Aleksandra Djuran

Веселин Мандарин (23) представио је у Културном центру своју другу збирку поезије под називом „Нисам ти рекао“. У књизи  су се нашле песме које је написао када је имао 15 година.

-Највише је  песама са љубавном тематиком, али има и родољубивих, духовних, али и поезије која кроз сваки стих могу да дотакну читаоца. Стрпљиво сам чекао моменат да их објавим и моје песме које сам писао као нашле су пут до публике – каже Мандарин.

Веселин песме пише од своје дванаесте године, те не чуди што је другу књигу објавио врло брзо након прве.

-Када читам риме које сам састављао пре осам година спознајем да сам прерано сазрео, а ти стихови поручују мени и свима осталима да никада не треба одустајати од својих снова и тежњи. Најважније је препознати за шта смо предодређени и неговати то. Уколико свако верује у себе, кад тад ће и околина препознати те вредности – додаје млади песник који живи и ради у Иђошу.

Инспирације му не мањка и већ припрема две нове књиге.

-У плану је да издам још једну збирку поезије за коју се надам да ће бити издата до краја следеће године. Упоредо пишем породични роман у ком сваки млади човек може да се пронађе – открио је Веселин Мандарин.

И прву и другу збирку песама издао је „Банатски културни центар“ из Новог Милошева, а подршку је добио и од локалне самоуправе. Чланице Градског већа Мелита Гомбар и Валентина Мицковски присуствовале су књижевној вечери.

-Наш приоритет је да помогнемо младим и талентованим суграђанима, а Веселин је један од њих. Један је од амбасадора и промотера нашег града. Од када се вратио у Иђош помаже да се обогати културни живот у овом мести – напоменула је Валентина Мицковски.

Мандарин је члан Клуба књижевника „Душко Трифуновић“ и циљ му је да промовише књижевност и писану реч. Прва књига под називом „Вечност је крива“ преведена је и на немачки језик, а након што испромовише нову збирку у Србији планира да је представи публици у Немачкој. Нада се да ће и ова збирка бити доступна Немцима на њиховом језику.

А.Ђ.

dan-polja-strnine-(6)

Род пшенице биће умањен, а жетва озимих култура ће бити завршена у време када је ранијих година почињала, закључак је традиционалног Дана поља озимих стрнина у организацији Пољопривредне стручне службе „Кикинда“. На огледном пољу пољопривредници, стручњаци, представници семенарских кућа имали су прилику да виде како је временске (не) прилике поднела 61 сорта пшенице, од којих је трећина нова, 14 сорти јечма, четири сорте тритикалеа. Ове године на огледном пољу уочљива је јасна разлика које сорте добро подносе сушу и нестабилне климатске услове.

Иако ће приноси варирати од њиве до њиве, закључак је да ће за 30 одсто бити нижи у односу на прошлу годину. Тако се очекује да ће јечма бити максимално до шест тона по хектару, јер он боље реагује на сушу, док ће пшенице бити у просеку три до четири тоне по хектару.

-Жетва јечма је почела, а за десетак дана очекује се да започне озбиљније кошење пшенице. До тада ће се жито жњети спорадично на парцелама које су на песковитом тлу и лошијег квалитета – прецизира Зоран Симић, саветодавац ПСС.

Поред умањеног рода, пољопривредници се, и ове године, жале на цену која је тренутно од 22 до 23 динара за килограм жита овогодишњег рода.

-Још увек нисам почео са жетвом. Очекујем да ће први откоси пасти за десетак дана. Под пшеницом имамо око 70 јутара и оно што јој је обележје је да је сува. Киша је стигла, али касно и зрно се није налило. Не очекујем да принос буде више од три тоне по јутру, а прошле године био је од четири до пет тона. Цена, о којој се тренутно говори је ниска. Због нижег приноса ми смо у губитку – навео је пољопривредник Кикинде Иван Јовић.

Милан Богојевић из Нових Козараца додаје да је киша која је пала побољшала стање на његовој парцели.

-И поред тога принос ће бити десеткован и вероватно ће принос бити до три по јутру. Цену још увек не знамо, предвиђа се да ће бити до 23 динара, а по мојој процени минимална цена која би морала бити је 25, 26 динара за килограм. Она би колико-толико покрила губитке односно улагања – сазнајемо од Богојевића.

