Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Povodom slave letnjih Svetih Vrača: U hramu Svetih Kozme i Damjana osveštana tri nova crkvena zvona

Aleksandra Djuran July 14, 2025

Sveti Vrači, slava Hrama Svetih Kozme i Damjana, obeležena je u prisustvu velikog broja vernika i predstavnika lokalne samouprave. Svetu arhijerejsku Liturgiju služio je njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit banatski Nikanor nakon čega je osveštao nova tri crkvena zvona.

– Čestitam hramovnu slavu svim vernicima i ovome gradu. Gospod od nas ništa drugo ne traži, nego da, ono što nam je dao, učinimo dostojnim njega – istkao je mitropolit banatski Nikanor. – Nikada nemojmo sebe štedeti kada je u pitanju naše darivanje Boga i njegovih svetih jer će nam on, na svoj način, to stostruko vratiti blagodetima. Neizmerna je ljubav Božija i milost prema čoveku.

Kumovi slave bili su članovi porodice Dejana Blažića iz Kikinde.

-Kum sam bio i 14. novembra za zimske Svete Vračeve i tada smo prisustvovali donošenju zvona, a sada sam prisustvovao osvećenju i prvi sam zvonio sa njih. Moja porodica i ja često posećujemo Hram i mnogo ga volimo – rekao je Blažić.

Zvona su vesnici budućim priložnicima i donatorima za početak izgradnje zvonika pri Hramu, rekao je starešina Hrama jerej Boban Petrović.

-Zvona su izrađena i osveštana i u narednom periodu predstoji nam da izgradimo zvonik na koji će biti postavljena. U planu je da zidanje započne ove godine s obzirom na to da smo prošle godine završili projekat, a ove smo dobili građevinsku dozvolu. Želja nam je da temelj za zvonik izgradimo tokom jeseni, a u zavisnosti od priliva donacija i prilog, radovi će napredovati. Ona će večno da traju, da zvone i pozivaju vernike na bogosluženja. Ujedno tu će biti i da čuvaju sve od zla. Zahvaljujem mitropolitu Nikanoru jer punoća Svete arhijerejske Liturgije je tu, kada je on prisutan – dodao je jerej Boban Petrović koji je zahvalio i pozvao vernike da pomognu izgradnju zvonika.

Osveštanju zvona prisustvovali su i pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski i član Gradskog veća Đorđe Tešin.

Podsetimo da je ideja da Kikinda dobije još jedno pravoslavno zdanje potekla je devedesetih godina prošlog veka.Pošto je Crkvena opština prikupila dokumentaciju i iznašla lokaciju, lokalna vlast donirala je plac. Vladika banatski Hrizostom 1996. osvetio je mesto na kom će se graditi, a do 2003. godine tekle su pripreme za početak izgradnje. Od 2010. godine su se služile nedeljne i praznične svete Liturgije, a od 2014. organizovan je aktivni život Crkvene opštine i uspostavljena su svakodnevna sveta služenja. Osim hrama u porti se nalazi crkvena kancelarija sa svetosavskom salom, česma sa filtriranom vodom, izgrađen je Parohijski doma sa četiri stana za sveštenike, a uređena je porta i dvorišta oko Hrama.

A.Đ.

Za dane vikenda: Tri saobraćajne nezgode i 15 vozača isključeno iz saobraćaja

Aleksandra Djuran July 14, 2025

Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se tri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila lakše telesne povrede. U nezgodama je nastala materijalna šteta procenjena na iznos od 100.000 dinara.

Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog naletanja na divljač i nepropisne radnje vozilom.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 19 učesnika u saobraćaju i izdato je 113 prekršajnih naloga.

Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 15 vozača, od kojih su četiri zadržana u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.

Takođe, otkriveno je 15 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 60 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 35 ostalih prekršaja.

Prenosimo utiske volontera Crvenog krsta po povratku iz Zadra

Aleksandra Djuran July 11, 2025

Volonteri Crvenog krsta Kikinde vratili su se iz Zadra gde su , zajedno sa Udrugom udomitelja za djecu „Osmijeh“ iz Đurđevca, učestvovali u međunarodnom „Erazmus +“ projektu razmene mladih.

Među 18 mladih volontera, uzrasta od 16 do 23 godine, bile su i Milica Admović i Snežana Đuran koje su nam prenele svoje utiske.

-Za mene je rad na projektu bio novo iskustvo. Naučila sam više o uticaju čoveka na klimatske promene, ali i kako se one ispoljavaju na živi svet. Po završetku radionica dobili smo sertifikat, jut pas, o neformalnom obrazovanju koji može da nam stvori nove prilike u budućnosti – kazala je Milica.

Tokom desetodnevnog boravka mladi iz dve zemlje svakog dana imali su edukativne i interaktivne radionice.

