Jelena Trifunović

Intervju sa Aleksandrom Spasićem, osnivačem Instituta „Srpski most“

Molim vas da, za početak, ispričate ličnu priču o odrastanju u inostranstvu, obrazovanju, poslu i trenutku kada je nastala ideja za Institut „Srpski most“. Ko su bili ključni ljudi, koje su prepreke savladali i šta je bio prvi konkretan korak?

Aleksandar Spasić:

– Rođen sam 1978. u Malmeu. Potičem iz porodice rasute između Srbije, Grčke i Švedske. Deda iz okoline Prizrena preživeo je logor jer je ostao veran monarhiji, baka iz porodice Hajduković i delom grčkog porekla, posle grčkog građanskog rata stigla je u Beograd. Drugi deo porodice iz Pomoravlja došli su u Švedsku kao radnici, a posle tri decenije rada se vratili u Srbiju.

Odrastanje u Švedskoj me je naučilo redu i jednakosti, ali i ceni identiteta, ime vam pogrešno izgovaraju, lepe vam etiketu „stranac“, pa naučite da radite više i da čuvate dostojanstvo. Po obrazovanju sam master iz ekstragalaktičke astronomije, profesionalno sam petnaest godina u IT sektoru, danas kao globalni „Strategi Lead“. Rad sa institucijama i javnom sektoru pokazao mi je da bez dijaloga i odgovornosti nema rezultata.

Ideja za „Srpski most“ rodila se pre deset godina, a sazrela kada sam video da dijaspori nedostaje zajednička platforma za ozbiljne teme. Ne pravimo novu „centralu“, nego povezujemo postojeće kao što su crkva, mediji, nauka, udruženja i pojedinci. Ključni ljudi bili su pravnici, istraživači, novinari i ljudi iz institucija koji razumeju da je argument jači od kampanje. Najveće prepreke su nepoverenje i fragmentacija. Naš odgovor na to da niko kao pojedinac nije „ključan“, ali da smo kao zajednica svi važni. Prvi korak bio je sistem rane komunikacije prema evropskim institucijama i mapiranje mesta gde nastaju izveštaji, amandmani i javna saslušanja. Iz toga je proistekao Institut.

Kako danas vidite Evropu, a posebno Švedsku, kulturološki, politički i društveno? Koje su najveće promene poslednje decenije i kako utiču na migracije, integraciju, medije i svakodnevni život? Molimo za primere korisne Srbiji.

A. S: – Evropa se iz zajednice ideja postepeno pretvara u uniju interesa. Švedska je ogledalo tog procesa, zemlja sa dubokim poverenjem u institucije danas se bavi identitetom, integracijom i bezbednošću. U poslednjih deset godina promenio se ton javne debate, a strah od „pogrešnog mišljenja“ potisnuo je strpljiv dijalog. Ipak, ostale su tri pouke koje Srbija može preuzeti: (1) institucije moraju biti jače od dnevne politike; (2) medijska i digitalna pismenost uči se od osnovne škole – deca moraju razumeti algoritme i manipulaciju; (3) kultura konsultacija pre odluke, ne posle. Srbi u Švedskoj pokazuju da se radna etika severa i duhovna dubina juga mogu spojiti u stabilnu zajednicu. To je model sačuvati identitet, a usvajati odgovornost, preciznost i transparentnost.

Otkud interesovanje za Evropski parlament i koje poluge uticaja civilni sektor zaista ima (amandmani, izveštaji, saslušanja, intergrupe,„izvestioci u senci“)? Kako organizacije iz Srbije praktično grade koalicije i pretvaraju analize u merljive ishode?

AS: -Interesovanje je iz prakse iz projekata sa institucijama koje primenjuju evropska pravila. U EP moć nije samo u konačnom glasanju. Ključ je pre toga: amandmani, izveštaji, intergrupe, javno saslušanje i rad „izvestilac u senci“. Tamo se postavljaju okviri mišljenja koji kasnije postaju politika. Poluge su konkretne: kratak „polici brief“ (2–3 strane) sa pravnim uporištem; partnerstva sa mrežama eksperata i think-tankova; ciljani kontakti sa poslanicima i njihovim timovima; prisustvo na saslušanjima sa podacima, ne saopštenjima; praćenje kalendara – ko je izvestilac, kada ulazi u „trilog“. Praktičan put za naše organizacije najpre mapirati aktere po temi, zatim graditi kredibilitet (proverljivi podaci, umeren ton), pa tek onda praviti tematske koalicije koje potpisuju jednu, jasno formulisanu izmenu. Cilj je da analiza postane amandman, a amandman merljiva politika na terenu.

Kako ocenjujete političku situaciju u Srbiji – stanje institucija, medijski ambijent, proteste, i ključne spoljnopolitičke teme: EU integracije, Kosovo i Metohija, energetika i bezbednost?

