Александра Дјуран, аутор са Кикиндски портал

Поводом славе летњих Светих Врача: У храму Светих Козме и Дамјана освештана три нова црквена звона

Aleksandra Djuran Јулy 14, 2025

Свети Врачи, слава Храма Светих Козме и Дамјана, обележена је у присуству великог броја верника и представника локалне самоуправе. Свету архијерејску Литургију служио је његово високопреосвештенство митрополит банатски Никанор након чега је освештао нова три црквена звона.

– Честитам храмовну славу свим верницима и овоме граду. Господ од нас ништа друго не тражи, него да, оно што нам је дао, учинимо достојним њега – исткао је митрополит банатски Никанор. – Никада немојмо себе штедети када је у питању наше даривање Бога и његових светих јер ће нам он, на свој начин, то стоструко вратити благодетима. Неизмерна је љубав Божија и милост према човеку.

Кумови славе били су чланови породице Дејана Блажића из Кикинде.

-Кум сам био и 14. новембра за зимске Свете Врачеве и тада смо присуствовали доношењу звона, а сада сам присуствовао освећењу и први сам звонио са њих. Моја породица и ја често посећујемо Храм и много га волимо – рекао је Блажић.

Звона су весници будућим приложницима и донаторима за почетак изградње звоника при Храму, рекао је старешина Храма јереј Бобан Петровић.

-Звона су израђена и освештана и у наредном периоду предстоји нам да изградимо звоник на који ће бити постављена. У плану је да зидање започне ове године с обзиром на то да смо прошле године завршили пројекат, а ове смо добили грађевинску дозволу. Жеља нам је да темељ за звоник изградимо током јесени, а у зависности од прилива донација и прилог, радови ће напредовати. Она ће вечно да трају, да звоне и позивају вернике на богослужења. Уједно ту ће бити и да чувају све од зла. Захваљујем митрополиту Никанору јер пуноћа Свете архијерејске Литургије је ту, када је он присутан – додао је јереј Бобан Петровић који је захвалио и позвао вернике да помогну изградњу звоника.

Освештању звона присуствовали су и помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски и члан Градског већа Ђорђе Тешин.

Подсетимо да је идеја да Кикинда добије још једно православно здање потекла је деведесетих година прошлог века.Пошто је Црквена општина прикупила документацију и изнашла локацију, локална власт донирала је плац. Владика банатски Хризостом 1996. осветио је место на ком ће се градити, а до 2003. године текле су припреме за почетак изградње. Од 2010. године су се служиле недељне и празничне свете Литургије, а од 2014. организован је активни живот Црквене општине и успостављена су свакодневна света служења. Осим храма у порти се налази црквена канцеларија са светосавском салом, чесма са филтрираном водом, изграђен је Парохијски дома са четири стана за свештенике, а уређена је порта и дворишта око Храма.

А.Ђ.

За дане викенда: Три саобраћајне незгоде и 15 возача искључено из саобраћаја

Aleksandra Djuran Јулy 14, 2025

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се три саобраћајне незгоде у којима је једна особа задобила лакше телесне повреде. У незгодама је настала материјална штета процењена на износ од 100.000 динара.

Саобраћајне незгоде су се догодиле због налетања на дивљач и непрописне радње возилом.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 19 учесника у саобраћају и издато је 113 прекршајних налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 15 возача, од којих су четири задржана у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 15 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 60 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 35 осталих прекршаја.

Преносимо утиске волонтера Црвеног крста по повратку из Задра

Aleksandra Djuran Јулy 11, 2025

Волонтери Црвеног крста Кикинде вратили су се из Задра где су , заједно са Удругом удомитеља за дјецу „Осмијех“ из Ђурђевца, учествовали у међународном „Еразмус +“ пројекту размене младих.

Међу 18 младих волонтера, узраста од 16 до 23 године, биле су и Милица Адмовић и Снежана Ђуран које су нам пренеле своје утиске.

-За мене је рад на пројекту био ново искуство. Научила сам више о утицају човека на климатске промене, али и како се оне испољавају на живи свет. По завршетку радионица добили смо сертификат, јут пас, о неформалном образовању који може да нам створи нове прилике у будућности – казала је Милица.

Током десетодневног боравка млади из две земље сваког дана имали су едукативне и интерактивне радионице.

