Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Odbornici usvojili izveštaje o radu javnih preduzeća, ustanova kulture i ostalih korisnika budžeta za 2023. godinu

Aleksandra Djuran July 26, 2024

Odbornici gradskog parlamenta razmatrali su i usvojili izveštaje o poslovanju za prošlu godinu javnih preduzeća „Kikinda“, „Toplana“ i „Autoprevoz“. Čedo Gvero, v.d. direktor JP „Kikinda“ obrazložio je izveštaj za svoje preduzeće:

-Najvažnija investicija u prošloj godini bilo je postrojenje za prečišćavanje vode za piće koji je u fazi dobijanja sanitarne dozvole koju očekujemo do 3. avgusta, nakon čega je neophodno dve nedelje za dobijanje upotrebne dozvole. Subvencijom od grada od 146 miliona dinara utrošili smo na saobraćajnice u gradu i naselima kojih je izgrađeno oko 3.000 metara. Započeli smo i nastavljamo izgradnju parkinga na teritoriji grada tako da ćemo imati 225 novih parking mesta. Ove godine nastavićemo njihovu izgradnju pored Bloka B. Prošle godine sanirali smo i deo pijačne hale na zahtev prodavaca, pošumljeno je oko devet hektara površina – rekao je Gvero.

Odbornica odborničke grupe „Biram borbu biram Kikindu“ pošto je konstatovala da je materijal za sednicu stigao u minimalnom zakonskom roku Olivera Kantar dodala je da nisu stigli da se pripreme za zasedanje.

Da li je materijal stigao u zakonskom roku ili ne? pitao je zamenik gradonačelnika Dejan Pudar.

-Uveli ste novu kategoriju koju ne poznajem „minimalni“ zakonski rok i zbog toga niste stigli da se pripremite. Smatram da zloupotrbljavate skupštinsku govornicu da bi obmanjivali građane jer se ne držite tački koje su na dnevnom redu. Postavili ste i pitanje o uriniranju u određenom delu grada i smradu koji se širi. Kako imate obraza da ne spomenete najveće ruglo u centru grada i najvećeg emitera smrada jer imamo objekat u kom su zatočene životinje – istakao je Pudar.

Donošete su odluke o usvajanju izveštaja o radu i poslovanju za 2023. godinu mesnih zajednica Banatska Topola, Banatsko Veliko Selo, Bašaid, Iđoš, Mokrin, Nakovo, Novi Kozarci, Rusko Selo i Sajan. Usvajeni su i izveštaja o radu i poslovanju Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“, Istorijskog arhiva, Narodne biblioteke „Jovan Popović“ , Narodnog muzeja, Narodnog pozorišta, CLPU „Tera“, Kulturnog centra, Turističke organizacije grada, Sportskog centra „Jezero“, Centra za stručno usavršavanje, Gerontološkog centra, Centra za socijalni rad, Centra za pružanje usluga socijalne zaštite i Crvenog krsta.

-Ponosan sam na sve članove saveta mesnih zajednica i sve one koji rade i zalažu se da bi život u svakom selu bio približno isti onom u gradu. Imali smo priliku da čujemo direktore ustanova kulture i onih koje se finansiraju iz budžeta koji su istakli da sarađuju i da se zajednički trude da sve segmente života unaprede i poboljšaju. Ponosan sam na sve što je urađeno kako bi kvalitet onoga što pružaju sugrađanima bio na višem nivou. Nagrade koje su stigle u prošloj godini reflektuju se na sve nas koji živimo u najlepšem gradu. Nastavićemo još jače i boljesa ulaganjima u sve naše sugrađane jer ujedinjeni možemo sve – naveo je gradonačelnik Lukač.

Izglasane su i izmene i dopune odluka kojima su propisane novčane kazne za prekršaje, o opštem uređenju naseljenih mesta i komunalnom redu, o održavanju javnih zelenih površina, o usvajanju programa kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka, o donošenju Plana detaljne regulacije aerodroma, za solarnu elektranu „Brankov solar“ u Mokrinu, za solarni park „Solar pover plant delta“ u Banatskoj Topoli, a donošet je i godišnji Program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za tekuću godinu.

