Александра Дјуран, аутор са Кикиндски портал

Добитници награде „Душан Васиљев“ Симон Грабовац и Ненад Шапоња

Aleksandra Djuran Марцх 25, 2025

Жири за доделу књижевне награде „Душан Васиљев“, у саставу Радован Влаховић, председник, Ђорђе Писарев и Селимир Радуловић једногласно је донео је одлуку да ово престижно књижевно признање припадне Симону Грабовцу, за књигу „Пропланак“ и Ненаду Шапоњи, за књигу „Срећна вода“.

Оцена жирија је да је реч о два песника који, десетлећима, посвећено обрађују српску песничку њиву, с даром и мером, и један и други, на свој начин.

Симон Грабовац се, као песник, очас нашао, профилишући се, својом првом песничком књигом „Кртичњак“, као један од најизразитијих гласова млађег српског песништва. Потом се предао лутању и трагању, не скрећући са стазе истинске песме и њених истинских извора. Човек (савремени) и песма су два истинска јунака његове нове књиге, две семантичке разјаснице које се укршћују и допуњују. Савремени човек, који не зна ко је, не зна штаће са собом, јер чак и његовим страхом владају други. Напуштен, сам, без идентитетског знака, он се креће, бесциљно, поскакујући, по горама и дубодолинама. Стога тражи (и налази) спас у јединственој уској капији речи,у (затрављеном) пропланку, који је само њему познат, у песми, која се храни једноставном сликом (сликом једноставности), која наставља свој живот инакон пропадања у гротло метафоре.

И с тога се пропланка, вели песник, не треба искобељати никада.Реч је о једној понесеној и жустрој, готово младалачкој, збирци, наједној страни, обогаћеној искуством и зрелошћу песника, на другој страни.Онога који вреба прилику да заћути, будући је реч, заправо, мукли крик, односно, сувишно понављање, па до њега, можда, није никада ни требало да дође.

„Срећна вода“ је један од срећнијих тренутака савременог српског песништва. Сагласно томе, и налог савременој (упрљаној) души да се купа уњој. На задњој страни корица ове књиге, у краћој (аутопоетичкој) белешци,песник вели да, у свету чедних душа, нема песме без метафизичког сабеседника. И да ништа тако добро не оплођује земљу песме као зрно туге. Штавише, вели он, у отиску истинског песника, туга призива радост, оверавајући да живот постоји. Стога је истинским отисак свих нас, који бауљамо светом брзих на плену и лаких на грабежу, следити веродостојни крет душе. Ауторова срећна вода је неухватљива вода, с јединственим током, јер, путујући ка њој, ми пловимо ка души, чедној, са знањем да је срећа воде ватра.

Ова се књига, добрим долом, утапа у основни ток реакултурализације српског духовног песништва, узев у обзир стиховне низове који су најнепосреднији реминисценција на искушења монашке и светоотачке литературе и монашке литературе. Тако ћемо се, у њој, суочити с јединственим науком да кад потонеш покушај да откријеш да пливаш, па кад то препознаш, једноставно, заборави да умеш, или, пак, с науком да и кад на облак слетиш почнеш да учиш да, изнова, ходаш. Све су то, као што смо рекли, искуства и искушења оних који ништа немају, а све поседују, тихих синова земље, којих свет није достојан. Напослетку, пливајући брзацима срећне воде аутор је, целином утиска, нашао реч, истинску реч, која може да га заштити, макар је чуо само у сну, или је, макар, опипао испод коже!

Скуп у РПК: Од закона до праксе ради остварења енергетског пасоша

Aleksandra Djuran Марцх 25, 2025

Семинар „Енергетски пасош зграде – од закона до праксе“ организован је у просторијама Регионалне привредна комора Севернобанатског управног округа, у сарадњи са Центром за циркуларну економију Привредне коморе Србије и Фондацијом “Хајнрих Бел” организују
Циљ је благовремено информисање привредника и осталих заинтересованих за наступајуће обавезе у вези са енергетском ефикасношћу зграде. Енергетски пасош је сертификат о енергетским својствима зграде који даје енергетску оцену зграде. Његова намена је да корисницима пружају информације о енергетским карактеристикама зграде и потребним будућим улагањима.

