони, директор фирме „Калцедонија Гордон“ у Кикинди, Суботици и Сенти, посетили су Стоматолошку службу.

-Имамо доста запослени и у разговору са нашим радницима чули смо да је Стоматолошкој служби потребна столица. Није било дилеме да ли ћемо помоћи и драго ми је када видим да су и запослени, али и грађани поздравили ову донацију – навео је Адриано Зони.

„Калцедонија“ у нашем граду послује од 2019. године и од самог почетка показала је висок степен друштвене одговорност према средини у којој послује, напоменуо је Саша Танацков, члан Градског већа.

-„Калцедонија“ је међу лидерима у помоћи кикиндском здравству. Када год смо, као локална самоуправа замолили за помоћ, радо су се одазвали. Стоматолошка столица вредна је 620.000 динара и налази се ординацији која је отворена сваког дана у години. Сада не постоје препреке да, услед техничких проблема, грађани остану без услуге зубара – казао је Танацков.

Ова компанија, у ранијем периоду, помогла је медицинским установама куповином вредних дијагностичких медицинских апарата, а своје опредељење да помажу локалној заједници показали су и у време пандемије.

Зубарска столица која је служила 27 година

А.Ђ.

 

 

 

слава-града

У Градској кући слава је обележена резањем славског колача, а овом догађају присуствовали су представници, републичких и покрајинских органа, као и привредног, друштвеног, политичког, културног и спортског живота града. Јереј Бобан Петровић је истакао да славећи славу развијамо духовни, физички, привредни и сваки други сегмент живота.

-Радост је овако прославити славу, уз подршку нашег града. Благодат Божија се излива свакодневно на нас који смо се окупили у великом броју и на Светој Литургији и литији. Што више волимо Кикинду и оно што она има , то ће нам наш град више дати  – додао је јереј Петровић.

Окупљене је поздравио градоначелник Никола Лукач.

-Окупили смо се да ,као велика породица, прославимо славу и да се сви заједно подсетимо правих вредности као што су поштовање, посвећеност, толеранција. Све нас чува Свети Никола, као и мудрост предака који су пре 250 година заболи крст у нашем граду, и сабране око славе нас опомињу да чувамо једни друге, али и нашу Кикинду и да је учинимо још бољим местом за живот. Наши млади кумови и њихови вршњаци су наша покретачка снага и мотив да још више радимо, градимо и успешно решавамо проблеме које наша средина има и више деценија – истакао је први човек града.

Кумови славе били су успешни гимназијалци Милица Томић, која је освојила две златне медаље на Светском такмичењу у истраживачким радовима у природним наукама и најбољи млади астрофизичар Андреј Поповић.

-Почаствована сам што сам позвана да, као кума, увеличам славу нашег града. Она нас све окупља на једном месту и чини да се осећамо као велика и снажна породица – навела је Милица.

И Андреј је истог мишљења.

-Драго ми је што сам међу великим бројем успешних младих људи одабран да будем кум славе. Ово је, уједно, начин да се захвалим мом граду и свим људима на дугогодишњој подршци која је пуно допринела да остварим успехе на такмичењима – сазнали смо од Андреја.

Обележавање славе града прати и богат програм. У уторак је гостовао глумац Ненад Јездић са представом „Књига о Милутину“, вечерас је концерт Дејана Петровића, а сутра, 23. маја од 19 сати у Народном позоришту је наступ браће Теофиловић.

А.Ђ.

ИВАНА МУНЋАН УМЕСИЛА НАЈ КОЛАЧ

Организовано је и такмичење за најбољи славски колач и ове године у конкуренцији је био 31 колач. Према оцени стручног жирија, председнице Наде Крстоношић, кувара Радована Субина и  Браниславе Зарић, прошлогодишње победнице, титулу за најбољи колач освојила је Ивана Мунћан (30).

