Александра Дјуран, аутор са Кикиндски портал

Улагања у наковачку школу: За замену дела крова Град обезбедио 14 милиона

Aleksandra Djuran Аугуст 2, 2024

У Основној школи „Петар Кочић“ у Накову у току је замена кровне конструкције на уличној страни зграде. Како сазнајемо од директорице Љиљане Јањиловић кров на објекту није мењан од када је зграда изграђена.

-Школа је саграђена 1936. године и од тада датира и кров који је покривен старим бибер црепом. Он је дотрајао и време је учинило своје. Ранијих година санирали смо поједине делове крова где је било најкритичније, али никада до сада није мењан у овом обиму. Кров какав је био представљао је безбедносни ризик за ученике, запослене и мештане – истакла је Љиљана Јањиловић.

Кров је прокишњавао тако да су настајали проблеми у одвијању саме наставе.

-Радове у износу од 14 милиона динара финансира град Кикинда. Хвала локалној самоуправи што нам је изашла у сусрет да решимо дугогодишњи проблем који нам је био приоритет и велика је ствар за нашу школу. Очекујем да се радови заврше до почетка нове школске године. Посао би био већ урађен, међутим неуобичајено високе температуре успориле су реконструкцију – појаснила је наша саговорница.

И ранијих година улагано је у наковачку образовну установу. Тако су стигла нова наставна средства, а замењен је и део прозора у фискултурној сали, али и на делу зграде. ОШ „Петар Кочић“ у наредној школској години имаће дупло више првака у односу на број осмака који су завршили основношколско образовање, тако да ће први пут у школске клупе сести десет ученика. Укупно је у овој школи 70 ђака.

А.Ђ.

Етно камп старих заната: Никада више деце учи старе занате и игре

Aleksandra Djuran Аугуст 1, 2024

Етно камп старих заната у Руском Селу окупио је 95 учесника, а заједно са свима онима који деци држе радионице, али и припремају им оброке има их 115. Међу полазницима су и Вероника Марић (9) из Новог Сада и Даниел Попи (11) из места Торак.

-Бака и деде живе у Руском Селу и део лета проводим код њих. Већ трећи пут сам део овог кампа и свој долазак планирам како бих научила нешто ново и упознала се са великим бројем другара. Највише ми се свидело то што сам од перлица научила да правим наруквице које ће ми остати успомена на ово лето – рекла је Вероника.

Данилу није тешко да сваког дана долази на камп.

-Други пут сам овде и срећан сам јер ми је све занимљиво и ново. Пуно се играмо, а најдраже ми је да правим фигуре од дрвета – казао је Попи.

Да деца науче више о грнчарији, али и о писаној речи потрудила се Ержебет Кормањош из Нове Црње.

-Трудим се да сваке године рад буде тематски. Ове године петодневни камп посветила сам бајкама. Пре него што почнемо да израђујемо фигуре од глине деци прочитам бајку након чега деца имају задатак да у радионици грнчарије израде фигуре које их асоцирају на прочитану причу – појаснила нам је Ержебет Кормањош.

Интересовање за камп је сваке године све веће. У Руском Селу ове године је 95 учесника. Дошли су из Нове Црње, Житишта, Кикинде, Бечеја.

-Дошли су нам учесници из читаве Војводине чије баке и деке с у околним насељима, а ту су и они чији родитељи живе у иностранству и свој долазак планирају према датуму одржавања етно кампа. Деца уче старе занате попут веза, пустовања, грнчарију, да резбаре у дрвету, праве накит од перлица, ткање и израђују фигуре од љуске од кукурузовине. Пракса је показала да сви они до осмог разреда сваког лета долазе на камп и са нама су сигурно седам, осам година. – истакао је Шандор Талпаи, председник удружења „Торонтал“.

Деца су имала прилику и да науче старе игре и како су се то играли њихови родитељи, али и баке и деке.

-Пуно ми је срце када видим да се деца друже, играју, квалитетно проводе заједно време. Наш циљ је да током читавог лета понудимо садржаје за све узрасте и тако привучемо што више гостију и посетилаца на територију града који је познат као мултинационална средина. У свакој месној заједници треба да буде што више оваквих садржаја и ми смо ту да их подржимо и да помогнемо у њиховој реализацији.