Скупу је присуствовала и Ана Марија Угринов, професионални управник стамбених заједница.

-Зграде у нашем граду немају добру енергетску ефикасност, док је у самим становима ситуација нешто другачија с обзиром на то да се доста домаћинстава одлучује на замену столарије за шта конкуришу код локалне самоуправе. Оваква едукација за све нас који се бавимо послом професионалног управника је важна пошто све што чујемо можемо да пренесемо станарима у стамбеним заједницама. Постоје и банке које кредитирају стамбене заједнице за ову врсту посла, међутим још увек не знамо какав модел финансирања се нуди. Градови Ниш, Нови Сад и Београд били су део пилот пројеката везаних за енергетску ефикасност стамбених зграда што је уродило плодом јер је приметна штедња енергетских ресурса. Инвестиција је значајна, али за неколико година она ће се исплатити – сазнајемо од Ана Марије Угринов.

Координатор у Фондацији „Хајнрих Бел“ Тибор Молдваи навео је да се подржавају пројекти из такозване зелене агенде и зелене транзиције.

-У Србији велики број стамбених зграда не задовољава стандарде Европске уније у погледу енергетске ефикасности. Тренутно се највећи број објеката рангира у категоријама Е и Ф, а требало би да достигне Ц или Б. Објекти саграђени после 2012. године требало би да имају енергетске пасоше. Уређење фасада и кровова предуслов је за бољу енергетску ефикасност. Наша Фондација има два пројекта на основу којих локалне самоуправе, а међу њима и Кикинда, добијају око 50 одсто субвенција које ће упутити грађанима како би се побољшала енергетска ефикасност у кућама и становима. Искуство које имамо говори нам да су капацитети највећи изазов, односно енергетски менаџери немају довољно људства да организују све конкурсе – навео је Молдваи.

Пасош је обавезан приликом добијања употребне дозволе за нове зграде и обимних реновирања постојећих још од 2009. године. Најновијим изменама Закона о планирању и изградњи, предвиђено је да наредних година све зграде, без обзира на старост и име, имају овај документ. Осим енергетског пасоша, обухваћено је и представљање услова учења локалне самоуправе у програму и примера добре праксе.

А.Ђ.

Национална служба за запошљавање позива послодавце и незапослене на Сајам запошљавања

Aleksandra Djuran Марцх 25, 2025

Национална служба за запошљавање Филијала Кикинда позива послодавце и незапослене на Сајам запошљавања који ће се одржати 11. априла не од 11 часова у Спортској хали Партизан, улица Трг српских добровољаца 23.

Пријава послодаваца за учешће на сајму је у току и врши се лично у Филијали Кикинда или позивом на број телефона 0230/411-732 или е-маил Snezana.Stepanovic@nsz.gov.rs.

Послодавци ће бити у могућности да на сајму искажу своје кадровске потребе и једноставно и брзо пронађу потребне раднике. На располагању им је и бесплатна професионална селекција приликом избора кандидата и могућност коришћења финансијских олакшица при запошљавању.

Заинтересована незапослена лица треба да се јаве свом саветнику за запошљавање
ради евидентирања учешћа и информисања о припреми за сајам. НСЗ саветује незапослене да
пре доласка на сајам похађају Обуку за активно тражење посла која је доступна и на онлине
платформи за учење Националне службе за запошљавање, како би што боље саставили свој ЦВ
и припремили се за разговор за посао.

Покрајина помаже развој руралног туризма: Опредељено 50 милиона динара

Aleksandra Djuran Марцх 25, 2025

Покрајински секретаријат за пољопривреду расписао је конкурс за унапређење економских активности на селу кроз подршку непољопривредним активностима у Војводини у 2025. години. Кроз доделу бесповратних средстава, циљ је додатно упошљавање сеоског становништва, упошљавање жена и развој руралног туризма. Пријављивање траје до 22. априла.