-Програм је био добро осмишљен и пружио нам је нова сазнања. Домаћини су се потрудили да наш боравак буде незабораван. Посебно бих издвојила радионице које су се односиле на игру концентрације, као и едукацију о пружању прве помоћи – сазнали смо од Снежане.

Циљ програма је подстицање младих да размишљају о одрживом развоју, заштити животне средине и очувању здравља у новим еколошким условима. Поред учења, имали су прилику и да се друже, размењују искуства и повежу кроз креативне активности. Пројекат је реализован под окриљем програма који подржава Европска унија, са циљем јачања младих и подстицања интеркултуралне сарадње.

Почела исплата пензија за најбројнију категорију корисника

Aleksandra Djuran Јулy 11, 2025

Исплата јунских пензија за кориснике из категорије запослених почиње данас, објавио је Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО).

Како је прецизирано, исплата почиње за све пензионере из ове категорије, без обзира да ли примања добијају преко текућих рачуна, на кућне адресе или их подижу на поштанским шалтерима.

Реч је о најбројнијој категорији пензионера, која чини више од 85 одсто од укупног броја пензионера.

Износи на чековима биће исти као и приликом претходне, исплате за мај а просечна мајска пензија, како је објавио Фонд ПИО, износила је 50.684 динара.

У току исплата средстава за премију за млеко за први квартал 2025. године

Aleksandra Djuran Јулy 11, 2025

Завршена је обрада захтева за премију за млеко за први квартал 2025. године, а сва решења су послата корисницима. Обрада захтева за други квартал почиње наредне седмице, чиме се наставља унапређење ефикасности у спровођењу ове мере подршке, саопштило је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Истовремено, у току је административна обрада захтева поднетих по јавним позивима за подстицаје у сточарству – за тов и за квалитетна приплодна грла.

У протеклом периоду успешно је обрађено преко 60 одсто захтева за квалитетна приплодна грла, а исплата средстава је већ започета за кориснике који су прихватили решења и одрекли се права на жалбу, наведено је у саопштењу.

Након прихватања решења, потребно је да се корисници, уколико су сагласни, одрекну права на жалбу на порталу еПодстицаји. Одрицањем од права на жалбу, поступак се убрзава и омогућава се хитна исплата средстава на кориснички рачун пријављен у електронском Регистру пољопривредних газдинстава.

Конкурс за пољопривреднике: За 13 мера 13 милиона динара

Aleksandra Djuran Јулy 10, 2025

Локална самоуправа расписала је данас, 10.јула, конкурс за програм подршке пољопривреди и руралном развоју. За 13 мера опредељено је 13 милиона и 18 хиљада динара, сазнајемо од Мирославе Наранчић, секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-Највише је мера у повртарству, воћарству и виноградарству. Подизање нових или обнављање постојећих вишегодишњих засада воћака, хмеља и винове лозе рефундираће се са 80 процената, а максималан износ је до 80.000. Подизање и опремање пластеника за производњу поврћа, воћа, цвећа и расадничку производњу тачније инвестирање у набавку опреме или материјала за конструкцију за пластенике и стакленике, као и високо квалитетних вишегодишњих, вишеслојних, фолија за пластенике подржаће се са максималним износом до 60.000,00 динара по кориснику, док је поврат 80 одсто. За машине, уређаје и опрему за наводњавање усева попут система кап по кап, бунара, пумпи максимално може да се добије до 50.000 динара , а субвенција је такође 80 процената од укупног износа без ПДВ-а – појаснила је Мирослава Наранчић.

Почетна помоћ за покретање пословања за младе пољопривреднике и развој малих пољопривредних газдинстава је мера за коју је опредељен највиши износ, максимално до 300.000 динара по кориснику односно 50 одсто од укупног износа без ПДВ-а. Ова мера подржаће младе до 40 година у Кикинди и свим селима. Од ове године и становници града могу да аплицирају за ова средства. Три мере су из области сточарства.

-За репродуктивни материјал, вештачко осемењавање, максималан износ је 50.000 динара по кориснику, а рефундација је 90 одсто од укупног износа без ПДВ-а. За суфинансирање селекције домаћих животиња у говедарству, овчарству, козарству и свињарству максималан износ је 25.000 динара за оне који се баве говедарством, а за овчарство, козарство и свињарство је 20.000 динара. Поврат је у 100 процентном износу. Трошкови нешкодљивог уклањања угинулих животиња такође су у потпуности покривени, а максимално по кориснику је 50.000 динара – истакла је наша саговорница.

