Александра Дјуран, аутор са Кикиндски портал

Одборници усвојили извештаје о раду јавних предузећа, установа културе и осталих корисника буџета за 2023. годину

Aleksandra Djuran Јулy 26, 2024

Одборници градског парламента разматрали су и усвојили извештаје о пословању за прошлу годину јавних предузећа „Кикинда“, „Топлана“ и „Аутопревоз“. Чедо Гверо, в.д. директор ЈП „Кикинда“ образложио је извештај за своје предузеће:

-Најважнија инвестиција у прошлој години било је постројење за пречишћавање воде за пиће који је у фази добијања санитарне дозволе коју очекујемо до 3. августа, након чега је неопходно две недеље за добијање употребне дозволе. Субвенцијом од града од 146 милиона динара утрошили смо на саобраћајнице у граду и населима којих је изграђено око 3.000 метара. Започели смо и настављамо изградњу паркинга на територији града тако да ћемо имати 225 нових паркинг места. Ове године наставићемо њихову изградњу поред Блока Б. Прошле године санирали смо и део пијачне хале на захтев продаваца, пошумљено је око девет хектара површина – рекао је Гверо.

Одборница одборничке групе „Бирам борбу бирам Кикинду“ пошто је констатовала да је материјал за седницу стигао у минималном законском року Оливера Кантар додала је да нису стигли да се припреме за заседање.

Да ли је материјал стигао у законском року или не? питао је заменик градоначелника Дејан Пудар.

-Увели сте нову категорију коју не познајем „минимални“ законски рок и због тога нисте стигли да се припремите. Сматрам да злоупотрбљавате скупштинску говорницу да би обмањивали грађане јер се не држите тачки које су на дневном реду. Поставили сте и питање о уринирању у одређеном делу града и смраду који се шири. Како имате образа да не споменете највеће ругло у центру града и највећег емитера смрада јер имамо објекат у ком су заточене животиње – истакао је Пудар.

Доношете су одлуке о усвајању извештаја о раду и пословању за 2023. годину месних заједница Банатска Топола, Банатско Велико Село, Башаид, Иђош, Мокрин, Наково, Нови Козарци, Руско Село и Сајан. Усвајени су и извештаја о раду и пословању Предшколске установе „Драгољуб Удицки“, Историјског архива, Народне библиотеке „Јован Поповић“ , Народног музеја, Народног позоришта, ЦЛПУ „Тера“, Културног центра, Туристичке организације града, Спортског центра „Језеро“, Центра за стручно усавршавање, Геронтолошког центра, Центра за социјални рад, Центра за пружање услуга социјалне заштите и Црвеног крста.

-Поносан сам на све чланове савета месних заједница и све оне који раде и залажу се да би живот у сваком селу био приближно исти оном у граду. Имали смо прилику да чујемо директоре установа културе и оних које се финансирају из буџета који су истакли да сарађују и да се заједнички труде да све сегменте живота унапреде и побољшају. Поносан сам на све што је урађено како би квалитет онога што пружају суграђанима био на вишем нивоу. Награде које су стигле у прошлој години рефлектују се на све нас који живимо у најлепшем граду. Наставићемо још јаче и бољеса улагањима у све наше суграђане јер уједињени можемо све – навео је градоначелник Лукач.

Изгласане су и измене и допуне одлука којима су прописане новчане казне за прекршаје, о општем уређењу насељених места и комуналном реду, о одржавању јавних зелених површина, о усвајању програма контроле и смањења популације напуштених паса и мачака, о доношењу Плана детаљне регулације аеродрома, за соларну електрану „Бранков солар“ у Мокрину, за соларни парк „Солар повер плант делта“ у Банатској Тополи, а доношет је и годишњи Програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта за текућу годину.

А.Ђ.

Већином гласова одборници усвојили завршни рачун буџета за прошлу и извршење од јануара до јуна за ову годину

Aleksandra Djuran Јулy 26, 2024

Завршни рачун буџета за 2023. годину већином гласова усвојен је на трећој седници Скупштине града. Укупно остварени текући приходи, примања и пренета средства била су 3 милијарде 929 милиона 345 хиљаде динара, док су текући расходи и издаци износили 3 милијарде 878 милиона 340 хиљада динара.