За реализацију мере предвиђено је укупно 50.000.000 динара за инвестиционо и текуће одржавање објекта, набавку остале опреме за аутентичне угоститељске објекте у домаћој радиности или сеоском туристичком домаћинству и подизање ограде око објекта.

Максималан износ бесповратних средстава по једној пријави не може бити већи од 2.000.000 динара. Минималан износ бесповратних средстава по једној пријави износи 50.000 динара.
Бесповратна средства за подршку инвестиција по конкурсу утврђују се у износу до 80 одсто од прихватљивих трошкова инвестиције”, наводи се у тексту конкурса.

Право на подстицаје остварују лица која су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава и налазе се у активном статусу, односно физичко лице које је носилац регистрованог пољопривредног газдинства.

(ВИДЕО) Сећање на дане бомбардовања: Да се не заборави

Aleksandra Djuran Марцх 24, 2025

Ваздушни напади НАТО снага на територију тадашње Савезне Републике Југославије почели су 24. марта 1999. И ове године код споменика погинулим и несталим борцима Кикинде од 1991 – 1999. године „Туга“ положени су венаца у знак сећања на све који су изгубили животе.

Весна Пантовић изгубила је брата Антала Шипоша.

-Мој брат нестао је 2. јуна 1992. године у околини Мостара. Имао је 22 године и био је добровољац . Вест о његовом нестанку затекла нас је. Најгоре од свега је што ми већ 34 године не знамо шта се десило, и даље се води као нестао. Узет нам је ДНК, али његови остаци никада нису пронађени. Живим у Новом Саду и од када је подигнут споменик сваке године долазим да одам почаст. До пре неколико година са мном је долазила и мајка која је преминула, а да никада није сазнала где јој је син изгубио живот – рекла нам је Весна Пантовић.

Катица Калачоњи изгубила је супруга у ратовима деведесетих.

-Мој супруг Михаљ Карачоњи погинуо је са само 39 година. Погинуо је у селу Јелик у Босни 1993. године на свој рођендан. Био је запослен у фабрици „Тоза Марковић“ и на ратиште је отишао као добровољац. Наши синови имали су 16 и 15 година. Осетила сам да ће се нешто десити и када сам чула вест помишљала сам да себи нешто урадим, али онда сам помислила на своју децу, изгубили су оца, не треба да остану и без мајке – наводи Катица Калачоњи.

На спомен плочи је 37 имена испред споменика „Туга“, а међу првима, који су тог 24. марта изгубили живот, је и суграђанин Миодраг Гладишев, старији водник прве класе, који се налазио у Куршумлији. Јосип Вишњица, члан СУБНОР-а Коршумлије такође је присуствовао обележавању.

-Те ноћи били смо на истуреном месту треће армијске области. Страдало је 12 старешина и војника у току тог напада и они су прве жртве агресије. Били смо дубоко под земљом, седам, осам метара испод земље. Скоро мртвог сам из склоништа те ноћи изнео пуковника Милића и захваљујући Богу и срећи ми смо данас овде. Око 19 сати са носача из Напуља пуштене су три крстареће ракете једна за другом које су пале тачно на тајно склониште, за кога нико од нас који смо били тамо није ни знао. Ракете су га погодиле око 20 часова и пет минута. Поред 12 погинулих било је више десетина повређених који и сада трпимо последице. Крстареће ракете имале су у себи осиромашени уранијум јер велики број њих бори са разним облицима тумора. Сведоци смо тешког времена за које не желимо да се икада деси Тај 24. март, свима нама, траје и данас и трајаће до краја нашег живота – прича Вишњица.

Морамо живети даље, али не треба опростити, казао је градоначелник Младен Богдан.

– На нама је да са дужним поштовањем, одамо почаст и војницима и полицајцима, али и да се сетимо свих невиних жртава ратова деведесетих. Поштујемо породице погинулих, али и локалне самоуправе које нам помажу да очувамо културу сећања. Кикинђани памте, не само овај датум, него и ратове деведесетих и сви заједно показали смо да је наша земља и Кикинда изнад свих подела – казао је Богдан.