Пчелари могу да конкуришу по два основа. За набавку нових пчелињих друштава и матица где је максимални износ до 30.000 динара, односно субвенција је 80 одсто. Исти је максимални износ и за набавку опреме за пчеларство , с тим што је поврат 70 процената од укупног износа без ПДВ-а.

За субвенционисање трошкова осигурања усева, плодова, вишегодишњих засада, расадника и животиња максималан износ је 35.000 динара, а помоћ 30 одсто од од износа премије осигурања. Набавка опреме за производњу вина, ракија и других алкохолних пића као и опреме за дегустационе сале субвенционисаће се са 80 процената и максималним износом од 35.000 динара.

И ове године опредељен је новац за јачање удружења из области пољопривреде и руралног развоја. Максималан износ је до 80.000,00 динара по кориснику, а поврат је 100 одсто. Мера опремања објеката за обављање традиционалних заната омогућиће суграђанима који се баве овом делатношћу да конкуришу за максимално до 80.000 динара, а подстицај је 70 процената.

Програм траје до 31. октобра односно до утрошка средстава. Прошле године средства града користило је 533 газдинстава.

А.Ђ.

Радови на мосту између Орловата и Томашевца, који се налази на регионалној прузи Панчево Главна – Зрењанин – Кикинда – државна граница при крају

Aleksandra Djuran Јулy 10, 2025

Радови на изградњи новог железничког моста преко реке Тамиш – “Томашевачког моста” – приводе се крају, а завршетак радова и отварање моста очекује се крајем августа или почетком септембра ове године, саопштила је Инфраструктура железнице Србије и навела да се нови мост гради недалеко од постојећег железничко-друмског моста између Орловата и Томашевца.

Реч је о мосту између Орловата и Томашевца, који се налази на регионалној, једноколосечној, неелектрификованој прузи Панчево Главна – Зрењанин – Кикинда – државна граница. У саопштењу се наводи да целокупна уговорена деоница износи 1.400 метара а главни носач новог моста је челична конструкција која премошћава три распона од по 40 метара реплицирајући стари мост.

Извођач ће на крају пројекта уградити 500 тона конструктивног челика и 2.600 кубика бетона у сам мост, док ће се на целој деоници поставити 170 тона шина и 1.800 прагова на цементом стабилизованом насипу у који ће бити уграђено 24.000 кубика материјал. У зони моста ће се урадити и регулација корита реке Тамиш.

Истиче се да начин изградње новог “Томашевачког моста” представља новину и велики изазов за извођаче радова и домаће неимаре.

“Челичне конструкције се раде на обали, а затим се хидрауличним пресама гурају преко реке, тако да мост спаја две обале”, објаснио је технички директор “Екстра-ауто транспорта” из Врбаса, који изводи радове на овом пројекту, Милутин Перуновић.

Радове на изградњи овог моста, који ће бити дуг 120 метара “Инфраструктура железница Србије” почела је 31. маја прошле године а вредност уговора је нешто већа од милијарду и по динара.

Постојећи железничко-друмски “Томашевачки мост”, изграђен је 1880. године и ускоро више неће бити у употреби. У наредном периоду планирана је модернизација читаве ове пруге.

Покрајински секретаријат за привреду и туризам расписао два конкурса у области запошљавања

Aleksandra Djuran Јулy 9, 2025

Покрајински секретаријат за привреду и туризам расписао је два нова јавна конкурса у области запошљавања за 2025. годину – за субвенционисање запошљавања незапослених и за јавне радове на територији АП Војводине. Укупна вредност оба конкурса износи 18 милиона динара, по девет милиона динара за сваки. Конкурси су расписани 8, а рок за подношење пријава је 31. јул.

Први конкурс намењен је послодавцима за субвенционисање запошљавања незапослених са евиденције Националне службе за запошљавање. Субвенција у износу од 250.000 динара по особи и додељује се у једнократном износу, а један послодавац може конкурисати за највише три лица.

