Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Druženje u Narodnom muzeju: I prijatelji i saradnici doprineli priznanju Muzej godine

Aleksandra Djuran June 1, 2024

Povodom dobijanja priznanja Muzej godine, Narodni muzej organizovao je druženje sa saradnicima, prijateljima i građanima. U dvorištu Kurije ovom prilikom posetioci su mogli da pogledaju film o onome što je u prethodnoj godini rađeno u ovoj ustanovi kulture, da razgovaraju sa zaposlenima, obiđu stalnu postavku, izložbu u Galeriji „Nova“ i sve ostalo što je izloženo u muzejskom prostoru.

Među onima koji već dve decenije usko sarađuju sa muzejem je Srđan Srdić, profesor srpskog jezika i književnosti i pisac.

-Gimnazija „Dušan Vasiljev“ neprekidno sarađuje sa Narodnim muzejem. Veliki broj naše dece ima puno kontakata sa ovom institucijom i smatram da je nagrada koju su dobili opravdana. Pre nekoliko meseci sarađivali smo na postavci izložbe posvećenoj Dušanu Vasiljevu i krajnjim rezultatom bio sam oduševljen – rekao je Srdić.

Leon Petrović (13), kako kaže, bar jednom mesečno dolazi u Narodni muzej.

-Interesantna mi je svaka izložba i koliko god puta da ih obiđem otkrijem nešto novo i zanimljivo. Kao mlađi bio sam redovan učesnik radionica koje su organizovane tokom zimskog i letnjeg raspusta u muzeju i na Suvači. Puno toga sam naučio i volim da dolazim ovde – rekao nam je Leon.

Saradnice su i članice udruženja „Velikoselke“ iz Banatskog Velikog Sela.

-Ponosne smo što je naš muzej najbolji u državi. Nebrojeno puta promovisane su naši kulinarski specijaliteti i rado učestvujemo u svakom programu na koji nas pozovu. Mi smo znali da je naš Narodni muzej najbolji, a sada su to uvideli i drugi – dodala je Dragana Đurđević.

A.Đ.

Udruženje „Čigra“ ugostilo 250 dece i mladih na Mini olimpijadi

Aleksandra Djuran June 1, 2024

Društva za pomoć MNRO „Čigra“ organizovalo je 15. Mini olimpijadu. U dvorištu Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i Ekonomsko – trgovinske škole okupilo se oko 250 učesnika iz Pokrajine.

-Pripala nam je čast da prvi put budemo domaćini manifestacije koja se svake godine organizuje u Vojvodini. Imamo učesnike iz 16 lokalnih samouprave koji su se takmičili u sportskim igrama namenjenim deci i mladima sa smetnjama u razvoju. Cilj je druženje i međusobno upoznavanje, ali i razmena iskustava između samih udruženja – istakla je Biljana Nedomački, sekretar MNRO „Čigra“.

Čitave godine iščekuje se ovaj skup, saznali smo od Ružice Tomić, predsednice Udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama „Suncokret“ iz Zrenjanina.

-Mi smo „Mini olimpijadu“ organizovali 12 godina i drago mi je što su se Kikinđani pokazali kao izuzetni domaćini. Za osobe sa smetnjama u razvoju ovo je jedina prilika da se takmiče, učestvuju u sportskim aktivnostima, pokažu šta znaju i mogu i da se osećaju korisno – dodala je Ružica Tomić.

Okupljene je pozdravio i Marko Košutić, predsednik Saveza udruženja na nivou Vojvodine.

-U našem članstvu je 25 udruženja i svi smo saglasni da olimpijada treba da bude putujuća manifestacija i da se održi u svakom mestu. Značaj je velik jer je ovo način da mentalno nedovoljno razvijene osobe budu vidljivije za širu društvenu zajednicu. Zbog načina života oni nemaju puno prilika da se druže i putuju i ovo je za sve njih veoma važno – naveo je Košutić.

Jelena Čudanov, predsednica Sportskog saveza Grada gostima je poželela da im dan prođe u lepom druženju i da iz Kikinde ponesu najlepše uspomene. Pozvala ih je da ponovo dođu i uvere zašto smo grad dobrih ljudi.

