Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

„Банаћанка“ – нови симбол пријатељства Кикинде и Нарвика

Aleksandra Djuran June 1, 2025

Пријатељство братских градова, Кикинде и Нарвика, настало током Другог светског рата, биће обогаћено монументалном скулптуром од теракоте. „Банаћанка“ ће своје место пронаћи у парку скулптура у Норвешкој, у којем се налазе дела познатих уметница ове земље.

Скулптуру, која представља наш народ, традицију, нематеријално културно наслеђе овог дела Баната, израдили су суграђанин Јован Блат, мастер вајарства и Биљана Поповић, доктор вајарства, запослена као професор у школи.

-Иницијатива је потекла од в.д. директора Културног центра Марка Марковљева. Током боравка у Нарвику, посетио је парк скулптура и дошао на идеју да би се и скулптура девојке у банатској ношњи одлично уклопила – сазнајемо од Блата.

Биљана Поповић била је учесница Интернационалног симпозијума у теракоти „Тера“ 2014. године и радо је прихватила да помогне у изради „Банаћанке“.

-Њена специјалност је израда етно мотива, односно девојака у ношњама, тако да је избор пао њу. Скулптуру смо започели током зимског распуста, а ових дана биће потпуно завршена. Остали су ситни детаљи – појашњава наш саговорник.

Рад је у обиму 90 центиметара, колико је и ширина сукње у најширем делу и висине је 2,5 метара.

-Представља девојку стару двадесетак година у банатској ношњи која држи у руци сноп жита. Ношњу смо изучавали путем интернета, а имали смо прилику и да је још боље сагледамо у Народном музеју. Ношња се састоји од црвеног јелека и истој таквој прегачи, са белом блузом и сукњом. На глави има капу „златару“ која је синоним за народни златовез и која је репродукција оне похрањене у Музеју. Ових дана биће испечене перлице које ће након глазирања красити капу као дукате. Сноп жита симболизује родну банатску црницу, а посебно што је комплетна скулптура израђена од кикиндске глине – појашњава Јован Блат.

Три недеље било је потребно за израду саме скулптуре.

-Након тога офарбана је земљаним бојама које су сушиле месец дана. Након тога је скулптура, која је из два дела, испечена. Није било могућности да буде монолитна због транспорта у Норвешку. Након тога поново је офарбана и то бетон бојама које су постојане. Скулптура ће се налазити напољу, а у Норвешкој је хладно и клима је оштра, тако да је важно да и боје буду што дуготрајније – прецизирао је аутор „Банаћанке“.

И гости из Нарвика, који су недавно боравили у Кикинди, видели су вајарско дело.

-Они су одушевљени и једва чекају да скулптуру представе својим сународницима. Част ми је и привилегија што сам, на неки начин, допринео пријатељству два народа које траје већ осам деценија – закључио је Јован Блат.

Наш суграђанин је виши стручни сарадник на катедри за вајарство Академије уметности у Новом Саду и открио нам је да је завршио још један велики пројекат:

-Завршио сам скулптуру инсталације „Добро дрво“, по дечијој причи, која се налази у улазу Културног центра. Реч је о дрвету високом око седам метара која испуњава део степеништа. Израђена је од челика, а њу ће красе птице од теракоте и то птице које се могу видети у Кикинди и околини.

ЛЕПО ЛИЦЕ

И у ранијем периоду Блат је радио портрете и бисте. Памте се тридесетак рок легенди од теракоте. Поставку су предводили Мик Џегер и Кит Ричардс, а друштво су им правили Иги Поп, Џон Бон Џови, Елвис Присли, Џими Хендрикс, Боб Дилан, Ангус Јанг, Боб Марли и други.

-Први пут сам вајао људску фигуру као велику теракоту. За то је неопходна идеја и модел по ком радиш. Најважније је осмислити да скулптура стоји самостално и када се у томе успе иде зидање. Мало муке имали смо око руку које су од тела приликом израде, једна шака је наслоњена на кук, а у другој је сноп жита. Лице је радила колегиница Биљана у чему је ненадмашна. Двоумили смо између познатих глумица, али на крају је лице продукт вајарске замисли и скуп је неколико лица – навео је Блат.

АМБИЦИОЗНИ ПЛАНОВИ

Припрема две паралелне изложбе од којих ће једна бити апстракција, а друга фигурација птица.

