Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

У Месној библиотеци у Башаиду Априлијада, а у кикиндској обележавања Дана књиге

Aleksandra Djuran March 31, 2025

Месна библиотека у Башаиду ће сутра, 1. априла у 10 сати бити препуна смеха и забаве на традиционалној „Априлијади“. Програм обухвата маскенбал за прваке, књижевни кутак са препорукама најдуховитијих књига, зид смеха са шаљивим порукама и веселе поруке
пријатељства на балонима.

Малишане очекује и весели квиз, а најбољи виц или шала донеће титулу „Смехотворца“.

Већ наредног дана , 2. априла Народна библиотека „Јован Поповић“ обележиће Међународни дан дечје књиге. У 10 часова уз гостоваће песникиње за децу Зорице Деспотов.

Малишани ће имати прилику да уживају у дружењу са ауторком, упознају њене стихове и разговарају о чаролији књига. Овај дан слави љубав према нчитању и подстиче децу да открију свет маште кроз писану реч.

Почела пета, Глува, недеља Васкршњег поста

Aleksandra Djuran March 31, 2025

Пета недеља Васкршњег поста, позната у народу као Глува недеља, заузима посебно место у богослужбеном и духовном животу православних верника.

Ове године, Глува недеља се обележава 31. марта, и долази као позив на дубље повлачење у молитву, сабраност и духовни мир – јер се налазимо у самој сржи Светог и Великог поста.

Назив Глува потиче из народног веровања и праксе да се у овој седмици не певају песме, не игра, не свира, нити се упуштамо у тешке и бучне послове. Чак се ни стока не тера на пашу, нити се путује, јер се веровало да је ово време када духовна борба постаје најинтензивнија и да се тишина тражи не само споља, већ и у срцу.

У времену које непрестано бруји, Глувна недеља нас враћа себи – тишини душе, тишини речи, тишини покрета. То је недеља када нас Црква нежно али одлучно подсећа: приближава се Васкрс, зато очистимо срце тишином, како би га благодат могла испунити.

У овој недељи се не раде велики послови, не одлази на пут, не гони стока на пашу, не гради ништа. Каже се да се не свира, не игра и не пева, па назив Глува и одатле долази.

Како раде школе на територији града: Све више просветара у учионицама

Aleksandra Djuran March 28, 2025

Ученици основних и средњих школа на територији града друго полугодиште похађају, најблаже
речено, шаренолико. Од тога да часови трају 45 и 30 минута, до тога да уопште немају наставу. Од 1.070 просветних радника 130 је и даље у тоталној обустави. У жељи да истражимо како се одвија настава у свим основним и средњим школама позвали смо свих девет сеоских и десет градских школа и сазнали како су радили ове недеље.

Школа „Јован Поповић“ са ђацима ради 30 и 45 минута, а у току је и надокнада пропуштених
часова. У овој образовној установи ниједног момента није било престанка рада и највећи део
просветног кадра радио је пуну минутажу од 20. јануара када је почело друго полугодиште.
У Основној школи „Ђура Јакшић“ учитељи и наставници држе часове 45 и 30 минута и више је оних који раде уобичајено. Започета је и надокнада часова која ће према садашњој динамици бити завршена до краја месеца.

„Вук Караџић“ има три запослена који часове држе 30 минута, а сви остали раде уобичајених 45
минута. Надокнада почиње наредне недеље и то часова за оне запослене који су две недеље у
фебруару били у тоталној обустави. Ове недеље у ОШ „Фејеш Клара“ већина наставног кадра има часове од 45 минута. Мањи део је у тоталној обустави. Поред тога започета је и надокнада часова које су ученици изгубили с обзиром на то да у једном периоду није било наставе из појединих предмета и код појединих учитеља.

И у „Светом Сави“ часови из већине предмета и код учитеља су у трајању од 45 минута. Мањи део
наставника је и даље је у тоталној обустави. Започета је и надокнада пропуштеног градива.
Од 44 наставника и учитеља у ОШ „Жарко Зрењанин“, шест је у обустави. Ради се 30 и 45 минута, а надокнада није почела с обзиром на то да у план треба да буду уврштени и просветари који и
даље не држе часове.