-Први пут сам славски колач правила за Божић и сада други пут. Рецепт и начин на који се израђује колач научила сам од свекрве коју је научила њена свекрва. Рецептура се преноси са колена на колено. Нисам очекивала да ће бити најбољи, а најважнији састојци су љубав и воља и пошто је награђен сада ће пуно чешће бити на мојој трпези – сазнали смо од Иване Мунћан.

За најлепши изглед награђен је славски колач Дома ученика „Никола Војводић“, док је колач најлепшег укуса направила Љиљана Кери из Банатског Великог Села. Све учеснице такмичења су добиле захвалнице.

литија-(6)

Црквену славу града, летњег Светог Николу заједнички прослављају Град и Српска православна црква. Обележавање је почело службом у православном храму Светог оца Николе којој су присуствовали грађани и градоначелник Никола Лукач са сарадницима.

Литија је прошла централним улицама града. У свечаној поворци, предвођеној је свештенством и челницима Града, са крстовима, хоругвама и иконама, која је праћена је молитвом за друге, окупио се знатан број суграђана. Част да носе икону Светог Николе припала је рукометашима „Кикинде Гриндекс“.

Током литије изговаране су молитве за Кикинду и певане су црквене песме, тропари, посвећени празнику. У прошлости, литија је служила и за престанак кише, суше, рата, неке заразне болести. Стога су у цркви грађанима дељени струкови пшенице како би род „хлебног“ зрна био што богатији.

У литији је била и Косана Татомир из Иђоша.

-Заједништво је најважније и када смо сви на окупу. Наше жеље су услишене и после дугог сушног периода пала је киша уочи и на сам дан славе. Ово је прави начин да се окупе и стари и млади, да прошетају улицама и помоле се за благостање. Велика је радост видети све ово – рекла је Косана Татомир.

И Боја Ољача из Нових Козараца сваке године је у литији.

 

-Слава је важан дан за наш град и ово је прави начин да сви буду део обележавања. Свечана поворка нас уједињује и подстиче да допринесемо нашој заједници, да сарађујемо, дружимо се – казала је Боја Ољача.

Молитвена поворка носила је поруку мира, љубави, истине, радости.

А.Ђ.

 

445423781-472353958652551-4739304611852640778-н

Женска певачка група КУД-а  „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села на Међународном вокалном етно фестивалу младих у Неготину освојила је треће место у категорији традиционалног певања. Успех резултат је њиховог напорног рада, посвећености и љубави према етно музици.  Извођење  су пратили и оцењивали  врсни етномузиколози који су чинили жири: професор  др Димитрије Големовић, професор др Сања Радиновић и професор др Јасмина Новокмет.

Такмичарској вечери претходиле су музичке радионице на којима су Великоселке имале прилику да обогате своје знање из области етно певања.

Вокални етно фестивал младих окупио је десет певачких и вокално инструменталних група из Србије, Републике Српске, Бугарске и Северне Македоније.

матурантски-плес-(10)

Уз звуке из Штраусове опере „Слепи миш” кадрил на тргу испред Градске куће матуранти средњих школа, заједно са професорима, директорима, али и представницима локалне самоуправе, плесом су обележили крај  школовања. У највећем синхронизованом плесу на свету у оквиру параде „Плес са Европом“ млади су послали најлепшу слику. Лејла Фелбаб матуранткиња је Гимназије „Душан Васиљев“ и има планове за даље школовање.

-Ово је прави начин да завршимо крај једног животног раздобља.  Памтићу све оно лепо, али и несташлуке које смо приређивали. Уписала сам високу школу смер радиологије – додала је Лејла.

Марко Пекаревић завршио је Економско-трговинску школу.

– Матурантски плес нам пуно значи и средњу школу памтићу по пријатељима које сам стекао. Планирам да упишем Економски факултет – казао је Марко.

Ема Буњевачки завршила је смер фармацеутски техничар у ССШ „Милош Црњански“ и о плановима каже.

-Најлепше што се од средње школе опраштамо сви заједно плесом. Жеља ми је да школовање наставим у Београду  и да постанем протетичар – сазнали смо од Еме.