Други конкурс односи се на финансирање спровођења јавних радова, током којих ће бити радно ангажовано 58 незапослених лица, укључујући и особе у стању социјалне потребе. Радови могу да трају до три месеца, а предвиђена месечна накнада износи до 30.000 динара по лицу, увећано за припадајуће порезе и доприносе. Наведена накнада обухвата и трошкове доласка и одласка са рада.

Право учешћа на јавном конкурсу за спровођење јавних радова, имају удружења која имају статус правног лица, са седиштем на територији АП Војводине, уписане у регистар Агенције за привредне регистре са активним статусом, које својим програмима афирмишу и подстичу циљеве овог конкурса.

Један од кључних циљева је и улагање у сертификоване обуке како би се унапредиле вештине у секторима у којима постоји недостатак радне снаге, чиме се доприноси бољем усаглашавању понуде и потражње на тржишту рада. Тако су планиране обуке у области туризма, за жене које желе да покрену сопствени бизнис – нарочито у погледу финансијског управљања, као и обуке у области енергетске ефикасности. За потребе тржишта неопходно је обучити што већи број особа за постављање соларних панела, топлотних пумпи и друге послове везане за обновљиве изворе енергије.

Одлуком Скупштине АП Војводине, издвојено је више од 30 милиона динара за област запошљавања, три пута више него претходне године. Циљ је да се кроз обуке, јавне радове и субвенције подстакне запошљавање и унапреди конкурентност на тржишту рада.

Стопа незапослености у Војводини 8,7 одсто, што је испод републичког просека, а ове године биће уложено преко 6,2 милијарде динара у активне мере запошљавања на нивоу Србије, чиме ће бити обухваћено 25.000 лица.

„Гусле“ представљале град и земљу на међународним фестивалима у Румунији

Aleksandra Djuran Јулy 9, 2025

Чланови извођачког ансамбла и народног оркестра Академског друштва за неговање музике „Гусле“ учествовали су на Међународном фестивалу фолклора под називом “Херкулес”, одржаном у румунској Бањи Херкулани. Фестивал има традицију дугу 25 година и ово је други пут да кикиндски ансамбл учествује на њему.

-И ово је један од значајних фестивала у организацији ЦИОФ-а, Међународног савета организатора фестивала фолклора и традиционалне културе – истакао је уметнички руководилац Игор Попов. – Ово је била још једна прилика да представимо нашу традицију. Бројна публика, крај наступа дочекала је на ногама, поздрављајући нас громким аплаузом. Осим нас из Србије, фестивал је окупио и ансамбле из 12 држава међу којима и из Аргентине, Парагваја, Грузије, Бугарске, Пољске, Словачке, Мађарске.

У повратку из Херкулане, чланови „Гусала“ гостовали су и на Међународном фестивалу фолклора у Темишвару “Инимилор”, који се одржава од 1990. године. Кикинђани су и овога пута изазвали овације публике, учесника и стручне јавности.

-Румунска публика је током четири дана, упознавала нашу културу и традицију кроз игре песме, музику и ношњу Баната, Кикинде и Поморишја, Бачке, Босилеградског Крајишта, Горњег Висока, Шопском свитом. Позиви за учешће стигли су нам од од директора поменутих фестивала, као и Савеза Срба у Румунији – додао је наш саговорник.

И две дечије фолклорне групе тренутно се налазе у Бару у Црној Гори. Учесници су кампа фолклора који организује Културно уметничко друштво „Свети Јован Владимир“.

-За учеснике се организују радионице и играчке пробе. Упознајемо домаћине са нашом, а они нас са њиховом традицијом. Другу годину заредом смо део овог кампа чији је циљ да деца негују и уче о културном наслеђу – навео је Попов.

А.Ђ.

Хлеб „сава“ поскупеће са 59 на 62 динара

Aleksandra Djuran Јулy 9, 2025

Хлеб „сава“ који се производи од брашна Т-500, према уредби коју је усвојила Влада Србије, поскупеће са 59 на 62 динара, док је максимална произвођачка цена одређена на 53,17 динара, објављено је у Службеном гласнику Србије.

Влада Србије на седници 3. јуна усвојила је измену Уредбе о обавезној производњи и промету хлеба од брашна Т-500, којом се повећава максимална малопродајна цена хлеба.

Измена Уредбе о обавезној производњи и промету хлеба од брашна Т-500 ступиће на снагу осам дана по објави у Службеном гласнику.