У рускоселској школи „Глигорије Попов“ часови су 30 и 45 минута, а при крају је и надокнада
часова. У тоталној обустави ова школа била је седам дана и до 4. априла надокнадиће се
пропуштено. Ученици школе „Иво Лола Рибар“ у Новим Козарцима имају часове од 30 минута. Надокнада није почела, а обустава је била током једне недеље у фебруару.

Наковчани у школи „Петар Кочић“ од почетка недеље имају часове у трајању од 45 минута.
Започета је и надокнада градива, а реализују се и све ван наставне и допунске активности.
Од свих наставника и учитеља у ОШ „Славко Родић“ у Банатском Великом Селу двоје држи часове 30, а остали 45 минута. У овом месецу нема надокнаде пропуштеног.

У најмањој школи „Братство-јединство“ из Банатске Тополе 15 просветара је у обустави, а свега
петоро ради и то држе часове 45 минута. Надокнада ће почети тек када сви који држе часове буду
почели са радом. Школа „1. октобар“ има часове у трајању од 30 и 45 минута. Надокнада још није започета, а у овој школи читав фебруар већина наставника и учитеља била је у обустави.

У иђошкој школи „Миливој Оморац“ шест просветних радника је у обустави, а остали држе часове од 30 и 45 минута. Ни у овој школи још увек се не надокнађује пропуштено.
Највећа сеоска школа „Васа Стајић“ из Мокрина у највећој мери има часове од 30 и 45 минута.
Почела је и надокнада часова. У ОШ „Мора Карољ“ из Сајана часови од почетка другог полугодишта трају 45 минута и ово је једина школа на територији града која је константно радила у пуном обиму.

Када је реч о средњим школама ситуација је другачија.

У Економско-трговинској школи наставни кадар је у делимичној обустави. Већина, 28 професора
не ради, а 19 их држи часове у трајању од 45 минута. Надокнада није почела, а сваког дана у
школи се прави распоред часова за наредни. И у Гимназији „Душан Васиљев“ је делимична обустава. Професора који не држе часове је више у
односу на оне који раде, тако да није могуће започети са надокнадом.

У Техничкој школи од 73 просветна радника, 26 држи часове у трајању од 30 минута. Практична
настава одвија се несметано, међутим око 60 одсто матураната не долази на часове које имају.
У ССШ „Милош Црњански“ сви професори су у обустави.

Р.К.

У недељу почиње летње рачунање времена

Aleksandra Djuran March 28, 2025

У недељу, 30. марта почиње летње рачунање времена, сат се у два часа после поноћи помера на три, саопштила је Дирекција за мере и драгоцене метале Министарства привредеданас да летње рачунање времена.

Према закону о летњем рачунању времена, време ће се рачунати тако што се помера за један сат унапред, што значи да се са два помера на три часа.

Изложба икона етнолошке збирке Музеја: „Нова лица светитеља”

Aleksandra Djuran March 27, 2025

У Галерији „Нова“ Народног музеја отворена је изложба рестаурираних икона из етнолошке збирке под називом „Нова лица светитеља“. Рестаурирање је са 800.000 динара финансирао преко пројекта Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе с верским заједницама. Обухваћено је 14 икона на којима је урађена комплетна конзервација, рестаурација и заштита, истакао је кустос историчар кикиндског Музеја Милош Пушара.

-Већи део икона су дела самоуких сликара, тако да имају наивни народни израз. Само једна икона „Богородица“ сматрамо да је дело барокног сликара односно иконописца. У наш Музеј иконе су стизале из сеоских домаћинстава, из Башаида, Мокрина, Радујева и већину је сакупио оснивач саме установе Лука Надлачки. Различите су и епохе у којима су настајала, у другој половини 19. и почетком 20. века. У Великој Кикинди грађани су иконе могли да купе у штампарији Јована Радака, као и на вашарима, док је један од аутора је чувени Јован Ђурђулов из Иђоша – рекао је Пушара.

Конзерваторске радове обавио је Атељеа за конзервацију „Heritage“ из Новог Сада. Конзерватор Драган Огар представио је и појаснио окупљенима како је текао третман заштите на иконама.