A.Đ.

Većinom glasova odbornici usvojili završni račun budžeta za prošlu i izvršenje od januara do juna za ovu godinu

Aleksandra Djuran July 26, 2024

Završni račun budžeta za 2023. godinu većinom glasova usvojen je na trećoj sednici Skupštine grada. Ukupno ostvareni tekući prihodi, primanja i preneta sredstva bila su 3 milijarde 929 miliona 345 hiljade dinara, dok su tekući rashodi i izdaci iznosili 3 milijarde 878 miliona 340 hiljada dinara.

-Prošlu godinu završili smo sa suficitom od 51 miliona i pet hiljada dinara i on se raspoređuje i prenosi u tekuću godinu. Procenat izvršenja je 91 odsto u odnosu na planiran budžet, a Prihodi su 670 miliona veći nego u 2022. godinu. Najveći su, dve milijarde 214 miliona dinara, poreski prihodi i za 214 miliona su veći u odnosu na 2022. Rekordni su nam transferi sa drugih nivoa vlasti i iznose 918 miliona dinara, 340 miliona više u odnosu na petogodišnji prosek. Iz Pokrajine smo dobili 688, a iz Republike 230 miliona dinara za investicije i strateške projekte. Značajnu pomoć imali smo za rekonstrukciju vodovodne mreže, izgradnju atmosferske kanalizacije, prilikom blokade budžeta – istakla je pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

Za funkcionisanje mesnih zajednica u prošloj godini izdvojeno je 117 miliona dinara, a još 37,3 miliona opredeljeno je za investiranje, između ostalog 14 miliona dinara uloženo je u stadion FK „Kozara“ u Banatsko Velikom Selu, 7,5 miliona u Nove Kozarce, radilo se u Domu kulture u Sajanu. Rudna renta bila je 347 miliona dinara, za dva miliona veća u odnosu na pretprošlu godinu, 75 miliona dinara više u odnosu na 2022. slilo se gradsku kasu po osnovu izdavanja poljoprivrednog zemljišta u zakup, tako da je ukupan priliv bio 122 miliona dinara.

Izvršenje budžeta od januara do juna je 37,44 odsto odnosno milijardu 710 miliona 509 hiljada dinara. Ukupna planirana sredstva u 2024. godini za sve razdele iznose 4 milijarde 568 miliona 83 hiljade dinara.

-Od početka godine odobreno nam je 675 miliona dinara transfernih sredstava. Od toga 580 miliona dinara je od Uprave za kapitalna ulaganja i to 400 miliona za rekonstrukciju škole „Feješ Klara“ i 180 miliona za atmosfersku kanalizaciju u slivu Moravska. Sredstva još uvek nisu prošla kroz budžet jer je postupak javne nabavke za školu još uvek u toku, kao i za sliv. Stoga procenat realizacije nije zadovoljavajuć jer da su se pomenuta sredstva slila u budžet realizacija bi bila 50 procenata – navela je Jakšić Kiurski

Porez na zarade je za 75 miliona dinara veći u odnosu na isti period prošle godine. Rudna renta je dobro isplanirana i izvršenje je 50 odsto i ukoliko se ovako nastavi do kraja godine biće uplaćeno do 380 miliona dinara.