Венце су положили представници локалне самоуправе, гарнизона из Куршумлије и Бачке Тополе, породице погинулих, борачке организације. У програму су учествовали ученици ОШ „Фејеш Клара“.

Виеw тхис пост он Инстаграм

А пост схаред бy Кикиндски портал (@порталкикиндски)

А.Ђ.

Свеобухватна обнова зграде Гимназије и Економско – трговинске школе требало да почне до лета

Aleksandra Djuran Марцх 24, 2025

Обнова зграде Гимназије „Душан Васиљев“ у којој се налази и Економско – трговинска школа у Кикинди требало би да почне до лета, будући да је Град расписао јавни позив за извођаче радова, с тим да је планирана и изградња прикључка за хидрантску мрежу.

Инвестиција је вредна 455,9 милиона динара, без ПДВ-а, тачније то је процењена вредност јавне набавке. Понуде на тендер подносе се до 25. марта, а споразум с одабраним извођачима трајаће 300 дана, па се може сматрати да је то уједно и рок за завршетак свих предвиђених радова.

„Рок за извођење грађевинских радова који су предмет јавне набавке не може бити дужи од 300 календарских дана од увођења у посао понуђача – извођача радова. Надзор је дужан да извођача уведе у посао у року од десет дана од ступања на снагу уговора, уколико другачије није договорено. Радови на објекту изводе се у две фазе. Предмет јавне набаке је прва фаза радова“, наведено је у документацији објављеној на Порталу јавних набавки.

Како је објашњено, техничка документација за реконструкцију зграде најстарије средње школе у Кикинди, која је културно добро, израђена је на нивоу идејног решења, идејног пројекта и пројекта за грађевинску дозволу.

Реконструкцијом су обухвађени радови на главној школској згради, делу приземног објекта и фискултурној сали. Планираним радовима је, између осталог, обухваћена и реконструција електро и енергетских, машинских, телекомуникационих и инсталација водовода и канализације, замена радијатора, те изградња бетонског окна за лифт, приступне рампе за особе с инвалидитетим и санација крова. Осим тога, предвиђена је замена санитарија и санитарне опреме, те малтерисање и кречење свих зидова.

Обнову школске зграде најавио је и министар за јавна улагања у Влади Србије Дарко Глишић, када је у септембру прошле године посетио Кикинду, а крајем децембра 2024. године издата је и дозвола за реконструкцију.

Гимназија „Душан Васиљев“ основана 1858. године и носила је назив „Великокикиндска Гимназија“. „Реалка“ са четири разреда налазила се у згради Курије – Великокикиндског диштрикта, у којој се данас налазе Народни музеј и Историјски архив. Копање темеља за школски објекат почело је средином октобра 1899, а већ у септембру наредне године, уз велику свечаност, отворена је нова зграда гимназије, која постаје постаје „Великоко – киндска Виша Гимназија“, коју су до Првог светског рата, похађали ученици, махом немачке и мађарске националности, о чему сведочи податак да је од 421 матуранта, колико их је од оснивања до рата изашло из школе, свега 49 било српске националности.

Након рата Гимназију су углавном похађали ђаци српске националности, а између 1918. и 1941. школа је уживала је велик углед, и њени матуранти били су изванредни студенти, од којих су многи су постали признати научни радници. Почетком Другог светског рата, Гимназија је измештена, а окупациона војска користила је школски објекат као касарну. По завршетку рата, 1945. подељена на Непотпуну мађарску и Непотпуну српску гимназију. Трансформацијом 1950/51, од осмогодишње гимназије одвојена су нижа одељења и припојена новоформираним осмогодишњим основним школама. У том периоду завршена је и обнова зграде. Век након оснивања, 1959, Гимназија је названа по Кикинђанину Душану Васиљеву, песнику, прозном и драмском писцу, једном од најзначајнијих српских експресиониста.

Наредних година Гимназија доживљава стални успон, до школске 1974/75. године, када су, на иницијативу тадашњег министра просвете СФРЈ Стипе Шувара, основани Центри за образовање. Нове генерације нису уписиване наредних 16 година, а школске 1990/91. обнавља се рад Гимназије.

