Aleksandra Djuran

7a4148d5-dda4-4d6e-bedb-1f7e5f86be18

У Руском Селу у току је санација Дома омладине. Зграда у центру села значајно је место окупљања мештана свих узраста. Спроведена је јавна набавка за куповину опреме, сазнајемо од Душана Марјановића, председника Света МЗ Руско Село.

-Купљени су нови столови и столице, као и нова аудио опрема: озвучење, звучници, носачи и миксета. Стигло је укупно 180 столица и 50 столова, а у току је санација унутар објекта – сазнајемо од Марјановића.

Пре шест година 2021. санирана је сала у којој се организују прославе.

-Сада се простор глетује, поправљају се оштећења, након чега ће се приступити кречењу. Решили смо да зидове оплеменимо новим, модерним молерским техникама, а боја је усклађена са намештајем. Преостаје и спуштање плафона и спровођење нових струјних инсталација у помоћним просторијама које користе удружења за своје потребе и састанке. У њој се састају и представници и чланови фудбалског и стонотениског клуба, али и сви становници, не само Руског Села, него и околних села. Ретко које село може да се похвали оваквим простором – прецизирао је Душан Марјановић.

Поред поменутог замениће се део прозора и врата, међу којима су и улазна, а адаптираће се и санитарни чворови.

-Салу, која ће ускоро добити нови изглед, користе сви, од чланова Месне заједнице, гостију до удружења грађана која раде у селу. У њој организујемо све значајне догађаје за село. За одржавање су задужене чланице удружења жена „Јединство“ – прецизирао је наш саговорник.

Неопходна средства, 5,1 милион динара, за поменуте радове определило је Министарство за бригу о селу.

– Неопходно је да уредимо кров и на нама је да се максимално потрудимо да у наредном периоду обезбедимо средства да се заустави пропадање овог објекта – закључио је Душан Марјановић и захвалио се локалној самоуправи која је препознала потребе и помогла да се пројекат уређења сале Дома културе реализује.

А.Ђ.

saobracajne-dan-zrtava-(1)

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се две саобраћајне незгоде у којима су у једној су три особе задобиле лакше телесне повреде, док је у другој причињена материјална штета. У обе незгоде причињена материјална штета износи о 260.000 динара.

Саобраћајне незгоде су се догодиле због радње возилом.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 18 учесника у саобраћају и издато је 159 прекршајних налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 15 возача, од којих је пет особа задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 29 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 66 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 68 осталих прекршаја.

turisticka-banja-luka-(3)

Туристички потенцијали града од данас, 28. фебруара до 2. марта представљају се на Међународном сајму туризма „Бањалука 2025“. Штанд нашег града налази се у оквиру Туристичка организација Војводине. Посетиоци ће моћи да се упознају са природним лепотама, културно-историјским знаменитостима, гастрономијом и винском традицијом, као и могућностима за активан одмор које Војводина нуди.

На простору већем од 1.400 квадратних метара, више од 150 директних излагача представиће своју туристичку понуду, смештајне капацитете, културу и обичаје.

-Кикинда је више пута учествовала на овом сајму и морам да истакнем да манифестација обухвата читав регион. Искористићемо прилику да промовишемо све манифестације које наш град нуди са акцентом на 40. „Дане лудаје“ које организујемо у септембру. Бањалучанима, али и гостима сајма понудићемо да дођу, кад год могу, и упознају се са мамутицом „Киком“, „Тером“, Сувачом, најлепшом улицом у Србији, гастрономском понудом. Туристи из Бања Луке радо долазе, а овога пута представљамо наша пољопривредна газдинства са којима дуго година сарађујемо, као и производе из нашег краја – навела је в.д. директорица Туристичке организације града Јасмина Миланков.

 

Војвођанска туристичка понуда биће промовисана на заједничком штанду са Туристичком организацијом Србије. Своју понуду представљају и туристичке организације Новог Сада, Сремских Карловаца, Вршца, Житишта, Зрењанина, Инђије, Новог Бечеја, Бечеја, Бачке Паланке, Сомбора, Нове Црње и Темерина.

 

Земља партнер овогодишњег сајма је Црна Гора.

А.Ђ.

 

gusle-arad-1

Запослени и чланови АДЗНМ „Гусле“ и у овој години наставили су вишедеценијску, берићетну, сарадњу са српским друштвима из суседне Румуније. Ових дана боравили су у Араду, на позив Културно уметничког друштва „Коло“.

