Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Radovi na Reformatskoj crkvi u Kikindi: Obnavlja se toranj izgrađen 1912. godine

Aleksandra Djuran March 16, 2025

Reformatska crkva u Kikindi osnovana je davne 1878. godine. Sama crkva u Dositejevoj ulici izgrađena je 1912. godine, a godinu dana kasnije arhitekta Ede Mađar iz Segedina projektovao je Molitveni dom. Vrh tornja, koji se već već nekoliko meseci obnavlja, sedamdesetih godina prošlog veka morao je da se demontira jer je bio visoke 29 metara i 70 centimetara, saznajemo od sveštenika Čabe Kovača.

-U Kikindi postoji desetak vernika reformatske veroispovesti i bogosluženja se obavljaju pored crkve u Molitvenom domu. Toranj je predstavljao bezbednosni rizik s obzirom na to da je zub vremena učinio svoje. Osim toga i vernici, iako ih je malo, izrazili su želju da se on obnovi – saznajemo od sveštenika Kovača.

Crkva se koristi se jednom godišnje.

-Radove finansira sama crkva. Imamo zemlju koju izdajemo i sav prihod se troši na funkcionisanje crkve. Pored je i Parohijski dom u kom su nekada živeli sveštenici. On je u veoma lošem stanju, a kako je pod zaštitom Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Subotice, za njegovu sanaciju potrebna su znatna sredstva. Sama zgrada u kojoj je crkva je u dobrom stanju – kaže naš sagovornik.

Kikindska Reformatska crkva nakon osnivanja funkcionisala je pri Evangelističkoj crkvi, a potom i u okviru Gimnazije. Nekada je bila škola s obzirom na to da se nakon četiri razreda osnovne išlo osam godina u Gimnaziju.

-Crkva nema naziv. Iz Biblije, po apostolu Pavlu, shvatamo da je mesto bogosluženja ono na kom se sakupe vernici. Crkva je samo objekat u kom se okupljamo. Zgrada kao zgrada, odnosno crkva Božija nema drugu funkciju – pojasnio je sveštenik Čaba Kovač.

Zgrada i sva imovina u koje potpada i 67 jutara zemlje nacionalizovano je 1952. godine. Iako je sve vraćeno restitucijom, nikada se zajednica nije oporavila od pomenutih promena. Crkva je izgrađena u transilvanijsko-secesionističkom stilu. U unutrašnjosti nema ikona, kipova ili slika jer propovedaju pismenost i čitanje Biblije, a ne da se od slika stvaraju priče.

META LOPOVA

Crkva je tokom godina često bila na meti lopova i provalnika. Provalnici su najčešće ulazili u Parohijski dom. Pre 18 godina ukradene su stare knjige i sakralno obredno posuđe. Poznat je i slučaj kada je 2008. godine ciglama oštećena vrata i kada su razbijeni prozori na parohijskoj zgradi.

A.Đ.

U pozorištu „Lane“ komad „Medvedova ženidba“

Aleksandra Djuran March 16, 2025

U pozorištu „Lane“ večeras od 17 sati na repertoaru je predstava „Medvedova ženidba“.

Komad za decu i odrasle po tekstu Desanke Maksimović, adaptirala je i režirala Gordana Rauški.

Danas je Svetski dan prava potrošača: Tema ove godine „Fer digitalne finansije“

Aleksandra Djuran March 16, 2025

Svetski Dan prava potrošača obeležava se danas, 15. marta. Cilj kampanje jeste informisanje građana i jačanje njihove svesti o pravima u ovoj oblasti sigurnost i tačne informacije o proizvodima prilikom kupovine, kvalitetne usluge, reklamacije i korektan odnos proizvođača i trgovaca prema kupcima.

Svetski dan potrošača ustanovljen je odlukom Ujedinjenih nacija (UN) i prvi put počeo da se obeležava 1983, a svake godine ima neku posebnu temu. Ove godine tema je „Fer digitalne finansije“, a cilj je da se pokrene razgovor o digitalnim finansijama, navodi se na sajtu Potrošačke internacionale.

Prava koja potrošači imaju su:

-ukoliko je roba koju su su potrošači kupili neispravna, imaju prava da je reklamiraju, a da dobiju drugu robu, da se popravi ili da im trgovac vrati celokupni iznos.

-potrošači moraju da imaju na raspolaganju bezbednu hranu i da deklaracija navodi sve sastojke koje hrana sadrži, kao i datum isteka roka.