AS : – Srbija je u zahtevnom trenutku. Institucije funkcionišu, ali poverenje oscilira posle dugih podela i brzih promena. Medijski prostor je segmentisan – često imamo paralelni narativ. Protesti su legitimni, ali energija treba da se pretvara u jačanje institucija i dijalog, ne u delegitimaciju. U spoljnoj politici, okvir EU ostaje važan, ali tempo i prioriteti moraju biti usklađeni sa našim interesima. KiM traži pravni kontinuitet, strpljenje i brigu o ljudima na terenu. Energetska i bezbednosna politika zahtevaju diverzifikaciju izvora i predvidive odluke. Naš put su činjenice, međunarodno pravo i uporan rad, manje buke, više kredibiliteta. Zato „Srpski most“ bira dijalog kao alat i jedinstvo kao cilj: da Srbija govori jednim, dostojanstvenim glasom kod kuće iu svetu.

Kakva je Vaša poruka iz naše čitaoce ?

Aleksandar:  Niko ne sme da ostane sam. Naši preci su Srbiju branili oružjem; mi je danas branimo znanjem, verom i istinom. Otadžbina rađa svoju decu i van granica, ali dah je isti – srpski. Na nama je da taj dah pretvorimo u rad i most koji spaja.Naši preci su Srbiju branili oružjem; mi je danas branimo znanjem, verom i istinom. Otadžbina rađa svoju decu i van granica, ali dah je isti – srpski. Na nama je da taj dah pretvorimo u rad i most koji spaja.Naši preci su Srbiju branili oružjem; mi je danas branimo znanjem, verom i istinom. Otadžbina rađa svoju decu i van granica, ali dah je isti – srpski. Na nama je da taj dah pretvorimo u rad i most koji spaja.

Izvor: Srpski ugao

Foto: Srpski ugao

Ovo je ubijanje Jasenovačkih žrtava po drugi put. Ja sam razgovarao sa preživelima, i čitao izjave žrtvama logora Jasenovac, i definitivno tvrdim da nije bio radni logor, rekao je istoričar iz Norveške Knut Flovik Toresen za portal Vojvodina uživo, komentarišući nedavna dešavanja i rasprave u Hrvatskom saboru.

– Svi treba da se borimo protiv istorijskog revizonizma, i Srbi i Hrvati. Šokantno je da se ovako nešto dešava u državi koja je članica Evropske unije. Ovakva rasprava se sigurno ne bi vodila nigde u Evropi, apsolutno je nedostojno Evropske unije koja je stub razvoja demokratije i demokratskih društava. Stvarno je čudno da danas treba da branimo žrtve nacista u Evropi, izjavio je norveški istoričar Knut Flovik Toresen za portal Vojvodina uživo.

– Posle proučavanja dokumenata u Vojnom arhivu u Beogradu, kao i u Nacionalnoj arhivi Hrvatske, čitajući hiljade izjava preživelih iz logora u Jasenovcu, jasno je da je Jasenovac bio logor smrti, jedan od najgorih logora smrti u Evropi i sramno je da pristojni ljudi u Hrvastkoj, njihovi istoričari, prihvataju ovakav narativ. Oni to ne bi smeli da dozvole, jer postoji dovoljno dokaza da dokažu da Jasenovac nije bio običan radni kamp, već da je bio logor smrti. Metode korišćene u Jasenovcu su bile toliko brutalne da se ne mogu porediti čak ni sa Aušvicom ili nekin drugim logorom koji su nažalost postojali tokom drugog svetskog rata.

Podsetimo, u utorak 28. oktobra 2025. godine održan je okrugli sto pod nazivom „Znanstveni pristup istraživanju žrtava Jasenovac“, koji su organizovali klubovi zastupnika DOMiNO i Hrvatski suverenisti, u prostorijama Hrvatskog sabora. Tokom rasprave, moglo se čuti: Prema dokumentima i drugim izvorima, Jasenovac je bio radni logor u kom se mogao izgubiti život zbog bolesti, kažnjavanja, bekstva ili odluke viših vlasti. Broj ljudi koji su stradali u tom logoru daleko je manji nego što su bile dosadašnje procene, rekao je tada Igor Vukić, politikolog iz Hrvatske.

Norveški istoričar Knut Flovik Toresen napisao je nekoliko knjiga, među kojima je i “Krvavi put”, kao i “Put smrt” o srpskim zarobljenicima u Norveškoj od 1942-1945., koja za par nedelja izlazi u Srbiji.

Trenutno radi na knjizi, radnog naziva, “Od Jasenovca do Bejsfjorda” u kojoj se fokusira na činjenicu da je Norveška bila iskorišćena da bi NDH sprovela genocid nad Srbima tokom Drugog svetskog rata. Knut Flovik Thoresen je i predsednik fondacije “Krvavi put” iz Norveške i svojim radom pokušava da zaustavi istorijski revizonizam koji polako pokušavaju da provuku neke strukture iz Hrvastke.