У ужем избору за књижевну награду „Душан Васиљев“ пет наслова

Aleksandra Djuran Марцх 24, 2025

Жири за доделу награде „Душан Васиљев“, у саставу Радован Влаховић, председник, Ђорђе Писарев и Селимир Радуловић сачинио је ужи избор од пет књига.

То су дела Мирослава Алексића „Бдење пингвина“, Зоран Богнар „Бордел Америка“, Симон Грабовац „Пропланак“, Милутин Ж. Павлов „Лица несталог романа“, Ненад Шапоња „Срећна вода“.

На конкурс је пристигло 58 наслова, из свих жанрова, наших најеминентнијих савремених аутора. Свечано уручење награде ће бити уприличено у четвртак, 27.марта, у 12 сати у Свечаној сали Градске куће.

Животопис просветара и изузетно даровитог уметника: У оку равница у мислима брда

Aleksandra Djuran Марцх 23, 2025

Без задршке радан и одговоран. Озбиљан, тих и ненаметљив. У казивању прибран, приметно уздржан. Задојен чојством, увек брижан за друге, мотивисан за опште добро.Човек од карактера. У два наврата наш кнез. Ловац који толико брине о природи. Уметник, добротвор. Зато га сви ми овде поштујемо и волимо…

Тако у најкраћем Радован Војводић беседи од свом комшији Душану Беловићу. Идеологизација или збиља? Стамени Радован, уз смешак, малопређашњу тврдњу допуњује констатацијом – да је мало људи са толико узвишених особина у животу срео. А шта то конкретно нагони Радована и остале мештане с којима смо причали да ласкавим епитетима дефинишу лик и дело и за локалну јавност мало познатог Душана?

Седамдесетогодишњи Беловић, с дипломом професора разредне наставе, већи део радног века провео је у просвети. Школског дневника латио се 1984. године и одмах постао омиљени уча. Деценију после, под налетом заводљивог транзиционог изазова, подупртог, и сам ће касније закључити, нереалним уверењем у бољитак, окушао се у приватлуку.

-Није ми, бићу искрен, била намера да се преко ноћи обогатим – присећа се Душан сопствене бизнис-одисеје деведесетих година, која се свела на малу пољопривреду засновану на ратарству и млекарству. – Амбициозно сам кренуо, уложио пуно новца у куповину ораница, набавку крава и изградњу пратећих објеката. Понукала ме младалачка маштарија да ћу једног дана, бавећи се аграром, свакодневно битисати, да се песнички изразим, у ритму годишњих доба. Нисам себе налазио у том послу, који у делању и понашању намеће свакојаке, па и оне ружне, мени непримерене, манире. А ја од поштења не могу да утекнем. Тек након таквог, не баш пријатног, али поучног, искушења схватио сам да је „живот у ритму годишњих доба“ био мој заводљиви умишљај. Уједно сам, када сам се пресабрао, спознао све угодности рада у просвети, којој сам се, с огромним олакшањем, вратио.

Те по њега судбоносне прве године новог миленијума Душан Беловић је постао директор рускоселске школе. Наредног лета обрео се у матичној ОШ „Жарко Зрењанин“, у којој је остао до пензионисања.

-Ту паузу, када нисам био у просвети, доживљавам и као нешто поучно, односно корисно – наглашава наш саговорник. – Сагледао сам, наиме, школу у другачијем, много позитивнијем, смислу него остале професије. Рад са децом био ми је окрепљујућа, стваралачка радост. Какав диван осећај када после наставе кући не идеш уморан и потиштен, већ крепак и весео. Па се сутрадан будиш оран, закорачујући у сусрет новим радним изазовима и поновном сусрету с малишанима, које учиш како да пишу, читају, рачунају, да упознају свет око себе, али и како да се понашају да би исправно стасавали да би израсли у образоване и честите особе…

Беловић је, пре неколико година, након, како његове колеге кажу, као суза чисте учитељске каријере, отишао у пензију. Не дангуби, попут многих умировљеника, већ се бави оним што, уз просвету, највише воли. Сада је, наиме, с вишком слободног времена, додатно заокупљен личном преокупацијом, која га без задршке не напушта још од основне школе, па се временом претворила у насушну потребу. Уметност је његова опсесија. С покрићем. Супруга Момирка, некада запослена у Ливничиној администрацији, а сада пензионерка, десна му је рука у свему. То му, наглашава, пуно значи.