-Једна од две изложбе биће представљена и Кикинђанима и, мислим, да ће то бити она о птицама на води. Планирам да исту изложбу „уТИСАк“ направим и у Културном центру у Бечеју јер се тиче и моје велике љубави, реке Тисе – сазнали смо од Јована Блата.

Додаје и да је природа његова неисцрпна инспирација. Исто тако приликом израде скулптура користи искључиво природне материјале.

А.Ђ.

На репертоару дечијег позоришта „Лане“ комад „Три прасета“

Aleksandra Djuran June 1, 2025

У дечијем позоришту „Лане“, данас, 1. јуна, од 19 сати, на репертоару је представа „Три прасета“.

У комаду за децу и одрасле који је режирао Александар Малетин играју: Милан Вујић, Марта Катаи, Александар Круљ, Милош Вујић и Александар Малетин.

Foto-kratera-na-mestu-magacina-municije-u-Kikindskoj-kasarni-

У ноћи између 31. маја и 1. јуна, пре 27 година, бомбардована Кикинда

Aleksandra Djuran June 1, 2025

У ноћи између 31. маја и 1. јуна 1999. године Кикинда је ракетирана са четири бомбе, а мета су били објекти у некадашњој касарни „Серво Михаљ”.

Наш град бомбрдован је у току НАТО агресије на СР Југославију. Из Авиана у Италији полетели су авиони који су ушли у нашу земљу из правца Хрватске, дошли до Кикинде и гађали
касарну. У касарни је током бомбардовања било шест војника. Једна бомба пала је на тадашњи магацин за муницију, а друга на Центар за обуку паса. На сву срећу није било жртава јер су објекти који су уништени у бомбардовању били су празни.

Према причи Милана Вејина, председник резервних војних старешина, резервног мајора који је у време бомбардовања касарне био је у команди војног одсека Кикинда, јединице војног одсека обезбеђивале су касарну.

-Објекти који су гађани били су празни, а пре рата у њима се налазила велика количина експлозивних средстава. Једна од бомби завршила је у њиви и претпоставља се да је мета била пруга која долази из Румуније и која води према Београду. И у време санкција и бомбардовања у нашу земљу гориво је стизало из суседне земље те је циљ био да се онеспособи доток горива. Срећа је да је стражар који је био у непосредној близини гађаних објеката скочио у канал у ком није било воде и тако је остао неповређен – присећа се Вејин.

У некадашњој касарни јутро после бомбардовања затечени су кратери од бомби јер су пројектили били тешки између 400 и 600 килограма. Једна од бомби, која није експлодирала и даље се налази у њиви суграђанина Стевице Радулашког. Кикинду су бомбардовали припадници шпанске ловачко-бомбардерске ескадриле.

У удружењу „Срспски ратни ветерани” истичу да негују културу сећања и овај датум, као и да се сећају се свих страдања и жртава које током НАТО агресије на нашу земљу. Додају и да не заборављају ко нас је и на који начин бомбардовао.

Летење балоном непроцењиво искуство: Фестивал привукао и госте из Румуније

Aleksandra Djuran May 31, 2025

Фестивал топловаздушних балона и трећег дана изазива пажњу великог броја људи који су се окупили на Старом језеру. Поред тога, што су желели да виде да виде летелицу са најдужом историјом, поједини су имали прилику и да се возе у балонима.

Данијела Миладинов летела са екипом из Мађарске.

-Први пут сам искусила нешто овако и драго ми је што је мој број извучен. Мислила сам да ће бити страшно, међутим лет је био опуштен и леп и памтићу га до краја живота. Град, са висине није препознатљив, видела сам само коцкице. Летели смо сигурно око сат времена и уопште немате осећај да сте на великој висини – поделила је са нама своје искуство Данијела Миладинов.

Срећница је била и Петра Јуска.

-Било је прелепо. Нисам знала да су град и околина толико живописни. На све стране видела су се зелена поља. Већ сутра, ако може, поново бих летела. Посада која је управљала балоном трећи пут је на нашем фестивалу и радо долазе у Кикинду – открила је Петра Јуска.

Заједно са Петром, у балону екипе из Румуније из Трансилваније, био је и Горан Штетин.

