Aleksandra Djuran

реформска-црква-(5)

Реформатска црква у Кикинди основана је давне 1878. године. Сама црква у Доситејевој улици изграђена је 1912. године, а годину дана касније архитекта Еде Мађар из Сегедина пројектовао је Молитвени дом. Врх торња, који се већ већ неколико месеци обнавља, седамдесетих година прошлог века морао је да се демонтира јер је био високе 29 метара и 70 центиметара, сазнајемо од свештеника Чабе Ковача.

-У Кикинди постоји десетак верника реформатске вероисповести и богослужења се обављају поред цркве у Молитвеном дому. Торањ је представљао безбедносни ризик с обзиром на то да је зуб времена учинио своје. Осим тога и верници, иако их је мало, изразили су жељу да се он обнови – сазнајемо од свештеника Ковача.

Црква се користи се једном годишње.

-Радове финансира сама црква. Имамо земљу коју издајемо и сав приход се троши на функционисање цркве. Поред је и Парохијски дом у ком су некада живели свештеници. Он је у веома лошем стању, а како је под заштитом Међуопштинског завода за заштиту споменика културе из Суботице, за његову санацију потребна су знатна средства. Сама зграда у којој је црква је у добром стању – каже наш саговорник.

Кикиндска Реформатска црква након оснивања функционисала је при Евангелистичкој цркви, а потом и у оквиру Гимназије. Некада је била школа с обзиром на то да се након четири разреда основне ишло осам година у Гимназију.

-Црква нема назив. Из Библије, по апостолу Павлу, схватамо да је место богослужења оно на ком се сакупе верници. Црква је само објекат у ком се окупљамо. Зграда као зграда, односно црква Божија нема другу функцију – појаснио је свештеник Чаба Ковач.

Зграда и сва имовина у које потпада и 67 јутара земље национализовано је 1952. године. Иако је све враћено реституцијом, никада се заједница није опоравила од поменутих промена. Црква је изграђена у трансилванијско-сецесионистичком стилу. У унутрашњости нема икона, кипова или слика јер проповедају писменост и читање Библије, а не да се од слика стварају приче.

МЕТА ЛОПОВА

Црква је током година често била на мети лопова и провалника. Провалници су најчешће улазили у Парохијски дом. Пре 18 година украдене су старе књиге и сакрално обредно посуђе. Познат је и случај када је 2008. године циглама оштећена врата и када су разбијени прозори на парохијској згради.

А.Ђ.

продавница-1

Светски Дан права потрошача обележава се данас, 15. марта. Циљ кампање јесте информисање грађана и јачање њихове свести о правима у овој области сигурност и тачне информације о производима приликом куповине, квалитетне услуге, рекламације и коректан однос произвођача и трговаца према купцима.

Светски дан потрошача установљен је одлуком Уједињених нација (УН) и први пут почео да се обележава 1983, а сваке године има неку посебну тему. Ове године тема је „Фер дигиталне финансије“, а циљ је да се покрене разговор о дигиталним финансијама, наводи се на сајту Потрошачке интернационале.

Права која потрошачи имају су:

-уколико је роба коју су су потрошачи купили неисправна, имају права да је рекламирају, а да добију другу робу, да се поправи или да им трговац врати целокупни износ.

-потрошачи морају да имају на располагању безбедну храну и да декларација наводи све састојке које храна садржи, као и датум истека рока.

-цене роба и услуга морају бити јасно истакнуте и разумљиве свим потрошачима, а уколико се потписује уговор – он не сме да садржи одрицање од било ког потрошачког права.

-законом је забрањено обмањујуће пословање – ако вам неко даје бесплатно неку робу, а притом тражи да платите. Закон омогућава и да одбијете робу коју нисте наручили а стигне вам на адресу.

-када је у питању продаја „од врата до врата“, потрошач се може предомислити у року од две недеље и отказати робу или услугу.

-закон о заштити потрошача уређује и туристичке услуге, па ако туристичка агенција не пружи услове из уговора – потрошач има права да тражи и друге одговарајуће услуге без додатних трошкова.

 

 

бане-зрниц

Бранислав Зрнић (45) од када зна за себе живи са ретком болешћу. Мишићна дистрофија је урођена, не напредујућа болест и како каже захваљујући јакој вољи и помоћи породице, пријатеља, локалне самоуправе и државе он живи као и сви други.

-До сада сам имао девет операција и захваљујући њима моје здравствено стање се побољшало. Да није било корективних операција дошао бих у ситуацију да не могу да ходам и да се нађем у колицима. Операције оба стопала, лакта и шака су обављене у Њујорку, Немачкој и у Новом Саду. Неопходне су константне медицинске терапије и средства да би се моје стање одржавало. Сваког дана се лечим. Око 30.000 динара месечно потребно ми је за рехабилитацију коју не покрива здравствено осигурање – сазнајемо од Зрнића.