-Čekamo i da nam stigne privremena situacija kada je reč o sufinansiranju izgradnje prečistača otpadnih voda na selima. Investicioni ciklus biće realizovan u drugoj polovini godine. Već smo JP „Kikinda“ prebacili 35 miliona dinara za putnu infrastrukturu, a ova godina je u znaku uspešnog privođenja kraju važnih investicija započetih u prethodnom ciklusu i to za završetak 5,5 kilometara rekonstrukcije vodovodne mreže za šta je utrošeno 237 miliona dinara, izgradnju kišne kanalizacije u ulici Jaša Tomić i okolnim ulicama za šta je izdvojeno 163 miliona, 20 miliona uloženo je u novi objekat Dispanzera za žene, 18 miliona u Kulturni centar, a 25 miliona dinara u stadion FK „Kozare“. Očekuje nas rekonstrukcija OŠ „Feješ Klara“, izgradnja postrojenja za preradu pijaće vode u selima, nastavlja se rekonstrukcija kišne kanalizacije sada u slivu Moravske ulice, očekuju nas rekonstrukcija ulice Mihajla Pupina i krova na vrtiću u Sajanu, a spremna je i projektna dokumentacija i nalazi se u nadležnom Ministarstvu za izgradnju fekalne kanalizacije u nasiljima ŽNR i Strelište – zaključila je pomoćnica gradonačelnika.

A.Đ.

Odlukom Komesarijata za izbeglice i migracije: Trajno zatvoren Prihvatni centar u Kikindi

Aleksandra Djuran July 26, 2024

Komesarijat za izbeglice i migracije, zbog smanjenog broja migranata, doneo je odluku da se trajno zatvore prihvatni centri u Kikindi, Šidu i Dimitrovgradu.

Iz Komesarijata navode da je ova oduka doneta usled kontinuiranog smanjenja migratornog priliva u dužem periodu, što se značajno odrazilo na popunjenost smeštajnih kapaciteta centara za azil i prihvatnih centara.

-Srbija ima jedan od najbolje uređenih sistema prihvata i upravljanja migracijama, a Komesarijat je pomenutu odluku doneo u skladu sa strategijom reagovanja utvrđenom Planom reagovanja na povećan broj migranata na teritoriji Srbije za 2024. godinu, i to u cilju racionalizacije operativnih troškova i efikasnog upravljanja resursima i sistemom prihvata – navodi se u saopštenju i dodaje da imaju planove ako se poveća priliv migranata, da svakodnevno prate migratornu sliku kako bi mogli da adekvatno reaguju.

Od 1. avgusta do 30. septembra privremeno će biti obustavljen rad Centra za azil u Tutinu, Centra za azil u Banji Koviljači i prihvatnih centara u Pirotu, Bosilegradu, Somboru, Subotici i Adaševcima.

GrO SPS obeležio godišnjicu osnivanja: Ostali verni Srbiji

Aleksandra Djuran July 25, 2024

Gradski odbor Socijalističke partije Srbije obeležio je 34 godine od osnivanja. Članovi i simpatizeri okupili su se u prostorijama ove stranke, a obeležavanju su prisustvovali predsednica Gradskog odbora SNS-a i pokrajinska poslanica Stanislava Hrnjak i potpredsednik i gradonačelnik Nikola Lukač. Obraćajući se prisutnima predsednik kikindskih socijalista Đorđe Tešin istakao je da je SPS za sve ove godine ostao veran osnovnim principima.

-Ostali smo verni državi, kao državotvorna partija, očuvanju nacionalnih interesa i ostali smo verni Srbiji. U osnovi mi smo patriotska partija i oslonjeni smo na svoju državu. I naša, ali i stranka našeg koalicionog partnera SNS, zajedno su prolazile kroz sve nacionalne probleme kroz koje je prolazila i država i naš narod. Delimo zajedničke ciljeve tako da je jedino ispravno da zajedno radimo i razvijamo što bolje odnose kako bi Srbija nastavila svoj razvoj – rekao je Tešin.

Kada je reč o lokalu SPS je očuvao svoju iskonsku bazu.

-Danas je naša partija osvežena kada je reč o rukovodećem kadru, podmladili smo redove i restruktuirali smo stranku. Brojčano nismo veliki kao nekad, ali kvalitativno možemo da odgovorimo svim političkim zahtevima lokalnog političkog miljea. Imamo oko 800 aktivnih članova i unosimo promene u bavljenju politikom prilagođene današnjici. Spremni smo da budemo konstruktivni partneri, da preuzmemo odgovornost i damo doprinos boljem sutra – dodao je Đorđe Tešin.

