Jelena Trifunović, autor sa Kikindski portal

Nestao Aleksa Popov (82) iz Mokrina

Jelena Trifunović October 26, 2025

Penzioner Aleksa Popov (82) iz Mokrina nestao je nakon je što je juče u popodnevnim satima otišao u atar traktorom.

Ćerka Olivera Popov nestanak je prijavila policiji, a u potragu su se uključili i lovci.

Naime, Popov je krenuo da pogleda jednu njivu u delu atara prema Rumuniji, a kako se nije vratio kad je pao mrak, Oliverin suprug je pošao da ga traži. Potraga tokom noći nije dala rezultate.

Mole se svi koji imaju bilo kakve informacije o nestalom Aleksi Popovu da se jave na broj telefona 061 625 9112.

Mokrinčani su pozvani da, radi pomoći u potrazi za Aleksom Popovim, ko je u mogućnosti, dođe u 15 sati na Varoški trg i ponese baterijske lampe.

(VIDEO) Čuvari tradicije: DANI LUDAJE- Među zlatnim banatskim poljima, ludaja nije samo povrće

Jelena Trifunović October 26, 2025

Tokom Dana ludaje grad živi punim plućima — sve je u znaku šarmantne banatske gospođe – tikve! Od gigantskih plodova do najmaštovitijih dekoracija, od mirisa ukusnih đakonija do pesme na trgu – sve u Kikindi tih dana govori: ovde se slavi život, radost i tradicija koja traje.

Dok se ulicama razlivaju zvuci smeha i muzike, a šarene bundeve ponosno krase svaki kutak, Kikinda pokazuje zašto je ova manifestacija simbol njene duše — gostoprimljive i autentične.

Stanislava Hrnjak, predsednica poslaničke grupe SNS u Skupštini AP Vojvodine: Pokrajinski budžet ostaje razvojni uprkos izazovima

Jelena Trifunović October 26, 2025

AP Vojvodina uprkos izazovima zadržava razvojni kurs, uz povećanja budžeta u ključnim sektorima – poljoprivredi, zdravstvu i privredi, navodi predsednica poslaničke grupe „Aleksandar Vučić- Vojvodina ne sme da stane“ Stanislava Hrnjak u razgovoru za „Komunu“

Na poslednjoj sednici Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine najviše pažnje javnosti izazvao je rebalans budžeta, koji je, kako je istakla Stanislava Hrnjak, predsednica poslaničke grupe Srpske napredne stranke, bio nužan korak zbog smanjenih prihoda od poreza na dobit, ali i pokazatelj odgovorne i transparentne finansijske politike.

– Osnovni razlog za ovaj rebalans jeste smanjenje prihoda od poreza na dobit, što je posledica ekonomskih okolnosti i problema sa Naftnom industrijom Srbije – naglasila je Hrnjak. – Prema zvaničnim podacima, NIS je u 2023. godini ostvario neto dobit od 42 milijarde dinara, dok je u 2024. dobit pala na 23 milijarde, a u prvoj polovini ove godine posluju sa minusom od 3,6 milijardi dinara. Upravo zato smo morali da uskladimo budžet sa realnim kretanjima.

Ona je odbacila navode da je budžet Vojvodine „prepolovljen“, ocenivši takve tvrdnje kao netačne i zlonamerne.
– Istina je da su iz budžeta isključeni samo transferi koji su se odnosili na obrazovanje, jer se sredstva sada direktno uplaćuju krajnjim korisnicima iz republičkog budžeta. Pokrajina više nije posrednik, ali budžet nije smanjen, već racionalizovan – pojasnila je.

Prema podacima koje je iznela, budžet za 2025. godinu iznosi 66,93 milijarde dinara, što je za 2,5 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu, ali uz veći nivo operativnih sredstava.
– U ovoj finansijskoj godini operativna sredstva iznose 55,3 milijarde dinara, što je više nego 2024. godine kada su bila 54 milijarde. To je dokaz da Vojvodina nastavlja da finansira razvojne programe, uprkos usporenom rastu izazvanom spoljnim faktorima, Bez obzira na pokušaje obojene revolucije, rušenje i blokade odnosno štetu koju je to neminovno nanelo Srbiji i AP Vojvodini, vidi se dalji rast – rekla je Hrnjak.