Локална самоуправа и ове године помаже локалне пољопривреднике и ове године обезбеђено је 15, 2 милиона динара за субвенције, рекао је члан Градског већа Љубан Средић који је присуствовао овој манифестацији.

-Имамо 18 мера и код појединих су предвиђена средства скоро утрошена. То показује да је нашим пољопривредницима значајна подршка града и новац који се издваја за унапређење производње. Циљ је да помогнемо мала и средња газдинства која ће купити део опреме, механизације,пластенике, поставити систем за наводњавање, осигурати усеве и слично. Сваке године све је више заинтересованих за конкурс, а мере које суфинансирамо, доносимо у договору са произвођачима – напоменуо је Средић.

Директор ПСС Младен Ђуран подсетио је да је кикиндска једна од ретких пољопривредних служби који већ више од две деценије у континуитету организује Дан поља. Година је специфична са топлотним „ударима“ током пролећа, тако да ће остати упамћена по томе да су први откоси пали већ у мају и да ће бити завршена у време када је, ранијих година почињала  закључио је Ђуран.

У кикиндском атару под пшеницом је око 16.000 хектара, јечма има на око 2.000, док је уљана репица заступљена на око 3.000 хектара, на уштрб хлебног зрна које је ранијих године било засновано на већим површинама.

А.Ђ.

 

 

 

 

setnja-multipla-(8)

Поводом Светског дана посвећеног оболелима и борби против мултипле склерозе на Старом језеру организована је шетња под називом „Сваки корак је победа“.  Чланови удружења Мултипле склерозе Кикинда, корисници Центра за пружање социјалне заштите, представници удружења инвалида, грађани, родбина и средњошколци подржали су акцију која је организована трећи пут.

-Шетња је симболична и шетамо за оне који то не могу. За све нас који болујемо од мултипле склерозе сваки корак је победа јер има дана када не можемо да направимо ни један корак. Удружење има 53 члана, али се тај број, на жалост, константно мења с обзиром на то да нам врло често долазе нови чланови. Окупљања нам пуно значе, а наше удружење једно је од најактивнијих на територији града. На нама је да се изборимо да будемо видљиви сваком члану друштва  – истакла је Бранкица Мишков, председница удружења.

Скупу је присуствовала и председница Друштва мултипле склерозе Војводине Зорана Будак.

-Ту сам да подржим ову манифестацију и част ми је задовољство што сам део ње. Сваке године ова акција је све квалитетнија, захваљујући представницима кикиндског удружења. У нашем саставу оно је најмлађе, али најбоље ради. Помажу не само оболелима од мултипле склерозе него и свим осталим инвалидима – навела је Зорана Будак.

Овом приликом симболично су пуштени наранџасти балони у знак подршке оболелима.

Мултипла склероза је хронична неуролошка аутоимуна болест која се два пута чешће јавља код жена него код мушкараца. Број оболелих у Србији је у порасту, и тренутно око 9.000 пацијената живи са мултипла склерозом. Најчешће се јавља између 20-те и 40-те године живота. Практично се јављају сметње вида, слабост екстремитета, хода, гутања. Чест пратилац мултипле склерозе је депресија,тремор, спазам, невољни покрети те треба имати сталну емпатију за потребе и патње ових људи. Оно што је важно јесте да више од половине болесника са овом дијагнозом добија добру и ефикасну терапију.

А.Ђ.

У недељу, 2. јуна, у 89 градова и општина у Србији биће одржани локални избори. Како сазнајемо у Градској изборној комисији, на дан 27.маја, на територији Града Кикинде укупно је 46.880 уписаних бирача.

-У односу на претходне локалне изборе, који су одржани 21. јуна, када је било уписано 48.911, имамо мање 2.031 уписаног бирача. Одлуком о одређивању бирачких места за гласање на изборима расписаним за одборнике Скупштине града Кикинде, у граду и девет села, имамо 60 бирачких места. Од тог броја 35 је у граду, а 25 на селима – истакао је председник Градске изборне комисије Петар Жигић.