-Program je bio dobro osmišljen i pružio nam je nova saznanja. Domaćini su se potrudili da naš boravak bude nezaboravan. Posebno bih izdvojila radionice koje su se odnosile na igru koncentracije, kao i edukaciju o pružanju prve pomoći – saznali smo od Snežane.

Cilj programa je podsticanje mladih da razmišljaju o održivom razvoju, zaštiti životne sredine i očuvanju zdravlja u novim ekološkim uslovima. Pored učenja, imali su priliku i da se druže, razmenjuju iskustva i povežu kroz kreativne aktivnosti. Projekat je realizovan pod okriljem programa koji podržava Evropska unija, sa ciljem jačanja mladih i podsticanja interkulturalne saradnje.

Počela isplata penzija za najbrojniju kategoriju korisnika

Aleksandra Djuran July 11, 2025

Isplata junskih penzija za korisnike iz kategorije zaposlenih počinje danas, objavio je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).

Kako je precizirano, isplata počinje za sve penzionere iz ove kategorije, bez obzira da li primanja dobijaju preko tekućih računa, na kućne adrese ili ih podižu na poštanskim šalterima.

Reč je o najbrojnijoj kategoriji penzionera, koja čini više od 85 odsto od ukupnog broja penzionera.

Iznosi na čekovima biće isti kao i prilikom prethodne, isplate za maj a prosečna majska penzija, kako je objavio Fond PIO, iznosila je 50.684 dinara.

U toku isplata sredstava za premiju za mleko za prvi kvartal 2025. godine

Aleksandra Djuran July 11, 2025

Završena je obrada zahteva za premiju za mleko za prvi kvartal 2025. godine, a sva rešenja su poslata korisnicima. Obrada zahteva za drugi kvartal počinje naredne sedmice, čime se nastavlja unapređenje efikasnosti u sprovođenju ove mere podrške, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Istovremeno, u toku je administrativna obrada zahteva podnetih po javnim pozivima za podsticaje u stočarstvu – za tov i za kvalitetna priplodna grla.

U proteklom periodu uspešno je obrađeno preko 60 odsto zahteva za kvalitetna priplodna grla, a isplata sredstava je već započeta za korisnike koji su prihvatili rešenja i odrekli se prava na žalbu, navedeno je u saopštenju.

Nakon prihvatanja rešenja, potrebno je da se korisnici, ukoliko su saglasni, odreknu prava na žalbu na portalu ePodsticaji. Odricanjem od prava na žalbu, postupak se ubrzava i omogućava se hitna isplata sredstava na korisnički račun prijavljen u elektronskom Registru poljoprivrednih gazdinstava.

Konkurs za poljoprivrednike: Za 13 mera 13 miliona dinara

Aleksandra Djuran July 10, 2025

Lokalna samouprava raspisala je danas, 10.jula, konkurs za program podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju. Za 13 mera opredeljeno je 13 miliona i 18 hiljada dinara, saznajemo od Miroslave Narančić, sekretarke Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

-Najviše je mera u povrtarstvu, voćarstvu i vinogradarstvu. Podizanje novih ili obnavljanje postojećih višegodišnjih zasada voćaka, hmelja i vinove loze refundiraće se sa 80 procenata, a maksimalan iznos je do 80.000. Podizanje i opremanje plastenika za proizvodnju povrća, voća, cveća i rasadničku proizvodnju tačnije investiranje u nabavku opreme ili materijala za konstrukciju za plastenike i staklenike, kao i visoko kvalitetnih višegodišnjih, višeslojnih, folija za plastenike podržaće se sa maksimalnim iznosom do 60.000,00 dinara po korisniku, dok je povrat 80 odsto. Za mašine, uređaje i opremu za navodnjavanje useva poput sistema kap po kap, bunara, pumpi maksimalno može da se dobije do 50.000 dinara , a subvencija je takođe 80 procenata od ukupnog iznosa bez PDV-a – pojasnila je Miroslava Narančić.

Početna pomoć za pokretanje poslovanja za mlade poljoprivrednike i razvoj malih poljoprivrednih gazdinstava je mera za koju je opredeljen najviši iznos, maksimalno do 300.000 dinara po korisniku odnosno 50 odsto od ukupnog iznosa bez PDV-a. Ova mera podržaće mlade do 40 godina u Kikindi i svim selima. Od ove godine i stanovnici grada mogu da apliciraju za ova sredstva. Tri mere su iz oblasti stočarstva.