Ona je podsetila da je 2016. godine, kada je Srpska napredna stranka preuzela pokrajinsku administraciju, ukupan budžet iznosio 61 milijardu dinara, od čega je operativni deo bio svega 25 milijardi.

– Danas je taj iznos više nego udvostručen. Imamo 120 odsto više operativnih sredstava nego tada, što govori o snažnom razvoju i stabilnosti pokrajinskih finansija – istakla je Hrnjakova.

Posebno je naglasila sektore koji su dobili veća sredstva u rebalansu.
– Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo sada raspolaže sa 1,2 milijarde dinara više u odnosu na prvobitni plan za 2025. godinu. U oblasti zdravstva budžet je uvećan za 117,5 miliona dinara, privreda je dobila dodatnih 130 miliona, a kultura i informisanje 118 miliona – navela je. – Budžet za poljoprivredu sada iznosi preko 13 milijardi dinara, što je čak šest milijardi više nego u vreme kada je tim resorom upravljala prethodna vlast.

Osvrnuvši se na tok sednice, predsednica poslaničke grupe SNS ocenila je da je deo opozicije pokazao „diletantizam i političku neozbiljnost“, jer su poslanici napustili salu nakon što je predsedavajuća oduzela reč jednom od govornika.
– Umesto argumenata, videli smo performanse, lupanje poslovnikom o klupe i uvrede. To nije politički dijalog, već zloupotreba institucije – istakla je.

U nastavku je podsetila na period kada je „pokrajinska vlast bila u rukama onih koji su zatvorili fabrike i ugasili dva fonda i dve banke zbog korupcije“.

– U vreme kada je Bojan Pajtić bio predsednik Vlade Vojvodine, iz budžeta je nestalo 64 milijarde dinara kroz fiktivne fondove za razvoj i nepostojeće „nove tehnologije”. Danas ti isti ljudi govore o korupciji i kriminalu. Ali građani ne zaboravljaju ko je zatvarao fabrike i ostavljao ljude bez posla. Da ne pominjem Statut koji su doneli i čiju je većinu odredbi Ustavni sud ocenio kao neustavne ili katastrofalnu reformu sudstva gde su na svojim opštinskim odborima birali sudije. Očigledno da ne mogu da se odvoje od autoprojekcije– ukazuje naša sagovornica.

Srpska napredna stranka nastaviće da vodi odgovornu politiku u interesu građana.
– Mi smo predstavnici naroda i čuvari stabilnosti ove zemlje. Nastavljamo putem koji je utemeljio predsednik Aleksandar Vučić – putem rada, napretka i očuvanja Srbije. Mi drugu zemlju nemamo i nećemo dozvoliti da je bilo ko ruši i gazi – poručila je Stanislava Hrnjak, predsednica poslaničke grupe SNS u Skupštini AP Vojvodine.

KAPITALNA ULAGANJA BEZ ZASTOJA

Hrnjakova je naglasila da nijedan važan kapitalni projekat nije obustavljen.
– Ulaganja u infrastrukturu, zdravstvene ustanove, škole i komunalne projekte nastavljaju se prema planiranoj dinamici. Preko Uprave za kapitalna ulaganja obezbeđujemo da nijedna lokalna samouprava ne bude zapostavljena. Pokrajina ima odličnu saradnju sa svih 45 jedinica lokalne samouprave, i taj kontinuitet ćemo održati – poručila je.

PREDSEDNICA POSLANIČKE GRUPE

Stanislava Hrnjak, pored toga što je na čelu Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kikindi, izabrana je za predsednicu poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Vojvodina ne sme da stane“ u Skupštini AP Vojvodine. Ova poslanička grupa ima 62 poslanika.

Tako sada Kikinđani predvode dve najveće poslaničke grupe u Srbiji – u Beogradu i u Novom Sadu. Sugrađanin Milenko Jovanov u drugom je mandatu šef poslaničke grupe SNS u Narodnoj skupštini.

Hrnjakovoj je ovo drugi mandat u pokrajinskom parlamentu. Do sada je bila zamenica predsednika poslaničke grupe SNS. Predsednica je Odbora za zdravstvo, socijalnu politiku, rad, demografsku politiku i društvenu brigu o deci i članica Odbora za propise i Odbora za obrazovanje i nauku.