Душан је скоро свакодневно у атару, често и на свом коњу, којег годинама седла у потрази за сликарским мотивом. ,У некадашњој кухињи од двадесетак квадрата, претвореној у атеље уочавамо неколико урађених слика у уљу. На зидовима урамљене графике, уметникови рани радови. На штафелају затегнуто платно ишчекује боје и потезе кичицом. Ту је и скулпторски алат. На радном столу „брдо“ глине, којом ће Душан „замесити“ калупе за будуће, као камен постојане, бетонске скулптуре. Шкрт је на речима наш домаћин када збори о сопственом уметничком опусу:

-Почео сам да цртам чим сам, као основац, уочио да оловка оставља траг. Корице свески и уџбеника сам шарао, сваки чист папир из тих разлога носио кући да бих на њему чуда исцртавао. Потреба за цртањем, а онда и сликањем и вајањем, појачала се у гимназији и с годинама снажно надирала. Све те радове, сматрајући их небитним, да бих се истакао, приложио сам у средњошколској акцији сакупљања старог папира. Сад ми је жао. После гимназије пао сам на испиту за упис на Ликовну академију у Београду, те одустао од академског звања, али не и од сликања и вајања – присећа се јунак наше приче почетака сопственог стваралачког ангажмана.

Душан Беловић је у суштини самоуки уметник. Посредно је, међутим, сусрећући се с познатим ликовњацима, упоредо марљиво листајући одговарајућу стручну литературу, до финеса докучио ликовњачке тајне. До сада је реализовао импозантан број слика, рађених углавном у уљу. Већину је поклонио пријатељима, рођацима и онима који у пригодним ситуацијама походе његов дом укотвљен, иначе, у идиличном амбијенту на ободу села.

Никада није учествовао на некој изложби. Нуђено му, али није хтео. Одбија и појављивање на ликовним колонијама, правдајући се да му тај, како га назива, брзопотезни начин стварања не одговара. За ваљано дело потребно је време, некад и пауза, да се поново сједине адреналин и идеја.

ДАРОВИ РОДНОМ СЕЛУ

Стиче се утисак да је Душан Беловић превише скроман, па и неамбициозан, када је његова афирмација у питању. Маркетинг му је – нула. О њему се, као уметнику, у јавности нешто више чуло тек када је прошлог лета у порти Српске православне цркве у Руском Селу, у оквиру обележавања 100 година од досељавања Солунаца у ово место, никла грандиозна скулптура Арсенија Трећег Чарнојевића – његових руку дело. Родном селу Беловић је подарио и бисту „Солунац“, посвећену српским борцима који су након Првог светског рата пристигли на север Баната.

С ДВА ЗАВИЧАЈА

Душан и брат му Јован синови су Стеве и Радојке Беловић. Стеву су, као дете, у Руско Село 1932. године довели родитељи, Јово, иначе, солунац, и мајка Цвијета. Душанов прадеда Ристо такође има биографију на понос потомцима, јер се прославио у Херцеговачком устанку. Беловићи, иначе, потичу из села Хргуд изнад Стоца, па Душан, не без разлога, каже да има два завичаја. Оба бескрајно воли, с тим да у креативном смислу, у односу на херцеговачка брда, предност даје равници, је је у њој рођен, а и свакодневно га као сликара ход непрегледним пространством надахњује и гони у нови уметнички изазов. Херцеговина му је у мислима, а равница у оку и срцу.

М. Иветић

Значајна помоћ пољопривредницима: Сајанцима представљени конкурси Републике и Покрајине

Aleksandra Djuran Марцх 23, 2025

Месна заједница Сајан била је домаћин државном секретару Министарства за пољопривреду Атили Јухасу и помоћнику покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду Золтану Тоту, који је овога пута био и у улози домаћина, а који су представили конкурсе који ће бити на располагању произвођачима.