Наш саговорник подсећа да Закон дозвољава могућност да бирач гласа ван бирачког места услед тешке болести, старости или инвалидитета. Сходно наведеном, гласање ван бирачког места није дозвољено лицима која због природе посла, који обављају, нису у могућности да у време док је бирачко место отворено обаве гласање. Законом је прописано, да бирач који није у могућности да гласа на бирачком месту, а жели да обави своју грађанску дужност, може да обавести изборну комисију најраније 72 часа пре дана гласања, а најкасније до 11 часова на дан гласања, односно бирачки одбор на дан гласања, како би комисија изашла на терен. Број телефона  за ову намену је 064/868-83-67.

Позиви за гласање су послати свима и већ су стигли на адресе. Ко није добио позив, а уписан је у бирачки списак на бирачко мето може да дође са важећим личном картом или пасошем.

Градска изборна комисија издала је овлашћење страним посматрачима, којим се овлашћују посматрачи Канцеларије за демократске институције и људска права Организације за европску безбедност и сарадњу (OSCE/ODIHR) Election Observation Mission to Serbia, да  прате рад органа за спровођење избора за одборнике Скупштине града Кикинде.

A.Ђ.

 

На 66. Државном такмичењу талената за основне школе у Панчеву и за средње школе у Чачку 13 полазника Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев“ освојило је 21 републичку награду. Лена Давидовић, ученица седмог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“ освојила је прво место из физике и прву награда за најбољи научно-истраживачки рад из физике у држави. Јована Карић, ученица осмог разреда ОШ „Свети Сава“  друга је из истог предмета. Владимир Босанчић, ученик осмог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“  освојио је такође друго место и трећу награду за најбољи научно- истраживачки рад из српског језика у држави.

 

Милица Савковић матуранткиња Гимназије „Душан Васиљев“  из психологије је добила прву награду за најбољи научно-истраживачки рад у држави. Богдан Завишин, ученик друге године, Гимназије „Душан Васиљев“ први је из историје, а другу награду освојио је за најбољи научно-истраживачки рад. Ана Стојковић матуранткиња Гимназије друга је у републици из психологије, а  прву награду освојио је њен научно- истраживачки рад. Светлана Ћулафић, ученица треће године Гимназије „Душан Васиљев“ друга је из историје, Емилија Рељин, такође ученица треће године Гимназије освојила је друго место и трећу награду за најбољи научно-истраживачки рад. Леа Калембер, матуранткиња ССШ „Милош Црњански“ заузела је треће место, а добила је и прву награду за најбољи научно-истраживачки рад из биологије . Дуња Бјелић, ученица треће године Гимназије „Душан Васиљев“ заузела је треће место и има и трећу награда за најбољи научно-истраживачки рад из психологије . Татјана Исаков, ученица четвртог разреда ССШ „Милош Црњански“  такмичење из биологије завршила је на трећем месту док је добила и другу награду за најбољи научно-истраживачки рад из биологије . Ксенија Стефановић, ученица треће године Гимназиjе „Душан Васиљев“ освојила је другу награду за најбољи научно-истраживачки рад из физике.

Полазници кикиндског РЦТ „Душан Васиљев“ ове године освојили су седам награда више него претходне године чиме је ова генерација постигла рекорд Центра. Пошто се такмичења талената одржавају под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја, и налазе се у календару такмичења, Светлана Ћулафић, Емилија Рељин, Дуња Бјелић, Леа Калембер, Вук Јакић, Ана Стојковић и Татјана Исаков биће ослобођени полагања пријемног испита за факултете из историје, књижевности, психологије и биологије.

Јавна презентација награђених радова биће одржана у току наредне недељу у дворишту Народне библиотеке „Јован Поповић“.

gusle-bugarska-(1)

Чланови млађег дечијег извођачког фолклорног ансамбл Академског друштва за неговање музике „Гусле“, чији је уметнички руководилац Драгослав Танацков, од 25. до 28. маја учествовали су на на 25. Дечјем фестивалу фолклора „Пријатељство без граница“.. На манифестацији међународног карактера, одржаном у бугарском граду Сливену, тридесетак малишана на најбољи начин представило је Србију и Кикинду.