U gradskoj vlasti SPS ima dva odbornika Gordanu Trnić Iličić koja je i zamenica predsednika Skupštine i Dejana Rodića, kao i člana Gradskog veća za poljoprivredu i ekologiju Đorđa Tešina.

A.Đ.

Najavljen tretman komaraca iz vazduha: Pčelari da zatvore košnice

Aleksandra Djuran July 25, 2024

U subotu, 27. jula u od 17.30 do 20.30 sati planiran je tretman odraslih formi komaraca hemijskim putem iz vazduha na teritoriji grada Kikinde i naseljenih mesta.

Preparat koji će se koristiti za tretman komaraca je ima aktivnu materiju lambda-cihalotrin. Upozoravaju se pčelari da je preparat toksičan za pčele, da košnice zatvore ili udalje najmanje pet kilometara od mesta tretiranja. Dejstvo preparata traje tri dana.

Usluge sistematskog suzbijanja komaraca obavljaće firma „Ciklonizacija Logistika doo“ iz Novog Sada.

Ukoliko meteorološki uslovi ne dozvole izvođenje tretmana, tretman suzbijanja odraslih formi komaraca hemijskim putem iz vazduha biće pomeren za naredni povoljan dan.

U kikindskom ataru: Suša prepolovila rod kukuruza, suncokret se drži

Aleksandra Djuran July 25, 2024

Kukuruz i suncokret su u fazi nalivanja zrna, ali ono što je najneophodnije za ovu fazu sazrevanja, kiša, nikako da padne. Suša izazvana neuobičajeno visokim temperaturama koje su danima bile i 40 stepeni desetkovala je useve na severu Banata.

-U zavisnosti od delova atara, kvaliteta zemljišta i koliko je padavina bilo u kom delu, 50 odsto od ukupno zasnovanih površina kukuruza se drži sa upola smanjenim prinosom. Na 25 procenata njiva neće biti roda, a na preostalih 25 odsto rod će biti jako mali. Kiše su nas zaobišle maltene čitavo leto i suša je uzela danak – istakao je Zoran Simić, savetodavac PSS.

Suncokret je otporniji na sušu, ali i on trpi zbog vremenskih uslova.

-Biće manje suncokreta do 15 odsto, a ne kao kod kukuruza. Očekuje se prosečan rod uljarice koje ove godine ima više u odnosu na ranije. Osetniji pad prinosa biće na lošijim zemljištima pesku i slatinama koje su pod korovima – naveo je naš sagovornik.

Šećerna repa takođe trpi zbog vremenskih (ne) prilika.

-Repa ima sposobnost da nastavi vegetaciju. Problema može da bude ukoliko zbog suše odnosno trajnih oštećenja izgubi kontakt sa zemljištem. Ako do toga ne dođe sa prvom ozbiljnijom kišom nastaviće vegetaciju. Posledica će biti, ali ne katastrofalnih kakve već sada imamo na kukuruzu – dodaje Simić.

U zemljištu postoji ozbiljan nedostatak vlage s obzirom na to da čitavo leto nije bilo ozbiljnijih padavina. Gde je palo između 10 i 15 litara po kvadratu tu su i najveći problemi sa usevima. Na parcelama koje su dobile 30 i 40 litara kiše po kvadratnom metru poljoprivrednici mogu da se nadaju nekom rodu.

-I ove godine imamo situaciju da najveći deo atara nije dobio kišu. U Mokrinu je zabeleženo najmanje padavina i on će, pretpostavljam, najgore proći jer je i zemljište lošijeg kvaliteta. Proizvođače očekuju veliki problemi. Da padne i 20 do 30 litara kiše značiće jer će biti bolje nalivanje zrna i usporiće se zrenje – zaključio je Zoran Simić.