-Иконе су израђене на дрвету, платну, стаклу или папиру и представља сведочанство народне уметности и њеног наивног ликовног израза. Рестауриране су најугроженије, оне које су биле у најлошијем стању. Горњи слој на самим иконама се изгубио и нису више биле препознатљиве. Специфично за свих 14 икона је то што су различити носиоци попут дрвета, уља на платну, олеографију и стакло. Било је изазовно рестаурирати их поготово дрвених које су се искривиле, док је стакло било специфично. Када се ради конзервација, осим чишћења стакла, рестаурација је рађена у огледалу. Било је изазовно с обзиром на то да је стакло било сломљено. Комплетан посао урађен је за годину дана уз поштовање свих конзерваторских процедура. Иконе су изузетно вредне и многе од њих нема ни у једних у другим музејима – навео је Огар.

Изложба ће бити отворена до 21. априла.

А.Ђ.

Саопштење ГрО СНС: Лаж и неосноване оптужбе без доказа сушта супротност култури

Aleksandra Djuran March 27, 2025

Јуче су у Кикинди током касних поподневних сати блокадери, веровали или не, приредили перформанс под називом “Култура у блокади”са мапом која представља туристички водич обрушавања културе у граду .

Пиштаљке и транспаренте носили су малобројни “усијани”бунтовници, са жељом да тобоже пробуде свест грађана, како су културне институције у граду склоне паду, привиђа се тако или призива неко обрушавање?

Тачке заустављања где су блокадери гласно негодовали су : Позориште, Архив, Музеј, Библиотека, Културни центар, Тера…

У недостатку здраве и смислене идеје, добра је и задовољавајућа и чиста глупост, а ко пристане да је следи, сам се тим чином и легитимисао. Људи без свести и савести, јаки у маси и октавама буке коју производе, покушавају по сваку цену , да упркос чињеницама које тврдоглаво то демантују, (а вођени ниским деструктивним побудама) локалној власти припишу коруптивност,
да је без доказа криминализују!

Шта се то обрушава и шта је склоно паду!? Рекли бисмо да пада енергија протеста и мотивација оних који у њима учествују, па се већ ушло у сферу привиђења и халуцинација, да ће сваког тренутка нешто да нам тресне о главу!

А сада следе чињенице које говоре следеће : током протеклих 12 година колико СНС води град у инфраструктурне пројекте из године у годину инвестирано је све више и више. У 2013.години инвестиције су износлиле око 14 милиона динара, да би током 2017. и 2018.године достигле 120
милиона динара.

Од капиталних пројеката издвојимо Музеј Тера, Сувенирницу, тренинг центар, реконструкцију Културног центра, Нову галерију Народног музеја, реконструкцију Народне библиотеке и сале Позоришта, нови фоаје, улагање у Историјски архив, чиме се листа урађеног тиме не завршава.
У културу верујемо, у културу се улаже, како у инфраструктуру, тако и у амбициозне програме.

Лаж и неосноване оптужбе без доказа за коруптивност и криминал свакако су сушта супротност култури. Ми смо одабрали страну, једину исправну, да културом оплемењујемо живот наших суграђана и свих драгих гостију који посећују Кикинду. Они који, ношени мржњом, личном или политичком фрустрацијом и нетрпељивошћу руше правила пристојности и покушавају да успоре хармоничан и динамичан развој Кикинде, за шта се залажемо, у отвореном су сукобу и са културом и са животом.

Што се нас тиче, култура је у акцији, а блокадери у озбиљном помрачењу свести, стоји у саопштењу Градског одбора Српске напредне странке у Кикинди.

Министарство позвало пољопривредне произвођаче да проверавају своје еСандуче

Aleksandra Djuran March 27, 2025

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије саопштило је да је Управа за аграрна плаћања верификовала 259.485 захтева за промене у електронском Регистру пољопривредних газдинстава (еРПГ), а корисници који су поднели захтеве за подстицаје по хектару за текућу годину могу да очекују решења у еСандучићима већ од данас.
Према наводима Министарства, у 2025. години регистровано је више од 7.000 нових пољопривредних газдинстава, па је сада број активних пољопривредних газдинстава 477.950.

Током трајања јавног позива за подношење захтева за остваривање права на основне подстицаје у биљној производњи одобрено је 133.445 захтева за промене у еРПГ, а корисницима је омогућено и подношење захтева за подстицаје за газдинства која се налазе у процесу регистрације, као и за парцеле које се налазе у процесу провере, како би се што већи број пољопривредних произвођача пријавио за субвенције.