-Фестивал није такмичарског карактера него му је циљ, како и сам назив каже, да се деца окупе, друже, али и да упознају културу и традицију других народа. Наши фолклорци са играма из Баната и Груже, али и млађа певачка група, имали су три запажена наступа и од публике, али и од осталих учесника – сазнајемо од уметничког руководиоца Игора Попова.

Манифестација је окупила велики број извођача из 17 ансамбала из Пољске, Словачке, Румуније, Босне и Херцеговине, Србије и домаћина Бугарске. За све учеснике су организоване радионице током којих су се  представљале музичке културе земаља из којих долазе.

-Ово је била прилика да се договори даља сарадња, тако да се надамо да ће нас наши домаћини, који су нам већ упутили позив за наредну годину, посетити. Како смо се овом приликом спријатељили са групом из Босанске Градишке, разматрали смо иницијативу која је потекла од деце, да ми будемо њихови, а они наши гости – рекао је Попов.

У кикиндском друштву увелико се припремају за други „Мали матурантски плес“ који ће бити одржан 6. јуна и 11.30 сати у хали СЦ „Језеро“. Учествоваће деца четвртих разреда шест градских основних школа у којима је читаве школске године организована школа фолклора и чланови „Гусала“.

А.Ђ.

 

 

ivan-predin

Иван Предин, повереник и председник омладинске организације Градског одбора Српске странке Заветници пред изборе поручио је својим суграђанима:

-Српска странка Заветници је активни део будуће победничке коалиције и листе ” Александар Вучић – Кикинда сутра”, која се налази под редним бројем 1. Ми позивамо чланство и симпатизере Заветника да изађу на изборе 2. јуна и да гласају баш за ту једину опцију, која нуди омладини перспективу. Заветници имају мотив да Кикинђани остану своји на своме у Кикинди и да овде граде своју будућност, а политички авантуризам, који нуди пробриселска опозиција нама је бесмислен. С једне стране смо ми којима је у срцу Србија и Кикинда, а с друге стране су неозбиљни политиканти. Политика није игра, већ одговорност, што је наша председница Милица Ђурђевић Стаменковски показала преузимањем одговорности за врло важно Министарство за бригу о породици и демографији и после избора очекујемо посету нашем граду – истакао је Предин.

 

 

zito-1-(1)

Традиционални Дан поља озимих стрнина у организацији Пољопривредне стручне службе биће одржан у петак у 10 сати на огледном пољу код фарме музних крава на путу Кикинда – Банатска Топола.

Из ПСС-а позивају пољопривреднике да им се придруже јер је ретка година када се на огледном пољу може видети које сорте стрнина су отпорне на сушу, а које не. Ово је прилика да се погледају њиве под пшеницом, јечмом, тритикалом и ражи, као и да се чују савети стручњака.

selakovic-(14)

Министар културе Никола Селаковић у оквиру посете Кикинди потписао је уговоре о конкурсном финансирању са Народним музејем и Центром за ликовну и примењену уметност „Тера“, а обишао је и Културни центар за који је поменуто министарство издвојило средства за радове. Заједно са градоначелником Николом Лукачем, чланицом Градског већа Валентином Мицковски, начелником Севернобанатског управног округа Мирославом Дучићем и директорима Лидијом Милашиновић, Александром Липовановим и Марком Марковљевим, министар Селаковић је разговарао о будућој сарадњи.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

-Уговори су вредни 7,3 милиона динара, али то није све што ћемо у овој години финансирати у Кикинди. Народном музеју одобрено је укупно шест, а „Тери“ 4,5 милиона динара. Од 2021. до 2024. за Кикинду је, из свих конкурсних линија, обезбеђен 81 милион динара за 67 пројеката и та подршка биће настављена и у будућности. Преко конкурса „Градови у фокусу“ ваш град је, нарочито пројектима Културног центра, био стални и лојални партнер нашем министарству. У истом периоду кроз самосталне и заједничке пројекте са министарством Кикинда је издвојила још 107 милиона динара. Када се све сабере то је близу 200 милиона динара који су утрошени за културу – истакао је министар Никола Селаковић.

Титула Националне престонице културе, за коју се град оправдано нада да ће је понети 2027. године, доноси многобројне погодности нашој средини. Питали смо министра зашто је за Србију важно да Кикинда то и постане.