Veliku pomoć u samoj realizaciji pružili su predstavnici pokrajinskog Zavoda za sport i medicinu sporta, kao i volonteri iz osnovnih i srednjih škola i Crvenog krsta. Manifestaciju,organizovanu u saradnji sa Savezom udruženja za pomoć MNRO Vojvodine, podržali su Grad Kikinda i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Podrška je stigla i od iđoškog udruženja žena koje su pripremale krofne za sve učesnike.

A.Đ.

Sećanje na 25 godina od bombardovanja Kikinde: Da se ne zaboravi

Aleksandra Djuran June 1, 2024

Kod spomenika poginulim i nestalim borcima Kikinde od 1991 – 1999. godine „Tuga“, danas, 1. juna, obeleženo je 25 godina od kada je bombardovana Kikinda. Odata je pošta svim poginulim u NATO agresiji na našu zemlju. Paljenju sveća prisustvovali su članovi udruženja “Srpskih ratnih veterana”, boračkih udruženja, porodica poginulih i nestalih. Vladimir Radojčić iz Udruženja “Srpskih ratnih veterana” podsetio je da je u noći između 31. maja i 1. juna Kikinda raketirana sa četiri bombe, a meta su bili objekti u nekadašnjoj kasarni “Servo Mihalj”.

-Svake godine obeležavamo ovaj dan i sećamo se napada na našu zemlju i stradanja našeg naroda. Poruka koju šaljemo da ovog skupa je da možemo da oprostimo, ali ne smemo da zaboravimo. U noći bombardovanja dobrom odbranom izbegnuta su veća razaranja koja su se mogla desiti. Fizička razaranja posle ovog vremenskog perioda nisu toliko vidljiva, ali su ostala u našim srcima. – rekao je Radojčić.

U kasarni je tokom bombardovanja bilo šest vojnika. Jedna bomba pala je na tadašnji magacin za municiju, a druga na Centar za obuku pasa. Na svu sreću nije bilo žrtava jer su objekti koji su uništeni u bombardovanju bili su prazni. Milan Vejin, predsednik rezervnih vojnih starešina, rezervni major i u vreme bombardovanja kasarne bio je u komandi vojnog odseka Kikinda.

-Jedinice vojnog odseka obezbeđivale su kasarnu. Objekti koji su gađani bili su prazni, a pre rata u njima se nalazila velika količina eksplozivnih sredstava. Jedna od bombi završila je u njivi i pretpostavlja se da je meta bila pruga koja dolazi iz Rumunije i koja vodi prema Beogradu. I u vreme sankcija i bombardovanja u našu zemlju gorivo je stizalo iz susedne zemlje te je cilj bio da se onesposobi dotok goriva. Sreća je da je stražar koji je bio u neposrednoj blizini gađanih objekata skočio u kanal u kom nije bilo vode i tako je ostao nepovređen – priseća se Vejin.

U nekadašnjoj kasarni jutro posle bombardovanja zatečeni su krateri od bombi jer su projektili bili teški između 400 i 600 kilograma. Jedna od bombi, koja nije eksplodirala i dalje se nalazi u njivi sugrađanina Stevice Radulaškog. Kikindu su bombardovali pripadnici španske lovačko-bombarderske eskadrile.

Ovom prilikom Mirjani Lazičić uručena je plaketa povodom Dana sećanja na pognule borce Kikinde i 25-to godišnjicu NATO agresije. Njen ujak Goran Reljin poginuo je kao redovan vojnik. Imao je svega 19 godina.

A.Đ.

Narodno pozorište za jun najavilo šest predstava

Aleksandra Djuran June 1, 2024

Narodno pozorište u Kikindi na svom repretoaru tokom juna odigraće šest predstava.

U utorak, 4. juna je komad „Pa se vidimo u snu“ po tekstu Une Đelošević i Nikole Zavišića koji je i režirser, dok je petak, 7. jun rezervisan za „Savršenog partnera“ po tekstu Mira Gavrana u režiji Tijane Vasić.