Матуранте, њих 384, поздравио је градоначелник Никола Лукач, честитао им завршетак средње школе и прикључио им се у плесу.

-Ово је уједно један од најлепших периода живота и сигуран сам да ће наши млади суграђани наћи начин да се ухвате у коштац са оним што их очекује. Већина њих наставиће школовање и желим им пуно успеха у стицању даљег образовања. Моја порука је да никад не забораве одакле су и да се надамо да ће се вратити када стекну нова знања и искуства, што ће нам помоћи да стварамо још бољу будућност – истакао је Никола Лукач.

Матурантски плес се већ 17 година организује у нашем граду подсетио је Марко Марковљев, в.д. директор Културног центра.

– Овај плес постао је традиција у Кикинди и завршетак школовања не може да се замисли без њега. Млади имају невероватну енергију која плени и подстиче – додао је Марко Марковљев.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

Матурантски плес одржан је у већини градова Србије и у земљама које нас окружују. Средњошколци су параду завршили играјући ужичко коло.

 

А.Ђ.

 

 

пацијенти-болница-(1)

У реконстрисаној згради Опште болнице од јутрос се примају први пацијенти. У објекту, изграђеном крајем 19. века, завршена је комплетна санација од темеља до крова, а монтирана је и нова медицинска опрема, кревети, намештај, рачунарска опрема.

У овом делу Болнице налазе се четири одељења Физијатрија, Психијатрија, Трансфузија и Патологија. У првој фази реконструкције, која обухвата овај и објекат где се налазе Педијатрија, Дерматологија и Палијативна нега, уложено је више 486 милиона динара. Очекује се да ће друга зграда бити завршена средином лета, а да ће почети са радом током јесени.

Радове финансира Министарство за јавна улагања, а неопходно опрему, у највећој мери, обезбедио је Покрајински секретаријат за здравство.

болница-отварање-(17)

Реконструисана зграда Опште болнице у којој се налазе Физијатрија, Трансфузиологије, Психијатрија и Патологија отворена је у присуству запослених, руководства, а свечаном чину присуствовали су и Сандра Божић, потпредседница Покрајинске владе, др Милан Попов, потпредседник Покрајинске владе и  покрајински секретар за здравство и Никола Лукач, градоначелник са сарадницима.

Зграда изграђена у 19. веку, која преставља почетак историјата кикиндског здравства, реновирана је од темеља до крова и представља нови почетак.

-Веома смо срећни данас што смо завршили велики и значајан пројект захваљујући локалној самоуправи, министарствима за јавна улагања и здравља, Покрајинској влади и Покрајинском секретаријату за здравство успели смо да завршимо све што је било неопходно како би се пацијенти лечили у знатно бољим условима. Све је припремљено за пријем пацијената и сутра почињемо са радом. Није било лако и хвала на стрпљењу пацијентима и запосленима. Резултатом смо презадовољни јер смо поред реконструисаног објекта добили и нове медицинске апарате и опрему – казала је в.д. директорица др Весна Томин.

 

Синергија здраве политике, одговорности и социјалне свести довела је до оваквог објекта, навела је Сандра Божић.

-Задовољство је да у оквиру 4,4 милијарде евра, колико је у прошлој години уложено у здравство кроз различите пројекте, реконструисан и део Болнице у Кикинди. Ова зграда изграђена је далеке 1891. године и од тада до данас ово је прва велика инвестиција. Честитам Кикинђанима, али и мештанима Севернобанатског округа који гравитирају ка овој здравственој установи. Како сам и сама здравствени радник, задовољни и насмејани запослени које сам затекла, говоре како ће дочекивати пацијенте, задовољнији условима рада у новом простору који задовољава све светске стандарде. Ово је још један у низу од 150 реконструисаних објеката заједничким залагањем Републике и Покрајине. Пре четири године значај медицинских радника увидели су сви и ово је још једна од захвалности њима, али и одговорност према грађанима којима смо, у оквиру здравствене и социјалне политике, обећано и испунили, а то су бољи услови за лечење и бољу социјалну заштиту. Грађани Кикинде и округа заслужили су Болницу која служи на понос читавој Србији – истакла је Сандра Божић.