 

Одлучујућа је била основна школа, где су га сви другови из разреда максимално подржавали и где је, како каже, схватио да мора да се бори и избори за себе. Болест га није спречила да нормално живи, ради и велики део живота посвети спорту.
-Био сам дугогодишњи председник женског рукометног клуба „Кикинда“, као и секретар у Мокрину. Од 17 година проведених у спорту 12 сам био секретар мушког рукометног клуба „Црвена звезда“. Многи не знају да сам и даље активан у спорту, у кошаркашком клубу „Црвена звезда“ из Београда сам члан Скупштине већ два мандата. Овај клуб је најуспешнији од свих у овом делу Европе и бити део највишег органа клуба је част и понос. Председник клуба је Небојша Човић и он ме је лично позвао да будем део управљачког тела – истакао је наш саговорник.

Већ 16 година Зрнић је запосле у филијали Републичког фонда за здравствено осигурање у Кикинди у којој сам посао добио преко конкурса за запошљавање особа са инвалидитетом.

-Мој највећи успех је управо моја породица. Животни успех ми је моја четворогодишња ћеркица – навео је Зрнић.

Његов живот је свакодневна борба. Има падова и успона, али истрајава у томе.

-Министарство за бригу о породици и деци од прошле године помаже особама са ретким болестима и моја идеја је да оснујемо друштво у којем ће бити особе са ретким болестима са територије Севернобанатског округа. У северном Банату нас има двадесетак и жеља ми је да се окупимо у организацији. Жеља ми је била да то буде баш 28. фебруара, Светски дан особа са ретким болестима, али то ће бити врло брзо – напоменуо је Бранислав.

Град Кикинда помогла је Зрнићу када је одлазио на операције, а значајна је и подршка у оснивању организације која ће окупити особе са ретким болестима.

А.Ђ.

скид-стеер-вс-трацтор-768x512

Влада Србије донела је Уредбу о изменама Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2025. години, којом је предвиђена нова мера подршке пољопривредним произвођачима у виду инвестиција за набавку новог трактора у износу од 500.000.000 динара и инвестиција у изградњу и опремање објеката у износу од 500.000.000 динара.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Мартиновић нагласио је да ова мера говори у прилог томе да је држава Србија чврсто опредељена да буде стабилан и сигуран партнер пољопривредницима и помогне им да унапреде своју производњу, јер је, према његовим речима, сваки успех једног домаћег произвођача истовремено успех целе државе.

Указавши на то да је иницијатива за доношење нове мере потекла лично од председника Републике Србије Александра Вучића, са посебним циљем да се поспеши сточарска производња у Србији, Мартиновић је навео да је ово само корак напред ка већим улагањима у сточарство у будућности.

Додао је да су афирмативне мере које су спроведене у протеклом периоду већ дале резултате и довеле до раста производње и значајног повећања броја грла, а очекује се да ће нова мера, у оквиру које ће ускоро бити расписани јавни позиви, допринети даљем развоју ове гране пољопривреде, наведено је у саопштењу министарства пољопривреде.

панорама-станови-куце

Млади у Србији стари између 20 и 35 година од данас у пословним банкама могу да се пријаве за субвенционисане кредите за станове.

То ће моћи да ураде у Поштанској штедионици, као и у Банци Интези. Највероватније ће то бити могуће и у НЛБ Комерцијалној банци.

Предвиђен је максимални износ кредита од 100.000 евра, минимално учешће корисника стамбеног кредита је један одсто од вредности непокретности, а на захтев корисника кредита учешће може бити и веће. За ове кредите могу конкурисати особе старости од 20 до 35 година, које купују своју прву некретнину. Држава субвенционише део каматне стопе и гарантује 40 одсто износа кредита у првих десет година отплате. Камата у првих шест година износи 1,5 одсто, захваљујући државној субвенцији од два процентна поена.

Максимална вредност кредита која је покривена овим програмом је 100.000 евра и не постоји ограничење када је висина кредита у питању, али што се тиче државе, 100.000 евра је под овим повољним условима, остало се узима под тржишним критеријумима.

Период отплате кредита је до 40 година, а највише до 70 година живота. Обавеза банке је годину дана грејс период и један одсто учешће. Прве године је фиксна каматна стопа 3,5 одсто, од којих држава плаћа два одсто, а корисник кредита 1,5 процената. Од друге до пете године, фиксна каматна стопа је 3,5 одсто, уз исту субвенцију државе. Од шесте године, каматна стопа је тромесечни, односно шестомесечни еурибор, плус два одсто.