J. Crnogorac

Srbija Elena Fric: „Evropa je izgubila suverenitet – Srbija je jedna od retkih koja ga još brani“

Jelena Trifunović October 25, 2025

Političar i pravnik Elena Fric iz Bavarske, istaknuti je glas nove generacije stranke Alternativa za Nemačku (AfD). Kao kandidatkinja u izbornoj jedinici Landshut–Kelheim, poznata je po stavovima koji traže povratak suverenosti evropskih država i realnu, a ne ideološku politiku prema Istoku i Zapadu. Kritična prema briselskoj birokratiji i američkom uticaju, Fricova otvoreno govori o krizi nemačke privrede, gubitku evropske samostalnosti i pravu Srbije da vodi nezavisnu politiku. Zbog toga njeni nastupi izazivaju pažnju i van nemačkih granica, a njen glas razuma sve češće se čuje u politički osetljivim vremenima.

Kako komentarišete to što Sjedinjene Američke Države uvode sankcije zbog energetskih projekata i državama koje nisu članice Evropske unije, uključujući i Srbiju, čija se naftna industrija našla na udaru? Smatrate li to političkim pritiskom ili pokušajem kontrole regionalnog tržišta?

Američka politika sankcija nije moralni, već ekonomski instrument. Njena svrha nije demokratija, već očuvanje geopolitičke dominacije. Kada Vašington blokira energetske projekte u Srbiji ili drugim državama van EU, cilj je da se spreči stvaranje infrastrukture koja bi mogla da funkcioniše nezavisno od dolara i američkog uticaja. Evropa se u taj sistem dobrovoljno uklopila. Raskid sa Rusijom i zavisnost od skupog američkog tečnog gasa nisu izraz strateške autonomije, već geopolitičke trgovine – politička poslušnost u zamenu za ekonomski gubitak. Nemačka gubi industriju, Amerika dobija tržište. Za Srbiju to znači dvostruki pritisak iz Brisela pretnje „usklađivanjem“, iz Vašingtona sankcije. U osnovi, radi se o istom – ograničavanju nacionalne slobode. Pitanje više nije pravno, već sistemsko, može li evropska država danas da vodi sopstvenu energetsku politiku ako se ne poklapa sa interesima Sjedinjenih Država?

Koji su danas najveći problemi građana u Nemačkoj i na koji način ih ljudi najviše osećaju u svakodnevnom životu – kroz ekonomiju, migracije, bezbednost ili druge aspekte?

Nemačka se nalazi u dubokoj strukturalnoj krizi koja ne potiče iz ekonomskog ciklusa, već iz pogrešne političke orijentacije. Država je decenijama živela od jeftine energije, snažne industrije i međunarodne predvidljivosti – a upravo to danas nestaje. Odluka da se prekine saradnja s Rusijom, da se industrija „zeleno transformiše“ i da se migracija prepusti stihiji, stvorila je haos. Vlada to naziva „transformacijom“, ali u stvarnosti se radi o politički izazvanom slomu. Energointenzivne fabrike odlaze, a stanovništvo se suočava sa rastućim troškovima i nesigurnošću. Ta politika nema ekonomski smisao, već geopolitičku pozadinu: Nemačka treba da se odvoji od Evroazije i čvrsto veže za američki prostor. Dok u Vašingtonu govore o „savezu vrednosti“, prosečan Nemac gubi kupovnu moć, dom i sigurnost. Zemlja osiromašuje ne zato što ne može, već zato što joj nije dozvoljeno. Dok Berlin drži moralne govore o „klimaneutralnosti“, srednji sloj se pita kako da plati sledeći račun za struju. Taj jaz ne stvara „populiste“, već pokret otpora koji traži nešto sasvim prirodno – politiku zdravog razuma i nacionalnog interesa.

Kako tumačite jačanje patriotskih i suverenističkih pokreta širom Evrope? Da li predsednika Srbije Aleksandra Vučića vidite kao jednog od lidera takve političke struje?

Uspon patriotskih i suverenističkih pokreta nije prolazni trend, već reakcija na sistem koji je politiku denacionalizovao i odgovornost razvodnio. Godinama se suverenitet prikazivao kao opasnost, a sada se vidi posledica. Evropa funkcioniše tehnički, ali je politički prazna. Ti pokreti ispunjavaju vakuum – oni izražavaju želju naroda da ponovo budu subjekti svoje istorije, a ne objekti briselske administracije.
To što ih elite nazivaju „populistima“ samo je način da ih diskredituju. U suštini, oni zastupaju najdemokratskije načelo: da odluke treba da se donose tamo gde se i osećaju njihove posledice. Vučić u tom kontekstu zauzima posebno mesto – nije ideolog, već pragmatičar. Razume da u multipolarnom svetu ni slepo vezivanje za Zapad ni demonstrativno okretanje Istoku nisu rešenja. Suverenitet znači razgovarati sa svima, ali ne zavisiti ni od koga. Upravo ta pozicija čini Srbiju sumnjivom zapadnim birokratama: nije neposlušna, već nezavisna – a to je danas dovoljan razlog da bude proglašena „problemom“.