„Pidžama za šestoro“ za koju tekst potpisuje Mark Kamoleti i u režiji Olivere Đorđević može se pogledati u utorak, 11. juna. Tri dana kasnije, u petak gledaocima je na raspolaganju predstava „Džepovi puni kamenja“ po tekstu Meri Džons i u režiji Rastislava Ćopića.

Utorak, 18. jun rezervisan je za „Ljubavno pismo“ po tekstu Zorana Bačića i Zlatana Fazlagića, u režiji Dragana Ostojića. Petak, 21. jun pred gledaocima će se još jednom naći „Savršen partner“.

Sve predstave počinju u 20 časova.

Železnički pravac od Beograda ka Kikindi važna regionalna pruga

Aleksandra Djuran June 1, 2024

AD „Infrastruktura železnice Srbije” započela je izgradnju železničkog mosta preko reke Tamiš između Tomaševca i Orlovata, na deonici pruge Pančevo Glavna stanica – Zrenjanin – Kikinda – državna granica. Građevinsku dozvolu za ovaj posao izdao je Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj.Predračunska vrednost ove investicije procenjena je na skoro 10 miliona evra.

Železnički pravac od Beograda ka Kikindi, koji vodi preko planiranog mosta, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture proglasilo je za važnu regionalnu prugu, u koju će se u narednom periodu ulagati značajna sredstva iz domaćih i međunarodnih izvora. U skladu s tim, Vlada Srbije i resorno ministarstvo obezbedili su i sredstva za izgradnju novog mosta.

Novi most premostiće Tamiš slično postojećem, u tri raspona od po oko 40 metara. Dužina mosta biće oko 120 metara, a novog dela pruge 1.235 metara.

Promovisana knjiga pesama Veselina Mandarina „Nisam ti rekao“

Aleksandra Djuran May 31, 2024

Veselin Mandarin (23) predstavio je u Kulturnom centru svoju drugu zbirku poezije pod nazivom „Nisam ti rekao“. U knjizi su se našle pesme koje je napisao kada je imao 15 godina.

-Najviše je pesama sa ljubavnom tematikom, ali ima i rodoljubivih, duhovnih, ali i poezije koja kroz svaki stih mogu da dotaknu čitaoca. Strpljivo sam čekao momenat da ih objavim i moje pesme koje sam pisao kao našle su put do publike – kaže Mandarin.

Veselin pesme piše od svoje dvanaeste godine, te ne čudi što je drugu knjigu objavio vrlo brzo nakon prve.

-Kada čitam rime koje sam sastavljao pre osam godina spoznajem da sam prerano sazreo, a ti stihovi poručuju meni i svima ostalima da nikada ne treba odustajati od svojih snova i težnji. Najvažnije je prepoznati za šta smo predodređeni i negovati to. Ukoliko svako veruje u sebe, kad tad će i okolina prepoznati te vrednosti – dodaje mladi pesnik koji živi i radi u Iđošu.

Inspiracije mu ne manjka i već priprema dve nove knjige.

-U planu je da izdam još jednu zbirku poezije za koju se nadam da će biti izdata do kraja sledeće godine. Uporedo pišem porodični roman u kom svaki mladi čovek može da se pronađe – otkrio je Veselin Mandarin.

I prvu i drugu zbirku pesama izdao je „Banatski kulturni centar“ iz Novog Miloševa, a podršku je dobio i od lokalne samouprave. Članice Gradskog veća Melita Gombar i Valentina Mickovski prisustvovale su književnoj večeri.

-Naš prioritet je da pomognemo mladim i talentovanim sugrađanima, a Veselin je jedan od njih. Jedan je od ambasadora i promotera našeg grada. Od kada se vratio u Iđoš pomaže da se obogati kulturni život u ovom mesti – napomenula je Valentina Mickovski.