Камп је почео 29. јула и траје до сутра, 2. августа. Последње вечери у 17 часова биће приређен занимљив програм и деца ће показати шта знају. Певаће, рецитоваће, свираће, глумиће. У недељу, 4. августа организоваће се изложбу радова насталих на кампу и фестивал гулаша, такмичење у кувању овог јела. Камп су подржали локална самоуправа, Мађарски национални савет, Покрајински секретаријати за културу и информисање и образовање, управу, прописе и националне мањине, МЗ Руско Село.

А.Ђ.

Кикинда рекордер у неславној статистици: Чак два од три брака заврше се разводом

Aleksandra Djuran Аугуст 1, 2024

Брачни завети о доживотном заједничком животу и дељењу добра и зла, у пракси, у нашој средини, ређе се обистињују. У неславној статистици о учесталости развода бракова, Кикинда је водећи град. То недвосмислено показују недавно објављени подаци Републичког завода за статистику о закљученим и разведеним браковима на територији Републике Србије за 2023. годину. У нашој земљи, просечно се разведе сваки трећи брак, док је у Кикинди тај постотак знатно већи- чак два од три склопљена брака заврше це разводом.

То значи да Кикинђанке и Кикинђани доживљавају брачни бродолом два пута чешће од просечног становника наше земље.

Шампионска позиција нашег града када је реч о разводима није нова, указује специјалиста клиничке психологије и судски вештак Ђорђе Поповић.

– Кикинда је хронично првак Србије у броју развода. У просеку, на 100 венчања имали смо око 50 развода. Време у ком живимо је богом дано за одгајање егоцентризма. Капитализам је са собом донео индивидуализам, који у слободном преводу значи егоцентризам, а егоцентризам у слободном преводу значи себичност, која се, само је питање времена, претвара у грамзивост, а она у похлепу, а похлепа, како је то говорио Ђура Јакшић, у пакост и злобу. Данас ретко ко има способност да достојанствено, мирно и одговорно дели живот са другом особом. Нове генерације нису одгајане у алтруистичком духу, већ управо супротно, за разлику од периода до деведесетих година, када смо умели да бринемо једни о другима, разумели туђу невољу, а не само сопствену. Дошло је време у којем је појединац себи најважнији на свету. У таквој клими незнатне су шансе да се дуго одржава и постоји квалитетан брак- оцењује Поповић.

Развод није само једна од најстреснијих ситуација у животу. Често је то болна траума који доноси много више невоља од сломљеног срца. Старатељство над децом и подела имовине представљају камен спотицања велике већине дојучерашњих партнера.

– Као судски вештак већ двадесетак година имам прилике да посматрам како се људи разводе. Ретко се дешава да се људи разведу као људи. Нажалост најчешће се разводе као разбојници који имају свашта да кажу једно о другом. Пошто послушам обе стране и сву могућу обострану артиљеријску паљбу, питам- ко вам је држао пиштољ кад сте потписивали судбоносно да. Тиме хоћу да кажем да је у реду развести се, ако супружници више не могу заједно, али разилажења у миру готово да нема. Могуће је да неки проценат људи може без злих речи да оду свако на своју страну, али то се врло ретко среће. Најчешће су ту бес, гнев, агресија, мржња…- прича наш саговорник.

Више од половине разведених су они који имају децу, а међу разведеним браковима с децом, најчешћи су они с једним дететом.

Старатељство добијају мајке, у 70 одсто случајева. Најболнија су међусобна разрачунавања бивших супружника преко деце.

– Имамо један случај развода брака који је био пре седам година, а супружници се од тад све време туже ко ће бити старатељ деце. То је отишло на више судске инстанце, укључене су бројне институције. Доста пута сам и чуо реченицу од „главе породице”- узећу ти све- стан, децу, ништа нећеш имати. У 90 или више одсто случајева, жена је та која пише тужбу за развод брака. Дозлогрди им јер се мужеви понашају као високи гости у хотелу у ком су протеклих година одседали и нису ништа нарочито радили. Подсетићу на изреку која ми се не свиђа, али је нашла место код нас: „Кућа не стоји на земљи, него на жени”. Та изрека потиче из времена ког више нема, а волео бих да се измени и да кућа не стоји на жени већ на мужу и жени равноправно, на два стуба- каже Поповић.

Разлози за окончање брака су: насиље, љубомора, мешање родитеља једне или друге стране у живот брачних парнера, прељуба, алкохолизам, непремостиве разлике у погледу најважнијих животних питања, финансијски разлози. Неретко се данас учесталост развода доводи и у везу са еманципацијом жена и њиховом економском самосталношћу.