-Прошлу годину завршили смо са суфицитом од 51 милиона и пет хиљада динара и он се распоређује и преноси у текућу годину. Проценат извршења је 91 одсто у односу на планиран буџет, а Приходи су 670 милиона већи него у 2022. годину. Највећи су, две милијарде 214 милиона динара, порески приходи и за 214 милиона су већи у односу на 2022. Рекордни су нам трансфери са других нивоа власти и износе 918 милиона динара, 340 милиона више у односу на петогодишњи просек. Из Покрајине смо добили 688, а из Републике 230 милиона динара за инвестиције и стратешке пројекте. Значајну помоћ имали смо за реконструкцију водоводне мреже, изградњу атмосферске канализације, приликом блокаде буџета – истакла је помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

За функционисање месних заједница у прошлој години издвојено је 117 милиона динара, а још 37,3 милиона опредељено је за инвестирање, између осталог 14 милиона динара уложено је у стадион ФК „Козара“ у Банатско Великом Селу, 7,5 милиона у Нове Козарце, радило се у Дому културе у Сајану. Рудна рента била је 347 милиона динара, за два милиона већа у односу на претпрошлу годину, 75 милиона динара више у односу на 2022. слило се градску касу по основу издавања пољопривредног земљишта у закуп, тако да је укупан прилив био 122 милиона динара.

Извршење буџета од јануара до јуна је 37,44 одсто односно милијарду 710 милиона 509 хиљада динара. Укупна планирана средства у 2024. години за све разделе износе 4 милијарде 568 милиона 83 хиљаде динара.

-Од почетка године одобрено нам је 675 милиона динара трансферних средстава. Од тога 580 милиона динара је од Управе за капитална улагања и то 400 милиона за реконструкцију школе „Фејеш Клара“ и 180 милиона за атмосферску канализацију у сливу Моравска. Средства још увек нису прошла кроз буџет јер је поступак јавне набавке за школу још увек у току, као и за слив. Стога проценат реализације није задовољавајућ јер да су се поменута средства слила у буџет реализација би била 50 процената – навела је Јакшић Киурски

Порез на зараде је за 75 милиона динара већи у односу на исти период прошле године. Рудна рента је добро испланирана и извршење је 50 одсто и уколико се овако настави до краја године биће уплаћено до 380 милиона динара.

-Чекамо и да нам стигне привремена ситуација када је реч о суфинансирању изградње пречистача отпадних вода на селима. Инвестициони циклус биће реализован у другој половини године. Већ смо ЈП „Кикинда“ пребацили 35 милиона динара за путну инфраструктуру, а ова година је у знаку успешног привођења крају важних инвестиција започетих у претходном циклусу и то за завршетак 5,5 километара реконструкције водоводне мреже за шта је утрошено 237 милиона динара, изградњу кишне канализације у улици Јаша Томић и околним улицама за шта је издвојено 163 милиона, 20 милиона уложено је у нови објекат Диспанзера за жене, 18 милиона у Културни центар, а 25 милиона динара у стадион ФК „Козаре“. Очекује нас реконструкција ОШ „Фејеш Клара“, изградња постројења за прераду пијаће воде у селима, наставља се реконструкција кишне канализације сада у сливу Моравске улице, очекују нас реконструкција улице Михајла Пупина и крова на вртићу у Сајану, а спремна је и пројектна документација и налази се у надлежном Министарству за изградњу фекалне канализације у насиљима ЖНР и Стрелиште – закључила је помоћница градоначелника.

А.Ђ.

Одлуком Комесаријата за избеглице и миграције: Трајно затворен Прихватни центар у Кикинди

Aleksandra Djuran Јулy 26, 2024

Комесаријат за избеглице и миграције, због смањеног броја миграната, донео је одлуку да се трајно затворе прихватни центри у Кикинди, Шиду и Димитровграду.

Из Комесаријата наводе да је ова одука донета услед континуираног смањења миграторног прилива у дужем периоду, што се значајно одразило на попуњеност смештајних капацитета центара за азил и прихватних центара.