Mandarin je član Kluba književnika „Duško Trifunović“ i cilj mu je da promoviše književnost i pisanu reč. Prva knjiga pod nazivom „Večnost je kriva“ prevedena je i na nemački jezik, a nakon što ispromoviše novu zbirku u Srbiji planira da je predstavi publici u Nemačkoj. Nada se da će i ova zbirka biti dostupna Nemcima na njihovom jeziku.

A.Đ.

Rod pšenice niži od prošlogodišnjeg, žetva počela u maju i završiće se polovinom juna

Aleksandra Djuran May 31, 2024

Rod pšenice biće umanjen, a žetva ozimih kultura će biti završena u vreme kada je ranijih godina počinjala, zaključak je tradicionalnog Dana polja ozimih strnina u organizaciji Poljoprivredne stručne službe „Kikinda“. Na oglednom polju poljoprivrednici, stručnjaci, predstavnici semenarskih kuća imali su priliku da vide kako je vremenske (ne) prilike podnela 61 sorta pšenice, od kojih je trećina nova, 14 sorti ječma, četiri sorte tritikalea. Ove godine na oglednom polju uočljiva je jasna razlika koje sorte dobro podnose sušu i nestabilne klimatske uslove.

Iako će prinosi varirati od njive do njive, zaključak je da će za 30 odsto biti niži u odnosu na prošlu godinu. Tako se očekuje da će ječma biti maksimalno do šest tona po hektaru, jer on bolje reaguje na sušu, dok će pšenice biti u proseku tri do četiri tone po hektaru.

-Žetva ječma je počela, a za desetak dana očekuje se da započne ozbiljnije košenje pšenice. Do tada će se žito žnjeti sporadično na parcelama koje su na peskovitom tlu i lošijeg kvaliteta – precizira Zoran Simić, savetodavac PSS.

Pored umanjenog roda, poljoprivrednici se, i ove godine, žale na cenu koja je trenutno od 22 do 23 dinara za kilogram žita ovogodišnjeg roda.

-Još uvek nisam počeo sa žetvom. Očekujem da će prvi otkosi pasti za desetak dana. Pod pšenicom imamo oko 70 jutara i ono što joj je obeležje je da je suva. Kiša je stigla, ali kasno i zrno se nije nalilo. Ne očekujem da prinos bude više od tri tone po jutru, a prošle godine bio je od četiri do pet tona. Cena, o kojoj se trenutno govori je niska. Zbog nižeg prinosa mi smo u gubitku – naveo je poljoprivrednik Kikinde Ivan Jović.

Milan Bogojević iz Novih Kozaraca dodaje da je kiša koja je pala poboljšala stanje na njegovoj parceli.

-I pored toga prinos će biti desetkovan i verovatno će prinos biti do tri po jutru. Cenu još uvek ne znamo, predviđa se da će biti do 23 dinara, a po mojoj proceni minimalna cena koja bi morala biti je 25, 26 dinara za kilogram. Ona bi koliko-toliko pokrila gubitke odnosno ulaganja – saznajemo od Bogojevića.

Lokalna samouprava i ove godine pomaže lokalne poljoprivrednike i ove godine obezbeđeno je 15, 2 miliona dinara za subvencije, rekao je član Gradskog veća Ljuban Sredić koji je prisustvovao ovoj manifestaciji.

-Imamo 18 mera i kod pojedinih su predviđena sredstva skoro utrošena. To pokazuje da je našim poljoprivrednicima značajna podrška grada i novac koji se izdvaja za unapređenje proizvodnje. Cilj je da pomognemo mala i srednja gazdinstva koja će kupiti deo opreme, mehanizacije,plastenike, postaviti sistem za navodnjavanje, osigurati useve i slično. Svake godine sve je više zainteresovanih za konkurs, a mere koje sufinansiramo, donosimo u dogovoru sa proizvođačima – napomenuo je Sredić.

Direktor PSS Mladen Đuran podsetio je da je kikindska jedna od retkih poljoprivrednih službi koji već više od dve decenije u kontinuitetu organizuje Dan polja. Godina je specifična sa toplotnim „udarima“ tokom proleća, tako da će ostati upamćena po tome da su prvi otkosi pali već u maju i da će biti završena u vreme kada je, ranijih godina počinjala zaključio je Đuran.