-Никада нисам имао овакав поглед на град. Лет је био миран и поучан. Фестивал балона је одлична манифестација и треба је што више промовисати – рекао је Горан Штетин

Деца су са нетрпљењем чекала lifitng. Били су у балону заједно са пилотом, који је био причвршћен на земљи, и са висине од 30 до 40 метара имали су прилику да уживају у погледу из друге перспективе.

-Први сам летео lifitngom и било је одлично – истакао је тринаестогодишњи Вукашин Ћирић. – Имам урођен страх од висине и није ми било свеједно да уђем у балон. Ипак, желео сам да, уз помоћ балона победим страх. Свакоме бих препоручио да се одважи и доживи ово искуство.

Фестивал балона Туристичка организација промовисала је и у Румунији, а наши суседи радо су се одазвали да нам буду гости. То су нам потврдили Валентин Николеску и његова супруга Тања који су имали жељу и да лете балоном.

-На интернету смо видели да се у Кикинди одржава Фестивал балона и како Темишвар није далеко, одлучили смо да дођемо. Манифестација је испунила сва наша очекивања, а балони су прелепи. Први пут смо у вашем граду и одушевљени смо и овим простором, али и центром града који смо посетили – прецизирао је Валентин Николеску.

А.Ђ.

Транспарент као средство мешања у политику: где престаје уметност а почиње политичка пропаганда

Aleksandra Djuran May 31, 2025

НОВИ САД – На завршници представе Загребачког казалишта младих (ЗКМ), извођене у оквиру Стеријиног позорја у Новом Саду, глумци су развили транспарент са политичком поруком: „ЗКМ уз студенте“. Овај гест је, како се може наслутити, био чин солидарности са студентским протестима у Србији, који су последњих месеци попримили снажну политичку димензију. Али, заправо, то је и кључно питање – где је граница између уметничког израза и директне политичке интервенције? И још важније: ко има право да је прелази, а ко не?

Уметност и култура, како нас историја учи, јесу простор слободе, али и одговорности. Уметници могу да проговоре о стварности, да је критикују, да јој дају тонове које политика не уме, у представи, али не и путем развијања транспарената! Када уметнички простор постане позорница за отворену, директну политичку поруку — поготово ону која се тиче мешања у политику друге државе — то више није уметност: то је чиста политичка пропаганда заклоњена под плаштом културе.

Загребачко казалиште младих, као институција из Хрватске, земље чланице Европске уније, гостује у Србији захваљујући културним споразумима и међународној отворености фестивала попут Стеријиног позорја, који деценија настоји да афирмише уметничку универзалност. Уместо да ту отвореност цени и да професионалним учешћем допринесе дијалогу кроз уметност, ЗКМ бира да користи сцену као простор за политичку поруку усмерену ка унутрашњим питањима државе домаћина. Да ли је то политичка провокација? Да ли је то дипломатски скандал!

Транспарент ЗКМ се, у овом контексту, не може читати ни као метафора ни као уметнички знак – већ искључиво као политичка порука једне стране у политичком животу, дирекно се мешајући у политику и дешавања у суседној држави.

Посебно је важно истаћи и шири контекст ове ситуације. Наиме, студентски протести у Србији нису аутентичан израз домаћег политичког бунта, већ су директно инспирисани сличним протестима у другим Европским државама, а највише студентским бунтом у Хрватској. Чак је и организациони приручник за блокаде – тзв. Блокадна кухарица – дословно преузет од хрватских студената. Од самог почетка протеста, студенти из Хрватске долазили су у госте на пленуме у Србији, учествујући у обликовању методологије протеста и преносећи искуства из свог академског окружења.

Зато транспарент “ЗКМ уз студенте” није наиван. Он не изражава неутралну солидарност са младима у борби за образовање већ ширење политичке агенде из суседне државе! И да, самим тим представља дипломатски скандал.

Када уметници који долазе из иностранства користе сцену државе домаћина да пропагирају политичке поруке које се тичу унутрашњих питања те државе – без одговорности, онда то није уметност. То је директан извоз политичког активизма.

И управо зато постаје важно поставити границе.

