Jelena Trifunović

U hali “Hessenhallen” trebalo bi da se okupi oko 2.000 delegata nove omladinske organizacije „Generacija Nemačka“( podmladak opozicione partije AfD ) , dok se istovremeno očekuje i do 50.000 protivdemonstranata ekstremnih levičara i pripadnika NVO sektora iz cele Nemačke uz jednu od najvećih policijskih akcija u istoriji pokrajine.

Gradonačelnik Frank-Tilo Becher (SPD) najavio je zatvaranje glavnih ulica i mostova, preusmeravanje saobraćaja i suspenziju obavezne nastave u školama u centru grada u petak. Roditelji mogu da odluče da li će decu slati u školu, a javni prevoz će u zapadnom delu grada delimično stati.

Protiv nove omladine AfD-a najavljeno je oko 30 skupova od sindikata DGB i ver.di, preko ekstremne levice i Jusosa, do mreža sektaških organizacija, ekoloških inicijativa i grupa poput „Baka protiv desnice“. U okviru saveza „Widersetzen“ pojedini akteri otvoreno govore o blokadama prilaza hali, čime se prelazi granica između legitimnog protesta i pokušaja sprečavanja zakonom prijavljenog skupa.

Hesenski ministar unutrašnjih poslova Roman Posek (CDU) javno je upozorio organizatore da nemaju „preko-zakonsko pravo“ da nasiljem ili blokadama onemoguće političkom protivniku da održi skup, naglašavajući da pravo na protest ne sme da postane instrument za faktičko ukidanje tuđe slobode okupljanja.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Slika Gisena pokazuje i mračnu stranu današnjih „progresivnih“ pokreta, deo NVO sektora, zelenih inicijativa i samoproklamovanih antifašista nastupa sve radikalnije, sa sve manje tolerancije prema drugačijem mišljenju. Pod parolom „odbrane demokratije“ preuzimaju ulogu uličneih inkvizitora, koristeći pritisak, javno linčovanje i blokade kao sredstvo borbe protiv političkih protivnika. Po obrascima delovanja – gušenje rasprave, demonizacija neistomišljenika i zahtev da se određene ideje jednostavno izbrišu iz javnog prostora, ovi pokreti sve više liče na ono protiv čega se formalno bore. Paradoks današnjice je da se takozvana „antifašistička“ scena svojim metodama opasno približava upravo totalitarnim matricama prošlog veka.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Kriza u Volkswagenu i nemačkoj auto-industriji više nije tema za zatvorene sastanke.

Ona je postala vidljiva, opipljiva i sve teža. Dok se u Volfsburgu najavljuje ukidanje 35.000 radnih mesta do 2030. godine, kompanija ulaže tri milijarde evra u kineski Hefej, prvu lokaciju gde Volkswagen razvija kompletne modele bez nadzora iz centrale. Presedan koji govori više nego ijedan zvanični izveštaj.

Hefej, grad od deset miliona stanovnika, pretvoren je u novo razvojno jezgro jer se Volkswagen našao pod pritiskom kakav nije doživeo od svog osnivanja. Kina danas prodaje 13,4 miliona električnih automobila godišnje, dok Evropa ostaje na slabih 3,9 miliona. Ko želi da opstane, mora da igra po kineskim pravilima, a ne po nemačkom obrascu iz prošlog veka.

Volkswagen je izgubio ono što ga je godinama držalo nad vodom – sigurno kinesko tržište i velike profite. Istovremeno, američke carine pritiskaju rezultate, evropska potražnja pada, a kineski proizvođači preuzimaju inicijativu brzinom koju VW ne može da prati. Generalni direktor Oliver Blum deluje umorno, a kompanija deluje kao da stalno kasni za samom sobom.

Ni Audi nije izuzetak. Pet novih modela za kinesko tržište tokom druge polovine 2025. godine zvuči ambiciozno, ali deluje više kao pokušaj da se umiri tržište nego kao nova strategija. U isto vreme, grupacija tone u gubitke od preko milijardu evra, pre svega zbog Porschea, čiji su troškovi produžavanja života motorima sa unutrašnjim sagorevanjem postali ogroman teret.

Volkswagen danas više ne liči na lidera evropske industrije. Liči na kompaniju koja pokušava da pronađe izlaz dok joj se zidovi ruše. Hefej je zamišljen kao novi početak, ali za sada izgleda kao potez iz nužde.

Priča o Volkswagenu deluje poznato. Kada se decenijama živi od stare reputacije, a zanemari se tržište koje se menja iz dana u dan, završetak je uvek isti. Kompanija koja je nekada simbol pouzdanosti trpi posledice sopstvenih grešaka. Kritika je jednostavna – Volkswagen nije zakasnio u Kini zbog konkurencije, nego zbog sopstvene tvrdoglavosti. Kada gigant zaboravi da se prilagođava, tržište ga nemilosrdno podseti ko vodi igru.

Izvor: Srpski ugao