U kikindskom ataru pod pšenicom je oko 16.000 hektara, ječma ima na oko 2.000, dok je uljana repica zastupljena na oko 3.000 hektara, na uštrb hlebnog zrna koje je ranijih godine bilo zasnovano na većim površinama.

A.Đ.

Šetnja obolelih od multiple skleroze: Svaki korak je pobeda

Aleksandra Djuran May 31, 2024

Povodom Svetskog dana posvećenog obolelima i borbi protiv multiple skleroze na Starom jezeru organizovana je šetnja pod nazivom „Svaki korak je pobeda“. Članovi udruženja Multiple skleroze Kikinda, korisnici Centra za pružanje socijalne zaštite, predstavnici udruženja invalida, građani, rodbina i srednjoškolci podržali su akciju koja je organizovana treći put.

-Šetnja je simbolična i šetamo za one koji to ne mogu. Za sve nas koji bolujemo od multiple skleroze svaki korak je pobeda jer ima dana kada ne možemo da napravimo ni jedan korak. Udruženje ima 53 člana, ali se taj broj, na žalost, konstantno menja s obzirom na to da nam vrlo često dolaze novi članovi. Okupljanja nam puno znače, a naše udruženje jedno je od najaktivnijih na teritoriji grada. Na nama je da se izborimo da budemo vidljivi svakom članu društva – istakla je Brankica Miškov, predsednica udruženja.

Skupu je prisustvovala i predsednica Društva multiple skleroze Vojvodine Zorana Budak.

-Tu sam da podržim ovu manifestaciju i čast mi je zadovoljstvo što sam deo nje. Svake godine ova akcija je sve kvalitetnija, zahvaljujući predstavnicima kikindskog udruženja. U našem sastavu ono je najmlađe, ali najbolje radi. Pomažu ne samo obolelima od multiple skleroze nego i svim ostalim invalidima – navela je Zorana Budak.

Ovom prilikom simbolično su pušteni narandžasti baloni u znak podrške obolelima.

Multipla skleroza je hronična neurološka autoimuna bolest koja se dva puta češće javlja kod žena nego kod muškaraca. Broj obolelih u Srbiji je u porastu, i trenutno oko 9.000 pacijenata živi sa multipla sklerozom. Najčešće se javlja između 20-te i 40-te godine života. Praktično se javljaju smetnje vida, slabost ekstremiteta, hoda, gutanja. Čest pratilac multiple skleroze je depresija,tremor, spazam, nevoljni pokreti te treba imati stalnu empatiju za potrebe i patnje ovih ljudi. Ono što je važno jeste da više od polovine bolesnika sa ovom dijagnozom dobija dobru i efikasnu terapiju.

A.Đ.

Sve spremno za lokalne izbore: U nedelju na birališta

Aleksandra Djuran May 31, 2024

U nedelju, 2. juna, u 89 gradova i opština u Srbiji biće održani lokalni izbori. Kako saznajemo u Gradskoj izbornoj komisiji, na dan 27.maja, na teritoriji Grada Kikinde ukupno je 46.880 upisanih birača.

-U odnosu na prethodne lokalne izbore, koji su održani 21. juna, kada je bilo upisano 48.911, imamo manje 2.031 upisanog birača. Odlukom o određivanju biračkih mesta za glasanje na izborima raspisanim za odbornike Skupštine grada Kikinde, u gradu i devet sela, imamo 60 biračkih mesta. Od tog broja 35 je u gradu, a 25 na selima – istakao je predsednik Gradske izborne komisije Petar Žigić.

Naš sagovornik podseća da Zakon dozvoljava mogućnost da birač glasa van biračkog mesta usled teške bolesti, starosti ili invaliditeta. Shodno navedenom, glasanje van biračkog mesta nije dozvoljeno licima koja zbog prirode posla, koji obavljaju, nisu u mogućnosti da u vreme dok je biračko mesto otvoreno obave glasanje. Zakonom je propisano, da birač koji nije u mogućnosti da glasa na biračkom mestu, a želi da obavi svoju građansku dužnost, može da obavesti izbornu komisiju najranije 72 časa pre dana glasanja, a najkasnije do 11 časova na dan glasanja, odnosno birački odbor na dan glasanja, kako bi komisija izašla na teren. Broj telefona za ovu namenu je 064/868-83-67.