Министарство је позвало пољопривредне произвођаче да редовно проверавају своје еСандуче на порталу еУправе како би прихватили и преузели решења. Након прихватања решења, потребно је да се корисници одрекну права на жалбу сагласно Упутству за одустанак од жалби. На тај начин решења постају правоснажна и извршна, а средства ће бити брже исплаћена на кориснички рачун пријављен у електронски Регистар пољопривредних газдинстава.

Такође, у току је административна обрада захтева за четврти квартал премије за млеко, а према наводима Министарства, Управа за аграрна плаћања улаже максималан напор да сви захтеви буду завршени у најкраћем могућем року.

Управа за аграрна плаћања наставља реализацију планираних мера подстицаја, па се у априлу очекује расписивање Јавног позива за субвенције за тов јунади, свиња, јагњади и јаради и Јавног позива за субвенције за квалитетна приплодна грла.

Предвиђене су и нове мере подршке пољопривредним произвођачима у виду инвестиција за набавку новог трактора и за изградњу и опремање објеката у укупном износу од милијарду динара, а јавни позиви по том основу биће ускоро расписани.

После живота у Италији и у Шведској: Татјана Боњецка и Сеад Фетахи скућили се у Сајану

Aleksandra Djuran March 27, 2025

Сеад Фетахи и Татјана Боњецка одлучили су да ужурбан живот Италије и Шведске замене за мир и спокој у Сајану. Сеад, родом из Приштине и Татјана, Украјинка упознали су се у Бергаму где су били запослени као кувари у ресторану. Животни пут одвео их је Стокхолм у ком је Татјана одлучила да се преселе у Србију.

-Дужи период тражила сам куда ћемо да се преселимо. На интернету сам видела да се продаје имање у Сајану. Када сам га први пут показала супругу био је изричит у томе да не жели да дође овде. Прошло је пола године и поново сам наишла на исти оглас и тада сам га наговорила да дођемо и погледамо шта је то што се нуди. За мање од седам дана купили смо кућу и окућницу и већ три године градимо себи живот на северу Баната – открила нам је Татјана.

Сеад је 1994. године из родне Приштине трбухом за крухом отишао у Италију. Како каже након средње економске школе жеља му је била да упише Полицијску академију у Београду, међутим живот је имао друге планове.

-После служења војног рока и боравка на ратишту отишао сам у Италију. Учио сам језик и био куварски шегрт. Заволео сам тај посао, па сам једно време имао и сопствене ресторане – прича Сеад.

Добио је понуду да оде у Шведску коју није желео да одбије, а Татјана, такође куварица, пратила га је.

-У Стокхолму смо били запослени у америчком ресторану. Био сам шест година шеф кухиње, али наш циљ одувек је био да се преселимо у мирно место и сами производимо храну. Пре три године тај сан се остварио доласком у Сајан. Кувања се нисмо одрекли. Правимо свој сир, а константно имамо и пријатеље који нас посећују и буду наши гости више дана, те им спремамо специјалитете на које смо их навикли. Сређујемо кућу која ће бити етно кућа, за све наше драге госте који долазе да уживају у јелу и здравој храни који сами производимо – напомиње наш саговорник.

Имање је Татјана тражила пет година.

-Овде све имамо инфраструктуру неопходну за живот, у близини је град са Болницом, супермаркетима и свим неопходним за живот, а у селу имамо свој мир. Ништа нам не фали, у домаћинству имамо козе, овце, живину, патке, гуске. Правимо сиреве и уживамо. Као страна држављанка имам сва права и ово је сада моја кућа – додаје Татјана.

Домаћинство има пет хектара и у њему преовладавају козе расе алпина.

-Овакво домаћинство постоји само у сну. Живимо и једемо у складу са природом, а тога више нема у Европи и свету. Циљ нам је да повећамо број коза, сада их је четрдесет и има места за још двадесет. То ће нам омогућити да развијемо производњу сирева који људи овде још нису пробали. Имам и аваси овце и жеља ми је да имам уматичено стадо. Ову млечну врсту има свега пет, шест домаћинстава у Србији, а ми се надамо да ћемо их имати тридесетак. Оне су нам неопходне за израду познатог сира – прецизира Фетахи.