Отварање реконструисаног дела Болнице за наш град је од изузетног значаја, додао је градоначелник Никола Лукач и захвалио се републичким и покрајинским органима на разумевању да се реши вишедеценијски проблем.

-Зграда је била неусловна и у веома лошем стању. У првој фази, која обухвата овај и објекат где се налази Педијатрија, Дерматологија и Палијативна нега, уложено је више 486 милиона динара. Уверен сам да ће Кикинђанима, али и свима који долазе у Болницу, ово пуно значити. Ослушкујући потребе грађана, заједничким радом, започели смо капитални пројекат, а запослени су нам рекли да су више него задовољни и новим условима рада, али и модерном опремом коју су добили. Самим тим здравствена нега биће квалитетнија – прецизирао је Лукач.

Рок за завршетак реконструкције Педијатрије, Дерматологије и Палијативне неге је 22. јул. Пошто се заврше технички пријем и добије употребна дозвола, уселиће се и овај део Болнице, што би могло бити на јесен напоменуо је помоћник градоначелника Светислав Вукмирица .

-Друга фаза обухвата реконструкцију такозване „Нове“ болнице и поликлинике који се простиру на 14.000 квадрата. Неопходно је да се уради анекс, односно доградња новог објекта од око 6.000 метара квадратних. У овој фази су и Инфективно одељење и управна зграда. За ову фазу израђена је пројектно-техничка документација, урађени су урбанистички пројекат. мастер план и идејно решење и на Министарству за јавна улагања и Влади Републике Србије је када ће она почети – рекао је Вукмирица који сматра да је реално да се са овим послом почне 2025 године.

А.Ђ.

НОВИ МЕДИЦИНСКИ АПАРАТИ

У реконструисаном објекту стигла су 23 нова медицинска апарата, 17 болесничких сетова, лекарске и сестринске собе, али и чекаонице опремљене су новим намештајем за шта је у највећој мери заслужна Покрајинска влада. У функцији је и нова рачунарска опрема. На физијатрији је стигла опрема за текар терапију и ласер високе снаге, које су и новине, као и за постојећу шоквејв терапију, нови кревети, траке за вежбање. Трансфузиологија је добила могућност да постане банка крви, стигле су центрифуге, наменски фрижидер за крв и реагенсе, Патологија сада има дуго очекивани дигестор који чува здравље запослених, комору, део у којем се одлаже хемијски отпад и другу неопходну опрему. Сада зграда има централну климатизацију и вентилацију, као и столарију која задовољава све критеријуме енергетске ефикасности.

МОДЕРНА БОЛНИЦА

Изградња анекса потребна је како би се испунили стандарди које треба да има модерна Болница. Реконструкцијом ће бити смањен број кревета како би свака соба имала тоалет и мокри чвор. Како би се надоместили недостајући кревети изградиће се још један део Болнице. Предвиђа се да ће у обе фазе радова и изградњу анекса Министарство за јавна улагања уложити око три милијарде динара. Локална самоуправа уложила је 16 милиона динара за израду пројектну техничке документације за другу фазу.

Кикинда2027-фото-Промо-(8)

Захваљујући богатом културном наслеђу, од праисторије до савременог уметничког израза, севернобанатски бисер Кикинда, кандидатуром за Националну престоницу културе за 2027. годину, претендује не само да покрене дугорочни и свеобухватан развој града, већ и да допринесе укупном развоју имиџа Србије.

Титула би тако била јединствена прилика да се представе уметници који су у Кикинди одрастали, живели или боравили попут Ђуре Јакшића, Душана Васиљева, Васе Стајића, Мирослав Мике Антића, Јована Ћирилова, Јована Поповића и многих других који су оставили неизбрисив траг у српској култури. С друге стране, 12 непокретних културних добара на територији Кикинде, многобројни представници ванинституционалне сцене, као и шест установа културе, од којих је Интернационални симпозијум скулптуре у теракоти, „Тера“ познат у светским оквирима, потврђују потенцијал кандидатуре.