Pozivi za glasanje su poslati svima i već su stigli na adrese. Ko nije dobio poziv, a upisan je u birački spisak na biračko meto može da dođe sa važećim ličnom kartom ili pasošem.

Gradska izborna komisija izdala je ovlašćenje stranim posmatračima, kojim se ovlašćuju posmatrači Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE/ODIHR) Election Observation Mission to Serbia, da prate rad organa za sprovođenje izbora za odbornike Skupštine grada Kikinde.

A.Đ.

Talentovani osnovci i srednjoškolci, članovi Regionalnog centra, osvojli 21 republičku nagradu

Aleksandra Djuran May 30, 2024

Na 66. Državnom takmičenju talenata za osnovne škole u Pančevu i za srednje škole u Čačku 13 polaznika Regionalnog centra za talente „Dušan Vasiljev“ osvojilo je 21 republičku nagradu. Lena Davidović, učenica sedmog razreda OŠ „Žarko Zrenjanin“ osvojila je prvo mesto iz fizike i prvu nagrada za najbolji naučno-istraživački rad iz fizike u državi. Jovana Karić, učenica osmog razreda OŠ „Sveti Sava“ druga je iz istog predmeta. Vladimir Bosančić, učenik osmog razreda OŠ „Žarko Zrenjanin“ osvojio je takođe drugo mesto i treću nagradu za najbolji naučno- istraživački rad iz srpskog jezika u državi.

Milica Savković maturantkinja Gimnazije „Dušan Vasiljev“ iz psihologije je dobila prvu nagradu za najbolji naučno-istraživački rad u državi. Bogdan Zavišin, učenik druge godine, Gimnazije „Dušan Vasiljev“ prvi je iz istorije, a drugu nagradu osvojio je za najbolji naučno-istraživački rad. Ana Stojković maturantkinja Gimnazije druga je u republici iz psihologije, a prvu nagradu osvojio je njen naučno- istraživački rad. Svetlana Ćulafić, učenica treće godine Gimnazije „Dušan Vasiljev“ druga je iz istorije, Emilija Reljin, takođe učenica treće godine Gimnazije osvojila je drugo mesto i treću nagradu za najbolji naučno-istraživački rad. Lea Kalember, maturantkinja SSŠ „Miloš Crnjanski“ zauzela je treće mesto, a dobila je i prvu nagradu za najbolji naučno-istraživački rad iz biologije . Dunja Bjelić, učenica treće godine Gimnazije „Dušan Vasiljev“ zauzela je treće mesto i ima i treću nagrada za najbolji naučno-istraživački rad iz psihologije . Tatjana Isakov, učenica četvrtog razreda SSŠ „Miloš Crnjanski“ takmičenje iz biologije završila je na trećem mestu dok je dobila i drugu nagradu za najbolji naučno-istraživački rad iz biologije . Ksenija Stefanović, učenica treće godine Gimnazije „Dušan Vasiljev“ osvojila je drugu nagradu za najbolji naučno-istraživački rad iz fizike.

Polaznici kikindskog RCT „Dušan Vasiljev“ ove godine osvojili su sedam nagrada više nego prethodne godine čime je ova generacija postigla rekord Centra. Pošto se takmičenja talenata održavaju pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i nalaze se u kalendaru takmičenja, Svetlana Ćulafić, Emilija Reljin, Dunja Bjelić, Lea Kalember, Vuk Jakić, Ana Stojković i Tatjana Isakov biće oslobođeni polaganja prijemnog ispita za fakultete iz istorije, književnosti, psihologije i biologije.

Javna prezentacija nagrađenih radova biće održana u toku naredne nedelju u dvorištu Narodne biblioteke „Jovan Popović“.