-У више наврата, наши пријатељи из Арада, на челу са Дарком Воштинаром, потпредседником Савеза Срба у Румунији, помагали су нам у мисији прикупљања теренске грађе на подручју румунског Поморишја односно Горњег Баната. У жељи да се још једном одужимо и вратимо народу оно што смо од њега научили, Игор Попов, кореограф и уметнички руководилац „Гусала“ и Маријана Калопер поставили су кореографску поморишку причу и научили младе генерације играча ономе што су њихови преци играли, свирали и певали. Надамо се да ће чланови са успехом и љубављу чувати ову музичку заоставштину својих предака, јер имају чиме да се поносе и диче, а да ће се наша мисија прикупљања теренске грађе и њеног враћања у народ кроз сценске приказе наставити и доживети заслужену пажњу – истакла је Магдалена Попов, уметнички руководилац у „Гуслама“.

Подсетимо и да је на Европској смотри фолклора кореографија „Српске игре из Поморшија“, настала из сарадње са Србима у Румунији, а коју је поставио Игор Попов, освојила је друго место.

А.Ђ.

 

flour-burlap-bag-wheat-grain-white-background-

Чланови Владе Србије усвојили су на седници Уредбу о ограничењу висине цена основних животних намирница, које су прописане за брашно тип Т-400 глатко и за брашно тип Т-500 у паковању до једног килограма.

Влада је крајем августа прошле године усвојила Уредбу по којој је до 28. фебруара 2025. године цена килограма брашна тип Т- 500 у трговинама треба да кошта 49,99 динара, а брашна тип Т-400 за килограм да буде 54,99 динара.

По тој уредби трговци на мало који продају прехрамбене производе до краја фебруара ове године обавезни су да у структури дневне понуде свих врста брашна тип Т-400 глатко имају најмање једну робну марку брашна тог типа у паковањима до једног килограма, укључујући један килограм, чија максимална малопродајна цена не сме прелазити 54,99 динара по килограму.

У Уредби усвојеној у 29. августа 2024. када је реч о брашну тип Т-500, трговци на мало који продају прехрамбене производе обавезни су да у структури дневне понуде свих врста брашна тог типа да имају најмање једну робну марку у паковањима до једног килограма, укључујући један килограм, чија максимална малопродајна цена не сме да прелази 49,99 динара по килограму.

По тим ценама произвођачи морају трговцима на мало да испоручују 50 одсто испоручених количина на месечном нивоу у односу на исти период претходне године.

Максимална количина брашна коју трговац на мало може да прода потрошачу у појединачној куповини је пет килограма брашна тип Т-400 глатко и пет килограма брашна тип Т-500, прецизирано је у тој уредби.

За њено кршење прописане су новчане казне за правна лица и предузетнике од 5.000 до 2.000.000 динара, а може се изрећи и заштитна мера забрана вршења одређене делатности у трајању од шест месеци до једне године.

stomatolske-stolice-decija-(4)

Дечија стоматологија Дом здравља опремљена је двема модерним и новим стоматолошким столицама што ће унапредити рад са најмлађима. Средства за набавку нове опреме обезбеђена су од надлежног Покрајинског секретаријата за здравство. Стоматолог др Маја Васић, запослена у стоматолошкој амбуланти у Основној школи „Свети Сава“, није крила задовољство што је једна од две столице монтирана у простору у ком ради.

-Осим саме стоматолошке столице добили смо наставак за каменац, што нисмо имали, као и наставак за пескир и интраоралну камеру. Камера је савремена и за децу занимљива. Она ми омогућује да пацијентима уживо покажем како изгледа каријес, а имају могућност да на екрану испрате и како тече комплетан процес поправке зуба – истакла је др Васић.

Амбуланта у школи „Свети Сава“ обухвата ученике ове и школе „Жарко Зрењанин“, као и децу из вртића „Мики“, „Колибри“ и „Наша радост“.

-Родитељи које желе да доведу децу у ову амбуланту, могу то да учине, без обзира на то да ли јој територијално припадају. Овај простор једно време био је затворен, да би од априла прошле године поново започела са радом. Број пацијената се свакодневно повећава и сигурна сам да ће их бити све више – додала је др Маја Васић.

Др Биљана Марковић, директорица Дома здравља, подсетила је да је ова установа на прошлогодишњем конкурсу добила пет милиона динара за набавку медицинске опреме.