Титула Националне престонице културе за Кикинду није само прилика да се истакне културно благо овог града, већ и да се подстакне даљи развој и унапређење културних потенцијала, што ће утицати и на његову атрактивност за живот, посете и инвестиције и то у важној години за целу земљу, због чега нам је утолико важније да се ускладимо и са самим ЕXПО-м , наводи градоначелник града Кикинде, Никола Лукач.

-У питању је средњерочни план јер нам је циљ да кроз ову кандидатуру, чак и конкурисање за титулу Унеско – креативни град у будућности, дугорочно учинимо наш град видљивијим и атрактивнијим онима који тек треба да улажу и посете Кикинду. Штавише, неговањем и развојем наше богате културне баштине и постојеће сцене отварамо врата младим талентима да стварају будућност због које ће остајати или враћати се да живе на север Баната – изјавио је Лукач.

 

Стратешки приступ и укључивање грађана и сцене, јавног и невладиног сектора, биће основа начела кандидатуре, па ће десетогодишња стратегија развоја културе бити први задатак будућег независног стручног тима који ће радити на његовој изради. Даљим акционим двогодишњим плановима предвиђа се обликовање и документа за кандидатуру за Националну престоницу културе.

-Иако се можемо кандидовати и годину дана раније, Кикинда оваквим приступом указује на озбиљност и посвећеност овом пројекту, јер жели системски да ради на развоју културе, а захваљујући томе, легатски и на укупном развоју имиџа града као града културе – напоменула је чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

 

Већ од данас сви грађани Кикинде и њени посетиоци моћи ће да прате развој пројекта на
друштвеним мрежама: https://www.instagram.com/kikinda2027 и https://www.facebook.com/kikinda2027. Национална престоница културе је пројекат који је покренуло Министарство културе, захваљујући Новом Саду који је носио титулу Европске престонице културе 2022. године и дао пример за развој културних и уметничких капацитета у другим градовима Србије.

еуромеланом-2024-(1)

Општа болница прикључила се превентивној кампањи Еуромеланома дан, која је део је европске кампање за рано откривање малигних тумора коже. Дермоскопски прегледи обављали су се у две амбуланте, где су суграђани могли да се консултују са др Милицом Агић и др Синишом Јолићем, дерматовенеролог.

-Суграђани су се у великом броју одазвали прегледу младежа и коже. Наша Болница се од самог почетка укључила се у ову кампању чији је циљ да становништво бар једном годишње превентивно прегледа кожу како би се на време открили евентуални меланоми и други облици рака коже – истакао је др Синиша Јолић.

Према последњим подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ у порасту је број новооткривених меланома. Годишње се у Србији открије око 600 пацијената, од којих половина премине од ове болести.

-У Кикинди се годишње открије више од десет пацијената са дијагнозом меланома и откривамо их сваке године све више. Преглед младежа веома важан јер их имамо сви, али 30 одсто може да се промени и да једног дана постану меланоми. Пацијентима је доступна савремена терапија лечења и стога је врло битно открити их у раној фази Пратимо и немеланомске туморе који су чешћи, али нису толико малигни – додао је наш саговорник.

Сунце више није оно што је било, кажу дерматолози и сада је много већи ефекат штетног деловања што доводи до тога да је све већи број младих људи који су оболели. У случају било какве сумњиве промене на кожи, асиметрије или варијације у боји, потребно је јавити се дерматологу. Пацијентима је дељена и брошура са упутствима о самопрегледу читавог тела који треба обављати једном месечно.

Кампања Еуромеланом је званична медијска кампања Европског удружења за дерматолошку онкологију и Европске академије за дерматологију и венерологију, а организуј се се под покровитељством Министарства здравља Републике Србије. Мото овогодишње кампање је „Борба са раком коже почињен у твојој глави”.

А.Ђ.