-cene roba i usluga moraju biti jasno istaknute i razumljive svim potrošačima, a ukoliko se potpisuje ugovor – on ne sme da sadrži odricanje od bilo kog potrošačkog prava.

-zakonom je zabranjeno obmanjujuće poslovanje – ako vam neko daje besplatno neku robu, a pritom traži da platite. Zakon omogućava i da odbijete robu koju niste naručili a stigne vam na adresu.

-kada je u pitanju prodaja „od vrata do vrata“, potrošač se može predomisliti u roku od dve nedelje i otkazati robu ili uslugu.

-zakon o zaštiti potrošača uređuje i turističke usluge, pa ako turistička agencija ne pruži uslove iz ugovora – potrošač ima prava da traži i druge odgovarajuće usluge bez dodatnih troškova.

Život sa mišićnom distrofijom: Branislav Zrnić uz jaku volju niže životne uspehe

Aleksandra Djuran March 15, 2025

Branislav Zrnić (45) od kada zna za sebe živi sa retkom bolešću. Mišićna distrofija je urođena, ne napredujuća bolest i kako kaže zahvaljujući jakoj volji i pomoći porodice, prijatelja, lokalne samouprave i države on živi kao i svi drugi.

-Do sada sam imao devet operacija i zahvaljujući njima moje zdravstveno stanje se poboljšalo. Da nije bilo korektivnih operacija došao bih u situaciju da ne mogu da hodam i da se nađem u kolicima. Operacije oba stopala, lakta i šaka su obavljene u Njujorku, Nemačkoj i u Novom Sadu. Neophodne su konstantne medicinske terapije i sredstva da bi se moje stanje održavalo. Svakog dana se lečim. Oko 30.000 dinara mesečno potrebno mi je za rehabilitaciju koju ne pokriva zdravstveno osiguranje – saznajemo od Zrnića.

Odlučujuća je bila osnovna škola, gde su ga svi drugovi iz razreda maksimalno podržavali i gde je, kako kaže, shvatio da mora da se bori i izbori za sebe. Bolest ga nije sprečila da normalno živi, radi i veliki deo života posveti sportu.
-Bio sam dugogodišnji predsednik ženskog rukometnog kluba „Kikinda“, kao i sekretar u Mokrinu. Od 17 godina provedenih u sportu 12 sam bio sekretar muškog rukometnog kluba „Crvena zvezda“. Mnogi ne znaju da sam i dalje aktivan u sportu, u košarkaškom klubu „Crvena zvezda“ iz Beograda sam član Skupštine već dva mandata. Ovaj klub je najuspešniji od svih u ovom delu Evrope i biti deo najvišeg organa kluba je čast i ponos. Predsednik kluba je Nebojša Čović i on me je lično pozvao da budem deo upravljačkog tela – istakao je naš sagovornik.

Već 16 godina Zrnić je zaposle u filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u Kikindi u kojoj sam posao dobio preko konkursa za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

-Moj najveći uspeh je upravo moja porodica. Životni uspeh mi je moja četvorogodišnja ćerkica – naveo je Zrnić.

Njegov život je svakodnevna borba. Ima padova i uspona, ali istrajava u tome.

-Ministarstvo za brigu o porodici i deci od prošle godine pomaže osobama sa retkim bolestima i moja ideja je da osnujemo društvo u kojem će biti osobe sa retkim bolestima sa teritorije Severnobanatskog okruga. U severnom Banatu nas ima dvadesetak i želja mi je da se okupimo u organizaciji. Želja mi je bila da to bude baš 28. februara, Svetski dan osoba sa retkim bolestima, ali to će biti vrlo brzo – napomenuo je Branislav.

Grad Kikinda pomogla je Zrniću kada je odlazio na operacije, a značajna je i podrška u osnivanju organizacije koja će okupiti osobe sa retkim bolestima.

A.Đ.

Nova mera podrške poljoprivrednicima: Do novog traktora i objekata uz pomoć Vlade Srbije

Aleksandra Djuran March 15, 2025

Vlada Srbije donela je Uredbu o izmenama Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2025. godini, kojom je predviđena nova mera podrške poljoprivrednim proizvođačima u vidu investicija za nabavku novog traktora u iznosu od 500.000.000 dinara i investicija u izgradnju i opremanje objekata u iznosu od 500.000.000 dinara.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović naglasio je da ova mera govori u prilog tome da je država Srbija čvrsto opredeljena da bude stabilan i siguran partner poljoprivrednicima i pomogne im da unaprede svoju proizvodnju, jer je, prema njegovim rečima, svaki uspeh jednog domaćeg proizvođača istovremeno uspeh cele države.