– Истраживања су показала да два фактора најчешће доприносе разлазу, а то су љубомора и мешање родитеља једне или друге стране у живот брачних партнера. Љубомора кад уђе тешко се лечи, квари однос, руши поверење, као болест која има еволуцију. Још један феномен је одавно уочен. Брачни однос почиње да се клима у тренутку кад се роди прво дете – наводи Поповић.

Брак изискује посвећеност, љубав, разумевање, поверење, уважавање. Али може ли дугогодишње партнерство да доведе до засићења у вези? Наш саговорник указује и на овај феномен.

-Има једно искуство срочено у изреци: „Кад дуго живе заједно, животиње се заволе, а људи замрзе”. Феномен засићења се ретко помиње, понекад се говори о брачној монотонији, али то по мени није адекватан израз, пре бих рекао засићење. Посматрајте брачни пар који хода улицом- ћуте озбиљних лица на којима је видљив умор, за разлику од призора када видите момка и девојку, који су живахни, причају… Брак је озбиљан, дуготрајан и тежак посао, то би била моја дефиниција брака- каже Поповић.

Најновији подаци Републичког завода за статистику показују и то да после Севернобанатског округа, по учесталости развода предњачи Севернобачки регион. Две општине које се, у нашем округу, највише истичу су Ада, где су разводи чак учесталији од судбоносног да, и Сента у којој се на десет закључених бракова, безмало девет (8,7) оконча разводом.

БРАКОВИ НАЈЧЕШЋЕ ПУЦАЈУ У ЧЕТВРДЕСЕТИМ

Старосна доб при ступању у брак, али и разводу помера се навише. Просечна старост мужа при разводу брака у Србији је 45,2 године, а жене 41,7 година. Просечна старост младожење при ступању у први брак у нашој земљи је 31,8 година, а невесте 29,1 година. У Кикинди је нешто млађи просечан новопечени брачни пар. Кикинђани при ступању у први брак имају у просеку 30,8 година, а суграђанке 27, 8 година.

РАЗЛАЗ ПОСЛЕ КРАТКОГ, АЛИ И ДУГОГ БРАЧНОГ СТАЖА

Пут од меденог месеца до брачног бродолома некада је веома кратак. Разводе се млади брачни парови, после свега неколико година заједничког живота, али и они са вишедеценијским брачним стажом. Просечно трајање разведеног брака у Србији је 13,7 година, а у Кикинди. 14,2 године. Међутим, то не значи да после толиких година заједничког живота наступа најкритичнији период, већ да је у питању средња вредност. Наиме, највише је разведених супружника са брачним стажом до 9 година, али и оних који су добро и зло делили дуже од 25 година.

Просечно трајање разведеног брака се доста разликује по градовима, показују подаци РЗС. Примера ради, у Александровцу је свега 5,5 година, а у Житорађи 28,9 година.

Ј. Црногорац

Тања Марков Крижан, глумица: Позориште ће издржати све тестове модерног времена

Aleksandra Djuran Јулy 31, 2024

Данас када концентрација просечног гледаоца постаје све упитнија услед све присутнијих кратких видео садржаја на друштвеним мрежама, поставља се питање како ће се позориште носити са свим тим изазовима. Глумица Тања Марков Крижан сматра да је присуство живог човека на сцени непроцењиво искуство, тако да ако нешто не треба доводити у питање, то је позориште. Уверена је да ће оно претрпети све изазове које носи модерна ера. „Каубоји”, „Буба у уху”, „Миргород”, „Смрт човека на Балкану”, „Избирачица”, „Лажа и паралажа”, „Па се видимо у сну”, само су неки од наслова у којима је играла ова млада уметница. Каже да јој је најзначајније што је у матичној кући имала прилику да игра најразличитије ликове и што се Народно позориште Кикинда не плаши да жанровски истражује. После породиљског одсуства, публика ће имати прилику да је поново гледа од јесени, када је планиран њен повратак на сцену.

Ваша прва улога била је у сада већ легендарној представи „Каубоји” Кокана Младеновића, за чије се извођење увек тражила карта више. Каква Вас сећања вежу за овај комад?