“Put smrti” o srpskim zarobljenicima u Norveškoj od 1942- 1945 zasnovanu na intevjuima preživelih, odosno njihovih porodica, dece i unuka, koji pričaju priču svojih najbližih. Za mnoge porodice ovo je još uvek traumatično iskustvo, i ja sam pustio članove porodica da sami pričaju svoju priču, i oni su pokazali svu kompleksnost Drugog svetskog rata na Balkanu, izjavio je Knut. I za mene kao predsednika Fondacije “Krvavi put” važno je da ove priče budu poznate javnosti, ne samo u Srbiji već i u Norveškoj. Ljudi u Norveškoj znaju neke delove, ali nisu bili upozbnati sa aspektom genocida koji je sproveden, izjavio je Knut Flovik Torensen za Vojvodina uživo.

Izvor: Vojvodina uživo

Italijan Luka Gireli, član Pokrajinskog odbora i šef sektora za bezbednost i imigracije italijanske stranke Lega Salvini Premier u Kremoni, bio je učesnik skupa 5. novembra na dočeku ispred Skupštine u Beogradu naših heroja sa Kosova i Metohije. Za portal Srpski ugao, iznosi lični utisak o onome što je video na ulicama prestonice. Kaže da ga je „šokirala okrutnost, vulgarnost i agresija“ okupljenih demonstranata u blizini koji po njegovim rečima, „žele da preuzmu vlast i na taj način svrgnu vladu predsednika Aleksandra Vučića“.
„Ne mogu da razumem nepopustljivost i nepoštovanje prema Srbima sa Kosova i Metohije“, navodi Girelli. „Za njih mogu da posvedočim da žive u ekstremnim uslovima, ponegde i u getima južno od Ibra. Više puta sam iz humanitarnih razloga, putovao na Kosovo i gledao njihovu svakodnevnu patnju. Preživeti u tim okolnostima je herojski, posebno tamo gde se skrnave grobovi i uništavaju pravoslavna groblja, kao da im se osporava pravo na miran počinak.“

Girelli kaže da su „Srbi sa KiM zaslužili najveće poštovanje od celog srpskog naroda“, a ne, kako opisuje, „uvrede i ruganje koje je video od dela protestanata“. Dodaje da ga je „ličnim uvredama“ počastila jedna učesnica blokada „samo zato što sam policajca pitao za uputstvo kako da dođem do mesta gde čekaju heroji“.

Posebno ga je pogodilo, navodi, „vređanje predsednika Vučića u svojstvu šefa države“. Poredi praksu sa Italijom, odakle donosi primere sudske zaštite časti predsednika: „U Italiji postoji član 278 Krivičnog zakonika, ko uvredi čast ili ugled predsednika Republike, kažnjava se zatvorom od jedne do pet godina. I to se primenjuje bez ‘ako’ i ‘ali’. Sećam se kazne Umbertu Bosiju, godinu i četiri meseca zbog uvrede predsednika Napolitana. Bilo je i drugih presuda, pa i za osporavanje predsednikove fotografije u policijskoj stanici, a jedan građanin iz Trsta dobio je osam meseci zbog uvreda predsednika Matarele na društvenim mrežama. Petoro iz Palerma osuđeno je na godinu i 20 dana jer su kritikovali jednu Matarelinu političku odluku.“

„Uvrede šefu srpske države smatram još skandaloznijim“, ističe Gireli uz očekivanje da će „pravosuđe preduzeti svoje“. Po njegovom shvatanju, „svako ko bi u Italiji ovako pokušao da kritikuje vlast na ovaj način dobio bi pet godina zatvora“, dok u Srbiji „postoji sloboda, verovatno prevelika, i to je pravi problem koji ljudi ne vide“.

Govoreći o blokadama, Girelli „apsurdnim“ naziva to što se kako kaže, „Ćacilend proglašava smetnjom, a ne okupacije univerziteta zbog kojih su studenti izgubili školsku godinu“. Podseća i da je „predsednik Vučić više puta pozvao na konstruktivan dijalog i povratak u normalnost“, ali da za dijalog „moraju biti dostupne obe strane“. „Demonstranti u Srbiji traže podršku od Evropske Unije i zalažu se za integraciju Srbije, a nemaju svest o tome da bi za ovakvo ponašanje tamo bili uhapšeni i kažnjeni“ – zaključuje Gireli.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Luka Gireli govori jasno i odgovorno u trenutku kada se ulice pune uvredama i provokacijama, podseća da su mir, red i poštovanje institucija temelj svake ozbiljne države. Njegovo svedočanstvo o životu Srba na KiM, o patnji, skrnavljenim grobljima i svakodnevnoj hrabrosti, vraća fokus na ono što je za Srbiju suštinsko, brigu o sopstvenom narodu i dostojanstvu države. Girelijev glas je potreban, ne da raspiruje sukobe, nego da ojača institucionalni okvir, zaštiti predsedničku funkciju od vulgarizacije i podseti da se nacionalna pitanja rešavaju strpljenjem, radom i poštovanjem, a ne uvredama.

Piše: mr Jasmina Dragutinović

Izvor: Srpski ugao