Na žalost, prognoze za naredne dane nisu obećavajuće jer se očekuje još vrelih dana. Nekada je ilindanska kiša donosila siguran rod, a ove godine i da padne početkom avgusta, zakasnila je i neće popraviti tešku sliku u ataru.

A.Đ.

Pred odbornicima završni račun za prošlu i izvršenje budžeta u prvih šest meseci za ovu godinu

Aleksandra Djuran July 24, 2024

Na trećoj sednici Skupštine grada zakazanoj za petak, 26. jul u 10 sati odbornici će razmatrati završni račun budžeta za 2023. godinu. Ukupno ostvareni tekući prihodi, primanja i preneta sredstva bila su 3 milijarde 929 miliona 345 hiljade dinara, dok su tekući rashodi i izdaci iznosili 3 milijarde 878 miliona 340 hiljada dinara. Izvršenje budžeta u prvih šest meseci, takođe je na dnevnom redu. Od januara do juna je 37,44 odsto odnosno milijardu 710 miliona 509 hiljada dinara. Ukupna planirana sredstva u 2024. godini za sve razdele iznose 4 milijarde 568 miliona 83 hiljade dinara.

Odbornici gradskog parlamenta razmatraće izveštaje o poslovanju za prošlu godinu javnih preduzeća „Kikinda“, „Toplana“ i „Autoprevoz“, a razmatraće se i donošenje odluka o usvajanju izveštaja o radu i poslovanju za 2023. godinu mesnih zajednica Banatska Topola, Banatsko Veliko Selo, Bašaid, Iđoš, Mokrin, Nakovo, Novi Kozarci, Rusko Selo i Sajan.

Donošenje odluka o usvajanju izveštaja o radu i poslovanju Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“, Istorijskog arhiva, Narodne biblioteke „Jovan Popović“ , Narodnog muzeja, Narodnog pozorišta, CLPU „Tera“, Kulturnog centra, Turističke organizacije grada, Sportskog centra „Jezero“, Centra za stručno usavršavanje, Gerontološkog centra, Centra za socijalni rad, Centra za pružanje usluga socijalne zaštite i Crvenog krsta, takođe će se naći na predstojećoj sednici. Glasaće se i o izmenama i dopunama odluka kojima su propisane novčane kazne za prekršaje, o izmeni odluke o opštem uređenju naseljenih mesta i komunalnom redu, o održavanju javnih zelenih površina, o usvajanju programa kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka, o donošenju Plana detaljne regulacije aerodroma, za solarnu elektranu „Brankov solar“ u Mokrinu, za solarni park „Solar pover plant delta“ u Banatskoj Topoli o donošenju godišnjeg Programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za tekuću godinu.

A.Đ.

U toku radovi u Tehničkoj školi: Ulaganje u bolje uslove rada učenika i zaposlenih

Aleksandra Djuran July 24, 2024

U Tehničkoj školi počela je prva faza kompletne sanacije sanitarnih čvorova na tri sprata škole. Sredstva, šest miliona dinara, odobrio je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, uprave, nacionalne manjine i nacionalne zajednice. Kako napreduju radovi uverili su se gradonačelnik Nikola Lukač i član Gradskog veća Tihomir Farkaš.

-Posao će obuhvatiti zamenu vodovodnih i kanalizacionih cevi i obijanje podova, pločica i zamenu sanitarija u tri sanitarna čvora. Zgrada je izgrađena pre 65 godina i nijednom nije urađena ovako obimna sanacija sanitarnih čvorova i cevi koje su dotrajale i u lošem su stanju. Očekujem da će se radovi završiti do 1. septembra – rekla je direktorica Milanka Halilović.

Vrata i prozori na toaletima su stari koliko i škola, oštećeni su i propali su od vlage.