-Било би важно јер ће омогућити да се Србија упозна са богатом културно-историјском баштином овог краја наше државе. Оживело би пуно тога у граду, а Кикинда би у свој својој пуноћи показала читавој земљи шта нуди. Нарочито је значајно за места која се налазе на граници јер тада могу да привуку много више људи. Ако Кикинда  постане престоница културе 2027. то ће бити обострано корисно јер се тада одржава специјализована Светска изложба „Експо“ и државу ће посетити око три милиона људи од којих ће велики број пожелети да дође у Кикинду која ће богатим обичајима приказати оно најбоље што има – одговорио је Селаковић.

Градоначелник Никола Лукач изразио је задовољство посетом министра Селаковића и захвалио се на помоћи.

-Све што смо урадили даје нам кредибилитет да конкуришемо амо и постанемо Национална престоница културе 2027. Подршка коју имамо од Министарства културе је значајна и сигуран сам да ће је све институције искористити на прави начин и помоћи да капацитете града подигнемо на виши ниво – навео је Лукач.

Министру Селаковићу уручен је лого пројекта „Јаки“ који јача културне капацитете града и том приликом напоменуо је помоћ коју је пружила сада председница Покрајинске владе, доскорашња министарка културе Маја Гојковић, али и залагање народног посланика Миленка Јованова који се труде да увек и на сваком месту на најбољи начин промовишу Кикинду.

Народни музеј средствима Министарства културе реализоваће пет, а „Тера“ четири пројекта .

А.Ђ.

LUKAC-DEPONIJAa

У Иђошу је у току чишћење дивље депоније, а у Банатском Великом Селу овај посао је завршен. За поменуте радове издвојено је више од седам милиона динара од чега је Министарство заштите животне средине определило четири, а град више од три милиона динара. Како посао напредује на лицу места уверили су се градоначелник Никола Лукач, члан Градског већа Небојша Јованов, директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Мирослава Наранчић и представници Савета МЗ Иђош и Банатско Велико Село.

 

-Крајем прошле године очишћене су дивље депоније у Сајану, Руском Селу и Новим Козарцима. Годинама уназад локална самоуправа и надлежни покрајински и републички органи обезбеђују средства за уређење депонија и приступних путева ка њима, што је један од сегмената управљања отпадом. Читаву деценију радимо на едукацији најмлађих и већ сада имамо резултате о одлагању отпада код деце, али и најстаријих суграђана. Трудимо се да код свих узраста искоренимо лоше навике, да комунални отпад не заврши на дивљим депонијама и да их буде што мање – рекла је Мирослава Наранчић.

Горан Станчул, члан Савета МЗ Иђош додао је да су проблем депоније апострофирали мештани.

 

-На депонији је одлаган комунални отпад, шут, али и сво друго смеће. Позвао бих Иђошане да воде рачуна, како не би опет дошли у ситуацију да се значајан новац издваја за уклањање депоније, него би могли да га утрошимо за инвестиције у селу – казао је Станчул

Председница Савета МЗ Банатско Велико Село Мира Пећанац упутила је исти апел .

-Сви знамо колико је новца потребно да се депонија очисти и на нама је да будемо савесни. До депоније се стиже путем кроз економију „Делта аграра“ који је такође био затрпан смећем. Молим моје мештане да то не раде јер постоји могућност да се због таквог понашања забрани пролаз до депоније која ће на јесен добрим делом бити пошумљена – прецизирала је Мира Пећанац.

Посао уклањања депонија поверен је ЈП „Кикинда“, а на тендеру је за извођача радова изабрана фирма „Еко градња“ из Зрењанина.

-Чишћење депонија требало би да се заврши средином следеће недеље. Са иђошке депоније биће однета велика количина смећа, јер је после 12 година ово прво значајније чишћење. Апелујем на све да се домаћински односе према јавним површинама и да чувају животну околину – истакао је Чедо Гверо.

У току је и акција прикупљања кабастог отпада у граду и селима, тако да сви имају могућност да у контејнере одложе све оно што би завршило на дивљим депонијама. Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине крајем месеца доделиће граду 580 нових канти од 120 литара и 40 контејнера запремине 1,1 кубика за одлагање отпада.

А.Ђ.