-Србија има један од најбоље уређених система прихвата и управљања миграцијама, а Комесаријат је поменуту одлуку донео у складу са стратегијом реаговања утврђеном Планом реаговања на повећан број миграната на територији Србије за 2024. годину, и то у циљу рационализације оперативних трошкова и ефикасног управљања ресурсима и системом прихвата – наводи се у саопштењу и додаје да имају планове ако се повећа прилив миграната, да свакодневно прате миграторну слику како би могли да адекватно реагују.

Од 1. августа до 30. септембра привремено ће бити обустављен рад Центра за азил у Тутину, Центра за азил у Бањи Ковиљачи и прихватних центара у Пироту, Босилеграду, Сомбору, Суботици и Адашевцима.

ГрО СПС обележио годишњицу оснивања: Остали верни Србији

Aleksandra Djuran Јулy 25, 2024

Градски одбор Социјалистичке партије Србије обележио је 34 године од оснивања. Чланови и симпатизери окупили су се у просторијама ове странке, а обележавању су присуствовали председница Градског одбора СНС-а и покрајинска посланица Станислава Хрњак и потпредседник и градоначелник Никола Лукач. Обраћајући се присутнима председник кикиндских социјалиста Ђорђе Тешин истакао је да је СПС за све ове године остао веран основним принципима.

-Остали смо верни држави, као државотворна партија, очувању националних интереса и остали смо верни Србији. У основи ми смо патриотска партија и ослоњени смо на своју државу. И наша, али и странка нашег коалиционог партнера СНС, заједно су пролазиле кроз све националне проблеме кроз које је пролазила и држава и наш народ. Делимо заједничке циљеве тако да је једино исправно да заједно радимо и развијамо што боље односе како би Србија наставила свој развој – рекао је Тешин.

Када је реч о локалу СПС је очувао своју исконску базу.

-Данас је наша партија освежена када је реч о руководећем кадру, подмладили смо редове и реструктуирали смо странку. Бројчано нисмо велики као некад, али квалитативно можемо да одговоримо свим политичким захтевима локалног политичког миљеа. Имамо око 800 активних чланова и уносимо промене у бављењу политиком прилагођене данашњици. Спремни смо да будемо конструктивни партнери, да преузмемо одговорност и дамо допринос бољем сутра – додао је Ђорђе Тешин.

У градској власти СПС има два одборника Гордану Трнић Иличић која је и заменица председника Скупштине и Дејана Родића, као и члана Градског већа за пољопривреду и екологију Ђорђа Тешина.

А.Ђ.

Најављен третман комараца из ваздуха: Пчелари да затворе кошнице

Aleksandra Djuran Јулy 25, 2024

У суботу, 27. јула у од 17.30 до 20.30 сати планиран је третман одраслих форми комараца хемијским путем из ваздуха на територији града Кикинде и насељених места.

Препарат који ће се користити за третман комараца је има активну материју ламбда-цихалотрин. Упозоравају се пчелари да је препарат токсичан за пчеле, да кошнице затворе или удаље најмање пет километара од места третирања. Дејство препарата траје три дана.

Услуге систематског сузбијања комараца обављаће фирма „Циклонизација Логистика доо“ из Новог Сада.

Уколико метеоролошки услови не дозволе извођење третмана, третман сузбијања одраслих форми комараца хемијским путем из ваздуха биће померен за наредни повољан дан.

У кикиндском атару: Суша преполовила род кукуруза, сунцокрет се држи

Aleksandra Djuran Јулy 25, 2024

Кукуруз и сунцокрет су у фази наливања зрна, али оно што је најнеопходније за ову фазу сазревања, киша, никако да падне. Суша изазвана неуобичајено високим температурама које су данима биле и 40 степени десетковала је усеве на северу Баната.

-У зависности од делова атара, квалитета земљишта и колико је падавина било у ком делу, 50 одсто од укупно заснованих површина кукуруза се држи са упола смањеним приносом. На 25 процената њива неће бити рода, а на преосталих 25 одсто род ће бити јако мали. Кише су нас заобишле малтене читаво лето и суша је узела данак – истакао је Зоран Симић, саветодавац ПСС.

