Jelena Trifunović

Geza-Setet-in-memoriam

Сликар, илустратор и стрип цртач Геза Шетет, најпознатији по стрип адаптацији „Горског вијенца”, преминуо је у 72. години живота.

Рођен је у Кикинди 1953. године, а једно време је живео у Суботици и потом у Таванкуту. Први стрип је објавио 1977./78. у војвођанском часопису на мађарском језику “Jo Pajtas”-u, кao и у “SAZ- у. Насликао је и око 2500 уља на платну. Честа тема били су му библијски, антички и војвођански мотиви.

Шетет је недавно био у нашем граду, као гост и учесник првог Стрип фестивала одржаног у Културном центру и у Новим Козарцима. Том приликом, дао је интервју нашем недељнику Комуна.

– Док сам био у армији највише сам радио портрете. Војници су хтели да позирају, а мени је то добро дошло да вежбам анатомију и физиономије људи. Непрестано сам цртао и чини ми се да сам у цртању људских лица најдаље отишао. Радио сам много послова у животу, али ми је цртање и сликање никад нисам прекидао. Једно време сам радио и на рибњаку и тај период у мом животу памтим по томе што нисам ништа сликао нити цртао чак две недеље, јер је било пуно посла око излова рибе. Радило се од 6 ујутру до 10 увече. То ми је најдуже време што се нисам дружио са сликарским или цртачким прибором.

Како је истицао, у стрипу је на њега највише утицао Харолд Фостер и његов „Принц Валијант”.

-Имао сам десетак година кад сам га у „Кекецу” видео први пут и то је била љубав на први поглед. Као дете сам копирао стрипове из едиција „Цртани романи”, „Плави Вјесник” и друге. Сви ти утицаји су за мене били јако важни и увек ме је од свих елемената стрипа цртеж највише привлачио. Сценарио ми је био у другом плану. Касније сам у Кикинди упознао Хрвоја Радовановића, сликара, илустратора и графичког уредника и он је, кад је имао времена, додатно подучавао и мене и касније познатог стрип цртача из Мокрина, Спасоја Кулаузова- испричао је, између осталог, Геза Шетет у интервјуу за Комуну.

sednica-toza-konverzija-(4)

Председник Скупштине града Душан Попесков за понедељак, 22. децембар, заказао је 14. седницу локалног парламента. На дневном реду је 17 тачака, а најважнија је доношење одлуке о буџету града за 2026. са пројекцијама на 2027.и 2028. годину.

У наредној години буџет је планиран на три милијарде 850 милиона динара, што је више у односу на почетни планирани буџет за 2025.годину.

-Почетно стање је велико с обзиром на то да на рачуну имамо средства од продаје некадашњег одмаралишта у Прчњу у износу од 130 милиона динара и она ће бити строго наменски утрошена. Ту је и 67 милиона динара који су нам пребачени од Покрајине  – сазнајемо од помоћнице градоначелника Дијане Јакшић Киурски. – Када је реч о инвестицијама у 2026. години акценат је на селима. Осим средстава за редовно функционисање и за путну инфраструктуру планирана су и друга улагања. У Башаиду ће бити изграђено дечије игралиште, у Сајану гасни котао у Дому културе, у Руском Селу урадиће се фасада на Омладинском дому, у Мокрину су планирани реконструкција крова на Дому културе и завршетак летње сцене и фонтане на Варошком тргу, у Банатској Тополи завршиће се енергетска санација и адаптација Дома културе. У наредној години биће започета и реконструкција Основне школе „Фејеш Клара“, наставиће се радови на Гимназији „Душан Васиљев“, планирано је и учешће града за проширење капацитета Геронтолошког центра које се реализује у оквиру ИПА пројекта Србија – Румунија, за завршетак нове зграде Центра за социјални рад.

Субвенције из градске касе јавним предузећима планиране су на 97 милиона динара од којих је 17 опредељено „Аутопревозу“ и 80 милиона ЈП „Кикинди“, где је највећи део за улагање у путну инфраструктуру.

Одборници ће разматрати програме пословања јавних предузећа „Кикинда“, „Аутопревоз“ и „Топлана“, одлуке о приступању изради програма за унапређење социјалне заштите од 2026. до 2030. године, о одређивању подручја за упис деце у основне школе на територији града, о усвајању програма контроле и смањења популације напуштених паса и мачака, измени и допуни ценовника израде водоводних прикључака, контролисања, оверавања и поправке водомера.

Гласаће се и о захтевима за изменама и допунама ценовника изношења ретких фекалија ЈП „Кикинда“ где се цене повећавају за 12,3 процената, као и за захтев компаније „FCC“ да се за 3,2 одсто увећају цене одлагања, изношења и транспорта комуналног отпада осим цене за социјалне случајеве, које остају непромењене.

german-3504961-1280
Како портал Српски угао пише: Немци више не верују у Деда Мраза: Мерц и његова коалиција изгубили поверење.