Ukazavši na to da je inicijativa za donošenje nove mere potekla lično od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, sa posebnim ciljem da se pospeši stočarska proizvodnja u Srbiji, Martinović je naveo da je ovo samo korak napred ka većim ulaganjima u stočarstvo u budućnosti.

Dodao je da su afirmativne mere koje su sprovedene u proteklom periodu već dale rezultate i dovele do rasta proizvodnje i značajnog povećanja broja grla, a očekuje se da će nova mera, u okviru koje će uskoro biti raspisani javni pozivi, doprineti daljem razvoju ove grane poljoprivrede, navedeno je u saopštenju ministarstva poljoprivrede.

Od danas moguća prijava za subvencionisane kredite za stanove

Aleksandra Djuran March 15, 2025

Mladi u Srbiji stari između 20 i 35 godina od danas u poslovnim bankama mogu da se prijave za subvencionisane kredite za stanove.

To će moći da urade u Poštanskoj štedionici, kao i u Banci Intezi. Najverovatnije će to biti moguće i u NLB Komercijalnoj banci.

Predviđen je maksimalni iznos kredita od 100.000 evra, minimalno učešće korisnika stambenog kredita je jedan odsto od vrednosti nepokretnosti, a na zahtev korisnika kredita učešće može biti i veće. Za ove kredite mogu konkurisati osobe starosti od 20 do 35 godina, koje kupuju svoju prvu nekretninu. Država subvencioniše deo kamatne stope i garantuje 40 odsto iznosa kredita u prvih deset godina otplate. Kamata u prvih šest godina iznosi 1,5 odsto, zahvaljujući državnoj subvenciji od dva procentna poena.

Maksimalna vrednost kredita koja je pokrivena ovim programom je 100.000 evra i ne postoji ograničenje kada je visina kredita u pitanju, ali što se tiče države, 100.000 evra je pod ovim povoljnim uslovima, ostalo se uzima pod tržišnim kriterijumima.

Period otplate kredita je do 40 godina, a najviše do 70 godina života. Obaveza banke je godinu dana grejs period i jedan odsto učešće. Prve godine je fiksna kamatna stopa 3,5 odsto, od kojih država plaća dva odsto, a korisnik kredita 1,5 procenata. Od druge do pete godine, fiksna kamatna stopa je 3,5 odsto, uz istu subvenciju države. Od šeste godine, kamatna stopa je tromesečni, odnosno šestomesečni euribor, plus dva odsto.

Kroz veče šansone ispričane priče o ljubavi i životu

Aleksandra Djuran March 15, 2025

Svečanu salu Narodnog muzeja ispunili su zvuci šansone u okviru „Dana frankofonije u Kikindi“ u organizaciji Kulturnog centra. Loran Prokopić, najpoznatiji pevač ovog muzičkog pravca Kikinđane je oduševio izvođenjem šansona na francuskom jeziku, ali i interpretacijom pesama Dragana Stojnića.

-Drugi put sam nastupao u Kikindi. Mart je mesec frankofonije i drago mi je što sam ga obeležio i u vašem gradu. Ovoga puta, pored gitare, svirao sam i na tradicionalnom instrumentu vergl koji je sa mnom stigao iz Francuske pre nekoliko dana – istakao je Prokopić.

Okupljeni su mogli da uživaju u odabranim pesmama najvećih imena francuske šansone: Edit Pjaf, Žaka Brela, Žorža Brasansa, Lea Fere, Šarla Aznavura, Žorža Mustakija, Šarla Trene, Žilbera Beko.

-Kao i na prvom nastupu i ovoga puta publika je na mene ostavila snažan utisak. Gde god nastupam dobro sam prihvaćen s obzirom da je šansona muzički žanr koji svi vole. Tekstovi imaju smisla, pričaju priču o životu ili o ljubavi i u kojima se ljudi prepoznaju. Treba nam više lepih reči, treba pričati o ljubavi, svi to nosimo u sebi, ali je uvek lepo kada nas neko podseti na najtananija osećanja. Smatram da smo preopterećeni svakodnevnicom i mnogobrojnim informacijama i da bi bilo dobro za sve da komšijama poželimo dobar dan, da ih pitamo kako su, da im ponudimo svoju pomoć, te da se više okrenemo jedni drugima i da budemo zajedno – naveo je naš sagovornik.

Na koncert u našem gradu Loran Prokopić stigao je iz Francuske.