-Za reproduktivni materijal, veštačko osemenjavanje, maksimalan iznos je 50.000 dinara po korisniku, a refundacija je 90 odsto od ukupnog iznosa bez PDV-a. Za sufinansiranje selekcije domaćih životinja u govedarstvu, ovčarstvu, kozarstvu i svinjarstvu maksimalan iznos je 25.000 dinara za one koji se bave govedarstvom, a za ovčarstvo, kozarstvo i svinjarstvo je 20.000 dinara. Povrat je u 100 procentnom iznosu. Troškovi neškodljivog uklanjanja uginulih životinja takođe su u potpunosti pokriveni, a maksimalno po korisniku je 50.000 dinara – istakla je naša sagovornica.

Pčelari mogu da konkurišu po dva osnova. Za nabavku novih pčelinjih društava i matica gde je maksimalni iznos do 30.000 dinara, odnosno subvencija je 80 odsto. Isti je maksimalni iznos i za nabavku opreme za pčelarstvo , s tim što je povrat 70 procenata od ukupnog iznosa bez PDV-a.

Za subvencionisanje troškova osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja maksimalan iznos je 35.000 dinara, a pomoć 30 odsto od od iznosa premije osiguranja. Nabavka opreme za proizvodnju vina, rakija i drugih alkoholnih pića kao i opreme za degustacione sale subvencionisaće se sa 80 procenata i maksimalnim iznosom od 35.000 dinara.

I ove godine opredeljen je novac za jačanje udruženja iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Maksimalan iznos je do 80.000,00 dinara po korisniku, a povrat je 100 odsto. Mera opremanja objekata za obavljanje tradicionalnih zanata omogućiće sugrađanima koji se bave ovom delatnošću da konkurišu za maksimalno do 80.000 dinara, a podsticaj je 70 procenata.

Program traje do 31. oktobra odnosno do utroška sredstava. Prošle godine sredstva grada koristilo je 533 gazdinstava.

A.Đ.

Radovi na mostu između Orlovata i Tomaševca, koji se nalazi na regionalnoj pruzi Pančevo Glavna – Zrenjanin – Kikinda – državna granica pri kraju

Aleksandra Djuran July 10, 2025

Radovi na izgradnji novog železničkog mosta preko reke Tamiš – “Tomaševačkog mosta” – privode se kraju, a završetak radova i otvaranje mosta očekuje se krajem avgusta ili početkom septembra ove godine, saopštila je Infrastruktura železnice Srbije i navela da se novi most gradi nedaleko od postojećeg železničko-drumskog mosta između Orlovata i Tomaševca.

Reč je o mostu između Orlovata i Tomaševca, koji se nalazi na regionalnoj, jednokolosečnoj, neelektrifikovanoj pruzi Pančevo Glavna – Zrenjanin – Kikinda – državna granica. U saopštenju se navodi da celokupna ugovorena deonica iznosi 1.400 metara a glavni nosač novog mosta je čelična konstrukcija koja premošćava tri raspona od po 40 metara replicirajući stari most.

Izvođač će na kraju projekta ugraditi 500 tona konstruktivnog čelika i 2.600 kubika betona u sam most, dok će se na celoj deonici postaviti 170 tona šina i 1.800 pragova na cementom stabilizovanom nasipu u koji će biti ugrađeno 24.000 kubika materijal. U zoni mosta će se uraditi i regulacija korita reke Tamiš.

Ističe se da način izgradnje novog “Tomaševačkog mosta” predstavlja novinu i veliki izazov za izvođače radova i domaće neimare.

“Čelične konstrukcije se rade na obali, a zatim se hidrauličnim presama guraju preko reke, tako da most spaja dve obale”, objasnio je tehnički direktor “Ekstra-auto transporta” iz Vrbasa, koji izvodi radove na ovom projektu, Milutin Perunović.

Radove na izgradnji ovog mosta, koji će biti dug 120 metara “Infrastruktura železnica Srbije” počela je 31. maja prošle godine a vrednost ugovora je nešto veća od milijardu i po dinara.

Postojeći železničko-drumski “Tomaševački most”, izgrađen je 1880. godine i uskoro više neće biti u upotrebi. U narednom periodu planirana je modernizacija čitave ove pruge.

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam raspisao dva konkursa u oblasti zapošljavanja

Aleksandra Djuran July 9, 2025

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam raspisao je dva nova javna konkursa u oblasti zapošljavanja za 2025. godinu – za subvencionisanje zapošljavanja nezaposlenih i za javne radove na teritoriji AP Vojvodine. Ukupna vrednost oba konkursa iznosi 18 miliona dinara, po devet miliona dinara za svaki. Konkursi su raspisani 8, a rok za podnošenje prijava je 31. jul.

Prvi konkurs namenjen je poslodavcima za subvencionisanje zapošljavanja nezaposlenih sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje. Subvencija u iznosu od 250.000 dinara po osobi i dodeljuje se u jednokratnom iznosu, a jedan poslodavac može konkurisati za najviše tri lica.