Kako komentarišete proteste koji su se dešavali u Srbiji i to što su naišli na podršku Evropske unije, iako su imali destabilizujući efekat na institucije? Slažete li se sa ocenom predsednika Vučića da je reč o pokušaju obojene revolucije?

Ti protesti nisu spontani ni isključivo domaći. Oni su deo već poznatog scenarija – kao u Gruziji, Ukrajini ili Jermeniji. Kada neka balkanska država pokuša da vodi nezavisnu politiku, pojavljuju se „civilni pokreti“ koji su organizovani, finansirani i medijski podržani iz inostranstva. To se zove „demokratizacija“, ali u suštini znači – kontrola. Destabilizacijom Srbije šalje se poruka celoj regiji: neutralnost nije dozvoljena. EU i SAD ne prihvataju suveren prostor između Istoka i Zapada. Vučićeva ocena o pokušaju obojene revolucije nije propagandna, već realistična. Mehanizmi su uvek isti – provokacije, medijska kampanja, diplomatski pritisak. Cilj: oslabiti svaku vlast koja ne pristaje na potpunu potčinjenost. Ironija je da oni koji u Briselu govore o „evropskim vrednostima“ podržavaju akcije koje ruše institucije druge države.

U kojim oblastima bi Srbija i Nemačka mogle da unaprede međusobne odnose i postoji li politička volja u Berlinu za dublju saradnju sa Beogradom?

Odnosi Srbije i Nemačke su privredno jaki, ali politički asimetrični. Berlin Balkan i dalje vidi kao periferiju koju treba „evropeizovati“, a ne kao ravnopravan prostor. To je pogrešno. Srbija nije zaostatak, već čvorište između Evrope i Evroazije. Nemačke firme to već prepoznaju – Bosch, Siemens, ZF proizvode u Srbiji jer ovde još postoji industrijska logika. Politički, međutim, vlada nepoverenje, jer svaka srpska odluka koja odudara od briselske linije tumači se kao „proruska“. Umesto moralizovanja, Berlin bi trebalo da se vrati realpolitici – da sarađuje tamo gde se interesi poklapaju. To bi bila prava evropska politika, oslobođena tutorstva Vašingtona.

Kakav je vaš stav prema samoproglašenoj nezavisnosti Kosova i činjenici da veliki broj članica EU, uključujući i Nemačku, priznaje Kosovo, dok druge ne?

Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova ostaje presedan koji je potkopao međunarodni poredak. Oni koji su 1999. pogazili suverenitet Jugoslavije, a 2008. priznali otcepljenje, otvorili su vrata selektivnoj primeni međunarodnog prava. Zapadne sile koje se zaklinju u „poredak zasnovan na pravilima“ zapravo su ga tada ukinule. Za Nemačku je to bio čin lojalnosti Vašingtonu, ali posledice su dalekosežne: ako se jednom prizna secesija, onda se drugde ne može verodostojno osporavati, ni u Ukrajini, ni u Španiji. Srbija je tu dosledna, brani načelo koje je Evropa sama stvorila – nepovredivost granica. Kosovo nije lokalni problem, već test iskrenosti evropskih vrednosti.

Kako komentarišete svakodnevne represivne mere koje vlasti u Prištini sprovode nad Srbima na Kosovu i Metohiji – hapšenja, oduzimanje imovine, montirane optužnice i pritiske koji primoravaju porodice da se iseljavaju? Smatrate li da Evropska unija pokazuje dvostruke standarde kada je reč o zaštiti prava Srba na Kosovu u poređenju s drugim manjinama u Evropi?