Парадокс је још израженији када се зна да је аутор представе, млади редитељ из Србије, добро повезан са хрватском уметничком сценом. Његови родитељи су јавне личности чврсто позициониране на једној страни политичког спектра – управо оној која снажно критикује власт у Србији. Нема ничег лошег у томе да уметник има политичке ставове – напротив, друштвена ангажованост уметника је позната кроз векове. Али када се та ангажованост манифестује у форми активизма на сцени друге државе, и то под окриљем престижног културног фестивала, онда то више није уметнички израз већ облик политичке манипулације.

Стеријино позорје не заслужује да буде простор политичких манипулација и демонстрација.

Извор: Војводина уживо

Завршни плес предшколаца „Кад си срећан плеши“ у уторак, 3. јуна, у 11 сати

Aleksandra Djuran May 31, 2025

Завршни плес малишана Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ биће одржан у уторак, 3. јуна, у 11 сати на Градском стадиону. У завршној приредби „Кад си срећан плеши“ учествоваће око 440 будућих првака.

И овога пута за родитеље, баке, деке, стрине, тетке, пријатеље и драге госте деца су вредно радила на тематској приредби којом ће се опростити од својих васпитача и вртића.

Предшколци позивају све да им улепшају „Мали бал“ да их бодре и подрже аплаузима.

Сви ће добити и поклоне за растанак у знак сећања на вртић.

putevi-uzice-niskogradnja-novi-sad-horgos

У уторак, 3. јуна, измена режима саобраћаја на путу Кикинда – Војвода Степа

Aleksandra Djuran May 31, 2025

У уторак, 3. јуна, биће измењен режим саобраћаја на путевима Нови Бечеј – Меленци и Кикинда – Војвода Степа.

У зони радова, саобраћај ће се одвијати наизменичним пропуштањем возила.

Из „Путева Србије“ наводе да ће се, у току светлог дела дана „обављати истражни радови и прикупљање података“.

Радови ће бити обезбеђени адекватном саобраћајном сигнализацијом и опремом.

Киша пала у задњи час: Жетва јечма не очекује се пре половине јуна

Aleksandra Djuran May 31, 2025

Озими усеви пшеница, јечам и уљана репица су у доброј кондицији. Киша је, истиче Зоран Симић, саветодавац Пољопривредне стручне службе „Кикинда“, пала у задњи час.

-Били смо на граници да имамо сушни период и највећи значај мајских киша је за јесење културе које се налазе од фазе класања до наливања зрна. Падавине нису подједнако захватиле све делове атара, али су погодовале озимим стрнинама. На делу терена било је и леда. Штете су приметне у Руском Селу и на делу Олуша, где је највише страдало поврће и лубенице – сазнајемо од Симића.

Временске прилике у претходном периоду, киша и висока влажност ваздуха, погодовале су и инфекцијама и болестима.

-Са великим бројем кишних дана када је лист влажан, у зависности од отпорности сорте, долази до развоја одређених болести. Примећено је присуство инсекта леме на широком простору. Већина пољопривредника одрадила је третман против ове, житне пијавице, те ће она бити елиминисана. Ко није успео да одради неопходно заштиту може да, са стабилизацијом времена и топлијим данима, очекује веће проблеме – додао је Симић.

Претходни период донео је пшеници време баш какво јој треба, али је отворио врата болестима, инфекцији гљивом проузроковачем штурости класа, односно фузариозе класа пшенице, а примећене су и болести листа.

-Сортимент је промењен тако да су пшенице осетљивије на болести у односу на сорте које су се сејале пре 15, 20 година – навео је Зоран Симић.

Интересантна је и чињеница да је прошле године жетва озимог јечма почела већ крајем маја с обзиром на то да су суша и високе температуре претиле да униште род.

-Ове године половином јуна пашће први откоси јечма. Не очекујем да жетва започне раније. Што је више падавина и нижа је температура вегетација се продужава – наводи Симић.

Током маја било је доста хладних дана који не погодују пролећним усевима.

-Јутра са температуром око два степена, каквих је било, не пријају кукурузу. Сунцокрет је мање проблематичан – закључује Зоран Симић.

Ове године пољопривредници су се у већој мери одлучивали за сетву уљане репице, а више је и сунцокрета у односу на раније године. Поменуте културе засноване су на уштрб кукуруза. Знатно је мање и шећерне репе, свега неколико стотина хектара.

Временске прилике условије су и бујање корова, те је за даљи квалитетан развој пољопривредних култура неопходно њихово сузбијање.

А.Ђ.