сансона

Свечану салу Народног музеја испунили су звуци шансоне у оквиру „Дана франкофоније у Кикинди“ у организацији Културног центра. Лоран Прокопић, најпознатији певач овог музичког правца Кикинђане је одушевио извођењем шансона на француском језику, али и интерпретацијом песама Драгана Стојнића.

-Други пут сам наступао у Кикинди. Март је месец франкофоније и драго ми је што сам га обележио и у вашем граду. Овога пута, поред гитаре, свирао сам и на традиционалном инструменту вергл који је са мном стигао из Француске пре неколико дана – истакао је Прокопић.

Окупљени су могли да уживају у одабраним песмама највећих имена француске шансоне: Едит Пјаф, Жака Брела, Жоржа Брасанса, Леа Фере, Шарла Азнавура, Жоржа Мустакија, Шарла Трене, Жилбера Беко.

-Као и на првом наступу и овога пута публика је на мене оставила снажан утисак. Где год наступам добро сам прихваћен с обзиром да је шансона музички жанр који сви воле. Текстови имају смисла, причају причу о животу или о љубави и у којима се људи препознају. Треба нам више лепих речи, треба причати о љубави, сви то носимо у себи, али је увек лепо када нас неко подсети на најтананија осећања. Сматрам да смо преоптерећени свакодневницом и многобројним информацијама и да би било добро за све да комшијама пожелимо добар дан, да их питамо како су, да им понудимо своју помоћ, те да се више окренемо једни другима и да будемо заједно – навео је наш саговорник.

На концерт у нашем граду Лоран Прокопић стигао је из Француске.

-У Француској наступам у најстаријем кабареу на Монмартру, у чувеном „Ау Лапин Агиле’’ који одолева свим изазовима још од давне 1860-те године. Већ следеће недеље враћам се својим редовним уметничким активностима. Трудим се да останем са публиком у Србији јер желим да пренесем своју уметност на њу – додао је Прокопић.

Лоран Прокопић последњу деценију живи и ради на релацији Париз-Нови Сад. Публика га препознаје првенствено по промоцији француске културе кроз концерте и музичко-поетске вечери, као и по културним програмима којима повезује Француску и Србију.

А.Ђ.

Цимос (3)

Управа „Цимоса“ део производње из Словеније сели у Кикинду с обзиром на то да се погони из Сенозеча и Вузенице затварају.

О отпуштањима у словеначком „Цимосу“, који је у власништву италијанске инвестиционе групације, се говори већ дуже време, пошто је план да производњу пребаце у Градачац у БиХ и Кикинду.

Кикиндска „Ливница Цимос“ бави се производњом делова за аутомобилску индустрију и запошљава више од 500 људи. Има солидан извоз и зараде, а производе пласира у земље Европске уније. Фабрика је пословно стабилна и увек је остваривала профит.

Подсетимо и да је некадашњи гигант Ливница која је запошљава више хиљада радника приватизована септембра 2004. године. Тада је власник 67,7 одсто капитала постао „Цимос“ из Копра из Словеније, а вредност уговора био је 100 милиона евра.

Од тада до данас у фабрику је уложено више од 50 милиона евра у нове инвестиције, највише у иновативну и врхунску опрему.

А.Ђ.

мики-куцице-(5)

У вртићу „Мики“ организована је радионица деце млађег узраста васпитача Драгослава Танацкова и Драгославе Ресановић на којој су малишани заједно са родитељима украшавали кућице за птицама. Поред тога што су малишани са васпитачима и родитељима, у претходним недељама, правили кућице, свих 23 деце изненадио је Бојан Поповић, тата, чији је син Никола део групе, који је за све израдио истоветне кућице. За свој труд добио је захвалницу, а како истиче било му је задовољство да свој деци направи кућице у којима ће становати птице.

-Родитељи и деца требали су код куће да направе кућице за птице и моја жеља била је да Никола има праву кућицу за птице од дрвета коју ћу сам направити. Како нисам желео да стварам разлику између мог и све остале деце у групи направио сам истоветне кућице за све. Запослен сам у „Зопасу“, а хоби ми је да израђујем предмете од дрвета. За израду кућица требало ми је око месец дана. Како су у питању деца било је потребно да се све ивице обраде како не би биле оштре, па је то одузело највише времена. Уживао сам у овом послу, а Никола ми је помогао тако што је био добар и послушан. Сигуран сам да би сваки родитељ поступио као ја –  рекао је Бојан Поповић.