– Za srednje škole u Vojvodini opredeljeno je ukupno 45 miliona dinara i samo sedam škola dobilo finansijsku podršku na ovom konkursu. Ogromnu pomoć da kikindskoj školi budu odobrena sredstva imali smo od pokrajinske poslanice Stanislave Hrnjak kojoj želim da se zahvalim na zalaganju. Kompletna investicija je 10 miliona dinara i potrudićemo se da obezbedimo nedostajuća sredstva da se projekat završi. I u narednom periodu ulagaćemo u uređenje i opremanje škola – naveo je Lukač.

Tehnička škola je najveća je obrazovna ustanova u severnom Banatu.

-Ulaganjem u objekte školstva lokalna samouprava pokazuje jasno opredeljenje za stvaranje što boljih uslova za rad učenika i zaposlenih u školama. Svedoci smo da je grad opredelio značajna sredstva za sve obrazovne ustanove – dodao je Farkaš.

Druga faza radova obuhvatiće kompletnu sanaciju još tri sanitarna čvora i za nju je potrebno 4,3 miliona dinara. Tehnička škola ima 707 učenika u 27 odeljenja.

A.Đ.

Stradao muškarac kada je na njega naleteo bager

Aleksandra Djuran July 23, 2024

Muškarac (78) smrtno je stradao u Suvačarskoj ulici 42 oko 10 sati i 35 minuta. Stariji sugrađanin vozio je bicikl kada ga je zakačio bager koji je vozio Kikinđanin (28). Bager je firme „Eko gradnja“, gde je mladić i zaposlen, a nemio događaj dogodio se nedaleko od gradilišta na kom je angažovana pomenuta firma.

Uviđaj su obavili Osnovno javno tužilaštvo i Saobraćajna policija. Kako saznajemo u Policijskoj upravi shodno utvrđenim okolnostima preduzeće se odgovarajuće mere i radnje protiv vozača.

Domaći bostan uranio: Visoke temperature požurile dinje i lubenice

Aleksandra Djuran July 23, 2024

Lubenice i dinje, usled tropskih temperatura koje su zahvatile našu zemlju, stigle su skoro mesec dana ranije. Tako je berba domaćeg bostana uranila i umesto da je u jeku privodi se kraju. Na teritoriji grada malo je proizvođača koji uzgajaju lubenice i dinje, a jedan od njih je Robert Molnar.

-Naše poljoprivredno gazdinstvo ima dugu tradiciju. Ranije smo uzgajali lubenice za naše potrebe. Imali smo staru sortu, svi smo ih zvali crne lubenice i svako ko je imao parče zemlje uzgajao je te lubenice. Stare sorte nema, pa smo i mi kao i mnogi prešli na hibride koji mogu da se kupe – kaže Molnar.

Lubenice i dinje uzgaja na pola jutra. Uzgoj je zahtevan i potreban je svakodnevni rad i nega, a rod najviše zavisi od ćudljivih vremenskih uslova.

-Vreme nije pogodovalo uzgoju. Suša je učinila svoje. Kod lubenice je specifično da čim loza padne i ona se vidi nazire se kraj zrenja i proizvodnje. Da bi rod bio dobar treba joj navodnjavanje, prihrana, nega. Težak je to posao i nimalo jednostavan. Lubenice su sada 40 i 50 dinara za kilogram i predviđam da će do kraja meseca poskupeti jer ih neće biti. Sve će izgoreti. Kada dobije na površini žutu fleku, ožegotinu, to je kraj – pojašnjava naš sagovornik.

Gazdinstvo Molnar uspelo je da sačuva pojedine stare sorte dinje.

-Kakav rod ćemo imati od dinja ostaje da se vidi kada se podvuče crta. Imali smo probleme sa glodarima, miševi su poharali njivu, a prošle godine uništili su polovinu roda – otkrio nam je Robert Molnar.

Kako naš sugrađanin ističe i pored dobrog zasada, pune agrotehnike i zalivnih sistema, potrebna je i malo sreće prilikom uzgoja i tada uspeh ne može da izostane.

A.Đ.