-U Francuskoj nastupam u najstarijem kabareu na Monmartru, u čuvenom „Au Lapin Agile’’ koji odoleva svim izazovima još od davne 1860-te godine. Već sledeće nedelje vraćam se svojim redovnim umetničkim aktivnostima. Trudim se da ostanem sa publikom u Srbiji jer želim da prenesem svoju umetnost na nju – dodao je Prokopić.

Loran Prokopić poslednju deceniju živi i radi na relaciji Pariz-Novi Sad. Publika ga prepoznaje prvenstveno po promociji francuske kulture kroz koncerte i muzičko-poetske večeri, kao i po kulturnim programima kojima povezuje Francusku i Srbiju.

A.Đ.

Deo proizvodnje iz Slovenije „Cimos“ seli u Kikindu

Aleksandra Djuran March 14, 2025

Uprava „Cimosa“ deo proizvodnje iz Slovenije seli u Kikindu s obzirom na to da se pogoni iz Senozeča i Vuzenice zatvaraju.

O otpuštanjima u slovenačkom „Cimosu“, koji je u vlasništvu italijanske investicione grupacije, se govori već duže vreme, pošto je plan da proizvodnju prebace u Gradačac u BiH i Kikindu.

Kikindska „Livnica Cimos“ bavi se proizvodnjom delova za automobilsku industriju i zapošljava više od 500 ljudi. Ima solidan izvoz i zarade, a proizvode plasira u zemlje Evropske unije. Fabrika je poslovno stabilna i uvek je ostvarivala profit.

Podsetimo i da je nekadašnji gigant Livnica koja je zapošljava više hiljada radnika privatizovana septembra 2004. godine. Tada je vlasnik 67,7 odsto kapitala postao „Cimos“ iz Kopra iz Slovenije, a vrednost ugovora bio je 100 miliona evra.

Od tada do danas u fabriku je uloženo više od 50 miliona evra u nove investicije, najviše u inovativnu i vrhunsku opremu.

A.Đ.

Lep gest tate Bojana čiji sin Nikola ide vrtić „Miki“: Svoj deci u grupi izradio kućice za ptice

Aleksandra Djuran March 14, 2025

U vrtiću „Miki“ organizovana je radionica dece mlađeg uzrasta vaspitača Dragoslava Tanackova i Dragoslave Resanović na kojoj su mališani zajedno sa roditeljima ukrašavali kućice za pticama. Pored toga što su mališani sa vaspitačima i roditeljima, u prethodnim nedeljama, pravili kućice, svih 23 dece iznenadio je Bojan Popović, tata, čiji je sin Nikola deo grupe, koji je za sve izradio istovetne kućice. Za svoj trud dobio je zahvalnicu, a kako ističe bilo mu je zadovoljstvo da svoj deci napravi kućice u kojima će stanovati ptice.

-Roditelji i deca trebali su kod kuće da naprave kućice za ptice i moja želja bila je da Nikola ima pravu kućicu za ptice od drveta koju ću sam napraviti. Kako nisam želeo da stvaram razliku između mog i sve ostale dece u grupi napravio sam istovetne kućice za sve. Zaposlen sam u „Zopasu“, a hobi mi je da izrađujem predmete od drveta. Za izradu kućica trebalo mi je oko mesec dana. Kako su u pitanju deca bilo je potrebno da se sve ivice obrade kako ne bi bile oštre, pa je to oduzelo najviše vremena. Uživao sam u ovom poslu, a Nikola mi je pomogao tako što je bio dobar i poslušan. Siguran sam da bi svaki roditelj postupio kao ja – rekao je Bojan Popović.

Deca su tokom projekta puno naučila, a to nam je potvrdio i Ognjen Kokot.

-Bojimo kućice za ptice koje će u njima sviti gnezdo. Naučio sam da u Kikindi ima puno sova, ali i da je najmanja ptica na svetu kolibri – otkrio nam je Ognjen.

Inicijativu da više saznaju o pticama, dala su sama deca.

-Tokom septembra i oktobra, dok smo šetali sa decom oko vrtića i upoznavali ih sa okolinom, mališane je privukao cvrkut ptica i svi su želeli da saznaju koje ptice postoje. Od tada, pa sve do sada mi smo sa njima izučavali ptičiji svet kroz likovne radove, priče, igru. Veliku podršku tokom svih ovih meseci imali smo od roditelja koji su nam pomogli da dođemo do odgovarajućih materijala i literature. Pošto ukrasimo kućice napravićemo hotel za ptice u dvorištu vrtića, a kućice ćemo rasporediti i u okolini vrtića kako bi što više ptica imalo svoj dom – istakao je Dragoslav Tanackov.