Светски дан без дуванског дима: Алармантан је податак да сваки десети ученик пуши цигарете

Aleksandra Djuran May 31, 2025

Светска здравствена организација, уз подршку значајних установа у јавном здрављу широм света, 31. маја обележава Светски дан без дуванског дима. Овогодишња кампања, под слоганом ,,Разоткривање привлачности”, има за циљ да открије стратегије и тактике које користе индустрије дувана и никотинских производа како би учиниле своје штетне производе привлачнијим, посебно младима.

Један од кључних циљева кампање јесте информисање јавности о овим тактикама и оснаживање грађана, а посебно родитеља, наставника и самих младих људи, да препознају ризике и донесу информисане одлуке. Према подацима ,,Истраживања здравља становништва Србије 2019. године“, распрострањеност навике пушења дуванских производа, укључујући и загреване дуванске производе (свакодневно или повремено) у популацији узраста 15 и више година износила је 31,9%. ХБСЦ Србија наводи да сваки десети ученик основне и средње школе пуши цигарете. Електронске цигарете бар једном током живота пробао је сваки пети ученик.

Употреба никотинских производа, као што су електронске цигарете и никотинске кесице, у порасту је код млађе популације и процене су да је 2022. године, 12,5 одсто адолесцената користило е-цигарете, а само два одсто одраслих.

Поводом Светског дана борбе против мултипле склерозе Бранкица Мишков говори како је живети уз болест

Aleksandra Djuran May 30, 2025

Светски дана посвећен оболелима и борби против мултипле склерозе обележава се 30. маја. Реч је о хроничној неуролошкој аутоимуној болест која се два пута чешће јавља код жена него код мушкараца.

Удружење Мултипла склероза у нашем граду ове године обележава 15 година постојања и рада и ту је, пре свега, да помогне и пружи подршку оболелима и њиховим породицама, каже председница Бранкица Мишков.

-У удружењу имамо педесетак чланова, а колико оболелих има у Кикинди, не знам, с обзиром на то да не постоји регистар ни на државном ни на локалном нивоу. Позивам све да дођу јер ми, када се састанемо, не причамо о болести. Причамо о животу и како живети уз мултиплу склерозу, а не како живети болест. Бавимо се спортом, организујемо одласке у природу и наш циљ је да максимално побољшамо како физичко тако и психичко стање наших чланова – истиче наша саговорница и додаје да се врло често организују путовања и дружења са сродним удружењима.

Шетња под називом „Сваки корак је победа“, која је и начин да се скрене пажња јавности, ове године биће организована три дана. У петак, 13. јуна у „Грмечу“ је планирана хуманитарна свирка. Наредног дана је шетња на Старом језеру, а у недељу је дружење на отвореним базенима КСЦ „Језеро“.

У протеклом периоду удружење је, путем пројеката, успело да обезбеди помагала неопходна члановима.

-Учествујемо на сваком републичком и покрајинском конкурсу који се распише. И ове године тражили смо помагала јер смо она која имамо издали на реверс и то, не само нашим члановима, него и осталим особама са инвалидитетом, без обзира на то ком удружењу припадају. Пуно је људи који нам се јављају за ову помоћ – додала је Бранкица Мишков.

Део терапије су и витамини и суплементи без којих оболели не могу, а који су скупи, те се често организују акције како би се прикупила средства за њих, а Бранкица и овим путем позива све људе добре воље који могу да помогну.

За исказану хуманост и доброчинство добила је и награду града „Меланија Николић Гаичић“.

-Нисам ја једина заслужна за признање и јако ми је пријало што је неко препознао оно што радимо. Окупљамо се сваке суботе од 11 сати и то у просторијама у Немањиној број 3 и кафенишемо – како ми називамо дружење. Разговарамо само о позитивним стварима. Најтеже је у почетку, када се открије болест, јер сви неуролошким симптоми могу да се појаве током живота са мултиплом склерозом. Ја сам позитиван пример, била сам на корак до колица, али нисам дозволила да ме болест савлада. Ту смо и да пружимо подршку породицама оболелих који такође живе са мултиплом склерозом – закључила је Бранкица Мишков.

Наша саговорница дијагнозу је добила 2011. године, иако је три године раније, са 30 година, имала прве симптоме и толико је требало да се установи од чега болује.

А.Ђ.