Сунцокрет је отпорнији на сушу, али и он трпи због временских услова.

-Биће мање сунцокрета до 15 одсто, а не као код кукуруза. Очекује се просечан род уљарице које ове године има више у односу на раније. Осетнији пад приноса биће на лошијим земљиштима песку и слатинама које су под коровима – навео је наш саговорник.

Шећерна репа такође трпи због временских (не) прилика.

-Репа има способност да настави вегетацију. Проблема може да буде уколико због суше односно трајних оштећења изгуби контакт са земљиштем. Ако до тога не дође са првом озбиљнијом кишом наставиће вегетацију. Последица ће бити, али не катастрофалних какве већ сада имамо на кукурузу – додаје Симић.

У земљишту постоји озбиљан недостатак влаге с обзиром на то да читаво лето није било озбиљнијих падавина. Где је пало између 10 и 15 литара по квадрату ту су и највећи проблеми са усевима. На парцелама које су добиле 30 и 40 литара кише по квадратном метру пољопривредници могу да се надају неком роду.

-И ове године имамо ситуацију да највећи део атара није добио кишу. У Мокрину је забележено најмање падавина и он ће, претпостављам, најгоре проћи јер је и земљиште лошијег квалитета. Произвођаче очекују велики проблеми. Да падне и 20 до 30 литара кише значиће јер ће бити боље наливање зрна и успориће се зрење – закључио је Зоран Симић.

На жалост, прогнозе за наредне дане нису обећавајуће јер се очекује још врелих дана. Некада је илинданска киша доносила сигуран род, а ове године и да падне почетком августа, закаснила је и неће поправити тешку слику у атару.

А.Ђ.

Пред одборницима завршни рачун за прошлу и извршење буџета у првих шест месеци за ову годину

Aleksandra Djuran Јулy 24, 2024

На трећој седници Скупштине града заказаној за петак, 26. јул у 10 сати одборници ће разматрати завршни рачун буџета за 2023. годину. Укупно остварени текући приходи, примања и пренета средства била су 3 милијарде 929 милиона 345 хиљаде динара, док су текући расходи и издаци износили 3 милијарде 878 милиона 340 хиљада динара. Извршење буџета у првих шест месеци, такође је на дневном реду. Од јануара до јуна је 37,44 одсто односно милијарду 710 милиона 509 хиљада динара. Укупна планирана средства у 2024. години за све разделе износе 4 милијарде 568 милиона 83 хиљаде динара.

Одборници градског парламента разматраће извештаје о пословању за прошлу годину јавних предузећа „Кикинда“, „Топлана“ и „Аутопревоз“, а разматраће се и доношење одлука о усвајању извештаја о раду и пословању за 2023. годину месних заједница Банатска Топола, Банатско Велико Село, Башаид, Иђош, Мокрин, Наково, Нови Козарци, Руско Село и Сајан.

Доношење одлука о усвајању извештаја о раду и пословању Предшколске установе „Драгољуб Удицки“, Историјског архива, Народне библиотеке „Јован Поповић“ , Народног музеја, Народног позоришта, ЦЛПУ „Тера“, Културног центра, Туристичке организације града, Спортског центра „Језеро“, Центра за стручно усавршавање, Геронтолошког центра, Центра за социјални рад, Центра за пружање услуга социјалне заштите и Црвеног крста, такође ће се наћи на предстојећој седници. Гласаће се и о изменама и допунама одлука којима су прописане новчане казне за прекршаје, о измени одлуке о општем уређењу насељених места и комуналном реду, о одржавању јавних зелених површина, о усвајању програма контроле и смањења популације напуштених паса и мачака, о доношењу Плана детаљне регулације аеродрома, за соларну електрану „Бранков солар“ у Мокрину, за соларни парк „Солар повер плант делта“ у Банатској Тополи о доношењу годишњег Програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта за текућу годину.

А.Ђ.

У току радови у Техничкој школи: Улагање у боље услове рада ученика и запослених

Aleksandra Djuran Јулy 24, 2024

У Техничкој школи почела је прва фаза комплетне санације санитарних чворова на три спрата школе. Средства, шест милиона динара, одобрио је Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управе, националне мањине и националне заједнице. Како напредују радови уверили су се градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа Тихомир Фаркаш.