Situacija Srba na Kosovu jeste sramota evropske politike. Dok Brisel govori o ljudskim pravima, ćuti pred svakodnevnim kršenjima tih prava od strane prištinskih vlasti. Policijske akcije, oduzimanja imovine, montirani procesi – sve to se prećutno toleriše. EU primenjuje dvostruke standarde gde je politički korisno, brani manjine, gde smeta njenim planovima, okreće glavu. Sever Kosova živi pod stalnim pritiskom – ekonomski, administrativno i bezbednosno. Cilj je jasan: da Srbi sami napuste teritoriju. Briselski sporazum iz 2013. godine predvideo je autonomna prava za srpske opštine – ništa od toga nije sprovedeno. Umesto posrednika, EU je postala garant statusa kvo, dakle nepravde. Srbija ostaje jedina koja se poziva na međunarodno pravo, dok tzv. „pravila“ Zapada važe samo kada im odgovara. To je najveća tragedija savremene Evrope – gubitak doslednosti i moralnog kompasa.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Intervju sa Elenom Firc pokazuje koliko su evropska politika i medijska percepcija Srbije podložne stereotipima i pritiscima. U vremenu kada se suverenitet smatra grehom, svaka reč razuma zvuči kao pobuna. Upravo zato, njeni stavovi, ma koliko provokativni delovali, otvaraju prostor za raspravu o onome što Evropa uporno izbegava: pravu nezavisnost mišljenja i odlučivanja.

Gost podkasta Kikindskog portala: Tihomir Farkaš, član Gradskog veća zadužen za obrazovanje

Jelena Trifunović October 25, 2025

Kako se protekla školska godina odrazila na đake? Koja su aktuelna i planirana ulaganja u osnovne i srednje škole?

Kada će početi najavljena rekonstrukcija OŠ „Feješ Klara” i kako će tada biti organizovana nastava za učenike?

O obezbeđivanju dodatnog prostora za predškolce i izgradnji novog vrtića…

Školi plivanja u SC Jezero…

Dojavama o podmetnutim bombama u školama – razgovarali smo sa članom Gradskog veća zaduženim za obrazovanje Tihomirom Farkašem.

Zimsko računanje vremena počinje noćas

Jelena Trifunović October 25, 2025

Letnje računanje vremena u 2025. godini završava se sutra (u nedelju, 26. oktobra) u 3 sata, tako što se vreme u 3 sata pomera na 2 sata.

Na osnovu Zakona o računanju vremena, kazaljke na satu se pomeraju jedan sat unazad.

Zimsko računanje vremena trajaće do poslednjeg vikenda u martu 2026. godine.

Kako da dete bude bezbedno u digitalnom svetu?

Jelena Trifunović October 23, 2025

U okviru projekta „Znanjem bezbedno na internetu“, koji sprovodi Udruženje građana „Centar za razvoj i unapređenje porodičnog funkcionisanja – Horizonti“ iz Čačka, uz podršku Ministarstva informisanja i telekomunikacija Republike Srbije, večeras je u Centru za stručno usavršavanje u Kikindi, održano predavanje pod nazivom „Veštine roditeljstva u digitalnom dobu“.

Ovo predavanje je prvo u nizu edukativnih događaja koji će tokom narednih nedelja biti realizovani u više gradova Srbije, sa ciljem da se roditeljima i deci približe načini bezbednog i odgovornog korišćenja interneta, kao i jačanje porodičnih odnosa u digitalnom okruženju.

Psiholog i predstavnica udruženja „Horizonti“, Sanja Ranković Ilić, istakla je da je osnovna ideja projekta da se „porodica osnaži i edukuje“, jer je ona temelj svakog društva.

–Naš cilj je da pomognemo roditeljima da se snađu u izazovima savremenog doba. Internet nije neprijatelj, ali moramo znati kako da ga koristimo na pametan i bezbedan način. Večerašnje predavanje usmereno je ka roditeljima, kako bi stekli znanja koja će im pomoći da sa decom izgrade odnose poverenja, otvorene komunikacije i razumevanja. Ako deca nauče da razmišljaju, da prepoznaju rizike i da razgovaraju sa roditeljima, napravili smo najveći korak ka njihovoj bezbednosti, poručila je Ranković Ilić.

Psihološkinja je podsetila da su zabrane retko efikasne, te da je mnogo važnije da deca razviju kritičko mišljenje i svest o tome šta je primereno deliti na internetu. Roditeljima su predstavljene i najčešće opasnosti u digitalnom svetu – od prekomernog korišćenja društvenih mreža do zloupotrebe ličnih podataka i fotografija. Poseban akcenat stavljen je na odgovorno ponašanje samih roditelja u onlajn prostoru.