-Друга стоматолошка столица своје место нашла је у дечијој ортодонцији у служби Протетике и ортодонције, а у ранијем периоду зановљена је и стоматолошка столица у Школском диспанзеру. Уверена сам да су стоматолози задовољни јер су управо они апострофирали да је потребно обновити стоматолошке столице. Купљена су и два аутоклава, вредна три милиона динара, која ће углавном служити стоматолошкој служби и четири пакерице за паковање стерилних инструмената. Аутоклави служе за стерилизацију медицинских инструмената и потребни су како стоматолозима, тако и у општој медицини, али свака стоматолошка амбуланта мора да има свој аутоклав. Пакерице служе за стерилизацију инструмената и да их такве разнесемо у амбуланте Дома здравља. Имамо осам објеката у граду и девет у селима, те стерилизацију обављамо у нешто тежим условима – навела је др Биљана Марковић.

Дом здравља има 16 стоматолога, од којих је четири специјалиста и ова служба има довољан број лекара. Подсетимо и да је прошле године нова стоматолошка столица монтирана и у стоматолошкој амбуланти за одрасле која се налази у улици Краља Петра Првог број 106.

Овогодишњи конкурс Покрајинског секретаријата за здравство је завршен и Дом здравља аплицирао је за средства за возило које им је неопходно за превоз инфективног отпада.

А.Ђ.

duvan-policija

Припадници Министарства унутрашњих послова, Полицијскe управe у Кикинди у сарадњи са Пореском полицијом Одсек Зрењанин, по налогу Основног јавног тужилаштва у Кикинди, ухапсили су Ђ.Г. (1965) из Новог Кнежевца, због  сумње да је извршио кривична дела недозвољена трговина и недозвољен промет акцизних производа.

Полиција је претресом магацинског простора који је осумњичени користио пронашла и одузела укупно 267 килограма резаног дувана, који није обележен контролним акцизним маркицама Републике Србије, као и 102 комада парфема разних робних марки, без одговарајуће документације.

Укупна вредност одузете робе процењује се на 2.000.000 динара.

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен надлежном тужилаштву.

polje-dron-3

Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на основне подстицаје у биљној производњи од 18.000 динара расписан је 25. фебруара, а пољопривредни произвођачи ће своје захтеве моћи да подносе до 25. марта.

Право на подстицаје остварује правно лице, предузетник и физичко лице – носилац комерцијалног породичног пољопривредног газдинства, које је уписано у електронски Регистар пољопривредних газдинстава (еРПГ) и налази се у активном статусу.

Пре подношења захтева за остваривање права на ову врсту подстицаја, неопходно је да пољопривредник изврши обнову регистрације за текућу годину у еРПГ.

Право на подстицаје имају искључиво пољопривредни произвођачи који пријављено земљиште и обрађују – у своје име и за свој рачун. Подстицаје неће моћи да користе власници земље који ту земљу заиста не обрађују, већ је дају у закуп другом лицу.

Подстицаји се остварују по површини биљне производње за засејане, односно засађене и пријављене површине под одговарајућом биљном културом, до највише 100 хектара.

Право на подстицаје се не може остварити за површине пољопривредног земљишта у државној својини које је подносилац захтева узео у закуп, односно на коришћење, осим за пољопривредно земљиште у државној својини које је узео у закуп на јавном надметању у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште.

Информације у вези са расписаним Јавним позивом доступне су на телефоне инфо-центра Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде: 011/260-79-60 или 011/260-79-61, као и контакт центра Управе за аграрна плаћања 011/30-20-100, 011/30-20-101 или 0800/106-107, сваког радног дана од 7.30 до 15.30 часова, као и на званичној веб презентацији еАграр, на адреси https://eagrar.gov.rs.

sednica-toza-konverzija-(1)

Једногласно је усвојен Локални акциони план за Роме и Ромкиње за период 2025 – 2027. године. План одређује социјално укључивање Рома и Ромкиња и дефинише правце деловања града, конкретне мере и активности којима би се побољшао садашњи положај припадника ромске заједнице.

-Поносан сам на овај документ јер представља напоре које локална заједница чини током година да се улагањем заједничких средстава побољша живот ромске популације и сразмерно могућностима умањи јаз који постоји између Рома и осталих припадника друштвене заједнице. Базиран је на националној стратегији укључивања Рома и Ромкиња. Једини излаз из зачараног круга сиромаштва је образовање и оно је приоритет– појаснио је члан Градског већа Жељко Раду.

Локални акциони план за Роме и Ромкиње на реалан начин сагледава потребе ромског становништва, напоменуо је градоначелник Богдан.

-Наставиће да се бавимо побољшањем услова живота Рома. Асфалтирали смо прилазе ромским насељима, изграђена је канализација, бавимо се њиховим образовањем и трудимо се да им обезбедимо бољи живот – навео је Богдан.

Донета су и решења о престанку дужности председника, заменика председника и чланова Комисије за споменике и решења о њиховом именовању, као и одлука о престанку мандата одборнице Ержебет Савановић која је поднела оставку 24. фебруара.