-Колега Атила Јухас окупљенима је представио ИПАРД 3, индиректна и директна давања која ће допринети развоју пољопривреде – сазнајемо од Золтана Тота.

Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду ове године расписаће 25 конкурса, а до сада су објављена два која се односе на пољопривредне средње школе и студентске задруге, као и за унапређење органске производње.

-Од укупног нето износа инвестиције Покрајина финансира углавном 60 одсто. Уколико конкуришу пољопривредници млађи од 40 година, могу да остваре рефундацију трошкова до 70 процената. Привилегована категорија оних који аплицирају су жене носиоци пољопривредног газдинства и поврат средстава је, такође, 70 одсто нето вредности – каже Тот.

Фокус у овој години су конкурси на наводњавање.

-Имали смо четири сушне године, тако да смо у овој години определили 450 милиона динара за улагања у системе за наводњавање, што је више у односу на прошлу годину. И развој сточарства подржаћемо са већом сумом новца јер смо сведоци да се из године у годину смањује сточни фонд. За набавку приплодних грла: телад, свиње, овце и козе субвенција је 90 процената нето вредности укупне инвестиције. За сточарство је планирано 250 милиона динара. Важно је и да помогнемо младима од 18 до 40 година који су први пут регистровали своје пољопривредо газдинство. Поврат за инвестиције у производњу биће 90 одсто укупног улагања – напомиње наш саговорник.

Преостали конкурси поменутог Покрајинског секретаријата биће расписани до краја априла.

-И ове године подржаћемо све секторе пољопривреде уз акценат на индивидуалног пољопривредника. И за развој сеоског туризма повећали смо издвајања тако да је опредељено 50 милиона динара. Нису заборављени ни пчелари, воћари, винари, прерађивачку индустрију за мини млекаре, месаре, производњу алкохолних пића. локалне самоуправе за уређење атарских путева, изградњу отресишта, уклањање дивљих депонија, улагање у мрежу отпадних вода. Помажемо и добровољна ватрогасна друштва, али и удружења грађана – додаје наш саговорник.

За средства могу да конкуришу регистрована пољопривредна газдинства, која немају дуг за порез и наводњавање, као и за закуп државног пољопривредног земљишта.

КОНКУРСИ ФОНДА ЗА РАЗВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ

Представљени су и конкурси за кредитирање Покрајинског фонда за развој пољопривреде. Овај фонд на располагању има 800 милиона динара за 13 конкурса намењених разним улагањима. Очекује се да ће кредитне линије бити доступне од краја марта до краја октобра. Каматна стопа за ове кредите је један одсто годишње и не наплаћује се посебна накнада за обраду кредита. Минималан износ је 300.000, а максималан седам милиона динара. Рок отплате већине кредита је четири године са греј периодом од 12 месеци.

САЈАНЦИ НАЈВИШЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНИ ЗА СТОЧАРСТВО
У Сајану је сточарство главна пољопривредна грана, тако да су пољопривредници највише заинтересовани за ову област. Има доста произвођача млека, те су инвестиције у овај сегмент важне пољопривредницима. Поред опреме, ту си у приплодна грла, прикључне машине.
-И куповина прикључних машина у ранијем периоду била је популарна за пољопривреднике са територије града. Очекујем да ће и ове године бити велика заинтересованост за ову меру – сазнајемо од Золтана Тот.

А.Ђ.

Драган, Лена и Милица кикиндски представници покрајинске смотре рецитатора

Aleksandra Djuran Марцх 23, 2025

Зонска смотра рецитатора организована је јуче, субота, у Чоки, а наш град представљало је 18 основаца и средњошколаца.

На покрајинску смотру „Песниче народа мог“ која ће се одржати у Сечњу, пласирали су се Драган Јованић, ученик четвртог разреда ОШ Иво „Лола Рибар“ из Нових Козараца, Лена Давидовић, ученица осмог разред ОШ „Жарко Зрењанин“ и Милица Попов, ученица другог разреда ССШ „Милош Црњански“.

А.Ђ