–Većina nas kada otvara neki nalog prihvata politiku privatnosti a da ne čitamo šta tamo piše. Tako većina Fejsbuk korisnika ne zna da samim otvaranjem naloga i prihvatanjem politike korišćenja, oni pristaju da svaka njihova fotografija automatski postane vlasništvo Fejsbuka. Kompanija tako ima pravo da svaku fotografiju posle da proda – čak i onu koju ste obrisali – što oni i rade za raznorazne reklamne kampanje i ostalo. Istraživanja pokazuju da čak 73 odsto fotografija koje završe na neprikladnim sajtovima potiče upravo sa profila roditelja koji su ih objavili verujući da ih vide samo prijatelji. Zato apelujemo da se razmisli pre svakog objavljivanja, navela je naša sagovornica.

Predstavnica udruženja „Horizonti“, istakla je činjenicu da su u mnogim slučajevima upravo roditelji ti koji otvaraju deci profile na društvenim mrežama, zanemarujući starosno ograničenje. Zapravo, istraživanja pokazuju da u Srbiji preko 80 odsto dece mlađe od 13 godina ima naloge na društvenim mrežama.

Ona je dodala i da je najbolja zaštita dece upravo vreme i pažnja roditelja.

–Nije toliko važno koliko vremena provodimo sa decom, već kako ga koristimo. Ako i jedan sat dnevno iskoristimo za razgovor, to je neprocenjivo, naglasila je.

Projekat „Znanjem bezbedno na internetu“ biće nastavljen u gradovima širom Srbije – u Šapcu, Kruševcu, Novom Pazaru i Nišu – gde će biti organizovana slična predavanja za roditelje i učenike. Organizatori su poručili da je cilj da svako dete u Srbiji ima priliku da odrasta u bezbednom digitalnom okruženju, a svaki roditelj da stekne znanje i sigurnost kako bi svoje dete pravilno usmerio u virtuelnom svetu.

T. D.

Velika ekološka akcija „Razvrstajmo otpad”: Uskoro radionice u vrtićima i školama

Jelena Trifunović October 23, 2025

Cilj inicijative uvođenja primarne selekcije otpada u Kikindi jeste da se građani podstaknu da otpad razdvajaju već u svojim domaćinstvima.

„Ovo je samo prvi korak u našem planu da unapredimo sistem upravljanja otpadom. Već je zabeležen pozitivan odaziv i veliki broj sugrađana koji se trude da pravilno odvajaju otpad“, poručuju iz kompanije FCC Kikinda.

Ipak, kako se navodi, građani se još uvek navikavaju na novi sistem. Očekivanja su, međutim, najveća od najmlađih sugrađana, koji će kroz obrazovanje usvajati nove navike i prenositi ih dalje.

Zbog toga će u narednom periodu biti organizovane radionice i edukativni programi u vrtićima, predškolskim ustanovama, kao i u osnovnim i srednjim školama na teritoriji grada.

Cilj ovih radionica biće da deca kroz igru, praktične primere i zajedničke aktivnosti nauče kako da pravilno razdvajaju otpad i zašto je to važno za očuvanje životne sredine.

„Najmlađi su najbolji promoteri ekološke svesti – ako oni nauče da čuvaju svoju okolinu, naučiće i odrasle“, poručuju organizatori iz Sekretarijata i kompanije FCC.

POSLANICA EVROPSKOG PARLAMNTA SILVIJA SARDONE ZA SRPSKI UGAO: Srbija zaslužuje poštovanje, ne spoljne manipulacije

Jelena Trifunović October 22, 2025

Evropski parlament danas je usvojio tzv. „Zajedničku rezoluciju o polarizaciji i pojačanoj represiji u Srbiji“, povodom godišnjice tragičnog urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Rezolucija je prošla zahvaljujući glasovima političkih grupacija i poslanika koji već duže vreme sprovode antisrpsku agendu i aktivno deluju protiv interesa Srbije. Rezolucija je usvojena sa 457 glasova za, 103 protiv i 72 suzdržana.
Ekskluzivno za Srpski ugao oglasili su se Silvija Sardone, poslanik Evropskog parlamenta i Stefan Pavesi njen asistent.