– Увек ће ми бити посебно драга моја прва професионална улога, а још ми је драже што је то било баш у представи „Каубоји”. Била сам тек завршила Академију и одмах добила прилику да играм у једном великом пројекту. Са „Каубојима” смо обишли цео регион, освајали награде, и где год смо играли наилазили на безброј отворених аплауза, смех, сузе, и оно што је најбитније, на безрезервну љубав публике према једној представи. Током сваког извођења владала је стваралачка енергија код сваког учесника, како на сцени, тако и иза сцене. Била је прави пример позоришне магије и радости игре. Увек ћу бити захвална Кокану што ми је дао моју прву улогу.

Последња улога пре одласка на породиљско одсуство била је у представи „Па се видимо” у сну Николе Завишића. Овом представом сте успели да снове пренесете на сцену. Колико сте пута стигли да је одиграте?

– Свега неколико пута. „Па се видимо у сну” је представа коју смо креирали ми глумци заједно са редитељем. Када су се спојиле Завишина машта и енергија са нашим сновима, настала је једна позоришна вожња коју смо ми само пратили и пуштали да нас одведе где год пожели. У процесу рада наше снове смо надоградили и разиграли тако да мој сан више није само мој него свих нас, а ја сам неизоставни део других снова. Сваки лик који играм ми је на свој начин узбудљив. Садржај наших снова испреплетан је и са Јунговим реченицама и поезијом Фернанда Песое. Пошто сам је одиграла само неколико пута, ово је представа које сам можда и најжељнија, тако да једва чекам да поново ускочим у наше снове.

Сведоци смо да су друштвене мреже успоставиле наратив кратких видео-садржаја. Да ли мислите да ће то утицати да просечан гледалац, када чује да нека представа траје преко два сата, потенцијално одустане од посете позоришту?

– Друштвене мреже су свакако нарушиле концентрацију и пажња просечног гледаоца постаје све краћа. Добијамо хиљаде информација дневно, мозак више не зна шта је битно, а шта није. Гледа се безброј кратких видео-садржаја, а то сигурно утиче на концентрацију и током позоришне представе. Највише ме брину млади људи којима је цело одрастање обележено друштвеним мрежама и кратким видео-садржајима. Међутим, оно што је најбитније јесте да жив човек на сцени нема замену. Верујем да ће човечанство, када схвати у којој мери су нас обузели уређаји и када одлучи да се коначно тргне из свега тога, бежати у позориште још више него раније. Та магија уласка у позоришну салу нема цену и не може бити замењена било којим другим садржајем. Једно је сигурно, позориште ће издржати све тестове модерног времена.

Већина ансамбла је запослена у Кикинди, али живи у Београду, да ли је напорно путовати?

– Пошто то нису свакодневна путовања није толико напорно. Путујем заједно са колегама, некада возим ја, некада неко други. Слушамо добру музику, стигнемо да се добро испричамо, тако да та два сата пролете. Једно време нас је највише забављало да играмо нашу измишљену игру коју смо звали Песма суђеница. Тако да чак и када наиђе период да јесте напорно, досадно није.

Чини се да се Кикинђани ретко упуштају у драмске воде, и да пре бирају неке друге факултете. Делите ли моје мишљење?

– Истина је да се, из неког разлога, слабије одлучују за драмске уметности, као да средњошколци у Кикинди уопште не размишљају о смеровима као што су режија, драматургија, камера, продукција. Један период сам имала прилику да, на позив свог професора Срђана Срдића, радим у Центру за таленте на одсеку Драмске уметности. Средњошколце је искључиво занимала глума, док друге смерове нису ни спомињали. А и за саму глуму се ретко кад неко припрема. Дешавало се да неко дође код нас у позориште и распитује се, али касније чујемо да ипак нису ни изашли на пријемни него су уписали нешто друго. Зашто је то тако, не знам. Готово да могу на прсте једне руке да набројим младе који су уписали нешто од ових смерова у последњих десет година. Надам се да ће се ствари мењати. Желим даровитим и вредним младим људима који би се сутра посвећено бавили овим послом и проналазе у томе свој смисао, да истрају у својој намери. Као и да их послужи срећа на том путу.

Такође сте имали прилику да радите на фестивалима краткометражног филма као што су Башта фест и Кустендорф, где је такође фокус на младима. Шта је оно што их чини посебним?