У току је изградња погона за производњу сирева. Машине су поручене и врло брзо ће стићи, како би се проширила производња. На помоћним објектима налазе се табле са називом улица Лењинова и ЈНА. Фетахи је табле пронашао у домаћинству и желео је да их сачува јер га подсећа на улице у Приштини у којима је живео.

Међусобно комуницирају на италијанском језику, иако Татјана одлично говори српски језик и како је родом из Украјине менталитет Срба јој потпуно одговара.

ИТАЛИЈАНСКИ И ФРАНЦУСКИ СИРЕВИ
На имању породице Фетахи производе се италијански и француски сиреви. За производњу користе класичне италијанске рецепте у чему имају несебичну помоћ италијанских колега.
-За Србију, укуси наших сирева нису уобичајени. Правимо сир каћоту који у себи садржи парадајз, а осмислили смо и два наша рецепта. Експериментишемо са традиционалним рецептима јер нам је жеља да у продају уврстимо још неколико врста сирева које сами осмишљавамо. Све продамо од куће и наши купци су углавном из Београда и Новог Сада – напоменула је Татјана.

ДОБАР ГЛАС ДАЛЕКО СЕ ЧУЈЕ
О лепом искуству које имају причају својим пријатељима.
-Помогли смо четворочланој породици Бочар из Белорусије да се доселе у Сајан. Пореклом Руси, желели су да започну сопствену производњу. Купили су кућу са окућницом и баве се пластеничком производњом – кажу Сеад и Татјана.

ПОДРШКА ГРАДА
Преко конкурса локалне самоуправе намењених пољопривреди и руралном развоју супружници Фетахи добили су средства са којима су купили фолију за пластеник, музилицу, као и две туре аутохтоне сорте живине „банатски голошијани“.
-Такве помоћи су ретке у европским државама – сазнајемо од Татјане Доњецка.

А.Ђ.

Отварање изложбе „Нова лица светитеља“ сутра (четвртак) у Галерији „Нова“

Aleksandra Djuran March 26, 2025

У Галерији „Нова“ Народног музеја сутра, 27. мартаса почетком у 18 часова, биће отворена изложба рестаурираних икона из етнолошке збирке Народног музеја Кикинда под називом „Нова лица светитеља“.

Рестауриране иконе резултат су пројекта који је у 2024. години финансирао Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе с верским заједницама у износу од 800.000,00 динара, а у оквиру ког је извршена комплетна конзервација, рестаурација и заштита 14 икона од стране Атељеа за конзервацију Heritage из Новог Сада.

Већина икона израђена је од стране самоуких мајстора – иконописаца, на дрвету, платну, стаклу или папиру и представља сведочанство народне уметности и њеног наивног ликовног израза.

У склопу отварања биће одржана презентација конзерватора Драгана Огара који ће публици појаснити изведене третмане заштите на иконама.

Изложба ће бити отворена до 21. априла.

Новак Деспотовић освојио још једну медаљу на Кавкаској математичкој олимпијади

Aleksandra Djuran March 25, 2025

Новак Деспотовић, као члан екипе Србије Математичке гимназије освојио је друго место на Х Кавкаској математичкој олимпијади. Такмичили су се и Нина Шушић која је била прва, Марко Трајковић други и Владимир Бранковић који је освојио трећу награду.

Десета Кавкаска међународна математичка олимпијада одржана је од 14. до 19. марта у Мајкопу у Русијаи, на бази Адигејског државног универзитета, уз учешће 158 ученика из 15 земаља у мешовитом формату. Уживо су се надметали учесници из Русије, Абхазије и Узбекистана, а онлајн су били учесници из Јерменије, Белорусије, Ирана, Казахстана, Киргистана, Придњестровља, Србије, Турске, Тајланда, Таџикистана, Туркменистана и Швајцарске.

Израда задатака је била у два дана , 15. и 16. марта. Сваког дана такмичари су добили по четири задатка, а за решење је на располагању било четири сата.

Кавкаска математичка олимпијада организује се од 2015. године. Током свих година њеног постојања учествовало је укупно 1.339 ученика из 22 земље света. Такмичење се састоји из два дана у две узрасне категорије: јуниорска лига и сениорска лига. У комисији такмичења су тренери руске националне екипе из математике, као и добитници златних и сребрних медаља са Међународне математичке олимпијаде из различитих година.