Zahvaljujući velikom radu Lige u okviru grupe Patriota, danas smo glasali protiv rezolucije koju je podnela levica kako bi napala vlast u Srbiji, koristeći izrazito optužujuće termine i prikazujući mračnu sliku političke i društvene situacije u zemlji, godinu dana nakon urušavanja nadstrešnice na stanici u Novom Sadu. Tekst rezolucije pripisuje tešku odgovornost vladi u Beogradu, optužujući je za navodna kršenja ljudskih prava, represiju neistomišljenika i mešanje Kine i Rusije, rekao je Stefan Pavesi za Srpski ugao.

U ime Evropske grupe Patriota, poslanica Silvia Sardone je dodala:

„Srbija je doživela ogromnu bol i zaslužuje poštovanje, ne spoljna mešanja, niti političke manipulacije. Neprihvatljivo je da se bol građana koristi kao oružje za destabilizaciju srpskih institucija. Srbija mora imati pravo da svoje unutrašnje stvari rešava suvereno i odgovorno. Evropa mora sarađivati sa Srbijom, a ne pokušavati da joj nameće sopstvenu političku agendu.”

Rezolucija levice je usvojena, ali mi ne okrećemo leđa srpskom narodu i njegovoj slobodi, zaključio je Pavesi.

Pogled redakcije portala Srpski ugao

Usvojena rezolucija, prema mišljenju grupe Patriota, predstavlja neprihvatljiv akt mešanja u unutrašnje stvari suverene države i direktno nipodaštava napore srpskih institucija da se nose sa posledicama nesreće u Novom Sadu i odgovore na bezbednosne i infrastrukturne izazove. Očekuje se da će usvajanje ovog dokumenta dodatno zakomplikovati odnose Srbije i pojedinih struktura unutar Evropske unije, u trenutku kada se vode ključni razgovori o proširenju i budućem statusu Srbije u evropskoj zajednici. Ono što građanima Srbije ostaje kao neobjašnjiv fenomen jeste činjenica da Evropski parlament često glasa o nekim rezolucijama koje se tiču nas, iako mi nemamo naše predstavnike u Evropskom parlamentu, niti smo zemlja članica Evropske Unije, te ostaje nejasno šta je cilj i na koji način to može biti obavezujuće. Ipak, ono što je jasno da se ovakva besmislena glasanja koriste kao vid pritiska na našu zemlju. Zašto smo mi tema u ovoj instituciji?

Nina Stojanović i Jasmina Dragutinović

Incident ispred Narodne skupštine Srbije: požar, pucnjava i hapšenje

Jelena Trifunović October 22, 2025

Jutros oko 10 časova, pred kamp-naseljem poznatim kao „Ćacilend“ koje se nalazi na platou ispred zgrade Narodne skupštine Srbije u Beogradu, došlo je do ozbiljnog incidenta koji uključuje pucnjavu, požar i hapšenje osobe.

Penzioner Anđelković Vladan, rođen 1955. godine u Beogradu, sa prebivalištem na opštini Stari grad, izazvao je opštu opasnost paljenjem vatre i pucanjem iz pištolja. U incidentu je povređena jedna osoba.

Osumnjičeni se u prepodnevnim časovima dovezao taksijem do lica mesta i pronašao prazan šator koji je potom polio kantom benzina koju je nosio sa sobom u nameri da izazove požar. Zatim je ispalio nekoliko hitaca u želji da izazove požar, jer kako navodi „nerviraju ga šatori u centru grada.“

Povređeno lice je Milan Bogdanović, otac dvoje dece, koji je prišao da vidi šta radi napadač i tom prilikom zadobio direktan hitac u desnu butinu. Srećom, policija je brzo uspela da savlada napadača. Prema zadnjim izveštajima, Bogdanović se nalazi u stabilnom stanju.

„Ovo je bilo pitanje kada će se desiti. Takva mržnja i indukovana agresija protiv svih ljudi koji su zauzeli jednu tačku na nivou Srbije… Zašto sam rekao da je ovo teroristički akt? Zato što je upotrebljeno vatreno oružje i zato što je cilj bio izazivanje opšte opasnosti s jasnim političkim motivom,“ izjavio je predsednik Vučić.

Naknadno je utvrđeno da Anđelković u posedu ima oružje pištolj marke „crvena zastava M79“ registrovano na svoje ime. Njemu se na teret stavljaju krivična dela pokušaj ubistva i izazivanje opšte opasnosti.