-Посао ће обухватити замену водоводних и канализационих цеви и обијање подова, плочица и замену санитарија у три санитарна чвора. Зграда је изграђена пре 65 година и ниједном није урађена овако обимна санација санитарних чворова и цеви које су дотрајале и у лошем су стању. Очекујем да ће се радови завршити до 1. септембра – рекла је директорица Миланка Халиловић.

Врата и прозори на тоалетима су стари колико и школа, оштећени су и пропали су од влаге.

– За средње школе у Војводини опредељено је укупно 45 милиона динара и само седам школа добило финансијску подршку на овом конкурсу. Огромну помоћ да кикиндској школи буду одобрена средства имали смо од покрајинске посланице Станиславе Хрњак којој желим да се захвалим на залагању. Комплетна инвестиција је 10 милиона динара и потрудићемо се да обезбедимо недостајућа средства да се пројекат заврши. И у наредном периоду улагаћемо у уређење и опремање школа – навео је Лукач.

Техничка школа је највећа је образовна установа у северном Банату.

-Улагањем у објекте школства локална самоуправа показује јасно опредељење за стварање што бољих услова за рад ученика и запослених у школама. Сведоци смо да је град определио значајна средства за све образовне установе – додао је Фаркаш.

Друга фаза радова обухватиће комплетну санацију још три санитарна чвора и за њу је потребно 4,3 милиона динара. Техничка школа има 707 ученика у 27 одељења.

А.Ђ.

Страдао мушкарац када је на њега налетео багер

Aleksandra Djuran Јулy 23, 2024

Мушкарац (78) смртно је страдао у Сувачарској улици 42 око 10 сати и 35 минута. Старији суграђанин возио је бицикл када га је закачио багер који је возио Кикинђанин (28). Багер је фирме „Еко градња“, где је младић и запослен, а немио догађај догодио се недалеко од градилишта на ком је ангажована поменута фирма.

Увиђај су обавили Основно јавно тужилаштво и Саобраћајна полиција. Како сазнајемо у Полицијској управи сходно утврђеним околностима предузеће се одговарајуће мере и радње против возача.

Домаћи бостан уранио: Високе температуре пожуриле диње и лубенице

Aleksandra Djuran Јулy 23, 2024

Лубенице и диње, услед тропских температура које су захватиле нашу земљу, стигле су скоро месец дана раније. Тако је берба домаћег бостана уранила и уместо да је у јеку приводи се крају. На територији града мало је произвођача који узгајају лубенице и диње, а један од њих је Роберт Молнар.

-Наше пољопривредно газдинство има дугу традицију. Раније смо узгајали лубенице за наше потребе. Имали смо стару сорту, сви смо их звали црне лубенице и свако ко је имао парче земље узгајао је те лубенице. Старе сорте нема, па смо и ми као и многи прешли на хибриде који могу да се купе – каже Молнар.

Лубенице и диње узгаја на пола јутра. Узгој је захтеван и потребан је свакодневни рад и нега, а род највише зависи од ћудљивих временских услова.

-Време није погодовало узгоју. Суша је учинила своје. Код лубенице је специфично да чим лоза падне и она се види назире се крај зрења и производње. Да би род био добар треба јој наводњавање, прихрана, нега. Тежак је то посао и нимало једноставан. Лубенице су сада 40 и 50 динара за килограм и предвиђам да ће до краја месеца поскупети јер их неће бити. Све ће изгорети. Када добије на површини жуту флеку, ожеготину, то је крај – појашњава наш саговорник.

Газдинство Молнар успело је да сачува поједине старе сорте диње.

-Какав род ћемо имати од диња остаје да се види када се подвуче црта. Имали смо проблеме са глодарима, мишеви су похарали њиву, а прошле године уништили су половину рода – открио нам је Роберт Молнар.

Како наш суграђанин истиче и поред доброг засада, пуне агротехнике и заливних система, потребна је и мало среће приликом узгоја и тада успех не може да изостане.

А.Ђ.