Drugi konkurs odnosi se na finansiranje sprovođenja javnih radova, tokom kojih će biti radno angažovano 58 nezaposlenih lica, uključujući i osobe u stanju socijalne potrebe. Radovi mogu da traju do tri meseca, a predviđena mesečna naknada iznosi do 30.000 dinara po licu, uvećano za pripadajuće poreze i doprinose. Navedena naknada obuhvata i troškove dolaska i odlaska sa rada.

Pravo učešća na javnom konkursu za sprovođenje javnih radova, imaju udruženja koja imaju status pravnog lica, sa sedištem na teritoriji AP Vojvodine, upisane u registar Agencije za privredne registre sa aktivnim statusom, koje svojim programima afirmišu i podstiču ciljeve ovog konkursa.

Jedan od ključnih ciljeva je i ulaganje u sertifikovane obuke kako bi se unapredile veštine u sektorima u kojima postoji nedostatak radne snage, čime se doprinosi boljem usaglašavanju ponude i potražnje na tržištu rada. Tako su planirane obuke u oblasti turizma, za žene koje žele da pokrenu sopstveni biznis – naročito u pogledu finansijskog upravljanja, kao i obuke u oblasti energetske efikasnosti. Za potrebe tržišta neophodno je obučiti što veći broj osoba za postavljanje solarnih panela, toplotnih pumpi i druge poslove vezane za obnovljive izvore energije.

Odlukom Skupštine AP Vojvodine, izdvojeno je više od 30 miliona dinara za oblast zapošljavanja, tri puta više nego prethodne godine. Cilj je da se kroz obuke, javne radove i subvencije podstakne zapošljavanje i unapredi konkurentnost na tržištu rada.

Stopa nezaposlenosti u Vojvodini 8,7 odsto, što je ispod republičkog proseka, a ove godine biće uloženo preko 6,2 milijarde dinara u aktivne mere zapošljavanja na nivou Srbije, čime će biti obuhvaćeno 25.000 lica.

„Gusle“ predstavljale grad i zemlju na međunarodnim festivalima u Rumuniji

Aleksandra Djuran July 9, 2025

Članovi izvođačkog ansambla i narodnog orkestra Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“ učestvovali su na Međunarodnom festivalu folklora pod nazivom “Herkules”, održanom u rumunskoj Banji Herkulani. Festival ima tradiciju dugu 25 godina i ovo je drugi put da kikindski ansambl učestvuje na njemu.

-I ovo je jedan od značajnih festivala u organizaciji CIOF-a, Međunarodnog saveta organizatora festivala folklora i tradicionalne kulture – istakao je umetnički rukovodilac Igor Popov. – Ovo je bila još jedna prilika da predstavimo našu tradiciju. Brojna publika, kraj nastupa dočekala je na nogama, pozdravljajući nas gromkim aplauzom. Osim nas iz Srbije, festival je okupio i ansamble iz 12 država među kojima i iz Argentine, Paragvaja, Gruzije, Bugarske, Poljske, Slovačke, Mađarske.

U povratku iz Herkulane, članovi „Gusala“ gostovali su i na Međunarodnom festivalu folklora u Temišvaru “Inimilor”, koji se održava od 1990. godine. Kikinđani su i ovoga puta izazvali ovacije publike, učesnika i stručne javnosti.

-Rumunska publika je tokom četiri dana, upoznavala našu kulturu i tradiciju kroz igre pesme, muziku i nošnju Banata, Kikinde i Pomorišja, Bačke, Bosilegradskog Krajišta, Gornjeg Visoka, Šopskom svitom. Pozivi za učešće stigli su nam od od direktora pomenutih festivala, kao i Saveza Srba u Rumuniji – dodao je naš sagovornik.

I dve dečije folklorne grupe trenutno se nalaze u Baru u Crnoj Gori. Učesnici su kampa folklora koji organizuje Kulturno umetničko društvo „Sveti Jovan Vladimir“.

-Za učesnike se organizuju radionice i igračke probe. Upoznajemo domaćine sa našom, a oni nas sa njihovom tradicijom. Drugu godinu zaredom smo deo ovog kampa čiji je cilj da deca neguju i uče o kulturnom nasleđu – naveo je Popov.

A.Đ.

Hleb „sava“ poskupeće sa 59 na 62 dinara

Aleksandra Djuran July 9, 2025

Hleb „sava“ koji se proizvodi od brašna T-500, prema uredbi koju je usvojila Vlada Srbije, poskupeće sa 59 na 62 dinara, dok je maksimalna proizvođačka cena određena na 53,17 dinara, objavljeno je u Službenom glasniku Srbije.

Vlada Srbije na sednici 3. juna usvojila je izmenu Uredbe o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500, kojom se povećava maksimalna maloprodajna cena hleba.

Izmena Uredbe o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500 stupiće na snagu osam dana po objavi u Službenom glasniku.