– Башта фест су покренуле моје колеге са класе и пример је младалачког ентузијазма који је замисао спровео у дело. Такође је добар пример децентрализације културе. Филмови се гледају под отвореним небом, што је посебан доживљај. Волим када ми лето почне овим фестивалом. Кустендорф у главном такмичарском програму има краткометражне, а приказује и одличне дугометражне филмове. Пошто се све одиграва на Мокрој гори људи су упућени једни на друге, тако да учесници имају прилику да размењују искуства и идеје са светски признатим уметницима, што је веома драгоцено, посебно младим ауторима који су на почетку каријере. А све је непосредно и природно, што је заправо најдивније од свега. Увек се радујем овом фестивалу.

Н. Савић

У удружењу „Торонтал“: Етно камп старих заната окупио 95 учесника

Aleksandra Djuran Јулy 31, 2024

Како би одржали традицију, али и деци улепшали лето, представници удружења „Торонтал“ организовали су 23. етно камп старих заната. Да је интересовање сваке године све веће говори и чињеница да је је камп у Руском Селу окупио 95 учесника. Дошли су из Нове Црње, Житишта, Кикинде, Новог Бечеја.

-Дошли су нам учесници из читаве Војводине чије баке и деке с у околним насељима, а ту су и они чији родитељи живе у иностранству и свој долазак планирају према датуму одржавања етно кампа. Деца уче старе занате попут веза, пустовања, грнчарију, да резбаре у дрвету, праве накит од перлица, ткање и израђују фигуре од љуске од кукурузовине. Више од две деценије трајања кампа је изузетно. Признање које нам стиже од родитеља и деце нам је водиља – каже Шандор Талпаи, председник удружења „Торонтал“.

Деца су имала прилику да се упознају са грнчарским занатом, да науче старе игре, као и да пеку медењаке.

-Радује ме што ове године имамо доста нове деце, ученика првог и другог разреда основних школа. Пракса је показала да сви они до осмог разреда сваког лета долазе на камп и са нама су сигурно седам, осам година. Нудимо деци да се друже и упознају, али и да стекну нова знања – напомиње наш саговорник.

Камп је почео 29. јула и траје до сутра, 2. августа. Последње вечери у 17 часова биће приређен занимљив програм и деца ће показати шта знају. Певаће, рецитоваће, свираће, глумиће.

-У недељу, 4. августа организоваћемо изложбу радова насталих на кампу. Позивам све да дођу и виде шта су то дечије руке направиле за ово кратко време – прецизирао је Шандор Талпаи.

Камп су подржали локална самоуправа, Мађарски национални савет, Покрајински секретаријати за културу и информисање и образовање, управу, прописе и националне мањине, МЗ Руско Село.

А.Ђ.

Традиционално за Огњену Марију: По лековиту воду код црквице на Водицама

Aleksandra Djuran Јулy 30, 2024

Светом литургијом, резањем колача, освештањем босиљка и воде, код црквице на Водицама , Српска православна црква и њени верници обележили су страдање Свете Марине или Огњене Марије, како је још наш народ зове. На Водицама је 1865.године подигнута црквица посвећена светитељки Марини, а сваке године на овом месту окупи се велики број посетилаца из Кикинде и околних места. Кумови славе били су Клаудија Шулц и Слободан Вујовић.

-Кумство смо прихватили јер верујемо да је ово место свето. Од срца смо се прихватили овог задатка и драго нам је што се оволико људи сваке године окупља да прослави Огњену Марију – рекла је Клаудија Шулц.

За Огњену Марију сваке године на Водице долазе и суграђанке које славе имендан. Многе од њих умесе колач који се освешта, а након литургије поделе га посетиоцима

-Верујем да је вода која извире на овом месту лековита. Сваки пут кад дођем осећам благодет, а сигурна сам да је то случај са свима који посећују Водице. Име ми је Марија и док год могу долазићу овде на свој имендан – открила нам је суграђанка.

Како је, по предању вода која постоји на овом месту лековита, стрпљиво се чекало у реду како би се однела кући и свакодневно по мало пила. Према легенди, извор лековите воде открио је случајно пастир који се ту умио, а имао је ране по телу и ногама. Након што је и преноћио на овом месту, ране су нестале, а народ је почео овде да проналази лек за кожу и очи. Монахиња Мандолина испричала нам је још једно предање које се везује за црквицу.

-Према причи коју ја знам, недалеко одавде девојчица је чувала овце и приказала јој се Мајка Божија. Она јој је рекла да каже народу да дође и окупи се око извора воде. Девојчица се мало нећкала пошто није желела да остави овце јер се бојала да их неће затећи, али Мајка Божија уверила ју је да ће их затећи тамо где их је и оставила. Тако је и било. Када се девојчица вратила са мештанима, овце су биле на истом месту где их је и оставила. Свака црква је света, али ова је посебна и треба сви да је чувамо – рекла је сестра Мандолина.