 

IMG-0187-topaz-denoise-faceai-sharpen-2

На почетку 8. седнице Скупштине града шеф одборничке групе „Бирам борбу бирам Кикинду“ Оливера Кантар затражила је да се са заседања скине тачка о конверзији дуга фабрике „Тоза Марковић“ локалној самоуправи. Након што се већина одборника изјаснила да се о овој тачки расправља, изгласан је дневни ред.

За реч се јавила одборница Ивана Богосав из „Уједињене опозиције Кикинде“ која је затражила да шест одборника Српске напредне странке, који су, како је навела, председници удружења, председници и чланови савета месних заједница, поднесу оставке, што није имало везе са расправом која се односила на конверзију потраживања града Кикинде по основу неизмирених изворних јавних прихода у трајни улог у капитал друштва са ограниченом одговорношћу „Тоза Марковић“. Након што јој је председник Скупштине града Душан Попесков после више опомена одузео реч, деветоро одборника опозиције прекинуло је седницу изводећи перформанс са унапред спремљеним, одштампаним плакатима.

Немиле сцене нам нису потребне и све може да се реши у складу са Пословником о раду, без увреда, истакао је градоначелник Младен Богдан, након паузе:

-Очекујем да сви покажемо достојанство и да доносимо одлуке које су у интересу свих наших грађана. Они који траже да институције раде свој посао не би требало да их спречавају да раде и да буду још боље. Позивам све одборнике на одговорност. Кикинда ће наставити да се бори и унапређује своје привредне потенцијале и услове за живот јер су нас суграђани подржали у огромном броју.

Одборници су донели поменуту одлуку са стањем дуга фабрике „Тоза Марковић“ на дан 31. октобра 2024. године и са каматом на исти дан.

-Град Кикинда је миноран поверилац, али ће помоћи да се ревитализује правни субјект у тешком економском положају. Унапред припремљен план реорганизације осмишљен је да се привредним субјектима помогне да превазиђу кризу. Кроз конверзију дуга имамо шансу да наплатимо наша потраживања кроз дивиденду или доласком стратешког партнера – навео је члан Градског већа Ђорђе Тешин.

Потраживања локалне самоуправе, настала по основу неизмирених изворних јавних прихода „Тозе Марковића“ укупно износе 25.826.057,05 динара. Овај дуг конвертују се у трајни улог у капиталу „Тозе Марковића“. Дуг за порез на имовину је 23.113.819,38 динара, за посебну накнаду за заштиту и унапређење животне средине дуг је 1.623.849,23, за комуналну таксу за истицање фирме на пословном простору треба уплатити 151.731,36 динара, а за приход од увећања пореског дуга који је предмет принудне наплате дуг је 936.657,08 динара.

Драго ми је да смо, упркос немилим сценама, успели да наставимо седницу и донесемо важну одлуку за даље пословање фабрике „Тоза Марковић“, закључио је први човек града.

– Одговорном политиком желимо да бринемо о запосленима, радним местима, њиховим породицама, као и фабрикама у нашем граду. Наш циљ је да се Кикинда развија, да има што више радних места. Пуно тога је урађено за протеклих 12 година у привреди и када погледамо период пре тога наш резултат је 10 према нула. Позивам све одборнике на одговорност – рекао је Богдан.

Наведено је и да је Влада Републике Србије препознала интерес да се „Този“ да подршка за реализацију мера из Унапред припремљеног плана реорганизације и граду Кикинди препоручила да поступе у складу са наведеним закључком. Конверзија дуга омогућиће растерећење доспелих обавеза дужника.

Одборници опозиције нису сачекали крај скупштинског заседања, него су у току постављања одборничких питања изашли из скупштинске сале.

По завршетку седнице, одборници владајуће већине подизањем натписа послали су опозицији јасну поруку „Ђилас и Мариника су лопови“.

ДА ЛИ СУ ГРУЈИЋ, БОГОСАВ, ВЛАЈНИЋ У СУКОБУ ИНТЕРЕСА?

-У колико је програма и пројеката Града Кикинде учествовао одборник Мирослав Грујић? Колико је уговора потписао, у програмима и пројектима за које је директно или индиректно локална самоуправа издвојила средства? Исто питање односи се на Драгана Влајнић и Ивану Богосав. Треба хитно тражити мишљење од Агенције за спречавање сукоба интереса да ли они могу да буду одборници јер су и они председници удружења и јесу или нису индиректни корисници средстава из градског буџета – поставио је одборничко питање Никола Лукач.

Р. К.