Tokom prethodnih meseci mališani su naučili kako mogu da prepoznaju koju pticu, koje su im osnovne karakteristike, koja je najveća i najmanja ptica na svetu, koja je najpoznatnija kikindska ptica, ko su ptice selice, a ko stanarice, koja je to ptica koja ne leti, ali zna da pliva, kako dolaze na svet i još mnogo toga.

A.Đ.

Nekadašnja bioskopska sala u Novim Kozarcima van funkcije: Planira se rekonstrukcija tog dela Doma kulture

Aleksandra Djuran March 13, 2025

Deo Doma kulture Novim Kozarcima, u kom je pre nekoliko dana otpao manji deo plafon, zatvoren je već godinu i po dana. Predsednik Saveta Mesne zajednice Dragoljub Ćosić za naš medij ističe da je od septembra 2023. nekadašnja bioskopska sala van funkcije.

-Na ovom delu Doma kulture propao je krov i usled prokišnjavanja i deo plafona je bio u veoma lošem stanju. Stoga je bioskopska sala prestala da se koristi. U ovo prostoru organizovane su proslave Nove godine, Dana žena, školske priredbe, a naše Kulturno umetničko društvo „Petar Kočić“ organizovalo je koncerte. Fotografija koja kruži društvenim mrežama je verodostojna, ali je zla namera insinuacija da je plafon mogao nekoga da povredi pošto se prostor ne koristi više od godinu i po dana- kaže Ćosić.

Od 4. septembra 2023. pokrenuta je inicijativa za rekonstrukciju dela objekta koji nije saniran.

-Deo objekta je u potpunosti sređen. Taj prostor koriste članovi kulturno umetničkog društva koji sada imaju dva kupatila, dve svlačionice, zamenjeni su prozori. Ove godine očekujemo da će nam biti dostupna sredstva Ministarstva ua brigu o selu za završetak radova na Domu kulture. Projekat postoji i predviđa rekonstrukciju krova, plafona i struje. Ovaj objekat je značajan za selo, ali moram da istaknem da se sama bioskopska sala koristi desetak puta godišnje – precizira Ćosić.

ŠTA JE URAĐENO I PLANOVI

U prethodnom periodu u Novim Kozarcima rekonstruisan je stadion FK „Sloboda“, prostorije koje koriste članovi ovog kluba, postavljen je zalivni sistem na stadionu, kao i semafor, video nadzor i osvetljenje.

-Stare zgrade u selu narušio je zub vremena i rešavamo jednu po jednu. Galerija „Zdravko Mandić“, koja je centar kulturnih dešavanja i u kojoj je legat Zdravka Mandića, uredili smo i okrečili. Na zahtev meštana, ponovo ćemo imati salu za sve prilike koje imamo u selu. Ove godine u planu nam je da popularnu „kotarku“ osposobimo. Prošle godine smo uradili krov i meštani će, pošto se sve završi, imati preko potrebnu salu. Kozarčani su tražili i da se postavi bankomat i to ćemo rešiti u narednom periodu. Sada nemamo nijedan – otkrio nam je naš sagovornik.

Osim kulturno umetničkog društva u Novim Kozarcima odlično funkcionišu fudbalski klub, ribolovačko i lovačko društvo, udruženje žena, dobrovoljno vatrogasno društvo, udruženje pčelara.

-Mesna zajednica pomaže njihov rad i moram da se pohvalim da su agilni i vredni. Selo ima urađenu putnu infrastrukturu, gasifikovano je davnih dana i lepo je mesto za odgajanje dece. Danima kada nam dolazi lekar automobilom mesne zajednice ga, iz Ruskog Sela, dovozimo i vraćamo sa posla. Članovi livačkog udruženja „Fazan“ zasnovali su hiljadu sadnica bagrema i mesna zajednica će pomoći da se ovih dana do parcele uradi pristupni put. Osim toga biće urađena i nadstrešnica na autobuskom stajalištu prema Ruskom Selu – istakao je Dragoljub Ćosić.

U okviru redovnog održavanja menjaju se daske na klupama u parkovima i u centru sela. Svake godine Mesna zajednica nagrađuje najuspešnije učenike, a za Novu godinu obezbeđuje paketiće za mališane u vrtiću i đake od prvog do četvrtog razreda.

A.Đ.