Нова анкета Института ИНСА за лист „Bild“, спроведена између 12. и 15. децембра међу 1.003 испитаника, представља досадан ударац за владу канцелара Фридриха Мерца и СПД-а. Поверење грађана у црно-црвену коалицију (ЦДУ/ЦСУ–СПД) пало је на историјски минимум у рекордном кратком року. Само 10% испитаника верује да ће политика Мерца, Клингбајла и остатка владе побољшати њихову личну ситуацију, 41% сматра да ће све остати исто, док чак 58,7% – највише од преузимања власти – не очекује никакав економски раст.

Ови резултати спадају међу најлошије забележене за једну нову владу у послератној Немачкој. Мерц је дошао на власт уз велика обећања о „економском преокрету“ и снажном лидерству, али је за само неколико месеци потрошио готово сав политички капитал. Уместо раста и стабилности, грађани све чешће осећају стагнацију, веће порезе и потпуни изостанак стварних промена.

Посебно показују податке о миграцијама, које 31% испитаника наводи као највећи проблем у земљи, док се климом примарно бави тек 11% грађана. Упркос томе, влада не нуди решења – 42% испитаника очекује да ће масовна имиграција остати на истом нивоу, а 31% верује да ће се ситуација додатно погоршати. Најизраженије незадовољство долази од бирача опозиције, који у великој већини не верују у промену курса.

Иако део бирача ЦДУ/ЦСУ и СПД-а још увек чека „чудо“, већина јавности поручује да је стрпљење потрошено.

Поглед редакције портала Српски Угао

Мерц и његова коалиција показали су колико брзо власт може изгубити поверење када обећања остану празна, а проблеми се гурају под тепих. Немачка данас нема кризу поверења случајно – она је директна последица неспособности и политичке самодовољности актуелне власти. У таквом амбијенту, раст подршке Алтернативи за Немачку (АфД) није изненађење, већ логична реакција бирача који траже јасне ставове и стварна решења. Док Мерц нуди изговоре, АфД говори о ономе што грађане највише погађа – границама, сигурности и економском опоравку.

Извор: Српски угао

german-3504961-1280
У емисији „NIUS Live am Abend“ од 19. децембра 2025. немачки десно оријентисани портал НИУС оштро је критиковао канцелара Фридриха Мерца (ЦДУ) због подршке новом пакету помоћи Украјини.

Емисија је Мерцов приступ на самиту ЕУ у Бриселу назвала његовим „Ватерлоом“ – великим поразом.

Мерц је заговарао директно коришћење замрзнуте руске имовине (преко 200 милијарди евра) за финансирање Украјине. Међутим, договорен је бескаматни зајам од 90 милијарди евра за наредне две године, финансиран новим заједничким дуговима ЕУ, а не руским новцем. Водитељ Андреас Дорфманн и гости истакли су да је ово уступак Русији и слабост Мерца, јер Путин сада види да се рат „исплати“. Критиковали су Мерца што оптерећује немачке пореске обвезнике уместо да користи руска средства.

Друга главна тема била је дебата о проширењу овлашћења Савезне обавештајне службе (БНД). Емисија је насловом „Дозвола за убијање?“ упозорила на нацрт новог закона о БНД-у, који предвиђа веће могућности за операције у иностранству. Агентима би било дозвољено да врше саботаже, уништавају непријатељску опрему или чак дозволе одређене преступе за заштиту извора. Гости су упоредили ово са „Џејмс Бондом“, изражавајући забринутост да Немачка прелази на агресивнију обавештајну политику.

Поглед редакције портала Српски Угао

Ове теме показују дубоку поделу у немачкој политици – Мерцова подршка огромној помоћи Украјини и јачању обавештајних служби види се као наставак рата без краја на терет европских грађана. Уместо мира, Берлин бира ескалацију, што само продужава сукоб и слаби Европу.

Извор. Српски угао

zima-1

Почиње зимско годишње доба – сутра најкраћи дан у години.

Зима почиње сутра у 16 ​​часова и 3 минута, наводи се у обавештењу Астрономског друштва „Руђер Бошковић“.

У исто време за становнике на јужној Земљиној полулопти почиње лето.

Први дан зиме је уједно и најкраћи дан у години (зимски солстициј). На дан почетка зиме Сунце у Београду излази у 7.13 сати, а залази у 16.00, што значи да ће обданица трајати 8 часова и 47 минута, а ноћ 15 часова и 13 минута.

tanja-radisic-2

Поводом 75. годишњице Народног позоришта Кикинда уприличена је и изложба костима насталих током протеклих неколико деценија.