Деца су током пројекта пуно научила, а то нам је потврдио и Огњен Кокот.

-Бојимо кућице за птице које ће у њима свити гнездо. Научио сам да у Кикинди има пуно сова, али и да је најмања птица на свету колибри – открио нам је Огњен.

Иницијативу да више сазнају о птицама, дала су сама деца.

-Током септембра и октобра, док смо шетали са децом око вртића и упознавали их са околином, малишане је привукао цвркут птица и сви су желели да сазнају које птице постоје. Од тада, па све до сада ми смо са њима изучавали птичији свет кроз ликовне радове, приче, игру. Велику подршку током свих ових месеци имали смо од родитеља који су нам помогли да дођемо до одговарајућих материјала и литературе. Пошто украсимо кућице направићемо хотел за птице у дворишту вртића, а кућице ћемо распоредити и у околини вртића како би што више птица имало свој дом – истакао је Драгослав Танацков.

Током претходних месеци малишани су научили како могу да препознају коју птицу, које су им основне карактеристике, која је највећа и најмања птица на свету, која је најпознатнија кикиндска птица, ко су птице селице, а ко станарице, која је то птица која не лети, али зна да плива, како долазе на свет и још много тога.

А.Ђ.

 

Црква-Светог-Илије-Нови-Козарци

Део Дома културе Новим Козарцима, у ком је пре неколико дана отпао мањи део плафон, затворен је већ годину и по дана. Председник Савета Месне заједнице Драгољуб Ћосић за наш медиј истиче да је од септембра 2023. некадашња биоскопска сала ван функције.

-На овом делу Дома културе пропао је кров и услед прокишњавања и део плафона је био у веома лошем стању. Стога је биоскопска сала престала да се користи. У ово простору организоване су прославе Нове године, Дана жена, школске приредбе, а наше Културно уметничко друштво „Петар Кочић“ организовало је концерте. Фотографија која кружи друштвеним мрежама је веродостојна, али је зла намера инсинуација да је плафон могао некога да повреди пошто се простор не користи више од годину и по дана- каже Ћосић.

 

Од 4. септембра 2023. покренута је иницијатива за реконструкцију дела објекта који није саниран.

-Део објекта је у потпуности сређен. Тај простор користе чланови културно уметничког друштва који сада имају два купатила, две свлачионице, замењени су прозори. Ове године очекујемо да ће нам бити доступна средства Министарства уа бригу о селу за завршетак радова на Дому културе. Пројекат постоји и предвиђа реконструкцију крова, плафона и струје. Овај објекат је значајан за село, али морам да истакнем да се сама биоскопска сала користи десетак пута годишње – прецизира Ћосић.

ШТА ЈЕ УРАЂЕНО И ПЛАНОВИ

У претходном периоду у Новим Козарцима реконструисан је стадион ФК „Слобода“, просторије које користе чланови овог клуба, постављен је заливни систем на стадиону, као и семафор, видео надзор и осветљење.

-Старе зграде у селу нарушио је зуб времена и решавамо једну по једну. Галерија „Здравко Мандић“, која је центар културних дешавања и у којој је легат Здравка Мандића, уредили смо и окречили. На захтев мештана, поново ћемо имати салу за све прилике које имамо у селу. Ове године у плану нам је да популарну „котарку“ оспособимо. Прошле године смо урадили кров и мештани ће, пошто се све заврши, имати преко потребну салу. Козарчани су тражили и да се постави банкомат и то ћемо решити у наредном периоду. Сада немамо ниједан – открио нам је наш саговорник.

 

Осим културно уметничког друштва у Новим Козарцима одлично функционишу фудбалски клуб, риболовачко и ловачко друштво, удружење жена, добровољно ватрогасно друштво, удружење пчелара.

-Месна заједница помаже њихов рад и морам да се похвалим да су агилни и вредни. Село има урађену путну инфраструктуру, гасификовано је давних дана и лепо је место за одгајање деце. Данима када нам долази лекар аутомобилом месне заједнице га, из Руског Села, довозимо и враћамо са посла. Чланови ливачког удружења „Фазан“ засновали су хиљаду садница багрема и месна заједница ће помоћи да се ових дана до парцеле уради приступни пут. Осим тога биће урађена и надстрешница на аутобуском стајалишту према Руском Селу – истакао је Драгољуб Ћосић.

У оквиру редовног одржавања мењају се даске на клупама у парковима и у центру села. Сваке године Месна заједница награђује најуспешније ученике, а за Нову годину обезбеђује пакетиће за малишане у вртићу и ђаке од првог до четвртог разреда.

А.Ђ.