Протојереј Бобан Петровић, старешина храма Светих Козме и Дамјана окупљенима је честитао празник и напоменуо важност овог светог места. Вода коју имамо овде је здрава и лековита што нам је подарио Бог, навео је он.

-Посебно сам срећан јер смо ове године имали посебну службу. Иако је радни дан, народ је дошао на Свету литургију и да узме воду. Са друге стране имали смо свештеника, више него што је уобичајено. Одазвали су нам се свештеници и свештеномонаси, Кикинђани, који су на служби у другим парохијама, отац Михајло и његов брат отац Стефан из манастира Тумане и ђакон Предраг из нишке епархије. Ту су били и свештеници новобечејског и новокнежевачког намесништва тако да је служба била посебно свечана – истакао је протојереј Бобан Петровић.

Место на ком се налази црквица на Водицама треба да добије изглед какав заслужује.

–Преносимо традицију овог места млађима, али се морамо потрудити да им оставимо објекат у што бољем стању. У плану нам је изградимо летњиковац с обзиром на то да је ово место популарно излетиште. Неопходно је и санирати саму цркву. Пре неколико година урадили смо пилот пројекат како би видели колики је ниво подземних вода пошто је црква изграђена на извору. Влага се пренела на зидове и најпре морамо да исушимо зидове и решимо се влаге, а након тога и да се уради фрескописање. Црква је мала, не захтева велике трошкове и на нама је да је уредимо -рекао је отац Бобан Петровић.

У црквеном календару Света мученица Марина један је од најпоштованијих женских празника.Верује се да је грмљавина на Огњену Марију лош знак. То може да значи да је пред нама тешка и сушна година, а старији тврде да грмљавина указује на болест и сиромаштво. Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине „гори небо и земља“, не раде никакви послови, како у кући, тако и у пољу. Такође се верује да се на Огњену Марију не ваља купати у „великим водама“, јер су бројни случајеви утапања баш на овај дан.

А.Ђ.

У среду без воде део улице Војина Зиројевића

Aleksandra Djuran Јулy 30, 2024

Због етажирања водоводне цеви у улици Војина Зиројевића, у оквиру изградње атмосферске канализације, без воде ће од 8 до 12 часова сутра, 31. јула, бити потрошачи у поменутој улици од угла Стерије Поповића до угла Ивана Јакшића.

Моле се потрошачи да обезбеде довољну количину воде за своје потребе. Из ЈП “Кикинда” захваљују на стрпљењу и разумевању.

Део улица у Кикинди и Банатском Великом Селу у среду без струје

Aleksandra Djuran Јулy 30, 2024

Због радова на електричној мрежи сутра (31. јул) без струје ће од 10.30 до 11.30 сати бити домаћинства у улицама Ивана Милутиновића од Цара Душана до Пере Сегединца и Милана Петровића.

Такође сутра од 12.30 до 13.30 часова електричне енергије неће бити у улици Славка Родића у Банатском Великом Селу.

Ухапшен 38-годишњи мушкарац: Одузета 22 аутомобила вредна 41 милион динара

Aleksandra Djuran Јулy 29, 2024

Припадници Министарства унутрашњих послова у Кикинди ухапсили су Д. Ј. (1986) са подручја општине Ада због сумње да је извршио кривично дело недозвољена трговина.
Сумња се да је он, без овлашћења за трговину, набављао путничка возила, а потом их оглашавао на продају путем интернета, под именом фирме која није регистрована у Агенцији за привредне регистре.
Претресом дворишта осумњиченог полиција је пронашла и, уз потврду, привремено одузела 22 аутомобила чија се вредност процењује на око 41 милион динара.
Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Основном јавном тужилаштву у Сенти.

Због вожње под дејством акохола и дроге: Током викенда искључено 37 возача из саобраћаја

Aleksandra Djuran Јулy 29, 2024

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се две саобраћајне незгоде у којој је једна особа задобиила лаке телесне повреде, у другој је причињена материјална штета. У незгодама је настала материјална штета у износу од 120.000 динара. Саобраћајне незгоде догодиле су се због радње возилом.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 35 учесника у саобраћају и издато је 240 прекршајних налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 37 возача, од којих је шест задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 28 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 106 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 109 осталих прекршаја.