Татјана Радишић, костимографкиња, афирмисана уметница, сарадница најзначајнијих домаћих, али и иностраних позоришта, гошћа је подкаста Кикиндског портала.

 

 

bvs-nasa-sela

Кикинда се поноси најлепшом улицом, а Банатско Велико Село најлепшим парком.

Током летњих месеци, великоселски базен постаје права мала оаза, место освежења и дружења свих генерација.

Понос села су бројна удружења и фудбалски клуб, који негују спортски дух и чувају осећај припадности. Снажно заједништво потврђује и изградња цркве, као и подршка породицама које желе да овде остану и граде будућност, уз помоћ програма куповине кућа Министарства за бригу о селу.

 

pokrajinska-skupstina

Седница Скупштине АП Војводине биће одржана данас, а на предложеном дневном реду су 24 тачке, међу којима је и Предлог одлуке о буџету АП Војводине за 2026. годину.

Почетак седнице је заказан за 10 часова.

На предложеном дневном реду је и Извештај о извршењу Одлуке о буџету АП Војводине за 2025. године у периоду од јануара до септембра.

Предложено је да посланици покрајинске скупштине разматрају и Предлог покрајинске скупштинске одлуке о кадровском плану АП Војводине за 2026. годину, као и предлог годишњег програма коришћења средстава из буџетског фонда за развој ловства АП Војводине за 2026. годину и предлог програма мера за спровођење годишњег одгајивачког програма у сточарству у АП Војводини за 2026. годину.

Пред одборницима ће се наћи и предлог покрајинске скупштинске одлуке о програму подршке пољопривредним стручним и саветодавним службама у обављању саветодавних и прогнозно-извештајних послова у заштити биља у АП Војводини за 2026. годину, о годишњем програму коришћења средстава из буџетског фонда за шуме АП Војводине за 2026. годину, као и о годишњем програму коришћења средстава из буџетског фонда за воде АП Војводине за 2026. годину.

На дневном реду су и предлози који се односе на заштиту, уређење и коришћење пољопривредног земљишта на територији АП Војводине у 2026. години, као и на подршку за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја за исти период.

На предложеном дневном реду су и предлози који се односе на превентивне скрининг програме сродника првог степена пацијената с руптурираним интракранијалним анеуризмама у АП војводини за 2026. годину, као и о терапијама појединих поремећаја мокрења код деце ботоксом за наредну годину.

На дневном реду су и предлози покрајинске скупштинске одлуке о програму унапређивања здравствених услуга за децу с тешкоћама у развоју у АП Војводини за 2026. годину, о програму процене функционалног статуса у току рехабилитације пацијената са стеченим недостатком доњих екстремитета у АП Војводини за 2026. годину и о програму скрининга на асимптоматску перзистентну или рекурентну микроскопску хематурију у АП Војводини за 2026. годину.

На дневном реду биће и предлог покрајинске скупштинске одлуке о посебном програму из области јавног здравља у АП Војводини за 2026. годину, као и предлози о програму раног откривања промена функције и ремоделинга леве коморе и циркадијалног ритма крвног притиска код хипертензивних трудница у АП Војводини за 2026. годину, о програму превенције, ране дијагностике и лечења кардиолошких компликација код пацијената оболелих од малигних болести у АП Војводини за 2026. годину, о програму превенције функционалног слепила код радно способних пацијената с нерегулисаним глаукомом помоћу операције трабекулектомије са уградњом савременог дренажног импланта у АП Војводини за 2026. годину.

Предложено је да на дневном реду буду и предлози покрајинске скупштинске одлуке о програму одређивања пепсина код деце у дијагностици рефлуксне болести у АП Војводини за 2026. годину, о програму надзора над панрезистентним сојевима грам-негативних микроорганизама у болничкој средини у условима терцијарне здравствене установе и превенција интрахоспиталне трансмисије у АП Војводини за 2026. годину, о програму надзора над неуроинвазивним формама ретких арбовирусних инфекција узрокованих усуту вирусом и вирусом крпељског енцефалитиса у АП Војводини за 2026. годину,

Пред посланицима ће бити и предлог одлуке о ангажовању ревизора за обављање екстерне ревизије завршног рачуна буџета АП Војводине за 2025. годину и извештај о пословању гаранцијског фонда АП Војводине за период од 1. јануара до 31. децембра 2024. године.

smart

Великоселски песник Раде Ћосић представиће у четвртак 18. децембра у кикиндском Народном музеју своје стваралаштво.

О Ћосићу и његовом књижевном раду, (аутор је шест песничких збирки), говориће професорица српског Марија Војновић, као и публициста и новинар Немања Савић.

Програм почње у 18 часова.

error: Content is protected !!